www singidunum ac rs NASTAVNE METODE Pojam i

www. singidunum. ac. rs NASTAVNE METODE

Pojam i aspekti nastavnih metoda Metoda podrazumeva primenu četiri vrste operacija: 1. racionalni princip (oblici zaključivanja); 2. načine kako se gleda na podatke (tačke gledanja); 3. način prilaženja zadatku (metode u užem smislu) i 4. postupak, odnosno specifičan način ispitivanja i istraživanja.

• Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave, koji omogućava sticanje znanja i veština i njihovu primenu u praksi a isto tako doprinosi razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja, formiranje pogleda na svet i pripremanje za život.

• Nastavni principi usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika, a nastavne metode govore o načinima ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.

• Kada se govori o nastavnim metodama moraju se imati u vidu određeni aspekti koji su značajni za njihovo konstituisanje i njihovu primenu: Ø ciljevima i zadacima vaspitanja i obrazovanja, Ø odnosu između metoda naučnog saznanja i nastavnih metoda, Ø psihološkim osobenostima učenika i zakonitostima učenja, Ø specifičnostima predmeta i njihovih sadržaja.

• U nastavi ne postoji jedna metoda koja bi bila dovoljna i koja bi mogla da ispuni sva očekivanja i zahteve koje postavlja društvo na određenoj etapi svog razvoja.

Klasifikacija nastavnih metoda 1. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje); 2. metode zasnovane na rečima: monološke (opis, pričanje, pripovedanje), dijaloške (popularna predavanja, diskusije) i rad sa knjigom; 3. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja, laboratorijski metod).

Metode zasnovane na posmatranju sastoje se u pružanju znanja, navika i veština putem čulnog opažanja.

• POKAZIVANJE (demonstracija) Pokazivanje kao nastavna metoda podrazumeva složenu aktivnost nastavnika, koja se sastoji u izlaganju različitih prirodnih (realnih) predmeta, njihovih slika ili modela, prikazivanju određenih pojava, događaja ili procesa i objašnjavanju njihovih bitnih svojstava.

• Svakako da različita nastavna sredstva zahtevaju primenu posebnih postupaka i načina prikazivanja. Međutim, postoje i neka opšta pravila: 1. posmatranje treba organizovati na takav način da svi učenici mogu detaljno da razgledaju prikazani predmet; 2. prikazivanje treba da omogući opažanje predmeta po mogućnosti svim čulima, a ne samo vidom; 3. prikazivanje treba da bude na takav način organizovano, a pitanja za vreme posmatranja tako formulisana da najbitnije osobine i elementi predmeta ostave najjači utisak; 4. posmatranje treba da omogući učenicima upoznavanje sa stvarima i pojavama u njihovom razvoju i delovanju.

• Metode zasnovane na posmatranju treba da budu kombinovane s drugim metodama i postupcima što će obezbediti i druge vrste znanja.

Metode zasnovane na rečima 1. monološke metode, 2. dijaloške metode, 3. rad sa knjigom (metoda čitanja ili tekst metoda).

Monološka metoda • A) OPISIVANJE • B) PRIČANJE • C) PREDAVANJE

A) OPISIVANJE Opisivanje se u nastavi primenjuje u dva vida kao • slikovito i kao • analitičko opisivanje.

B) PRIČANJE Sa saznajnog stanovišta, pričanje predstavlja adekvatan postupak za usvajanje činjenica. Zbog mogućnosti da se problem upozna razvojem, ispoljavajući se kao hronološki tok događaja, ovaj vid nastave odlikuje se velikim stepenom konkretnosti.

C) PREDAVANJE Predavanje je, u stvari, duže, kontinuirano tumačenja, mada u njemu ima i elemenata opisivanja i pričanja. Karakteriše ga sistematičnost i čvrsta logička struktura gradiva, intenzivno angažovanje pažnje i pamćenje, usmerenost na hipotetičko-deduktivno mišljenje, duže vremensko izlaganje, što od slušalaca zahteva veliku intelektualnu aktivnost i psihički napor.

Da bi predavanje ispunilo svoj zadatak: • mora biti prilagođena saznajnim mogućnostima učenika, cilju i zadacima određene nastavne jedinice; • treba da sadrži suštinske delove problema; • činjenice, primeri, zadaci i drugi neophodni elementi predavanja moraju biti odabrani; • predavanja treba povezivati kad god je to moguće sa drugim metodama i postupcima; • treba predvideti povremene pauze.

Dijaloška metoda Zasniva se na pitanjima i odgovorima, razgovor nastavnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika.

a) HEURISTIČKI RAZGOVOR b) KATIHETIČKI RAZGOVOR c) POPULARNO PREDAVANJE d) DISKUSIJA ZAHTEVI ZA KORIŠĆENJE DIJALOŠKE METODE

• Heuristički razgovor jeste metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenja postavljenog problema, naročito primenom induktivnih postupaka.

• Katihetički razgovor - Ovaj metod se svodio na kratko reprodukovanje naučenog kao odgovor na postavljeno pitanje i bio je pretežno usmeren na treniranje pamćenja.

• Popularno predavanje kao metoda zasnovano je na razgovoru nastavnika sa učenicima, pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu.

• Diskusija kao nastavna metoda sastoji se u razmeni mišljenja o određenoj temi ili problemu.

• U podsticanju ili usmeravanju diskusije, nastavniku može pomoći i posmatranje određenih znakova – signala. Usmeravanje diskusije gestovima ruke

ZAHTEVI ZA KORIŠĆENJE DIJALOŠKE METODE • zahteve koji se odnose na pitanja nastavnika i • zahteve koji se odnose na odgovore učenika.

Da bi pitanja ispunila svoj didaktički zadatak ona treba da budu: • • • jasna, određena, precizna i potpuno korektna u jezičkom pogledu da odgovaraju mogućnostima razumevanja učenika dobro odmerena preporučuje se davanje pitanja celom razredu poželjno je da pitanja budu problemskog karaktera

• pitanja ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna • bolje je ako se postavi manji broj pitanja i učenicima omogući da o njima temeljnije razmisle • treba izbegavati postavljanje veoma širokih i kompleksnih pitanja koja nužno nameću niz dopunskih • posle postavljanja pitanja učenicima treba ostaviti izvesno vreme za razmišljanje, što treba da dovede do njihove svesne, stvaralačke delatnosti

Od zahteva koji se odnose na odgovore učenika treba imati u vidu sledeće: • tražiti jasne, tačne i argumentovane odgovore • treba učeniku na spretan način pomoći postavljanjem dopunskih pitanja, odnosno potpitanja • ne sme se dozvoliti odgovaranje u horu • da bi se primenio princip individualizacije, nastavnik može diferencirano, zavisno od sposobnosti, interesovanja, motivacije, nivoa znanja i pripremljenosti učenika, zahtevati da na teška pitanja odgovaraju najbolji poznavaoci određene nastavne oblasti.

www. singidunum. ac. rs HVALA NA PAŽNJI!