Akciono istraivanje Praksa se menjanjem naina na koji

Akciono istraživanje „Praksa se menjanjem načina na koji se razume“ (Carr & Kemmis, 1986) sami akteri (vaspitači, deca, roditelji, stučni saradnici. . . ) posredstvom kritičke (samo) refleksije menjaju svoju praksu. Lidija Miškeljin

Konformisanje…. . . Reformisanje…. . . Transformisanje…. . • Akcionim istraživanjem afirmišemo sopstvenu praksu…. • Akcionim istraživanjem možemo da dovedemo u pitanje naša razumevanja prakse i da je menjamo…. .

Akciono istraživanje „Kada učesnici dele breme obrazovnog procesa, obrazovna institucija postaje mesto gde se ideje rađaju, dele, gaje, obrazlažu, brane, funkcionišu i veoma često transformišu u zajedničkom diskursu“. (Sears & Marshall, 1990) • lični proces građenja značenja unutar specifičnog istorijskog, kulturnog i ekonomskog konteksta • aktivan proces povezan sa praktičnom formom traženja razloga za određene pedagoške postupke u interakcijama vaspitača, dece i znanja i razumevanja same prakse.

Akciono istraživanje • oblik refleksivnog istraživanja koje sprovode učesnici u socijalnim ili obrazovnim situacijama u cilju unapređivanja: • njihove lične socijalne i obrazovne prakse; • njihovog razumevanja sopstvene prakse; • njihovog razumevanja konteksta u kojima se ta praksa sprovodi. • Najbolje se prihvata u slučajevima kada učesnici sprovode istraživanje sarađujući. U obrazovanju akciona istraživanja su se sprovodila u školama orijentisanim na kurikularni razvoj, profesionalni razvoj, unapređivanje programa i planiranje sistema razvoja škola. „oblik grupnog samo-refleksivnog istraživanja koje preduzimaju učesnici u društvenim institucijama kako bi poboljšali racionalnost i opravdanost sopstvene socijalne ili obrazovne prakse, razumevanje same prakse i situacija u kojima se ta praksa ostvaruje“ (Kemmis i Mc. Taggart, 1992).

Zajednički istraživački proces usmeren na promenu i transformaciju prakse • Timsko i aktivno angažovanje svih onih koji učestvuju u razvijanju kurikuluma (implicitnog i eksplicitnog, otvorenog i skrivenog) prvenstveno vaspitača i stručnog tima • Razvijanje saradničkih odnosa zasnovanih na razumevanju, otvorenom diskursu i participaciji • Razvijanje kapaciteta za analitičko, kritičko i refleksivno istraživanje vaspitno - obrazovne prakse • Razvijanje sposobnosti osvešćivanja vlastitih postupaka u vaspitnoj praksi i, na osnovu toga, menjanje akcije u hodu - «refleksija u akciji» • Omogućavanje različitih pristupa, načina i postupaka kako bismo osigurali različitost unutar kurikuluma nasuprot tradicionalnom i jednodimenzionalnom pristupu • Osiguravanje kontinuiranog, sistemskog i celoživotnog ličnog i profesionalnog razvoja praktičara koji autonomno i kompetentno grade i razvijaju savremeni otvoreni kurikulum

Ko sprovodi akciono istraživanje? • nastavnici/vaspitači koji su ohrabreni i podržani u proučavanju i promišljanju sopstvene pedagoške prakse. • oni čija se praksa istražuje su u isto vreme i istraživači, odnosno učestvuju u svim fazama istraživanja – od planiranja do evaluacije, analize podataka i daljeg planiranja.

Zašto? • Akciono istraživanje je “učenje delanjem i refleksijom” - preispitivanje i rekonstruisanje onoga što znamo, uz sistematsko praćenje i analizu. • Praktikovanje pristupa akcionog istraživanja kod praktičara razvija strategije delovanja na sopstvenu praksu što vodi dubljem razumevanju iste te prakse.

Kako? • Akciono istraživanje se može opisati kao način razmišljanja, promišljanja i procenjivanja onoga što se događa u grupi, izvođenje određenih obrazovnih postupaka u cilju unapređivanja stanja ili nekog konkretnog ponašanja, praćenja i vrednovanja rezultata tih postupaka i izgrađivanja strategija. Centralno pitanje koje praktičare pokreće na akciono istraživanje je „Šta je to čime sam nezadovoljna/nezadovoljan u procesu posučavanje i učenja? Šta je to što me brine? “ • Nakon toga, praktičar postavlja sledeća pitanja: • Šta ću da preduzmem u vezi sa tim? • Koja vrsta evidencije će mi pomoći da bolje steknem uvide u raskorak onoga što planiram da radim i onoga što se dešava u praksi? • Kako ću pratiti i vrednovati preduzete akcije i promene koje se dešavaju u praksi?

