DIPLOMATSKI PROTOKOL Prof dr Joko Dragojlovi Email jdragojlovicpravnifakultet

DIPLOMATSKI PROTOKOL Prof. dr Joko Dragojlović E-mail: jdragojlovic@pravni-fakultet. info

PREZEANS MUŽA ŽENE FUNKCIONERA n n n Problem predstavlja protokolarno mesto muža ženskog diplomatskog člana predstavništva, ukoliko on sam lično ne bi imao prava na viši rang. Suprug žene koja je šef diplomatskog predstavništva može, ako želi, da bude uvršten u diplomatsku listu i da dobije diplomatsku legitimaciju. Prilikom zvaničnih ceremonija i gala priredbi, on će biti plasiran pored svoje supruge, a na obedima će dobijati mesto odmah iza opunomoćenih ministara.

PREZEANS U AUTOMIBILIMA n n n n U automobilima se obično zauzimaju samo dva zadnja sedišta, dok sedište pored vozača zauzima lice koje je u tehničkoj pratnji. Ako u automobilu treba da sede tri ličnosti, onda ličnost br. 3 seda u sredini ili na levo pomoćno sedište, ako takvog ima. Prilikom ulaska u automobil, prvo ulazi ličnost br. 1, a zatim ostali po prezeansu. Pri izlasku, automobil treba postaviti tako da se izlazi kroz desna vrata. I ovde glavna ličnost izlazi prva. Prilikom ulaska u automobil ličnost br. 1 ulazi prva i zauzima mesto desno na zadnjem sedištu. Zatim ulazi ličnost br. 2 i zauzima levo zadnje sedište, dok ličnost br. 3 seda preko puta ličnosti br. 1 (s licem prema njemu), a desno od nje ličnost br. 4. U slučaju da u automobil treba da uđe još jedna ličnost, onda ona seda na najslabije mesto u automobilu, između ličnosti br. 3 i 4.

PREZEANS U GLEDALIŠTU, NA STADIONU I TRIBINI n n n Postoje gledališta samo sa parterom i galerijom, kao i ona koja imaju lože. Smatra se da su lože najreprezentativnija mesta u gledalištu i zato tamo gde postoje treba u njih raspoređivati istaknute zvanice. Ako postoji jedna velika centralna loža sa nekoliko sedišta u jednom redu i ako su gost i domaćin šefovi država, onda dva srednja mesta predstavljaju centralna počasna mesta, od kojih desno zauzima gost, a levo domaćin. Domaćica sedi desno od gosta, a supruga gosta levo od domaćina. Zatim dolaze ostale visoke zvanice, koje po prezeansu zauzimaju mesta desno i levo u prvom redu sve dok taj red ne bude ispunjen. U drugi red sedaju ostale zvanice i to tako da one koje imaju viši rang zauzimaju središna mesta, dok ostale zauzimaju sedišta desno i levo.

n n n n Ako lože imaju samo dva sedišta u prvom redu, onda dva šefa države sede u loži koja se smatra napočasnijom, a njihove supruge u loži do njih. Na zadnjim sedištima u prvoj loži sede obično po jedan od najviših funkcionera jedne i druge države ili samo prevodilac, ako za prevođenje postoji potreba. Ostale zvanice zauzimaju mesta po rangu, ali tako da lica sa višim rangom sede u ložama koje su bliže loži šefa države. U ovom slučaju se nastoji da supružnici ne budu u istoj loži. Diplomatski kor dobija počasna mesta koja neposredno sleduju mestima gde je smeštena vlada. Treba nastojati da diplomatski kor bude grupisan u jednu celinu. Ako je ovo zbog rasporeda mesta u gledalištu nemoguće postići, onda treba nastojati da ambasadori čine jednu celinu, a da poslanici i otpravnici poslova budu grupisani na jedno ili dva mesta. Članovi diplomatskog kora su i ovde raspoređeni po prezeansu utvrđenom po diplomatskoj listi.

PREZEANS IZ KURTOAZIJE n n n Pored prezeansa po pravu, koji se određuje na osnovu funkcije i položaja jednog lica, postoji i prezeans iz kurtoazije. Ovaj prezeans se daje istaknutim naučnicima, piscima, umetnicima, javnim radnicima, starijim osobama, a u nekim zemljama nosiocima visokih odlikovanja i srodnicima domaćina, plemstvu i sveštenstvu. Pored ovog, stranci imaju prevenstvo ispred domaćih lica istog ranga. Na zvaničnim priredbama treba strogo voditi računa gde staviti lica koja uživaju prezeans po pravu, jer ne poštovanje principa prednosti može da izazove opravdane proteste. U nastojanju da se izbegnu konflikti koji postoje između prezeansa po pravu i prezeansa iz kurtoazije, možda je najuputnije da na velikim obedima lica kojima se želi dati prezeans iz kurtoazije budu postavljena između dve kategorije lica sa prezeansom po pravu, a ne unutar iste kategorije.

n n n Kako bi ovo prvo činilo nepremostive teškoće, naročito na manjim obedima, onda je najuputnije da ona uopšte ne budu pozivana. Ako se želi da jedno lice sa prezeansom iz kurtoazije bude plasirano ispred lica koje ima prezeans po pravu, uputno je da od ovoga poslednjeg bude zatražen i dobijen pristanak. Žena, šef diplomatskog predstavništva, ima sva prava i dužnosti kao i drugi šefovi predstavništva, izuzev što će na zvaničnim obedima biti tretirana kao dama i sedeće iza supruge šefa predstavništva koji je neposredno ispred nje na diplomatskoj listi. Na privatnim priredbama i obedima sloboda odlučivanja je veća nego prilikom službenih priredbi. Domaćini mogu sa mnogo više širine raspoređivati svoje goste. Ali i pored ovoga, uvek treba uzimati u obzir sve elemente i načiniti takav raspored da osetljivost ni jednog gosta ne bude povređena.

PREZEANS NA MEĐUDRŽAVNIM KONFERENCIJAMA n n n Na međudržavnim konferencijama sve delegacije se smatraju ravnopravnim. Šefovi delegacija imaju pravo na istovetne počasti, bez obzira na to kakav je njihov stav. Prilikom rasporeda delegacija za konferencijskim stolom ili u drugim sličnim prilikama, uzima se u obzir samo alfabetski red država, usvojen za tu konferenciju. Delegacije se raspoređuju po alfabetskom redu počinjući desno od mesta gde sedi predsedavajući. Kada se radi o prezeansu delegata, onda dolaze do izražaja njihovi lični rangovi.

n n n To znači da šef delegacije višeg ranga ide isped šefa delegacije nižeg ranga. Isti postupak važi i za ostale članove delegacije. U slučaju da ima samo dve delegacije (kao kad su u pitanju razgovori prilikom zvanične posete stranog šefa države), onda su delegacije smeštene za stolom jedna naspram druge. Ako ima više delegacija, onda ima više mogućnosti njihovog raspoređivanja. Npr. : raspored u obliku potkovice ili polukružni raspored. Polukružni raspored bio je primenjen na Prvoj konferenciji nesvrstanih zemalja održanoj u Beogradu 1961. godine.

PUTOVANJE ŠEFA DRŽAVE INKOGNITO n Šefovi država uobičavaju putovati inkognito, što znači da se odriču onih počasti koje im inače pripadaju. n Isto to važi i za monarhe i članove njihovih porodica. n Pojam inkognito ne isključuje ukazivanje dužne kurtoazije. n n Na primer, ukoliko je vlada zemlje u kojoj se takav gost nalazi inkognito ili kroz nju prolazi, obaveštena o dolasku gosta, obično upućuje jednog svog visokog funkcionera da ga dočeka i pozdravi. Osim toga, gostu se mogu ukazati i ostale pažnje, kao davanje na raspolaganje rezidencije, obedi i sl. , ali u sasvim privatnoj formi.

n n Isti se tretman može dati i u slučaju „strogog inkognita“ kada vlada nije unapred obaveštena o dolasku ili prolasku takvog gosta. Inkognito se može privremeno i prekinuti da bi se omogućilo gostu da prisustvuje nekoj javnog ceremoniji. U slučaju običnog inkognita, strani šef države uživa ista prava kao i kad se na stranoj teritoriji nalazi u službenoj funkciji, osim počasti koje bi mogle da otkriju njegovo prisustvo. Ako na stranoj teritoriji boravi u strogom inkognitu, ne uživa imunitet i privilegije sve dok se njegov inkognito ne otkrije.

