Finansijska analiza Antonina Kovaevi Finansijska analiza predstavlja elementarnu

Finansijska analiza Antonina Kovačević

• Finansijska analiza predstavlja elementarnu neophodnost svim donosiocima odluka, odnosno svim interesnim stranama • Nekada je zakasnela informacija jednako neprikladna kao i njeno nepostojanje • Nedostatak pravih odluka može da načini poslovanje skupljim, a donošenje pogrešnih odluka može sasvim da razgradi poslovnu organizaciju

Pojam finansijske analize

• Finansijska analiza se bavi transformacijom numeričkih podataka iz finansijskih izveštaja radi utvrđivanja mera različitih kategorija poslovnih performansi • To je vrsta dijagnoze finansijskog stanja i poslovne dinamike

• Iako sama finansijska analiza nije dovoljna, ona može da omogući uvid u poteškoće koje preduzeće ima sada ili će imati u budućnosti • Na osnovu nje se može ustanoviti finansijsko zdravlje preduzeća na osnovu čega bi kasnije trebalo preduzeti korektivne i druge akcije za poboljšanje poslovanja

• Odnos aktivnih vremenskih razgraničenja i ukupnih isplaćenih dividendi takođe predstavljaju matematički odnos bilansnih pozicija, ali analitičar treba da bude posebno vešt da bi iz ovog odnosa bilo šta razumno zaključio

Ciljevi i vrste finansijske analize Ciljevi analize finansijskih izveštaja se znatno razlikuju zavisno od same perspektive korisnika i od specifičnih ciljeva koji su postavljeni pred analitičara • Finansijska analiza se klasifikuje na različite načine, a osnovni kriterijumi za klasifikaciju su: 1. 2. 3. Vremenski horizont analize Kategorija analizirane performanse Vrsta korišćenih analitičkih alata

Prema vremenskom horizontu • Analiza prethodnih performansi (ex post analiza): • Orijentisana je retrospektivno i fokus je na prethodne i tekuće performanse • • Najčešći vid analize Ima jedan ključni nedostatak – ne garantuje buduće performanse

Prema vremenskom horizontu • Analiza budućih performansi (ex ante analiza): • • Odnosi se na planirane veličine u finansijskim izveštajima • Prednost: unapred ukazuje na nedostatke u poslovanju i omogućava trenutno preduzimanje korektivnih akcija • Pogreške koje mogu da se jave analizom planiranih veličina ne smeju biti smetnje njenoj implementaciji Orijentacija je retrospektivna čime se prognozira budući finansijski i ukupni poslovni razvoj kompanije

Kategorije analizirane performanse • Likvidnost • Solventnost • Brzina obrta sredstava • Struktura izvora sredstava • Profitabilnost • Vrednost

Klasifikacija na osnovu kategorija performansi 1. Analiza likvidnosti i solventnosti 2. Analiza aktivnosti 3. Analiza finansijske strukture 4. Analiza profitabilnosti 5. Analiza vrednosti

Klasifikacija prema primenjenim alatima 1. Analiza apsolutnih brojeva 2. Horizontalna analiza 3. Vertikalna analiza 4. Racio analiza

• Analiza apsolutnih brojeva: • • Najjednostavnija, ali informaciono najoskudnija analiza Na osnovu nje se uočavaju izvesni problemi, odnosno drastične anomalije • Horizontalna analiza (analiza trenda) • Posmatra bilans u više sukcesivnih perioda pri čemu se jedan period uzima za bazni • • Prati procentualnu promenu različitih pozicija tokom vremena Nedostatak: teško je uočiti značajne zakonomernosti isključivo na osnovu analize trendova

• Vertikalna analiza • Izračunava udeo određene bilansne pozicije u njenoj sintetičkoj kategoriji • Racio analiza • Najznačajnija forma analize jer se racio brojevi zasnivaju na povezivanju bilansnih pozicija po osnovu finansijskih uzročno posledičnih veza

Racio analiza

• Racio broj (ratio) predstavlja matematički odnos dve bilansne pozicije koji otkriva određenu unutrašnju finansijsku logiku • Postoje različiti standardi za poređenje: • Interni • Eksterni • Apokrifni

Analiza likvidnosti • Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da o roku odgovori na dospele obaveze • Likvidno preduzeće je u mogućnosti da otplati dug i nastavi da posluje normalno • Solventnost je najjednostavnije rečeno likvidnost na dugi rok

• Pokazatelji koji objašnjavaju stepen likvidnosti preduzeća nazivaju se racijima likvidnosti • Likvidnost se procenjuje korišćenjem: 1. Opšti racio likvidnosti 2. Rigorozni racio likvidnosti (brzi racio) 3. Racio defanzivnog intervala 4. Neto obrtna sredstva 5. Gotovinski ciklus

Opšti racio likvidnosti • Opšti racio likvidnosti se dobija kao odnos ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza preduzeća • Ukazuje na sposobnost preduzeća da podmiri svoje kratkoročne obaveze • Štiti interese kratkoročnih poverilaca • Treba ga posmatrati u specifičnim okolnostima

Brzi racio likvidnosti • Rigorozniji i služi kao provera opšteg racija likvidnosti • Obrtna sredstva se dele na: • Gotovinu i relativno likvidna sredstva • Manje likvidna sredstva

Neto obrtna sredstva • Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza preduzeća • Pokazuju koliko je, u novcu izraženih, obrtnih sredtava finansirano iz dugoročnih izvora (ne predstavljaju racio) • Veći iznos neto obrtnih sredstava ne znači nužno i veću likvidnost preduzeća

Šta kada su neto obrtna sredstva negativna?

