SVET KOJI SE MENJA I SVET KOJI SE

SVET KOJI SE MENJA I

SVET KOJI SE MENJA l l l Primer supermarketa – ilustracija brzine društvenih promena i obuhvata globalizacije Povezanost naših lokalnih delanja i šireg društvenog okruženja (cele planete) Opremljenost supermarketa zavisna od složenih društvenih i ekonomskih veza zemalja i ljudi širom celog sveta Veća povezanost ljudi i društava danas nego ikada pre u istoriji Veze između lokalnog i globalnog kao potpuni novitet: uvećane poslednjih decenija zbog razvoja komunikacija, transporta i informacionih tehnologija (IT) Usavršena transportna sredstva: mlazni avioni, veliki, brzi brodovi, satelitska komunikacija

SVET KOJI SE MENJA l l l Globalizacija: procesi intenziviranja društvenih odnosa i međuzavisnosti širom sveta Lokalni karakter globalizacije – uticaj na naš svakodnevni život Supermarket: ogroman porast vrsta i količina proizvoda (otvaranje tržišta i uklanjanje prepreka međunarodnoj trgovini) Proizvodnja robe u stotinama različitih zemalja (dopremanje čak i kvarljive robe) Nove potrebe: “nacionalna hrana” (globalne migracije, kulturna raznolikost i potrebe) Uticaj globalizacije na naše shvatanje sveta: povezanost sa drugim društvima i ljudima u njima (i njihovih teškoća i problema)

SVET KOJI SE MENJA l Tema poglavlja: uzroci, dimenzije i posledice globalizacije l Kontrola globalizacije? l Globalizacija: proces i/ili projekat? l Novi rizici i posledice globalizacije l Isprepletenost brzih promena i rizika

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE l l l l Ulazak pojma globalizacije u političke rasprave, medije i poslovnu sferu poslednjih godina/decenija Do pre dve decenije gotovo nepoznat izraz Označava sve veću međusobnu zavisnost pojedinaca, grupa i nacija Da li je globalizacija isključivo ekonomska pojava? Značaj transnacionalnih korporacija/kompanija: poslovanje preko nacionalnih granica, uticaj na međunarodnu podelu rada i globalne procese proizvodnje Važnost globalnih finansijskih tržišta (elektronski povezanih) i globalnih tokova kapitala Nezabeležen rast obima međunarodne trgovine (sa sve širom ponudom roba i usluga)

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE l Ekonomski činioci kao važan aspekt globalizacije ali ne i jedini uzrok l Globalizacija kao posledica udruženog delovanja političkih, društvenih, kulturnih i ekonomskih činilaca l Gidens: isticanje značaja razvoja informacionih tehnologija i sredstava komunikacije l Primer svetskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj: po 2 milijarde gledalaca nekih utakmica

FAKTORI KOJI DOPRINOSE GLOBALIZACIJI l l l Važna tehnološka otkrića i razvijanje telekomunikacione infrastrukture kao preduslov “eksplozije” globalnih komunikacija Posebno brz razvoj obima i intenziteta telekomunikacionih veza nakon Drugog svetskog rata Analogni telefonski signali zamenjeni integrisanim sistemima koji omogućavaju prenos velike količine podataka Razvoj, efikasnost i dostupnost kablovske tehnologije Uticaj razvoja komunikacije putem satelita (uspon od 1960 ih godina)

FAKTORI KOJI DOPRINOSE GLOBALIZACIJI l l l Internet kao sredstvo komunikacije koje se najbrže razvijalo u istoriji Umrežavanje domaćinstava i poslovnih prostorija (telefoni, faks-aparati, digitalna i kablovska televizija, elektronska pošta i internet) “Kompresija” vremena i prostora: komunikacija u “realnom vremenu” (uz razmenu različitih tipova dokumenata pomoću satelitskih komunikacija) Razlike u razvoju telekomunikacione infrastrukture (Prvi, Drugi i Treći svet) ili centar, poluperiferija, periferija Ipak, brz razvoj telekomunikacija i “prednost zaostalosti” manje razvijenih zemalja?

FAKTORI KOJI DOPRINOSE GLOBALIZACIJI l l l Značaj integracija svetske privrede za globalizaciju Poljoprivreda i industrija nisu više glavni osnov globalne ekonomije Dominacija “bestežinskih” i nematerijalnih privrednih aktivnosti Proizvodi (i usluge) zasnovani na informacijama: računarski softver, mediji, industrija zabave, usluge putem interneta Novi ekonomski kontekst: postindustrijsko društvo, informaciono doba ili ekonomija znanja Ekonomija znanja: razvoj široke osnove potrošača opredeljenih i tehnološki “pismenih” da obrasce svakodnevnog života u velikoj meri organizuju na osnovu dostignuća iz oblasti računara, zabave i telekomunikacija

