Transportni trokovi n dva naina analize transportnih trokova

Transportni troškovi n dva načina analize transportnih troškova. n analiza opšte ravnoteže n analiza parcijalne ravnoteže – U njoj se devizni kurs – Nivo dohotka i sve ostalo zadržava n na konstantnom nivou, izuzev količine proizvedenih, potrošenih i razmenjenih proizvoda koji su predmet analize. Ovo je pokazano na Slici 6. 5.

Sa transportnim troškovima od 2$, u Zemlji 1 je PX = 7$ u Zemlji 2 je PX = 9 Za PX = 7$, Zemlja 1 će proizvoditi 70 X, trošiti 30 X i izvoziti 40 X. Za PX = 9$, Zemlja 2 će proizvoditi 30 X, uvoziti 40 X i trošiti 70 X.

Transportni troškovi i lokacija industrije n orijentisane na resurse – troškovi transporta sirovina bitno veći od troškova prevoza finalnih proizvoda do tržišta – čelik, bazna hemija, aluminijum n orijentisane na tržište – Odličan primer su kompanije bezalkoholnih pića koje na tržište prevoze visoki koncentrat sirupa kome se, pre flaširanja, dodaje voda (radnja koja veoma doprinosi težini finalnog proizvoda). n Slobodne industrije

Pitanja n *Koristeći krive PT i GT kao na nacrtajte sliku koja pokazuje da firma može da ostvari profit pre nego što firme imitatori obore njen tržišni udeo.

Zašto je razlika između monopolističke konkurencije i monopola važna za blagostanje potrošača? n nižie cene i veći varijetet proizvoda nego što bi bio slučaj u uslovima monopola

n n 8. Na koji način se međusobno razlikuju krive tražnje sa kojima je suočena firma u savršenoj konkurenciji, monopolističkoj konkurenciji i u uslovima monopola? Zašto?

n n n Savršena konkurencija – horizontalna kriva tražnje To znači da je firma price taker U monopolu ili monopolističkoj konkurenciji krive su nagnute naniže, jer se može prodati sve više što cena bude padala Ali je manje strma u monopolističko konkurenciji jer ima supstituta

Šta bi se dogodilo ako bi se, na Slici 6. 3, kriva C pomerila nadole, ali upola manje od krive C’ ? n

n n 8. Zašto kažemo da što je veći broj firmi unutar monopolistički konkurentske industrije to je niža cena, ali su viši prosečni troškovi svake firme za zadati nivo autputa?

Kratak rok GT GT PT PT D=GP GP D

Dugi rok n

Koja pretpostavka je “fatalna” za HOS a. n b. n c. n d. n Ekonomija obima Nepotpuna specijalizacija Slični ukusi Transportni troškovi

Razmena postoji čak i ako zemlje imaju iste a. n b. n c. n d. n Resurse Ukuse Tehnologiju Sve nabrojano

Dobar deo međunarodne razmene se zasniva na a. intra-industrijskoj razmeni n b. Trguje se diferenciranim proizvodima n c. Zasniva se na monopolističkoj konkurenciji n d. Sve je ovo tačno n

Intraindustrijska razmena nastaje zbog toga a. Što su proizvodi su homogeni n b. Da bi se iskoristila ekonomija obima n c. Jer je savršena konkurencija preovlađujuća n D. Sve je ovo tačno n

Ako zemlja izvozi dvostruko više nego što uvozi (T- indeka je : n a. 1. 00 n b. 0. 50 T = 1 - /1000 -500/ = 1 - 500 = 0. 67. n c. 0. 66 1000+500 1500 n d. 0. 25 n

Obnavljanje - testovi

Ako zemlja izvozi trostruko više nego što uvozi Tn a. n b. n c. n d. n indeks je : 1. 00 0. 67 0. 50 0. 25

1 -1 Porast dinarske vrednosti strane valute (apresijacija dinara): n a. Loša je za uvoznike n b. Loša je za izvoznike n c. Dobra je i za jedne i za druge n d. loša je i za jedne i za druge n

