O IZRAAVANJU POLITIKE KOREKTNOSTI KROZ JEZIK Na primeru

O IZRAŽAVANJU POLITIČKE KOREKTNOSTI KROZ JEZIK Na primeru upotrebe anglicizma gej i odrednice jugoistočna Evropa u srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku Goran Injac Katedra za slavistiku, Katedra za studije kulture, Filološki fakultet, Univerzitet u Opolu, Poljska april, 2009. 1

Javni diskurs – način govora o određenoj temi, prisutan u određenom javnom prostoru. Borba u okviru javnog diskursa, dve suprotstavljene kategorije kulturnog identiteta. Kultura - sistem značenja koji nastaje kao artikulacija određenih predstava , sistema vrednosti i identiteta. Realizuje se kroz jezik, jer postoji kao diskurs - kao kulturološka kategorija koja podrazumeva i identitet, žanr i stil. 2

“Politička korektnost” “Politička” - jer je posledica politike fokusirane na predstave o vrednostima i identitetu, dakle kulturne politike. “Korektnost”/”nekorektnost” - svedoči o ideološkoj promeni prouzrokovanoj političkim i ekonomskim faktorima i borbi za društvenu moć, kroz borbu za kontrolu nad javnim diskursom. 3

“Politička korektnost” i komunikacija STIL OFICIJALNE, JAVNE KOMUNIKACIJE koja se zasniva na izbegavanju javno manifestovanih negativnih ocena određene pojave ili koncepta, karakterističnih za određenu grupu ili pojedinca. TAKT, tj. ZAŠTITA INTERLOKUTORA pred tim što bi moglo da izazove naše jezičko ponašanje. 4

Predmet i cilj analize: srpski / hrvatski / bošnjački jezik – kulturološki kontekst ideološki transfer, vrednosti pitanje rodnog, seksualnog, rasnog identiteta analizirani primeri: gej, Balkan, jugoistočna Evropa (Europa) 5

Metodologija: leksički i upotrebni status prisustvo u rečnicima i sadržaj rečničke odrednice provera u korpusu – prisustvo u javnom diskursu stepen markiranosti: pejorativnost / korektnost vrednosti, predstave, ideološka označenost 6

“Politička korektnost” i pitanje seksualnog identiteta nazivi za istopolno seksualno orijentisanog muškarca: homoseksualac gej peder augumentativi/deminutivi npr. homić 7

Vasić, V. , Prćić, T. , Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj. gej , a m /gêj/; GAY [eng. gay] (neform. ) = homoseksualac, = homić . . . uvek intrigantni pevač sa etiketom gaya. ŠT - det. . . što govori da je gay postao mainstream. ŠT - prid ind Ne toleriše se fizička ljubav gej parova. ŠT 8

Rečnik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska. gej m engl. homoseksualac, -lca m muškarac seksualno naklonjen drugom muškarcu. peder m prez. a. homoseksualac. b. fig. bezvredna, prezrenja dostojna osoba (o muškarcu). 9

sinonimski odnos: gej : homoseksualac pejorativno markirani: peder , homić jezička ekonomija i sinonimija različit kontekst, diskursna upotreba različit stepen “korektnosti” 10

LEKSEMA: gej/gay (sr. /hr. /bos. ) OZNAKA: neutralno, novo, moderno, liberalno PRIMER: “…već, decenijama - nesumnjivo su izrazili svoja uverenja o rasnoj ravnopravnosti, možda i o politici jednakosti u tom domenu, gej prava, feminizma…” (ŠT) “Prema preporukama turističkih agencija specijaliziranih za gay turizam i gay udruga, homoseksualci su u Hrvatskoj dobrodošli na Hvar, u Dubrovnik te Istru. ” (ŠT) “Kalifornija je kratko vrijeme priznavala gej brakove, ali glasači su se izjasnili za njegovu zabranu. . . ” (ŠT) 11

LEKSEMA: homoseksualac (sr. /hr. /bos. ) OZNAKA: transparentno, biološki, pozitivno /negativno PRIMER: “. . . Milićević podseća da je prošle godine dvojici homoseksualaca zabranjeno da dobrovoljno daju krv u Beogradu, iako su želeli da se uključe u akciju RTV B 92 i Instituta za transfuziju. ” (ŠT) “Rekao mi je da je homoseksualac. Objasnio sam mu da svatko svoju seksualnost mora kontrolirati i tu je naš razgovor o tome bio završen - kaže upravitelj Svećeničkog doma. ” (ŠT) “Golema većina ljudi u Bosni i Hercegovini ima negativno mišljenje o homoseksualcima, pokazalo je prvo istraživanje takve vrste u toj zemlji. ” (ŠT) 12