Kako? • Planiranje promene – okvirni plan istraživanja • Anegdotske beleške, • Dnevnik/beležnica, • Protokol praćenja i beleženja aktivnosti dece, • Intervjui i razgovori, • Analiza konteksta, • Analiza audio i video zapisa, • Vinjete, foto novele, strip. . . • Grupna diskusija

Praćenje Akcija Redefinisani plan • Opšta ideja • Preispitivanje • Polje akcije • Prvi korak akcije • Posmatranje/ Praćenje prvog koraka akcije • Refleksija • Planiranje Refleksija Praćenje Akcija Kemmis, 1986 Ciklus akcionog istraživanja Plan Refleksija

Mac. Naughton, 2003

Kreiranje promena za buduc nost …. . • Kako naša pitanja za istraživanje uvažavaju decu? • Kako možemo da se nosimo sa neizvesnošću i složenošću koja naša pitanja pokreću? • Kako naše istraživanje može uticati na kreiranje promena u politici i praksi?

Pitanja za istraživanje • Biramo istraživačka pitanja koja nas vode ka nekritičkim istinama ili biramo istraživačka pitanja koja c e nas dovesti do kritičkog mišljenja? • Kako možemo da promenimo paradigmu u razmišljanju i istraživanju kako bismo podržali kritičko mišljenje – šta je to što pokreće naše razumevanje i dovodi do promene u praksi?

Kako smo počeli? Početno stanje • Deset vaspitnih grupa vrtića • Dvadeset vaspitača • Ideja istraživača – stručnog saradnika vrtića • Transformacija vaspitne prakse i primena modela A – prestrukturiranje prostora Opšta ideja • Što bolje razumevanje onoga što radim • Cilj: unapređivanje učenja kod dece

Procesi u timu • Nejasne uloge (članova tima, istraživača) • Dominantna uloga istraživača • Potreba da odgovorimo na očekivanja drugih • Nesigurnost/nezadovoljstvo (pojedini članovi tima su se trudili da zadrže svoje stare uloge, vrednosti i stavove) ALI, Prisutna je želja za promenom

Barijere Način podučavanja je unapred definisan • , , Očekujem da mi se kaže kako da radim od onih koji imaju više iskustva i znanja od mene. ” Zna se kako se odvija proces usvajanja znanja • , , Učenje o tome kako da podučavamo je jako slično mom prethodnom iskustvu učenja raznih metodika: profesor priča, ja slušam i pišem beleške i odgovaram na određene zahteve profesora. ” Individualne reakcije nisu uvek merodavne • , , Imam dovoljno iskustva u podučavanju, deca se vrlo malo razlikuju, njihova interesovanja su kratkotrajna. ” Ciljevi odgovaraju deci određenog uzrasta • , , Volela bih da naučim decu da uče po svom programu, ali to je jako teško ostvariti kao vaspitač predškolske dece. ”

Odnos promene shvatanja praktičara i redefinisanja problema istraživanja problem: prostor za učenje problem: kako organizovati aktivnosti kad su deca različitih uzrasta u istom prostoru problem: kako mogu deca različitih uzrasta zajedno da uče problem: šta dobijaju u učenju starija deca ako uče zajedno sa mlađom decom shvatanje: učenje se odvija u unapred osmišljenim prostornim uslovima shvatanje: deca različitih uzrasta mogu zajedno da organizuju životnopraktične aktivnosti i igru ali ne i učenje shvatanje: samo deca bliskih uzrasta mogu zajedno da uče shvatanje: deca različitih uzrasta mogu da uče zajedno tako što starija deca podučavaju mlađe

Da li bilo ko od nas ima definitivan odgovor? !? • Zašto je ovo relevantno za mene i moju praksu? • Na šta se odnosi? • Šta se od mene očekuje? • Kako ću to da uradim? • Koje su moje dobiti?