1 -2 2 Šta nije istinito u vezi međunarodne ekonomije? a. To je relativno nova oblast b. To je relativno stara oblast c. Najveći broj osnivača su bili ekonomisti d. Ništa od toga nije istina

1 -5 5. a. b. c. d. Gruba mera međuzavisnosti u razmeni je: Broj stanovnika Udeo stanovnika u BDP Udeo izvoza i uvoza u BDP Sve zajedno: to je kompozitni indeks

Upišite ime zemlje – japan, belgija, sad, holandija - srbija

2 -1 1. Merkantilisti su zastupali: a. Sve navedeno b. Izvozne podsticaje c. Uvozne restrikcije d. Akumulaciju zlata

2 -2 2. Prema Polu Krugmanu, međunarodna razmena bazirana je na: a. Apsolutnim prednostima b. Komparativnim prednostima c. I apsolutnim i komparativnim prednostima i. . . d. Ni na apsolutnim ni na komparativnim prednostima

2 -3 3. Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostima? a. Čitava razmena b. Veći deo c. Manji deo d. Nema toga više u savremenom svetu

2 -4 4. Roba u kojoj zemlja ima najveće zaostajanje je roba u kojoj zemlja ima: a. Apsolutnu prednost b. Apsolutnu slabost c. Komparativnu slabost d. Komparativnu prednost

2 -5 5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve robe- (X i Y), onda će zemlja A imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 ima a. Apsolutnu prednost u robi Y b. Apsolutnu slabost u robi Y c. Komparativnu slabost u robi Y d. Komparativnu prednost u robi Y

Ako advokat kuca dvostruko brže od svoje sekretarice, a razlika u satnici je 1: 5 A) on dobija tako što sam radi njen posao jer štedi jedan sat n B) za svaki sat prekucavanja on gubi 3/5 svoje satnice n c) za svaki sat prekucavanja on gubi 1/5 svoje satnice n D) sve navedeno je tačno n

3 -1 1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u proizvodnji robe x: a. tačno b. Nedostaje roba Y c. Troškovi su konstantni, kao i prinosi

3 -2 2. Granična stopa transformacije je: a. Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu X b. Oportunitetni trošak X c. Apsolutna vrednost nagiba u tački proizvodnje d. Sve navedeno n

Dobici od razmene (AT) i dobici od specijalizacije (TE) n. Dobit od razmene (AT) uvek je: a. Veća od TE b. Manja od TE c. Ista kao TE d. Ne možemo reći bez dotatnih informacija AT - od razmene TE – od specijalizacije

3 -4 4. Društvene krive indiferencije: a. Su negativnog nagiba b. Su konveksne prema koordinatnom početku c. Ne smeju da se seku d. Sve je ovo tačno

marginalna stopa supstitucije X za Y je: Količina X koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice Y i da se spusti na nižu krivu indiferencije b. Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi dobila dodatnu jedinicu X a da ostane na istoj krivoj indiferencije c. Količina X koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice Y a da pređe na višu krivu indiferencije d. Količina Y koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice X a da pređe na višu krivu indiferencije a.

4 -2 Kriva izvozne ponude pokazuje: n a. Izvoznu ponudu n b. Uvoznu tražnju n c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu partnera n d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu tražnju zemlje 2 za nekim proizvodom n

4 -3 4. Kriva izvozne ponude nagnuta je ka osi koja meri n a. Uvoznu robu n B. Izvoznu robu n c. Obe robe n d. Nerazmenljivo dobro n

1. H-O model proširuje klasični model tako što : n a. Objašnjava osnove nastanaka komparativnih prednosti n b. Ispituje efekte razmene na faktorske cene n c. a. i b. n d. Ništa od ovoga nije tačno n

n 2. Šta nije pretpostavka H-O modela n n a. Ista tehnologija u obe zemlje b. Konstantni prinosi c. Potpuna specijalizacija d. Jednaki ukusi

3. Uz istu tehnologiju, zemlje će imati isti K/R ako su: n a. Faktorske cene iste n b. Ukusi isti n c. Proizvodne funkcije iste n d. Sve navedeno je tačno n