POSETA STRANOG ŠEFA DRŽAVE DIPLOMATSKOM PREDSTAVNIŠTVU n n n Kada u sedište diplomatskog predstavništva dolazi šef države kod kojeg je akreditovan šef diplomatskog predstavništva, detalji prijema regulišu se sa domaćom službom protokola. Ovde se treba pridržavati sledećih osnovnih pravila: Šef diplomatskog predstavništva koji želi da pozove šefa države prijema mora da se prethodno o tome konsultuje sa ministrom inostranih poslova i da zatraži specijalnu audijenciju kod šefa države da bi ga lično pozvao. Tom prilikom zamoliće šefa države da on sam utvrdi datum posete, ukoliko se ne radi o proslavi određenog događaja. Posle toga šef diplomatskog predstavništva dužan je da preko ministarstva inostranih poslova blagovremeno uputi šefu države listu zvanica. Na pozivnicama treba posebno naznačiti prisustvo šefa države.

n n n Prilikom dolaska šefa države u diplomatsko predstavništvo, koje treba da usledi uvek posle dolaska svih ostalih zvanica, šefa države na ulaznim vratima rezidencije sačekuju šef predstavništva u pratnji celokupnog karijernog osoblja predstavništva. Šef predstavništva prilazi šefu države čim ovaj izađe iz kola, pozdravlja ga i predstavlja mu svoje saradnike. U tom trenutku može se na rezidenciji istaći lična zastava šefa države. Supruga šefa diplomatskog predstavništva i supruge ostalih članova predstavništva čekaju na ulazu u salon i tu se pozdravljaju sa šefom države. Posle toga šef države ulazi u salon i zadržava se u salonu koji je po mogućnosti za njega posebno određen, da bi mu se omogućio nesmetan razgovor sa određenim krugom zvanica.

n n n Šef diplomatskog predstavništva ne treba da bude stalno uz šefa države, ali treba da vodi računa da šef države nikad ne ostane sam. Ako šefa države prati njegova supruga, supruga šefa diplomatskog predstavništva ukazuje joj jednaku pažnju. Isti ceremonijal ukazuje se šefu države i prilikom njegovog odlaska iz rezidencije. Supruga šefa diplomatskog predstavništva, zajedno sa supruga članova predstavništva, prati šefa države i njegovu suprugu do predsoblja i tu se opraštaju. Zatim šef predstavništva i osoblje predstavništva prate šefa države do vrata rezidencije, odakle se ne udaljavaju sve dok gost ne ode. Lična zastava šefa države u tom trenutku se spušta.

POSETA ŠEFA STRANE VLADE, MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA I DRUGIH STRANIH PREDSTAVNIKA n n Kao što šefovi stranih država često razmenjuju posete, isto tako su uobičajene razmene poseta između šefova vlada, ministara inostranih poslova i drugih državnih predstavnika i delegacija (parlamentarnih, trgovinskih i drugih delegacija). Šefovima stranih vlada i ministrima inostranih poslova daju se građanske i vojne počasti koje određuje domaća služba protokola. Njima se po pravilu organizuje svečani doček i ispraćaj, utvrđuje detaljan program boravka sa uobičajenim prijemima i obedima, samo što su počasti koje im se daju manje nego prilikom poseta šefova država. Na primer, umesto počasnog bataljona, za njih se prilikom dočeka i ispraćaja postrojava počasna četa sa muzikom, dok im se ostale vojne počasti takođe daju u manjem obimu.

n n n Isto tako, njih dočekuje i ispraća manji broj državnih funkcionera, nego što je to slučaj kod posete šefa države. Praksa većine zemalja je da šefa strane vlade i ministra inostranih poslova prima šef države. Poseta šefa strane vlade i ministra inostranih poslova po pravilu se uzvraća. Za posete ostalih stranih državnih predstavnika i stranih delegacija nije uobičajeno davanje vojnih počasti, ali ako se radi o poseti značajnih ličnosti i reprezentativnih delegacija uobičajeno je da ih primi šef države. Po pravilu i ove se posete uzvraćaju. Uobičajeno je takođe da prilikom proputovanja stranog državnog predstavnika ili značajnije delegacije, ličnosti odgovarajućeg ranga zemlje kroz koju prolazi, dođu u voz (aerodrom, brod) da ih pozdrave, a u nekim slučajevima može im se dati i odgovarajuća pratnja od jedne do druge državne granice.

GRAĐANSKE I VOJNE POČASTI n n n Posebne građanske i vojne počasti daju se šefovima država i vlada, ministrima inostranih poslova i, eventualno, drugim visokim predstavnicima prema odredbama protokola dotične zemlje, kada dolaze u posetu drugim državama. Šefovima diplomatskih predstavništava vojne počasti se daju samo prilikom ceremonije predaje akreditivnih pisama.

MESTO DIPLOMATSKIH PREDSTAVNIKA NA PREGOVORIMA n n Jedna od funkcija diplomatske misije je i funkcija pregovaranja. Iako u širem kontekstu svako prestavljanje države od strane članova diplomatske misije ima elemente pregovaranja, pregovarački proces u užem smislu, po pravilu, obavljaju specijalno formirani pregovarački timovi odnosno specijalne misije. Ukoliko se bilateralni pregovori odvijaju u državi prijema, šef stalne diplomatske misije u načelu je član delegacije i, ukoliko nije i njen šef, sedi na prvom mestu sa desne strane od šefa pregovaračke delegacije. U zavisnosti od ranga šefa pregovaračkog tima određuje se i član stalne diplomatske misije (šef, savetnik ili drugi član misije).

n n Čak i u slučajevima kada u pregovaračkom procesu učestvuju delegacije nižeg ranga, izuzev ako nisu u pitanju posebni stručni pregovori, uključuje se u pregovaračku delegaciju najmanje jedan član diplomatske misije države akreditacije. Razlozi za uključivanje šefa i članova stalne diplomatske misije u pregovarački tim su višestruki. Prvo, članovi diplomatske misije, po funkciji, imaju više saznanja o državi prijema od članova pregovaračke delegacije, koji mogu biti od velikog značaja za uspeh pregovora. Drugo, radi uvida u kompletne odnose dve države, što je prevashodno zadatak diplomatske misije, potrebno je da predstavnici stalne diplomatske misije budu uključeni u pregovarački proces.

n n Treće, uloga diplomatske misije u fazi priprema procesa pregovaranja je, po prirodi stvari, nezaobilazna. Sve potrebne informacije, zvanične stavove vlade, opozicionih političkih partija, širokih narodnih masa, stavove drugih društvenih institucija od značaja za odnos spornih pitanja i običaja, tradiciju i slično diplomatska misija prezentuje šefu pregovaračkog tima. Iz navedenih razloga, šef i članovi stalne diplomatske misije treba da budu u sastavu pregovaračke delegacije i kad se pregovori odvijaju u državi akreditacije. Pravilo je da prilikom bilateralnih pregovora rang delegacija bude ujednačen, dok određivanje suviše visokog ili nesrazmerno nižeg ranga može da znači i posebno uvažavanje suprotne delegacije i pozitivno utiče na ishod pregovora ili pak podcenjivanje pregovora i pregovarača, te prejudiciranje negativnog ishoda spora.

n n n Vrlo često bilateralni, a posebno multilateralni pregovori, odvijaju se na području treće države. Kod pregovora u okviru međunarodne organizacije, to je pravilo, ako se pregovori odvijaju u sedištu te organizacije. Države domaćini pregovora dužne su da organizuju i obezbede pomoć u traženju smeštaja, neposrednost kontakata i slobode opštenja, organizuju službene i protokolarne susrete, kao i neslužbeni program boravka pregovaračkih delegacija sa eventualnim obilaskom istorijskih znamenitosti i prirodnih krajolika u državi odvijanja pregovora. Ovaj neslužbeni deo prilika je za prezentaciju zemlje domaćina. Naravno, uloga države domaćina pregovora je veoma odgovorna i složena.

n n n U slučaju bilo kakvog „gafa“, država domaćin rizikuje ugrožavanje godinama građenog međunarodnog kredibiliteta u međunarodnoj zajednici, jer za uspešno obavljanje uloge domaćina neophodne pretpostavke su materijalna dobra, adekvatni prostori, prevozna sredstva, verzirano i kvalifikovano osoblje, tradicija i uslovi ambijentalne bezbednosti. Države sedišta međunarodnih organizacija nude sve gore navedene uslove, pa nije ni čudno što su i najčešća mesta za održavanje pregovora. Multilateralni pregovori podrazumevaju u polazu ravnopravnost delegacija u pogledu ranga njihovih šefova, što je u krajnjoj liniji predviđeno osnivačkim ili aktima o organizaciji međunarodnih organizacija.