LEKSEMA: peder (sr. /hr. /bos. ) OZNAKA: uvredljivo, konzervativno PRIMER: “Komentari poput "možeš da budeš peder ili narkoman, a ne smeš nigde da pušiš", "ima svi da kleče pred nama", ili "razbucali smo ih na sitne komade" čuli su se sa svih strana, . . . ” (ŠT) “Ne viče se nekom, kao nekada Ćiri, da je peder. To je privatna stvar rečenog homoseksualca, ali nemojte sada pomisliti da aludiram na Ćiru. ” (ŠT) “Pederi i njihovi plaćenici će mržnju prema Muslimanima, ali i općenito neistomišljenicima, realizirati ubistvima, otmicama, premlaćivanjima. ” (ŠT) 13

Zaključne napomene: leksema gej jedina je označena kao neutralna ističe se svojim stranim poreklom oslobođena kulturološkog konteksta i vrednosne odrednice koncepta koji označava 14

pozajmljena u funkciji neutralizatora značenja posledica je promene društvenog stava prema seksualnim manjinama i liberalizacije javnog diskursa novog “korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta političko-ideološki transfer srpskog, hrvatskog, bosanskog društva 15

“Politička korektnost” i pitanje regionalnog identiteta Balkan - društva koja karakteriše prekomerna doza nacionalizma. Izvor etničkog nasilja koje se povezuje sa davnim istorijskim iskustvom ostatka Evrope. Raspad Jugoslavije i ratovi utvrdili predstavu o nečemu tipično “balkanskom”, što je u suprotnosti sa nečim tipično “evropskim”. Jezička konsekvencija – pojava novih leksema motiviranih stereotipskom slikom određenog prostora: balkanizam, balkanizacija. 16

Longman Dictionary of Contemporary English, 4 th Edition. (2005). CD ROM. Longman Group Ltd. bal‧kan‧i‧za‧tion also -sation British English [uncountable] the practice of dividing a country into separate independent states - used to show disapproval Słownik języka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. bałkanizacja, proces rozpadu jednego regionu na male, słabe, skłócone ze sobą państewka 17

Rečnik srpskog jezika. (2007). Novi Sad: Matica srpska. Balkanac, -nca m. 1. stanovnik Balkanskog poluostrva. 2. (Balkanac) pej. sirov, prost, necivilizovan, primitivan čovek. balkanizam, -zma m. 1. (obično pej. ) ono sto je svojstveno Balkancima, karakteristična svojstva, duh Balkanaca; nekulturno, necivilizovano ponašanje svojstveno Balkancima; nedovoljna kulturna razvijenost. 2. lingv. reč ili jezička osobina iz balkanskih, pre svega starih balkanskih jezika (npr. upotreba postpozitivnog člana). 18

balkanizacija ž. 1. uvodjenje i primena balkanskih metoda, osobina, balkanskog načina, stila života i sl. , primanje osobina karakterističnih za život, običaje, kulturu i jezik balkanskih naroda. 2. pol. pej. cepkanje, fragmentacija nekog manje-više celovitog područja na više međusobno zavađenih državica: ~ Afrike, ~ Evrope. balkanizirati, -iziram i balkanizovati, -zujem sprovesti, sprovoditi balkanizaciju. balkanizirati se dobi(ja)ti, poprimiti, primati balkansko obeležje. 19

LEKSEMA: balkanizacija (sr. /hr. /bos) OZNAKA: neodobravanje, primitivno, nazadno PRIMER: “Pošto se poslednjih godina čak i kod ozbiljnih autora sreće termin „balkanizacija Bliskog istoka“, s nestrpljenjem očekujemo većnajavljeni sledeći seminar. ” (ŠT) “Palestini prijeti balkanizacija poslije senzacionalnog uspjeha Hamasa na demokratski organiziranim i održanim parlamentarnim izborima. ” (ŠT) “Svjetovanje na Ekonomskom Fakultetu Sarajevo o problemu evropeizacije ili balkanizacije Bi. H. ” (ŠT) 20

SINTAGMA: jugoistočna Evropa/Europa (sr. /hr. /bos. ) OZNAKA: neutralno, jedan/bilo koji deo Evrope PRIMER: “Ono što je predsednička kampanja SAD učinila za inetrnet i onlajn medije imaće svoj epilog u vidu odgovora koji spremaju centralna i jugoistočna Evropa. ” (ŠT) “Svi sudionici sastanka na vrhu, kojeg je inicirao hrvatski predsjednik Stjepan Mesić, slažu se da je jugoistočna Europa važno raskrižje energetskih putova od zemalja proizvođača do krajnjih kupaca. ” (ŠT) “Ministarstvo finansija i trezora u ERDF Europskim programima međunarodne teritorijalne suradnje “Jugoistočna Europa i Mediteran”. ” (ŠT) 21

Zaključne napomene: jugoistočna Evropa obeležena kao neutralna suprotstavljena markiranom konceptu Balkan oslobođena kulturološkog konteksta bez vrednosne odrednice koncepta koji označava 22

u funkciji neutralizatora značenja posledica je promene društvenog stava i liberalizacije javnog diskursa “novog korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta političko-ideološki transfer u smeru integracije i prihvatanja 23