Sve zavisi od toga koja pitanja postavljamo…. . . • Kako mogu da naučim decu veštine da uspostave uspešna prijateljstva? • Kako deca razumeju i kako grade prijateljstva? • Kako da naučimo decu da • Šta utiče na izbore dece u vrtiću? donose pozitivne izbore u vrtic u?

Skica sredine za učenje Da li smo zadovoljni sredinom za učenje? Šta je to što mislimo da bi trebalo promeniti? Zašto? Prilike za unapređenje sredine? Kako personalizovati uniformni prostor radne sobe? Šta je to u fizičkoj sredini što može da ima odlike individualnosti i subjektivnosti?

Opšta ideja • Promena načina rada • Š • K ta je • Rad u malim grupama • • Domako su i zašto K t i p • K olik nant o de lani • Š oji s o je na u ca p rano r ta je u ne boga loga ihva ? to po ta t što sre in vasp ila? de dni tera itač ca a e k zn fekt cija ? aju i p m os eđu ? tup d an eco ja va m? sp ita ča ?

• U diskusiji, tim je došao do kriterijuma na osnovu kojih su vaspitači počeli samostalno da procenjuju svoje aktivnosti u grupi i na osnovu kojih su pratili aktivnosti tokom zajedničkog učenja dece različitih uzrasta: • • • Da li podstičem decu da iznesu svoje mišljenje Da li ih podstičem da traže argumente Da li tražim da brane svoj stav i objašnjavaju Da li poštujem pravo na grešku Da li podstičem učenje iz greške Kako deca međusobno sarađuju dok uče Da li sam partner u njihovoj komunikaciji Na koji način ih podstičem da pitaju Da li je disciplina u funkciji učenja Da li podstičem da traže različita rešenja

• U zajedničkom učenju dece kriterijumi za praćenje su bili isti samo prilagođeni zajedničkom angažovanju dece u maloj grupi: • • Da li dece podstiču jedni druge da iznose svoje mišljenje Koje postupke pri tome koriste Da li deca jedni drugima objašnjavaju i tumeče Da li u grupnom radu deca poštuju pravo na grešku Kako razmenjuju materijale i ideje dok uče Koja pitanja postavljaju jedni drugima Da li nalaze različita rešenja. Program koji smo stvorili pomogao je deci da u „svom“ prostoru uče ono što za njih ima značaj i smisao, da odlučuju o načinu na koji će provoditi vreme

• „Suština je, kako je ja vidim, vaspitač sagledava interakciju između dece, odraslih i sredine/kontekst, posmatra za početak, osluškuje, predlaže. . . a onda. . . pristupa planiranju. . . da bi se na kraju proverio. “ • „Učestvovanje u ovom istraživanju me motiviše i pokušava da mi otvori oči da uvidim koliko sam važna, koliko sam bitna kao stručno lice. Sažela sam sve to u rečenici: kreator programa koji sam kreira i proverava, s tim što sam. . . nije sam nikada. . . zato što mi je tu koleginica sa kojom radim, tu su deca. . . “

Samorefleksija istraživača • Preispitivanje sopstvene uloge u istraživanju pomoglo je u preispitivanju i promeni shvatanja uloge stručnog saradnika u dečjem vrtiću, iz aspekta donošenja odluka o aktivnostima dece i vaspitača, na osnovu sopstvenih predstava. Priroda akcionog istraživanja, u kojem sam ućestvovača kao ravnopravni učesnik, nije mi pružala mogućnost da grupi „nametnem“ svoje viđenje problema. Grupa je napravila potpuno drugačiji plan prvog koraka akcije, od mog plana. Saznanje da sam na bilo koji način mogla da odlučujem o toku istraživanja i da nikada ne bih otvorila neka pitanja koja su otvorili praktičari, tako da bi čitavo istraživanje imalo sasvim drugačiji pravac, dovelo me je u situaciju preispitivanja svih ranijih odluka i pitanja: na koji način sam forsiranjem svojih ideja i korišćenjem pozicije da ih ostvarim, u dečjem vrtiću, ograničavala druga rešenja? Moja druga dilema u istraživanju odnosila se na način vođenja diskusije i pitanje, kada i da li uopšte diskutovati o problemima, koje praktičari ne prepoznaju tog trenutka kao problem, da li insistirati na njima, odnosno podsećati praktičare na teorijske tvrdnje koje su u suprotnosti sa njihovim postupcima. Bila sam nezadovoljna, što se tumačenje učenja vaspitačica ne slaže sa mojim očekivanjima ali sam odlučila da ne „vodim“ diskusije i akcije pružanjem teorijskih podataka ili pretpostavki. Do odgovora na svoju dilemu, da li stvaranje uslova za preispitivanje praktičara i promenu znači nuđenje praktičarima teorijskih tvrdnji pre nego što oni to predlože, došla sam nakon nekoliko godina u akcionom istraživanju.