DIPLOMATIJA VAN SLUŽBENIH PROSTORIJA n n n Jasno je da diplomatija u velikoj meri podrazumeva niz aktivnosti i susreta kako sa ljudima svoje profesije, tako i kontakata sa poslovnim ljudima, privrednicima i drugim poslanicima društvenog života. Kontakti sa njima mogu da budu radni i društveni. Radne aktivnosti diplomate propisane su pravilima diplomatske službe i ograničene nadležnostima koje su predviđene za tu državnu profesiju. Radni susreti najčešće započinju telefonskim razgovorom, a završavaju se radnom posetom kojom se ostvaruju postavljeni državni odnosno poslovni ciljevi. Radni kontakti uglavnom se odvijaju u službenim prostorijama državnih institucija.

n n Jedno od pravila diplomatske komunikacije je da susrete sa navedenom kategorijom ljudi ne treba izbegavati i van radnih prostorija, jer razne protokolarne i društvene obaveze, koje diplomata preuzima sa svojim poslom, su neodvojivi deo profesije, a ne privatna razonoda u kojoj je učestvovanje stvar ličnog afiniteta. Najčešći načini neformalnih prevashodno ručkovi i večere najmanjih delimično radnog velikim brojem zvanica. druženja su susreti za stolom, i razne varijante prijema od onih karaktera do ceremonijalnih sa Iako neformalnog karaktera, ovi susreti u potunosti ne gube i službeni aspekt, jer su dobra prilika i za ozbiljne razgovore u opuštenoj atmosferi. To takođe mogu da budu i zajedničke posete muzičkim ili pozorišnim događajima, vrtne zabave, čajanke, sportske utakmice, zajednička nadmetanja u sportskim disciplinama ili šahu i slično.

n n n Suština neformalnih kontakata je u „mogućnosti da se neslužbenom okruženju i u opuštenoj atmosferi, bez prisutnosti neželjenih ušiju (a ponekad i prislušnih aparata), uspostavi kontakt sa zanimljivim sagovornikom, porazgovara ležerno, razmene neobavezujuća mišljenja, pribave najnovije informacije ili plasiraju vlastita viđenja, eventualno susretne kolega iz zemlje sa kojim nemamo diplomatske odnose ili su odnosi takvi da isključuju uzajamno službeno posećivanje, da se sondira teren za kasnije moguće formalne demarše i da se razviju mnogi drugi fino nijansirani oblici diplomatskog delovanja. Stoletno iskustvo potvrđuje da i najokoreliji profesionalac potpuno drugačije (svakako opuštenije, otvorenije pa i iskrenije) razgovara nakon dobre večere, sa čašom konjaka u ruci, negoli u svom uredu, pod strogim pogledom suverenovog porteta sa zida. Obedi koji nemaju izraženo zvanični karakter, a njih je u diplomatiji najviše, organizuju se u rezidenciji, stanu ili adekvatnom restoranu.

n n n Prisustvuje im od dvoje do nekoliko desetina gostiju, a najčešće od šest do dvanaest. Pri organizaciji ovih obeda treba paziti da njima ne prisustvuje dva ili više gostiju koji se ne trpe ili su diplomatski predstavnici izrazito neprijateljskih zemalja. Na ovakve diplomatske obede ne treba pozivati dva gosta ista po rangu, koji mogu biti tašti i ljubomorni na ukazani im tretman. U svim slučajevima neophodno je, međutim, da domaćin dobro poznaje svoje goste, jer greške u identifikaciji mogu biti veoma neprijatne i izazvati niz loših posledica, pa čak i gubitak poverenja i poštovanja. Jedan od zadataka je i brižljiv raspored gostiju. Naime, zajedno za stolom trebalo bi izbegavati tradicionalno „suprotstavljene“ predstavnike nacija (Amerikanac pored Kubanca, Kinez pored Tajvanca, predstavnici Severne i Južne Koreje jedan pored drugog).

n n n Jednog pored drugog goste bi trebalo raspoređivati imajući u vidu njihove srodne interese i slične sklonosti, te zajedničke teme. Jer, iako su diplomatski obedi, dakle i ručkovi i večere, prilika za opušteniju atmosferu, ni oni nisu lišene političke dimenzije. Domaćin i domaćica skupa dužni su svakom od gostiju posvetiti, shodno vremenu kojim raspolažu, dužnu pažnju. Iako diplomatski obedi nisu prilika za prejedanje, izboru hrane i pića takođe treba pristupiti sa posebnom pažnjom. Pritom treba imati u vidu opšte poznata religijska i nacionalna ograničenja, koje gosti imperativno poštuju. Pri izboru hrane i pića treba viditi računa o istorijskim, geopolitičkim i drugim razlikama i nasleđima koje mogu imati političku konotaciju. Diplomatske ručkove i večere treba, uvek kada je to moguće, iskoristiti za promociju nacionalnih jela i pića domaće kuhinje promovišući nacionalne kulinarske brendove.

OBROCI ZA STOLOM n n Najčešći oblici neformalnih odnosno neslužbenih susreta odvijaju se, dakako, za stolom. U zavisnosti od doba dana obedi za stolom su ručak, večera, a u poslednje vreme pod američkim uticajem, posebno se insistira na takozvanom radnom doručku koji tradicionalno organizuje američki predsednik. Sa povećanjem broja obeda, pomalo gubi na značaju poznata rečenica engleskog državnika Lorda Palmerstona „Dining is the life and the soul of diplomacy“ (večere su život i duša diplomatije).

VEČERA n n n Večera je, saglasno tradiciji, najčešći i najzastupljeniji obrok, jer je dan diplomate predviđen za razne vrste radnih aktivnosti. Pravilo je da se večera zakazuje i održava između 19 i 21 čas za širi krug zvanica, iako one mogu biti organizovane i za intiman krug gostiju. Na večere se pozivaju gosti sa suprugama. Prilikom organizovanja večere, ali i ručka, treba voditi računa o lokalnim običajima, godišnjem dobu, vremenskim uslovima i drugim specifičnostima, a jedno od pravila organizacije je projektovanje vremena pre jela za upoznavanje i prve kontakte. To je veoma važna faza organizovanja obeda koja stvaranju dobre atmosfere i na taj način može da obavljanju „radnih“ odnosno diplomatskih aktivnosti u atmosferi. doprinosi doprinese opuštenoj

n n n Večeri prethodi blagovremeni poziv, koji kao i u slučaju organizacije ručka, iznosi 10 do 15 dana pre zakazanog ručka ili večere. Samo izuzetno, ručak ili večera mogu biti organizovani u nekom kraćem roku iz razloga nekog iznenadnog povoda. Na poziv mora da usledi i blagovremeni odgovor, a domaćin je u obavezi još jednom gosta koji je potvrdio dolazak podsetiti na zakazanu večeru. Mesta za održavanje večere i ručkova biraju se u zavisnosti od broja gostiju, prilike zbog koje se organizuju, doba godine, ranga odnosno klase gostiju. Obedi za stolom mogu biti organizovani za najmanje dve zvanice, a u nekim slučajevima može im prisustvovati i hiljadu gostiju. Objekti u kojima se organizuju obedi mogu biti posebno građeni ili adaptirani za takve prilike, poput dvoraca, letnjikovaca, rezidencija, većih restorana, hotela i drugih adekvatnih društvenih prostora.