FAKTORI KOJI DOPRINOSE GLOBALIZACIJI l l l Promene i same ekonomije pod uticajem informacionog doba/informacionog društva Manuel Kastels: umreženo preduzeće kao ključni oblik savremenog preduzeća (prelaze nacionalne granice) Preoblikovanje (prestrukturiranje) kompanija u težnji za efikasnošću (fleksibilnije i “ravnije” strukture – manje hijerarhijske) Fleksibilizacija proizvodnog procesa i načina organizovanja Sve učestalije udruživanje u partnerstva među kompanijama Velika važnost učešća u svetskim distributivnim mrežama za poslovanje na globalnom tržištu

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: POLITIČKE PROMENE Pad “realnog socijalizma” (1989 -1991) Izgradnja institucija društava Drugog sveta po uzoru na političke i ekonomske sisteme razvijenih zapadnih zemalja i integracija u globalnu zajednicu l Kraj podele na zemlje Prvog i zemlje Drugog sveta l Pad realnog socijalizma: ubrzanje ali i rezultat same globalizacije l Uticaj globalnih medija i elektronski integrisane svetske ekonomije na centralnoplanske (komandne) privrede i ideološku i kulturnu kontrolu l l

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: POLITIČKE PROMENE l l l Rast međunarodnih i regionalnih oblika vladavine Primer Ujedinjenih nacija i Evropske unije UN: udruženje pojedinačnih nacionalnih država EU: novitet u transnacionalnom upravljanju – odricanje zemalja članica od dela državnog suvereniteta Ograničavanje vlada direktivama, propisima i sudskim sistemima zajedničkih tela EU Ekonomske, društvene i političke koristi za države članice EU

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: POLITIČKE PROMENE l l l Međuvladine (MVO) i međunarodne nevladine organizacije (MNVO) Međuvladina organizacija: telo koje zajednički uspostavljaju zainteresovane vlade da bi regulisale ili nadgledale određenu oblast aktivnosti Prva MVO: Međunarodna telegrafska unija (1865. godina) Različite oblasti: od civilnog vazdušnog saobraćaja, televizije do uklanjanja različitih otpadnih materija MNVO: nezavisne organizacije (od vlada? ) koje se bave međunarodnim problemima Grinpis, Globalna ekološka mreža, Lekari bez granica, Crveni krst, Amnesti Internešenel ali i brojne druge

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: PROTOK INFORMACIJA l l l 1. Značaj razvoja informacionih tehnologija za širenje i produbljivanje kontakata među ljudima i informisanje o događajima u svim krajevima sveta Primeri: pad berlinskog zida, trg Tjenanmen u Kini, smrt princeze Dajane, prirodne katastrofe Promena načina razmišljanja sa nacionalnog na globalni nivo? Rast svesti o globalnoj povezanosti i globalnim problemima i procesima Dve dimenzije pomeranja ka globalnoj perspektivi: Uviđanje da društvena odgovornost ne prestaje na nacionalnim granicama l Obaveza (? ) međunarodne zajednice da interveniše radi zaštite fizičkog blagostanja ili ljudskih prava

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: PROTOK INFORMACIJA Delovanje u odbrani od prirodnih katastrofa Vojne intervencije (primeri Rata u Zalivu 1991. i bivše SFRJ) 2. Stvaranje identiteta ne samo na osnovu pripadnosti nacionalnoj državi – i rezultat i uzrok daljeg ubrzanja procesa globalizacije l Procvat lokalnih kulturnih identiteta: Škotska, Baskija (Škoti, Britanci ili Evropljani), (Baskijci, Španci ili Evropljani) l Slabljenje nacionalnog identiteta i jačanje lokalnog i globalnog? l l

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: TRANSNACIONALNE KORPORACIJE l l l l Posebno važne među ekonomskim činiocima globalizacije Transnacionalne kompanije/korporacije: kompanije koje proizvode robu ili pružaju usluge u više od jedne zemlje Male kompanije sa fabrikom izvan “matične” države ili giganti sa poslovnim aktivnostima širom planete Koka-kola, Dženeral Motors, Kolgejt-Palmoliv, Kodak, Micubiši. . . Orijentacija na globalno tržište i globalne profite čak i kod TNK sa jasnim nacionalnim određenjem/utemeljenjem TNK u središtu ekonomske globalizacije: dve trećine svetske trgovine, glavni tehnološki inovatori i ključni “igrači” na međunarodnim finansijskim tržištima Ekonomski jače od većine zemalja u svetu

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: TRANSNACIONALNE KORPORACIJE l l 1. 2. 3. l l Globalna pojava nakon Drugog svetskog rata Početna ekspanzija kompanija iz SAD Investiranje u inostranstvu evropskih i japanskih kompanija od 1970 ih Znatno širenje krajem 1980 ih i 1990 ih zbog nastanka snažnih regionalnih tržišta: Evropa (Jedinstveno evropsko tržište) Azija i Pacifik (Deklaracija iz Osake) NAFTA (Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini) Od 1990 ih smanjenje ograničenja inostranim investicijama i u ostalim državama – prodor TNK u većinu privreda sveta Posebno prisutno investiranje u privrede bivših socijalističkih zemalja poslednje dve decenije