Kreiranje kulture istraživanja • Učenje učenja – nove ideje i mesto za diskusije oslikava početak putovanja u akcionom istaživanju • Unošenje kritičke dimenzije u istraživanje • Građenje odnosa poverenja između praktičara – učesnika akcionog istraživanja • Korišćenje kolaborativnih dnevnika i praktikovanje dijaloga i postavljanje pitanja koja su fokusirana na refleksiju • Moć ‘ne znam’ • Proces ‘misli – radi - misli’ • „Kritička teorija koja se kontinuirano proverava i razvija u delanju i diskursu“ (Pešić, 2004)

Kako da započenem akciono istraživanje?

Određivanje problema/teme istraživanja • Šta mi predstavlja teškoću ili problem u praksi koji bih istaživala/istraživao? (situacija koja vas podstiče, šokira, čini da se zapitate. . . ) • 1 • 2 • 3 • . . . • Šta je od nabrojanog najvažnije za mene?

U praksi mi najviše smeta/uznemirava/. . . . Volela/voleo bih da više znam o. . . . Ono što obično radim u tim situacijama je. . . Želim, verujem da može da bude drugačije. . . Ono što nikada ne radim u tim situacijama je. . . Volela/voleo bih da promenim. . Najinteresantniji i najznačajniji način za rešavanje mog problema kroz akciono istraživanje projekat bi bio. . Tema akcionog istraživanja bi bila. . . . Zašto je to važno za vrtić/školu u kojoj radim? ∞Problem istraživanja se ne bira, već se otkriva – detaljno preispitivanje konkretnih okolnosti i utvrđivanje postojećih činjenica ∞Problem koji se istažuje je relevantan za praksu u kojoj se razvija akciono istraživanje

Formulisanje istraživačkog pitanja • Pitanja orijentisana na promenu – Šta možemo da uradimo drugačije? • Pitanja orijentisana na kolaboraciju – Kako ćemo saraživati i deliti informacije? • Etička pitanja – Kako naše istraživanje uvažava decu, roditelje, druge učesnike? Kako ćemo osigurati da se razume i istraži njihova perspektiva i čuje njihov glas? • Pitanja orijentisana na preispitivanje – Kako će istraživanje i pitanja koja pokrećem da promene moje razumevanje i uverenja koja imam? • Pitanja orijentisana na organizaciju i resurse – Koji način angažovanja zahteva istraživanje od mene? Koji resursi su nam potrebni?

Generisanje istraživačkih pitanja Praksa koju želim da promenim „Dobra“ pitanja u akcionom istraživanju: Orijentisana na promene? Orijentisana na istraživanje? Primenljiva? Vode ka generisanju znanja? Etička? Smislena učesnicima istraživanja Pitanja u vezi sa problemom/temom istraživanja Koriste: ‘re-’ reči? ‘ako’ and ‘kako’? Prioritetna pitanja po važnosti za mene Ne sadrže: Pitanja za koja znamo odgovor Pitanja za koja je odgovor „da“ ili „ne“ Pitanja na koje odgovor možemo da pronađemo u literaturi

Nakon nekoliko godina. .

zbir više bliskih aktuelnosti (iz života dece van vrića) neka deca bila zadužena za pravljenje i modelovanje, neka za planiranje poslovanja restorana, neka za dokumentovanje napretka u radu a neka za stvaranje pravila i uvođenje novih ideja

Istraživanje • Vaspitač planira različite situacije u vrtiću i u okruženju koje mogu podstaći decu da rešavaju pitanja koja su pokrenula. • Deca kroz istraživanje konstruišu modele i obrasce, otkrivaju, predviđaju, eksperimentišu, istražuju materijale, zamišljaju, diskutuju. .

Refleksija • 3 stvari koje sam naučila/naučio: Metafora Akciono istraživanje je kao ___________ zato što________________________________________________ • 2 stvari koje ću podeliti sa kolegom: • 1 stvar o kojoj bih želela/želeo više da saznam:

Pitanja?