ZDRAVICE n n n n Zdravica je gest uvažavanja i počasti ličnosti ili organizaciji pre, tokom ili pri kraju obeda. Šampanjac je najpopularnije piće za zdravice, ali može da posluži i svako drugo vino. Prilikom zvaničnih obeda (ručkova i večera) domaćin drži zdravicu u kojoj prvo pozdravlja svog gosta, a zatim joj daje politički karakter, da bi na kraju ponovo pozdravio gosta, njegovu suprugu (ako je prisutna) i njegove saradnike. On neće propustiti da kaže nekoliko reči o šefu države gosta. Gost će na zdravicu odgovoriti. On će u svom govoru zahvaliti na prijemu. Zatim će govoriti o vođenim razgovorima i postignutim rezultatima i završiti sa dobrim željama za šefa države i napredak njegove države. Kada su domaćin i gost šefovi država, zdravica ima istu formu kao i prethodna.

n n n n n Preporučljivo je da se govori usaglase pre nego što budu javno pročitani, pogotovu ako ih drže šefovi država ili lica od političkog značaja ili ako će isti biti objavljeni u štampi. U tom slučaju, domaćin i gost dostavljaju tekstove svojih govora jedan drugome na uvid. Tom prilikom mogu se činiti izmene. Istorija nazdravljanja je izuzetno duga. Danas odajemo počast pojedincima ili institucijama podizanjem čaše, pozdravljajući ih, uz izražavanje dobrih želja, i pijemo u to ime. Etikecija nalaže svima da u tome učestvuju. Čak i oni koji ne piju alkoholna pića treba da podignu čašu i prinesu je ustima. Oni koji ne piju ne bi trebalo da nazdravljaju sa čašom vode. Onaj kome je zdravica upućena ne diže čašu u trenutku kada ih svi dižu u njegovu čast. Bitno je da su svima napunjene čaše u momentu kada se očekuje zdravica.

n n n Nije prijatna situacija da domaći predlaže zdravicu kada su čaše prazne. Svi ustaju ukoliko zdravica nije u njihovu čast. Dame ne moraju da ustanu ukoliko zdravica nije u čast šefa države. n Supruga šefa države ne ustaje za nezvanične zdravice. n Onaj u čije se ime nazdravlja ostaje da sedi. n Nakon što svi sednu, gost može da ustane i zahvali domaćinu, predlažući uzvratnu zdravicu.

RADNI DORUČAK n n Pre više od pola stoleća, američka diplomatija je u praksu uvela radni doručak, koji postepeno ulazi u modu i u drugim delovima sveta. Amerikanci, čiji je glavni moto „Time is money“, došli su na ideju, i istu sproveli u praksu, da ako su diplomatski ručak i večera prilika za razgovor, zašto to ne bi bio i radni doručak? Ideja o radnom odnosno molitvenom doručku rođena je u Sjedinjenim Državama, a tradiciju je ustanovila grupa senatora i kongresmena, koji su se sastajali jednom nedeljno kako bi razgovarali o svojim svakodnevnim duhovnim potrebama. Današnji oblik molitveni doručak je dobio 1953. godine kada su senatori i kongresmeni na doručak pozvali tadašnjeg predsednika SAD, Dvajta Ajzenhauera.

n n n Od tada molitveni doručak se održava tradicionalno prvog četvrtka u februaru svake godine i prisustvuju mu politički, verski i državni lideri iz celog sveta, a broj zvanica dostiže i 4. 000 ljudi. Pored lidera Kongresa SAD, molitvenom doručku prisustvuju predsednik i potpredsednik SAD i brojni zvaničnici administracije. Molitveni doručak je prilika da predstavnici jedne zemlje stupe u kontakt sa širim krugom pripadnika američke administracije, što se posebno odnosi na neformalne bilateralne kontakte. Gosti dolaze iz preko 150 država, a centralni događaj je govor predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Premda je molitveni doručak povod i cela manifestacija traje tri dana, u okviru skupa pod ovim nazivom, priređuju ručkovi i večere i drugi sadržaji, što je za goste i američke lidere prilika da nezvanično razgovaraju o mnogim pitanjima međunarodne politike.

n n Za jedne molitveni doručak predstavlja stvar prestiža, za druge demonstraciju moći Sjedinjenih Država, a za treće priliku da SAD politiku izgradnje novog svetskog poretka učvršćuju i kroz diplomatske skupove vrste. Oponenti i pristalice tradicije u diplomatskom obedovanju stoje na stanovištu da je doručak obrok koji se konzumira na brzinu, više tehničkog karaktera i kao takav nepogodan za bilo kakvu poslovnu ili diplomatsku komunikaciju. Tome u prilog navode i staru narodnu izreku: „Doručkuj sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju“. Iako je osnovna poruka izreke isticanje nutricionističkog značaja prvog dnevnog obroka iz nje se, čini se sa pravom, izvlači i neadekvatan karakter doručka i za druge društvene aktivnosti.

n n Tradicionalni molitveni doručak u Sjedinjenim Državama ima daleko veći značaj od pukog promovisanja „novog“ obroka, kao pogodne prilike za diplomatsku razmenu mišljenja u opuštenoj atmosferi. To je, pre svega, prilika za promovisanje američkog političkog mišljenja, stila i načina života i iznijansirano stvaranje uslova za nastavak gradnje novog svetskog poretka i globalističke filozofije.

PRIJEMI I KOKTELI n n n n n Najčešći susreti diplomata i ljudi iz zvanične sredine države prijema odvijaju se na prijemima i koktelima koji su tako postali svojevrsni zaštitni znak diplomatske profesije. Bez obzira na to da li su zvanični ili nezvanični po svom karakteru, oni su najpraktičniji način za organizovanje skupa sa većim brojem zvanica. Povodi za organizovanje prijema i koktela su različiti. Za prijeme sa velikim brojem gostiju povodi su raznovrsni poput nacionalnog praznika, posete važne delegacije, dolaska novog ili odlaska dotadašnjeg šefa misije, proslava značajnog datuma iz istorije zemlje i slično.

n n n n Za razliku od prijema, povod za manje prijeme i koktele su „vraćanje duga“ ili jednostavno ostvarenje zacrtanog cilja da se ostvare kontakti i prodube odnosi sa diplomatskim korom ili diplomatama i drugim javnim ličnostima države prijema. U zavisnosti od karaktera skupa, povoda za njegovo organizovanje, broja zvanica, godišnjeg doba, finansijskih i drugih uslova prijemi se organizuju u sopstvenoj rezidenciji, hotelu ili restoranu, dok se manji prijemi i kokteli mogu priređivati i u foajeima pozorišta, galerijama, klubovima i svim drugim prostorima koji mogu da odgovore nameni, društvenom ugledu i broju pozvanih gostiju. Za razliku od obeda za stolom, na prijemima i koktelima zvanice ne sede, premda nije isključeno da se osigura manji broj stolica za uglednije i starije goste.

n n n Pravilo je da se šef države ne poziva na prijem, izuzev ako prijem ne organizuje šef države imenovanja ili prijemu prisustvuje kao gost. Predsednik Vlade države prijema po pravilu ne prisustvuje prijemu, ali je pravilo da mu se upućuje pozivnica. Kod pozivanja pripadnika diplomatskog kora važi pravilo nediskriminacije u pozivanju: pozivaju se diplomatski ili konzularni predstavnici svih zemalja akreditovanih u državi prijema ili niko. Ukoliko se pravi uži krug zvanica, moguće je da na prijem bude pozvan samo doajen diplomatskog kora, što se u tom slučaju ne smatra kao akt diskriminacije pri pozivanju. Pozivnice za prijem se šalju najkasnije desetak dana unapred, a u slučaju organizovanja velikih svečanih prijema pozivnice se šalju i do mesec dana ranije.

n n n Pozivi za male prijeme i koktele često se šalju samo dan – dva pre, a ponekad čak i istog dana, a ad hoc kokteli, kada su neformalni, mogu biti zakazani i telefonom. Na pozivnice koje se šalju neposredno pred prijem ne traži se, naravno, odgovor, dok za velike prijeme domaćin često traži odgovor i pozvani ga moraju dati u primerenom roku. U zavisnosti od značaja prijema i ranga zvanica određuje se i njihov tretman, a na značaju dobijaju protokolarna pravila. Domaćin prijema koji u prvih pola sata dočekuje, a u poslednjih trideset minuta prijema ispraća goste, najviše zvanice i posebne goste dužan je da dočeka i isprati za sve vreme prijema. U organizaciji i pripremi velikih i važnih prijema obavezno učestvuje protokol ministarstva inostranih poslova, koji obezbeđuje neophodnu saradnju sa službama organa unutrašnjih poslova i održavanja javnog reda i mira u cilju predupređivanja bilo kakvih neprijatnih događaja.

n n n n Služba protokola ministarstva inostranih poslova treba da vodi računa i o nizu drugih činjenica, čije nepoznavanje ili neuvažavanje može umanjiti efekte prijema. Broj zvanica treba usaglasiti sa smeštajnim kapacitetom prostorije, kako ne bi došli u situaciju da dvorana ne bude premala ili „prevelika“ za broj pozvanih gostiju. Prijemi i kokteli se ne zakazuju u dane verskih ili državnih praznika u državi prijema, dane, pa čak i mesece, kada su tradicionalno u toj zemlji godišnji odmori ili verski ceremonijali. Služba protokola je dužna da proveri i kalendar i satnicu zakazanih prijema kako bi bila izbegnuta situacija dupliranja skupova. Organizacija skupova je aktivnost koja se po tradiciji održava u određeno doba godine.