4. Kažemo da je roba Y K-intenzivna u odnosu na robu X kada: n n a. više K koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X b. Manje L koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X c. Manja R/K se koristi u proizvodnji Y nego u proizvodnji X d. Veća K/R se koristi u proizvodnji X nego u proizvodnji Y

5. kada w/r pada, R/K a. n b. n c. n d. n Pada u oba sektora Raste u oba sektora Može rasti ili padati Nema uticaja na R/K

Definicija HOS b) najpre se koristi šira, a kasnije uža definicija obilnosti faktora n C) u knjizi se uvek koristi ista definicija HOS teoreme n d) u knjizi se najpre koristi uža, a kasnije šira definicija obilnosti n

6. Kaže se da zemlja ima relativno obilje kapitala ako ima : a. Veću apsolutnu količinu K n b. Manju apsolutnu količinu L n c. Veću stopu L/K, u odnosu na drugu zemlju n d. Nižu stopu r/w, u odnosu na drugu zemlju n

7. razlika između relativnih robnih cena može se zasnivati na razlikama u: a. n b. n c. n d. n tehnologiji Faktorskoj raspoloživosti Ukusima Svemu navedenom

8. U H-O modelu, međunarodna razmena se zasniva na razlikama u: a. n b. n c. n d. n Tehnologiji Faktorskoj intenzivnosti Ekonomiji obima Ukusima Faktorskoj raspoloživosti!!!

n n n 9. Prema H-O modelu, razmena izjednačava, odnosno smanjuje razlike u: a. Relativnim, ali ne i apsolutnim faktorskim cenama b. Apsolutnim, ali ne i relativnim faktorskim cenama c. I u relativnim i u apsolutnim faktorskim cenama d. Ništa od ovoga nije tačno

10. Prema H-O modelu, međunarodna razmena će: n a. Smanjiti međunarodne razlike u per capita dohotku n b. Povećati međunarodne razlike u per capita dohotku c. Može povećati ili smanjiti razlike u per capita dohotku d. Vodi potpunoj specijalizaciji n

Čak i kada bi realne nadnice bile izjednačene u različitim zemljama, njihovi per capita dohoci mogli bi da ostanu bitno različiti. Odnos udela kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, n stopa participacije radno sposobnog stanovništva, n stopa izdržavanog stanovništva, n Odanost poslu n

Japan Rezultat Stopa participacije Više ljudi radi Veći broj zarada Kv/nkv Veći broj Visokih zarada Više valifikovanih radnika Stopa izdržavanog Manje izdržavanog Veći broj zarada stanovništva Odanost poslu Veća efikasnost Ovo je posebno

11. H-O model spada u modele opšte ravnoteže jer: n a. Uključuje obe zemlje n b. Posmatra potrošnju u obe zemlje n c. Posmatra razmenu u obe zemlje n d. Sve ovo je tačno n

13. Paradoks Leontijeva odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD n a. Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza n b. Uvoz je K-intenzivniji od izvoza n c. Izvoz je L –intenzivniji od uvoza n d. Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta n

14. Iz empirijskih nalaza zaključujemo da H-O teorema: n a. Mora da se odbaci n b. Mora da se prihvati bez rezerve n c. Može biti prihvaćena samo nakon dopune n d. Dobro objašnjava celokupnu međunarodnu razmenu n

15. Da bi se pojavila reverzibilnost faktorske intenzivnosti, robe se moraju proizvoditi sa n a. Dovoljno različitom elastičnošću supstitucije n b. Istom K/R n c. Fiksnim proporcijama n d. Istom elastičnošću supstitucije n

15. Pokretljive grane su one gde proizvod a. b. c. d. U preradi dobija na težini U preradi gubi na težini I jedno i drugo Ni jedno ni drugo

Sa istom tehnologijom, dve zemlje će imati isti odnos K/L ako su: a. Faktorske cene iste b. Ukusi isti c. Proizvodne funkcije iste d. Ako je sve isto