Analiza aktivnosti • Racija aktivnosti ili obrta mere relativnu efikasnost korišćenja sredstava preduzeća • Nazivaju se još i koeficijenti obrta

Prosečan period naplate potraživanja • • Koliko godina ima dana? • Pokazuje prosečno vreme od prodaje zalihe robe do naplate potraživanja licima koja duguju • Poželjno je da bude što kraći

Prosečan period obrta zaliha • • Pokazuje koliko puta se u proseku godišnje obrnu i reprodukuju zalihe • Prosečan period obrta zaliha pokazuje prosečno vreme od nabavke materijala i sirovina do trenutka prodaje gotovih proizvoda

Prosečan period isplate obaveza dobavljačima • • Pokazuje prosečnu brzinu obrta dobavljača, odnosno prosečan broj puta godišnje u kojima se isplaćuju obaveze prema dobavljačima • Pokazuje prosečno vreme od nabavke materijala i sirovina, do trenutka isplate obaveza

Analiza finansijske strukture • Finansijska struktura preduzeća su sve kombinacije različitih sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja • Cilj upravljanja finansijskom strukturom je dostizanja i održavanje optimalnog odnosa rizika i profitabilnosti • U najužem smislu, prikazuje finansijski leveridž – odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala • Bavi se i relacijama dugoročnih i kratkoročnih

Analiza finansijskog leveridža •

• Stopa poslovne dobiti prestavlja odnos poslovne dobiti i neto prihoda od prodaje • Pokazuje koliko je učešće poslovne dobiti u ukupnom poslovnom prihodu preduzeća • Ovi pokazatelji ne odražavaju profitabilnost, ali su u funkciji njenog izračunavanja • Najčešće korišćen pokazatelj za izračunavanje opšte profitabilnosti

Stopa prinosa na sopstvena sredstva • • Pokazuje koliko je novčanih jedinica neto dobiti ostvareno na svaku novčanu jedinicu sopstvenog kapitala • Korisnija je za akcionare od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva • Nedostatak je da ne ukazuje na izvore profitabilnosti

Dipon (Du. Pont) analiza • Potrebno je znati šta je osnovni razlog prinosa • Američka kompanija Du. Pont je razvila posebnu metodologiju za izračunavanje profitabilnosti • Odgovara na pitanje „kako povećati profitabilnost? “

Analiza vrednosti • U literaturi se kao tradicionalni pokazatelji vrednosti preduzeća pojavljuju: 1. 2. 3. 4. Odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti akcija 1. 2. Tržišno dodata vrednost Zarada po akciji Dividenda po akciji Racio isplate dividendi • I savremeni pokazatelji: Ekonomska dodata vrednost

Tradicionalni pokazatelji vrednosti • • Ukoliko je vrednost ovog racija niža od 1, stvorena je izvesna vrednost • Pokazuje koliko je neto dobiti ostvareno po svakoj akciji • U svrhe pokazivanja profitabilnosti koristi se pokazatelj koji se naziva prinos po dividendi

• Tržišna dodata vrednost pokazuje razliku između tržišne vrednosti preduzeća i knjigovodstvene vrednosti njegovih izvora sredstava • • Što je veća to je bolje Ne pokazuje izvore izgradnje ili uništenja vrednosti • Ekonomska dodata vrednost se dobija kao razlika neto dobiti posle oporezivanja i prosečnih ponderisanih troškova kapitala • Poznatija i kao ekonomski profit, odnosno ekonomska dodata vrednost • Savremena mera korporativnog uspeha

Poslovni rizik i leveridž • Marginalna dobit se dobija po odbitku varijabilnih troškova od neto prihoda od prodaje • Poslovna dobit se dobija kada daljim odbitkom fiksnih troškova budu pokriveni celokupni poslovni troškovi • Pokazuje za koliko će se procenata promeniti poslovna dobit, ako se prihod od prodaje promeni (u istom smeru kao i poslovna dobit) za 1%

Finansijski i totalni rizik i leveridž • Finansijski rizik se može predstaviti faktorom finansijskog leveridža • Pokazuje za koliko će se procenata promeniti dobit pre oporezivanja, ako se poslovna dobit promeni za 1% • Kumulativno dejstvo poslovnog i finansijskog rizika