n n n U tom smislu, treba uspostaviti saradnju sa službom lokalnog protokola zemlje prijema i imati stalno ažurnu listu gostiju. Dešava se da se pojedine zvanice nikada ne odazovu na pozive, a uvek uredno izvinu. Razloge njihovog nedolaska treba analizirati, a po potrebi ih i brisati sa liste pozvanih gostiju. Sa liste, svakako, treba brisati umrle ljude, kako se ne bi desio „gaf“ i oni bili pozvani na prijem. Slično obedima za stolom i prijem i kokteli se održavaju u ista vremena u toku dana i to između 12 i 14 časova, a u večernjim satima između 19 i 21 sat. Vrtna zabava je prijem koji se organizuje u vrtu rezidencije, dvora ili restorana i karakteriše ga opuštena atmosfera, ne strogo formalno odevanje i veoma često uz prigodnu muziku manjeg orkestra.

n n n Balovi su prijemi koje odlikuje večernja atmosfera uz muziku i strogo formalnu odeću, koja predviđa frak ili smoking. Danas su kao forme diplomatskog prijema balovi veoma retki, a i kada se održe, više podsete na sjaj i glamur dvorske aristokratske diplomatije. Priredbe su kompleksniji način diplomatskog druženja i mogu biti pozorišne, sportske, bioskopske, literarne, muzičke, književne ili neke druge. I diplomate se u njima mogu naći u različitim ulogama. Najčešće su diplomate u ulozi gledaoca odnosno publike, ali mogu se naći i u ulozi organizatora ili inicijatora priredbe u kojoj učestvuju poznati glumci, sportisti, pevači i slično. Treća mogućnost je da diplomatski predstavnici učestvuju aktivno kao akteri predstava.

n n n n U svim navedenim slučajevima priredbe su dobra prilika za druženje, razmenu iskustava, ali i promociju nacionalnih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih ili drugih vrednosti domaćina. Čajanke su forma kvazi diplomatskog druženja. Organizuju ih, naime, supruge diplomata i na njih se ne pozivaju diplomate u službi, čak ni ženskog pola. Organizuju se oko 11 časova pre podne i u 17 sati u poslepodnevnom terminu. Osnovna ideja čajanki je okupljanje i druženje žena čiji muževi rade zajedno ili sarađuju i međusobno upoznavanje sa novih društvenim miljeom u državi prijema. Posete sportskim priredbama svakako su prijatni povodi za vanslužbena druženja diplomata. Takve prilike treba koristiti uvažavajući i ceneći sportove najrazličitije vrste omiljene u državi prijema.

n n n n Iako je sport samo društvena dokolica, u nekim zemljama nacionalni sportovi, poput tenisa u Australiji, fudbala u Engleskoj ili hokeja u Kanadi su daleko više od igre i zabave. I to treba imati uvek na umu. Lov. Sportska nadmetanja, pa i šahovska, mogu biti i predmet neposredne aktivnosti diplomata. Isti slučaj je i sa lovom, koji je u srednjem veku bio privilegija vladara, a danas je, iako opšte dostupan svima, u sferi posebnog interesa diplomatskih krugova. Praksa da suveren organizuje lov za diplomatski kor odavno postoji, a posebno ju je negovao Josip Broz Tito u bivšoj SFR Jugoslaviji. Na lovno poljoprivrednom dobru „Karađorđevo“, tokom jednog, pa čak i dva dana, diplomatski kor je bio na okupu. U opuštenoj, često i veseloj atmosferi rustikalno lovačkog ambijenta vođeni su razgovori, koji su imali i svoju političko diplomatsku težinu.

IZRAZI ŽALOSTI I SAUČEŠĆA n n n Život, pa ni diplomatija, ne sadrži samo prijatne i lepe trenutke. Tamna strana života su bolesti, nesreće i smrt, koje zahtevaju odgovarajući diplomatsku reakciju. Ukoliko u državi imenovanja dođe do smrti poznatog državnika ili javne ličnosti koja prevazilazi nacionalne granice, diplomatska misija otvara knjigu žalosti uključivši se na taj način u opštu žalost proglašenu u zemlji. Misija o otvaranju knjige žalosti u diplomatskom predstavništvu obaveštava protokol ministarstva inostranih poslova zemlje prijema i sredstva informisanja. U posebno određenoj i pripremljenoj prostoriji misije za stolom na kom se ili iznad kog se nalazi fotografija preminulog sa crnim florom oko levog gornjeg ugla ili crnim okvirom, te stolica, nalazi se knjiga žalosti.

n n n Zastava države imenovanja spušta se na pola koplja, a u naznačeno vreme šef misije ili neko od njegovih saradnika će pozdraviti goste i primiti izraze saučešća na ukazanoj pažnji. U knjigu žalosti sa rečenicom ili dve upisuje se šef misije odnosno diplomatski predstavnik misije izražavajući na taj način saučešće povodom nacionalne žalosti. Ukoliko je u pitanju smrt šefa države, u knjigu žalosti se upisuju i visoki državni predstavnici (često i najviši), poput ministra inostranih poslova i njegovog zamenika te ambasadori trećih zemalja. Ceremonija upisa u knjigu žalosti je jednostavna, svečana i dostojanstvena, bez kičaste patetike. Svi učesnici ceremonije nose crna ili bar tamna odela i kravate.

n n Ako u državi prijema umre šef ili član DKP države akreditacije, predviđen je isti postupak, sa napomenom da se u koordinaciji sa diplomatskim korom i protokolom ministarstva inostranih poslova organizuje komemoracija odnosno ispraćaj posmrtnih ostataka u državu imenovanja. Ukoliko nastupi smrt državnika ili poznate ličnosti države prijema ista u ministarstvu inostranih poslova ili u prostorijama drugog odgovarajućeg organa otvara knjigu žalosti o čemu blagovremeno obaveštava diplomatski kor i javnost preko sredstava javnog informisanja. Sahrani državnika, po pravilu, prisustvuju šef misije uz slanje posebnog telegrama saučešća Vladi i porodici preminulog ili član osoblja misije. Ako u državi prijema dođe do nesreće većeg obima, pa ista uzrokuje proglašenje nacionalne žalosti, slanje telegrama ili pisma saučešća znak je poštovanja koji treba da usledi Vladi države prijema, a DKP dužna su da spuste zastavu na pola koplja.

POMEN U HRAMU n n Ako jedno predstavništvo želi da u hramu održi pomen povodom smrti nekog svog rukovodioca o ovome obaveštava protokol i diplomatski kor. Raspored je sledeći: predstavnici države prijema zauzimaju mesta koja se u tom hramu smatraju za počasna, a iza njih dolazi diplomatski kor. Pomenu koji šef predstavništva daje u našoj zemlji prisustvuju predstavnik predsednika Republike (ako se pomen daje šefu države ili ranijem ambasadoru ili poslaniku), državni podsekretar ili jedan pomoćnik državnog sekretara za inostrane poslove, šef Protokola, načelnik i referent regionalne uprave. Oni oblače crna odela i stavljaju crne kravate.

POZIVNICE n n Pri organizaciji zvaničnih diplomatskih prijema ili obeda, pa i nezvaničnih, na koje se pozivaju osobe ne preterano bliske i poznate, po običaju se redovno zvanicama šalju pozivnice. Ako je skup reprezentativan, tj. visokog ranga ili sa većim brojem pozvanih, štampaju se posebne pozivnice, a u slučaju organizovanja manjih prijema koriste se gotovi obrasci već postojećih pozivnica. Pozivnice se štampaju na posebnom tvrdom papiru, obično bele boje, šalju unapred do 30 dana i pišu u trećem licu. Tekst pozivnice obično je sledeći: Ambasador Republike Srbije i gospođa (ime i prezime lica) imaju čast da pozovu gospodina. . . (ime i prezime i zvanje zvanice) na. . . . (vrsta prijema ili diplomatskog obeda) koji daju. . . . (dan i datum) u. . . . (časova). . . . . (mesto održavanja prijema).

n n U slučaju organizovanja prijema ili obeda sa manjim brojem gostiju koji je prethodno dogovoren telefonom ili lično na pozivnicu se umesto R. S. V. P. unosi napomena P. M. (pour memoir) ili to remind (radi podsećanja). Diplomatska praksa pokazuje da misija obično štampa veći broj pozivnica opšte namene, a specifičan razlog okupljanja piše se na posebnoj traci koja se prilepi uz gornju ivicu pozivnice. Pozivnice sa utisnutim grbom šalju šefovi država, predsednici Vlada, predsednici skupština, ministar inostranih poslova i drugi ministri, a ambasadori samo u zemlji u kojoj su akreditovani, dok generalni konzuli u svom konzularnom području. Sličan tekst pozivnice mogu koristiti i poslovni ljudi prilikom pozivanja na prijeme ili svečanosti svojih poslovnih partnera.