UZROCI SVE VEĆE GLOBALIZACIJE: TRANSNACIONALNE KORPORACIJE l l l “Elektronska ekonomija” kao činilac razvoja globalizacije Transfer novca elektronskim putem: prednosti i rizici Povezanost privreda sveta i uticaj elektronske ekonomije Destabilizacija privreda i međunarodne finansijske (ekonomske) krize Primer krize iz “tigar ekonomija” 1998. godine i uticaj na Rusiju Primer krize iz 2008. godine

DEBATA O GLOBALIZACIJI Aktuelna tema javnih, naučnih i stručnih rasprava Većinsko slaganje sa stavom da je na delu “velika transformacija” l Da li je reč o “globalizaciji” ili ne? l Više različitih shvatanja l Dejvid Held i saradnici (1999) – tri “škole mišljenja” l l 1. Skeptici 2. Hiperglobalisti 3. Transformacionalisti

“SKEPTICI” l l l “Preterana” ideja o globalizaciji – nije reč o novom procesu u istoriji Današnji nivo ekonomske međuzavisnosti nije nezabeležen Podaci o svetskoj trgovini i investicijama iz 19. veka: današnja globalizacija se razlikuje samo po obimu interakcije među narodima Današnja privreda nedovoljno integrisana da bi se smatrala zaista globalizovanom Argument: najveći obim trgovinske razmene unutar tri regionalne grupe (Evropa, Azija i Pacifik, Severna Amerika) Slično i sa drugim regionalnim grupama – obezvređen pojam globalne ekonomije

“SKEPTICI” l l l Važni procesi regionalizacije – pojava snažnih finansijskih i trgovinskih blokova Regionalizacija kao dokaz manje a ne veće integracije svetske ekonomije U poređenju sa trgovinom od pre jednog veka svetska privreda manje globalna po ekonomskom obimu a više okrenuta intenzivnim ulaganjima Za razliku od hiperglobalista, skeptici ističu nacionalne vlade kao glavne aktere ili “igrače” zbog presudne uloge u regulaciji i koordinaciji privrednih aktivnosti Ključni značaj vlada za sklapanje trgovinskih sporazuma i ekonomsku liberalizaciju

“HIPERGLOBALISTI” l l l Osnovni stav: globalizacija kao realna pojava sa širokim i dubokim posledicama (ne zavisi od nacionalnih granica) Stvaranje novog globalnog poretka pod uticajem međunarodne proizvodnje i trgovine Keniči Ome: “Svet bez granica” – tržišta i “sile tržišta” moćnije od nacionalnih vlada U centru analize promenjena uloga nacija – države nemaju kontrolu nad svojim privredama zbog “eksplozije” međunarodne trgovine Nemoć nacionalnih država i vlada u suočavanju sa “naddržavnim” problemima – nepostojana finansijska tržišta i ugrožavanje životne sredine

“HIPERGLOBALISTI” l Gubljenje vere građana u nacionalne vlade zbog ograničene moći u rešavanju ovih i sličnih problema l Izazovi za nacionalne vlade i od strane novih regionalnih i međunarodnih institucija (Evropska unija, Svetska trgovinska organizacija. . . ) l Sve navedene promene: rađanje “globalnog doba” (opadanje važnosti i uticaja nacionalnih vlada)

“TRANSFORMACIONALISTI” l l l Srednja pozicija : globalizacija kao centralna sila temeljnih i širokih promena u savremenih društvima Promena (transformacija) globalnog poretka ali i opstajanje starih obrazaca Primer: zadržavanje znatnog dela moći nacionalnih vlada u sve većoj globalnoj međuzavisnosti Transformacije u ekonomiji ali i u politici, kulturi i obrascima svakodnevnog (ličnog) života Uklanjanje granica između “internog” i “eksternog”, te “domaćeg” i “međunarodnog” Prilagođavanje pojedinaca, društava i institucija novom poretku (“urušenih” prethodnih struktura)

“TRANSFORMACIONALISTI” l l l Shvatanje globalizacije kao otvorenog i dinamičnog procesa izloženog raznim uticajima i promenama Često suprotstavljene tendencije i procesi: “dvosmeran protok slika, informacija i uticaja” Širenje kulturnih uticaja putem globalnih migracija, medija i telekomunikacija “Globalni gradovi” kao središta multikulturalnosti i susreta različitih etničkih grupa i kultura Globalizacija kao decentralizovan i refleksivan proces: odlika povezanost i kulturni tokovi u različitim smerovima Brojne globalne mreže – globalizacija ne potiče iz samo jednog dela sveta

“TRANSFORMACIONALISTI” l l l Države ne gube suverenitet nego se “prestrukturiraju” zbog novih neteritorijalnih ekonomskih i društvenih oblika (korporacije, društveni pokreti, međunarodna tela) Nacionalna država nije u centru savremenog sveta: nužan aktivniji i otvoreniji stav vlada u odnosu na upravljanje u složenim uslovima globalizacije Ocena pristupa: transformacionalisti najviše u pravu Kritika skeptika: potcenjivanje stepena promena (primer finansijskih tržišta) Kritika hiperglobalista: posmatranje globalizacije isključivo kroz ekonomiju i kao jednosmeran proces (u stvarnosti je znatno kompleksnija)