www singidunum ac rs NASTAVNE METODE II Rad

www. singidunum. ac. rs NASTAVNE METODE II

Rad sa knjigom (metoda čitanja, tekst-metoda) • Ova nastavna metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampane reči, čitanjem ili posredstvom tekstova, a služi i kao efikasan način kontrole rada i ocene rezultata, pogotovu ako se za učenje koriste programirani materijali — udžbenici ili radne sveske.

Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima omogućavaju učenicima neposredno upoznavanje sa stvarnošću i približavanje životu. I metode praktične delatnosti mogu biti različite. Obično se dele na: • laboratorijske metode i • metode praktičnih zanimanja.

Laboratorijska metoda • Ovom metodom se učenici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente. • Zadatak nastavnika je da brižljivo pripremi svaki eksperimenat, kako ne bi došlo do remećenja ili prekida toka nastavnog procesa.

• To podrazumeva ispunjavanje sledećih uslova: Ø obezbeđivanje potrebne opreme, uređaja, aparata i materijala; Ø davanje neophodnih uputstava i napomena učenicima kako mogu najcelishodnije da primene eksperiment, kako treba da izgleda redosled najvažnijih radnji koje su potrebne da se on uspešno obavi i sl. Posle završenog eksperimenta, sa učenicima se vodi razgovor, svode rezultati, donose zaključci i vrše uopštavanja; Ø nastavnik treba prethodno da proveri ispravnost eksperimenta njegovim izvođenjem pre časa.

Metoda praktičnih aktivnosti Za razliku od laboratorijskih, u kojima je aktivnost učenika slična procesu naučnog istraživanja, cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti, pri čemu je naglašena primena znanja u rešavanju praktičnih zadataka.

Izbor nastavnih metoda • Prilikom izbora nastavnih metoda treba voditi računa o sledeća četiri kriterijuma: 1. 2. 3. 4. 5. 6. opštem cilju vaspitanja i obrazovanja; didaktičkom cilju nastavnog časa; prirodi, sadržaju i specifičnosti nastavne materije; uzrasnim osobenostima učenika. veličinu, obim razreda i stručnu pripremljenost i ličnost nastavnika.

1. Ovaj kriterijum je odavno poznat: od toga kakvog učenika želimo da formiramo, obrazujemo, zavisi i kako ćemo to učiniti.

2. Izbor nastavnih metoda zavisi i od didaktičkog cilja časa: • ako se radi o zapamćivanju novog gradiva, primenjuju se metode pokazivanja, izlaganja, opisivanja, pripovedanja, predavanja i dr. • ako je, pak, u pitanju osmišljavanje i produbljivanje nastavnih sadržaja, onda nastavnik koristi diskusiju, rad sa knjigom, metode zasnovane na samostalnom radu pojedinaca ili grupa. • ako je didaktički cilj poučavanje u nekim praktičnim znanjima, veštinama, proveravanju, nastavnik se odlučuje za primenu metoda praktičnih aktivnosti ili laboratorijskog rada. Kada nastavnik želi da ustanovi stepen usvojenosti znanja ili veština, onda odabira metode kojima će uspešno i objektivno moći da ostvari ovaj zadatak.

3. Nastavni predmeti sadrže niz specifičnosti koje proizlaze iz njihovog sadržaja. Prema tome, izbor nastavnih metoda zavisi kako od karaktera nastavnih predmeta, tako i od karaktera i specifičnosti pojedinih njegovih delova.

4. Način rada nastavnika i primena različitih nastavnih metoda zavise i od uzrasta učenika, opšte zrelosti i znanja kojima oni raspolažu. Imajući to na umu, pri izboru nastavnih metoda mora se voditi računa i o tome da kod mladih učenika preovladava konkretno mišljenje (do 11. godine), a kod starijih pretežno apstraktno.

5. Pri izboru nastavnih metoda važan je i broj učenika u odeljenju. Odeljenja sa malim brojem učenika pružaju veće mogućnosti za razvijanje sposobnosti u rešavanju problema, razvijanju stavova, grupnog duha, veštine komuniciranja.

6. Uspešan nastavni rad ne može se zasnivati samo na određenim sposobnostima nastavnika ma koliko one bile uspešne u svojoj realizaciji. Zbog toga nastavnici ne mogu da koriste samo metode i postupke u kojima dolaze do izražaja njihove posebne sklonosti i sposobnosti i kojima su oni uspešno ovladali.

Programirana nastava i učenje • Ideju o programiranoj nastavi kao specifičnom načinu strukturiranja i organizacije nastavne materije prvi je šire postavio, uobličio u sistem i razradio svoju teoriju psiholog B. F. Skiner.

• Skiner je zasnovao sistem programirane nastave u kojoj je svaki učenik: 1. upoznat sa sadržajem (relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva); 2. od svakog se zahteva da korektno odgovori na postavljena pitanja ili da reši odgovarajući problem; 3. neposredno iza toga da primi informaciju o tačnosti odgovora.

• Pored Skinerove metode, koja sadržaje u okviru određene teme pruža linearno, "korak po korak", rasprostranjena je još jedna metoda - razgranati program na principu višestrukog izbora.

• U praksi se pojavio i treći vid programiranja - kombinovano programiranje, u kome se insistira na detaljnijem izlaganju nastavnog gradiva.

Praksa pokazuje da se: • linearni sistem programa najčešće primenjuje u slučajevima kada učenici treba da zapamte činjenički materijal; • razgranati se uglavnom koristi kada materijal ne sadrži veću količinu odrednica ili pojmova ali je obim informacija veliki; • kombinovani programi se, pak, primenjuju pri učenju svih predmeta.

Prednosti i nedostatci programirane nastave • Značajna prednost programirane nastave ogleda se, pre svega, u individualizaciji i određivanju sopstvenog tempa učenja.

Programirana nastava ima, međutim, i neke slabosti koje Ø Ø treba imati u vidu: nije podjednako efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve učenike ne podstiče intelektualne aktivnosti koje su neophodne u potpunijem i širem učenju i rešavanju problema ne razvija dovoljno misaone aktivnosti smanjuje interakcijske odnose nastavnika i učenika

Komunikacije u nastavnim metodama • Posebnu oznaku ove komunikacije predstavlja namensko, usmereno usvajanje određenih informacija pa se zato govori o pedagoškim komunikacijama.

• U nastavi se uglavnom javljaju četiri komunikacione strukture koje se šematski mogu označiti na sledeći način: N = nastavnik U = učenik — = tok informaclja

• Nastava u velikim grupama je usmerena na realizovanje tri osnovne funkcije: motivaciju - upoznavanje sa nastavnom temom (problemom) i vežbama, odgovorima i ocenjivanju radova (odgovora) pojedinih učenika.

Tri osnovna oblika odnosa izmedu nastavnika i učenika: • autoritativni (autokratski), • demokratski i • ravnodušni (laisser faire).

• U demokratskom vođenju postižu se najbolji rezultati. • Demokratsko ponašanje iskazuje se u sledećem: nastavnik ukazuje učenicima put ne insistirajući da obavezno postupe baš tako; razmenjuje mišljenje sa učenicima; ohrabruje učenike da izlože svoje poglede i sudove; podstiče učenike da sami donose odluke; uključuje se u aktivnosti razreda bez nametanja i pokušaja da dominira.

www. singidunum. ac. rs HVALA NA PAŽNJI!