POSETNICE n n n Posetnice ili vizit karte su instrumenti čija je prevashodna namena lično predstavljanje, a potom i upućivanje pozdrava, čestitiki, izjava zahvalnosti ili saučešća i slično. Istorijski, posetnica je nastala kao produkt običaja. Kada posetilac nije našao osobu koju je tražio, ostavljao bi na komadiću papira svoje ime i prezime i poruku. Iz navedenog običaja potiče i naziv – posetnica. S obzirom na izdavača, odnosno namenu posetnice se dele na službene i privatne. Privatne posetnice su danas mnogo ređe i gotovo su se izjednačile sa službenim. Privatne posetnice obično sadrže naziv ustanove (nije obavezno), ime i prezime i funkciju odnosno zvanje i akademsku titulu (ako je ima).

n n Službena posetnica sadrži obavezno ime i prezime lica, njegov službeni položaj odnosno zvanje u ustanovi (ambasador, savetnik ambasade i slično). Uz ime i prezime obično se dodaje akademska ili plemićka titula ili vojni čin (ukoliko postoji). Na donjoj desnoj strani stavlja se telefon, telefaks i adresa elektronske pošte (imejl), a na levoj adresa ustanove, dok se adresa stanovanja po pravilu ne unosi, jer diplomatske posetnice imaju veoma širok krug konzumenata, pa privatnu adresu stanovanja diplomata unosi samo u posebnim slučajevima. Osnovna namena posetnice je upoznavanje i razmena adresa, ali se one koriste i za slanje raznih poruka, koje se obično upisuju olovkom u levom donjem uglu posetnice u skraćenom obliku.

n n Najčešće korišćene poruke na posetnicama su:

n n Kada se posetnica predaje lično, presavija se u gornjem levom uglu, a potom ispravlja, što je gest posebnih poznavalaca diplomatskog protokola. Pošto su većina diplomata porodični ljudi, običaj je da se prave zajedničke posetnice koje sadrže samo ime diplomate i bračnog druga, bez adrese i ranga. Opšte pravilo da davanjem sopstvene vizit karte sagovorniku, očekujete isti takav gest i od njega, ne važi u slučaju kada je sagovornik poznata ličnost odnosno ličnost visokog ranga, čije predstavljanje pozivnicom je suvišno. Izneta diplomatska pravila o posetnicama po analogiji se mogu primeniti, gotovo u celosti, i u poslovnom predstavljanju i komunikaciji.

ODEVANJE n n Sve do Drugog svetskog rata, praksa mnogih država u svetu je bila da diplomate budu u zvaničnim diplomatskim odorama, tj. odeveni u odgovarajuću posebno skrojenu odeću, koja odgovara svečanim ceremonijama poput predaje akreditivnih pisama šefu države i državnih prijema najvišeg ranga. Danas, posebna diplomatska odora primenjuje se veoma retko i u veoma malom broju država. Posebnuo propisanu diplomatsku uniformu imala je Kraljevina Jugoslavija, ali je ona shodno praksi većine zemalja posle Drugog svetskog rata, ukinuta. Umesto diplomatske uniforme, danas se u mnogim državama, posebno onim sa diplomatskom tradicijom, u posebno svečanim i zvaničnim prilikama koristi frak ili žaket odnosno smoking.

n n n Frak je danas večernje odelo koje se koristi na svečanim večerama, svečanim prijemima, ali i za svečane dnevne događaje u zatvorenom prostoru. Frak je posebno krojena jakna uz koju se uveče nosi beli, a u toku dana crni prsluk, kao i bela košulja sa krutom kragnom i belom leptir mašnom, uz koje (je u vreme diplomatskog glamura) išao cilindar (šešir), štap i bele rukavice, što je danas vrlo retko. Uz frak se nose crne pantalone sa dve uzdužne svilene crne pruge i lakovane cipele. Žaket je jedno od tradicionalno zvaničnih diplomatskih odela. Nosi se samo preko dana i koristi kod dnevnih prijema i diplomatskih ručkova i obeda, a uz žaket idu siva kravata, sive ili bele rukavice i sivi cilindar. U vreme sahrana i pomena uz žaket se nose kravata, rukavice i cilindar crne boje.

n n n Smoking je odeća koja se koristi isključivo za večernje svečanosti poput večera, balova i pozorišnih predstava. Smoking se sastoji od crnog sakoa uobičajene dužine sa svilenim reverima, crnog prsluka, pantalona sa jednom svilenom prugom na spoljnoj strani nogavice, crne leptir mašne i crnih cipela visokog sjaja ili lakovanih cipela. Oko struka se stavlja široki crni svileni omotač. U nekim državama običaj je da se nosi beli smoking i u tim slučajevima nosi se svileni pojas iste boje kao i smoking. Naziv „smoking“ dolazi od sakoa koji su oblačila engleska gospoda, povlačeći se u salone za pušenje (smoking), kako se miris duvana ne bi uvukao u njihova odela. U tropskim krajevima gospoda su oblačila jakne bele boje.

n n U zemljama u kojima frak, žaket i smoking nisu deo standardne diplomatske deobe, a nemaju diplomatsku uniformu, diplomate neretko nose svoju nacionalnu odeću, koja je rado primljena u zvaničnom diplomatskom protokolu. Autori, pa i praktičari sa iskustvom u diplomatiji smatraju, kada vrsta odeće nije naznačena (u pozivnicu ili na drugi način) da je uputnije doći manje formalno obučen, nego ići na ‘viši nivo’. S obzirom na činjenicu da je u pozivnici naznačeno i odevanje, a time i sam karakter prijema, najjednostavije je pridržavati se datog uputstva. Ukoliko, iz bilo kog razloga, ne možete ispoštovati odevanje naznačeno u pozivnici, pravilo u diplomatskom i poslovnom svetu je idite ispod, a ne iznad toga.

PREZEANS ZA STOLOM n n n Pitanje reda prvenstva pri organizaciji nezvaničnih diplomatskih prijema i skupova manjeg značaja nije posebno naglašeno kako zbog mesta prijema tako i zbog prisnosti nižeg ranga gostiju. Na službenim i svečanim prijemima broj gostiju je sve veći, a i mogućnost razlika u društvenom položaju pa je praksa nametnula poštovanje specifičnog protokola vezanog za prijem i raspored gostiju za stolom. Prezeans za stolom domaćih zvaničnika utvrđuje se u okviru nacionalnih granica jedne države. Sa internacionalizacijom zvanica skup se prilagođava, saglasno rangu i društvenom položaju gostiju. Problem utvrđivanja prezeansa nastaje kada su među gostima iz inostranstva lica koja nisu obuhvaćena redom prvenstva.

n n n n Opšta pravila kojim se u tim prilikama treba rukovoditi su: da strani gosti višeg ili istog ranga imaju prednost nad domaćim, prinčevima i drugim predstavnicima plemstva i crkvenim velikodostojnicima poklanja se posebna pažnja, kao i predstavnicima međunarodnih organizacija, vođama političkih stranaka, istaknutim pojedincima i osobama sa posebnim društvenim priznanjima (nobelovcima, počasnim građanima, istaknutim privrednicima i sl. ). Opšte prihvaćeno stanovište je da ako je broj četiri, stolom predsedavaju dva muškarca ili nasuprot drugoj, a ako nije centralno mesto muškarac i jedna žena na suprotnim stranama. gostiju deljiv sa dve žene jedna zauzimaju jedan Službeni prijemi i svečanosti kojima prisustvuju visoki državni, diplomatski ili predstavnici drugih institucija zahtevaju stricto sensu poštovanje prezansa diplomatskog protokola.

n n n n Nekada, kada je britanska imperija bila vodeća kolonijalna sila, važilo je pravilo prezeansa za stolom „čelo stola je gde sedi britanski ambasador“. U svremenoj diplomatiji danas važe drugačija pravila protokola. Organizovanje obeda za okruglim stolom kao rešenje problema protokola redak je način prevazilaženja spora u prezeansu. U svakodnevnoj praksi, u upotrebi su pravougaoni stolovi, a u određivanju prezeansa primenjuje se francuski i engleski raspored.

Francuski raspored n n n predviđa da su domaćin i domaćica skupa na sredini dužih strana stola, jedno naspram drugog, a gosti saglasno rangu levo i desno od njih, s tim da muške osobe najvišeg ranga sede desno i levo od domaćice, a ženske desno i levo od domaćina. Gosti najniži po rangu nalaze se na kraju stola sa jedne i druge strane, pa tako najmlađi gosti zauzimaju najudaljenija mesta za stolom. Za francuski raspored za stolom odgovara ukupan broj zvanica sa domaćinom i domaćicom koji je deljiv sa četiri. Dobre strane francuskog načina rasporeda za stolom su neposredan kontakt domaćina i domaćice sa glavnim gostima oba pola, a loša strana je relativna zapostavljenost mlađih i po rangu nižih zvanica. Kada na diplomatskom obedu ne prisustvuje domaćica i osobe slabijeg pola u francuskom rasporedu za stolom počasni gost preuzima mesto domaćina, a domaćin domaćice, a redosled ostalih gostiju određuje se po rangu, s tim da oni najvišeg zvanja zauzimaju poziciju desno i levo od domaćina i počasnog gosta, dok se rang zvanica smanjuje idući prema krajevima stola.

Engleski raspored n n n za stolom podrazumeva da domaćin i domaćica sede jedno nasuprot drugom na užim krajevima stola, dok se zvanice raspoređuju prema rangu levo i desno od domaćina i domaćice, a da su pri tom glavni gosti u društvu domaćice a glavne gošće u neposrednom društvu domaćina. Najniže po rangu zvanice nalaze se u sredini stola, što je znatno povoljnije nego pri francuskom načinu određivanja prezeansa. Tradicionalno, slaba strana engleskog rasporeda je to što domaćin ne može razgovarati sa svojim gostima, jer se oni nalaze na drugom kraju stola, kao i žene jedna nasuprot drugoj. Engleska formula za raspored za stolom, kada su gosti samo muškarci ili samo žene, pri manjem broju zvanica predviđa centralno mesto za domaćina na užem delu stola, a levo i desno od njega su gosti višeg, a dalje od njega nižeg ranga. Najmlađi gost sedi nasuprot domaćinu čime se anulira osećaj „manje vrednosti“, inače prisutan kod ovog načina reda prvenstva za stolom.

DIPLOMATSKA PREPISKA n n n n Diplomatska prepiska obuhvata svu prepisku koju u službenom svojstvu rezmenjuju lica ili organi zaduženi za poslove i zadatke u oblasti međunarodnih odnosa država i međunarodnih organizacija. Najintenzivnija je prepiska između šefa (ili u njegovo ime) diplomatske misije i ministarstva inostranih poslova države prijema, osim izuzetka kada je posebnom dozvolom omogućeno obraćanje i drugim resorima, ili u slučaju specijalnih atašea koji su na osnovu običaja i prakse ovlašćeni da komuniciraju sa nadležnim ministarstvima (resorima) o tehničkim, ali ne i političkim pitanjima. Prema organima između kojih se diplomatska prepiska obavlja, razlikujemo sledeće vrste: prepiska šefova država; prepiska šefova vlada (premijera); prepiska šefova resora inostranih poslova i prepiska međunarodnih organizacija.

n n n n n Prema francuskoj terminologiji prepiska se deli na: službena pisma; lična pisma i privatna pisma. Prema britanskoj terminologiji diplomatska prepiska se deli na: službenu (official corespodence), svako pismo poslato od ovlašćenog službenika vlade; poluslužbenu (semi oficial) razmena pisama ličnosti zaduženih za administrativna pitanja; privatnu (private) pisma koja se ne odnose na službene stvari. Značaj diplomatske prepiske se ogleda u tome što se ona obavlja između lica i organa ovlašćenih subjekata međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i svako njihovo istupanje obavezuje, u određenom smislu, zemlju ili vladu koju predstavljaju. Vlada kojoj je upućena može u budućnosti da se posluži prepiskom u skladu sa svojim interesima.

n n n n Svako pismo, pored merituma, ima i spoljni izgled i formalne elemente. Svako pismo koje izađe iz diplomatsko–konzularnog predstavništva je njegovo ogledalo i sastavni deo ukupnog imidža i predstavništva i zemlje koju zastupa. Pored kvaliteta i vrste papira na kome je napisano, mora da sadrži sve što doprinosi njegovom urednom izgledu. Pismo mora da bude besprekorno, bez mrlja, ispravki rukom i precrtavanja ili brisanja, sa potrebnim razmakom. Formalni delovi pisma su: oslovljavanje, obraćanje ili titulisanje, formula učtivosti, potpis, datum, adresa, zaglavlje, naslov, otisak pečata.

n n n n Oslovljavanje je naziv za izraze koje na početku pisma pošiljalac upućuje primaocu – kako ga oslovljava (Dragi i veliki prijatelju, Gospodine, Moj brate, Druže). Sastoji se od naziva službenog položaja primaoca, kao i drugih izraza u skladu sa vrstom pisma. Može da bude izdvojeno iznad teksta, na liniji teksta i samom početku ili nakon par reči samog teksta. Obraćanje ili titulisanje – Vaše veličanstvo, Vaša ekselencijo, do neposrednog Vi. U pogledu titula treba se pridržavati lokalnih običaja (sa izuzecima). Formula učtivosti obuhvata izraze kojim se iz poštovanja i učtivosti završavaju određena pisma. Kod određenih pisama, prema ustaljenoj praksi, može se navesti i delimična formula učtivnosti koja se ispisuje na početku. U tom slučaju se puna formula učtivnosti ispisuje na kraju teksta. Postoji praksa po kojoj se može ispisati samo delimična formula učtivosti na početku, ali ne i na kraju teksta. Potpis

n n n Diplomatska prepiska može da bude napisana na jeziku pošiljaoca, na nekom od svetski priznatih jezika, a to je danas engleski jezik, ili na jeziku primaoca. Ukoliko se poruka piše na jeziku pošiljaoca, a to nije jedan od svetski priznatih jezika, onda se iz kurtoazije i praktičnih razloga prilaže prevod na jedan od tih jezika ili (ređe) na jezik primaoca. Prevod se iz kurtoazije ne potpisuje, čak ni kada je reč o vrsti diplomatske prepiske koja na originalu nosi potpis pošiljaoca. Datum – ime mesta, dan, mesec (ispisan slovima) i godina. Ponekad je ceo datum ispisan slovima, bez skraćivanja. Adresa na pismu – tačan naziv primaoca (ime, prezime, službena titula tj. zvanje, puni naziv ustanove). Adresa na koverti – sadrži sve navedeno, uz eventualnu dopunu (ulica, broj).

n n n n Zaglavlje – obično je utisnuto na samoj hartiji (ime, zvanje, titula, grb i sl. ). Naslov – pojedina pisma imaju karakterističan naslov. Otisak pečata – često je neophodna formalna autentifikacija i stavlja se uz potpis ili paraf. Arhivski broj – ne stavlja se na sve vrste pisama, bez obzira na to što se, naravno, gotovo sva arhiviraju. Svi formalni delovim moraju da budu dosledno i pravilno upotrebljeni jer imaju cilj da se primaocu ukaže ono poštovanje na koje ima pravo. Odnosi između država i njihovih predstavnika treba da se odvijaju na principima jednakosti, uzajamnog poštovanja i uvažavanja, a bez omalovažavanja ili snishodljivosti. Meritum je suštinski deo pisma i razlog njegovog pisanja, a po sadržaju svako saopštenje, predlog ili zahtev stvara jednaku obavezu, jedan presedan. Stil i ton su posebno važni kao nerazdvojni deo svakog pisma i veoma je važno podesiti ih, kako se ne bi ostavio pogrešan utisak.

n n n n Prepiska šefova država Kancelarijska pisma, kabinetska pisma, lične poruke i lična ili svojeručna i tzv. otvorena ili patentna pisma (koja, pored primene unutar jedne države, mogu biti korišćena u određene svrhe i na spoljnopolitičkom planu). Nota Potpisnik se neposredno obraća ličnosti na koju je nota naslovljena. Piše se na običnom papiru velikog formata i smatra se najsvečanijim oblikom ove vrste prepiske. Ovakva nota sadrži sve (gotovo sve) pomenute formalne delove. Koristi je ministar inostranih poslova za obraćanje ministarstvu inostranih poslova druge zemlje ili odgovor ministarstva inostranih poslova ministarstvu inostranih poslova. Koristi je šef misije u prepisci sa šefovima stranih diplomatsko konzularnih predstavništava, kada želi njima lično nešto zvanično da saopšti i u prepisci sa ministrom inostranih poslova države prijema, kada zbog važnosti predmeta smatra da treba njemu lično da se obrati, kao i prilikom odgovora na takvu notu.

n n n n n Službena nota Lično pismo treba razlikovati od lične note koja ima gotovo sve formalne elemente. Manje je formalan oblik prepiske kojom se šef misije lično (u prvom licu) obraća ministru ili funkcionerima u ministarstvu inostranih poslova države prijema. Dopunski oblik zvanične prepiske može biti sa zaglavljem ili štampanim imenom pošiljaoca. Obavezna je završna forma učtivosti. Broj i otisak pečata se nikada ne stavljaju. Može ostavljati utisak nezvaničnog dopisa, ali ambasador je uvek u zvaničnoj funkciji. Ime pošiljaoca U zavisnosti od odnosa sa ministrom, pismo može da počne, i sa: „My dear Minister“, i da se završi sa „Yours sincerely“.

n n n n n Ako je pismo u zvaničnoj formi, „Your Excellency“ treba striktno da bude nastavljeno i u istom stilu: „My government has studied Your Excellency's proposal. . . “ Ipak, da ne bi bilo prenaglašeno, dozvoljeno je povremeno upotrebiti drugo lice („you“, „yours“). Verbalna nota se uvek piše dosledno u trećem licu. Naziv, verbalna, dolazi otud što je nekada slično pismo upućivano neposredno, nakon radnog susreta i vođenih razgovora zvaničnih predstavnika, a radi preciziranja predmeta i rezultata razgovora. S vremenom je postala normalan i najrasprostranjeniji oblik prepiske o pitanjima malog, kao i najvećeg političkog značaja. Piše se na hartiji velikog (u nekim zemljama i malog) kancelarijskog formata, sa zaglavljem ili utisnutim grbom. Nema ni oslovaljavanja, ni titulisanja ni potpisa, nego in medias res već u prvo rečenici. Navodi se ime ustanove koja piše i kojoj se piše. Stil i ton su primereni. Po formi liči na službenu notu.

Aide-memoire n n Šefovi misija često, prema instrukciji svoje vlade, traže prijem u ministarstvu inostranih poslova države prijema da izlože stav svoje vlade o nekom pitanju ili zatraže pojašnjenje stava vlade države prijema. Kako bi izbegao svaku sumnju i nejasnoću što se tiče cilja svoje posete, šef misije ostavlja rezime svog usmenog izlaganja. To može da bude u formi aide memoire, što piše i u naslovu i nosi datum, ali nema potpisa, adrese niti pečata ambasade. Nešto manje formalan dokument je bout de papier, koji je kucan na papiru bez zaglavlja, potpisa i datuma i, teoretski se smatra da može biti opovrgavan, ako je neophodno.

n n n n Non-paper je način predstavljanja vladi države prijema pitanja velike osetljivosti o kojem vlada šefa misije još nije zauzela ili ne želi da zauzme stav. Šef misije ili diplomata želi da razgovara na tu temu i ostavlja non paper kao neobavezujući ili malo obavezujući dokument. Ostala prepiska Osim note, koja po formi i sadržini služi komuniciranju sa ministarstvom inostranih poslova i drugim državnim organima države prijema, u diplomatsko konzularnim predstavništvima je, po pravilu, obimna i obična poslovna korespodencija na nekom od svetskih ili jeziku države prijema. Prepiska zahteva precizno izražavanje, jednostavan jezik i gramatičku korektnost. Službena prepiska diplomatsko konzularnih predstavništava mora da bude uredna i napisana na memorandumu diplomatsko konzularnog predstavništva. Čak i ako se šalje faksom, kod značajnije korespodencije se podrazumeva da se original pošalje poštom.

n n n n Poslovno pismo po strukturi ima elemente slične noti (ko, šta, gde, kada, zašto). Sadrži: uvod, poruku, zaključak, pozdrav i potpis. Naravno, i tačno ispisano ime, prezime, titulu i funkciju primaoca. Odbijanje note ili pisma Ako ministarstvo proceni da je nota/pismo druge vlade uvredljivo ili na bilo koji način neprihvatljivo, može da „odbije prijem“, mada ga je već primilo i prostudiralo. U tim okolnostima ministarstvo, a u posebno ozbiljnim situacijama i ministar lično, poziva odgovarajućeg šefa misije i vraća mu dokument (notu ili pismo), obaveštavajući ga o tome da je neprihvatljiv za njegovu vladu. Na dokumentu ne bi trebalo da bude pisanih opaski niti pečata iz delovodnika, i sl.

PRAKTIČNI SAVETI KAO DOPUNA PROTOKOLA n n n Pravila diplomatskog protokola su nadgradnja opšteg bontona. Ona podrazumevaju poznavanje osnovnih pravila ponašanja u nekim opštim životnim situacijama, te otuda nisu regulisana protokolom. Tako prilikom predstavljanja mlađi po godinama se po pravilu predstavljaju, od strane trećeg lica, starijem, niži po rangu višem, muškarac se predstavlja ženi osim ako nije premlada. Izuzetak od pravila je predstavljanje šefu države, predsedniku Vlade ili parlamenta. I žene i starije osobe njima se uvek predstavljaju i pored činjenice da te kategorije lica uživaju posebnu pažnju i poštovanje. Pred vratima prethode muškarcima, starije osobe prethode mlađima, visoki dužnosnici u politici, administraciji, vojsci, kulturi i umentosti uvek su za korak napred od onih nižeg ranga.

n n n Domaćin ide uvek iza svojih gostiju. U javne objekte (restorane, hotele, ustanove) prvi ulaze muškarci, dok ih dama prati, a prilikom odlaska iz objekata redosled je obrnut. Inicijativa za rukovanje prilikom upoznavanja ili susreta je prepuštena ženi odnosno starijim osobama izuzev ako žena nije premlada. Prilikom primljenog poziva za prijem, ružan je gest ostaviti bez odgovora domaćina duže vremena, jer u slučaju neprihvatanja poziva domaćinu se može ostaviti dovoljno vremena za poziv drugom gostu. Gest vredan pažnje je upit domaćina glavnom gostu ima li posebnu želju da na prijem bude pozvan neko koga možda domaćin ne bi uvrstio u listu zvanica. Način oblačenja diktira domaćin prijema i to po pravilu naznačuje u pozivnici.

n n n Ukoliko je napomena te vrste izostala, a domaćin nije pitan o tome naknadno, pravilo je da se na svečane večere i večernje prijeme ide u tamnom odelu sa kravatom. Poštovanje tuđeg i svog vremena odraz je opšte kulture i poštovanja, pa na prijeme treba dolaziti ni ranije, a ni kasnije od vremena naznačenog u pozivnici. Slično je i sa biranjem trenutka za napuštanje diplomatskog odnosno poslovnog obroka. Znak nekulture je povlačenje odmah posle obroka ili, još gore, za vreme trajanja obroka, ukoliko ono nije izazvano hitnim i opravdanim razlogom. Nekulturan gest je i napuštanje govora najviših državnih funkcionera ili pak odlazak sa skupa ili svečanosti pre njih. Zlatno pravilo društvenog ophođenja pri prvom susretu sa ljudima je obraćanje sa „Vi“.

n n n Intimizacija u obraćanju u većini društava nastupa posle relativno dužeg poznanstva i druženja i manifestuje se kroz obraćanje na per tu. Nepoštovanje ovog pravila u diplomatskoj i poslovnoj komunikaciji predstavlja negativnu reputaciju osobe i znak za njeno izbegavanje. Strane ambasadore, ministre i više funkcionere, ukoliko sa njima ne postoji neka bliskost, treba oslovljavati sa „ekselencijo“ i u pismenoj i usmenoj konverzaciji. Izuzetak je Velika Britanija, gde je korišćenje ovog izraza neuobičajeno: lordovi se oslovljavaju sa „ser“ uz lično ime (nikako prezime). Pravilo diplomatske službe je da predstavnici diplomatske misije zovu i kontaktiraju sa ministarstvom inostranih poslova države prijema u okviru pitanja iz svoje nadležnosti.

n n n Elementarno pravilo diplomatskog protokola je da predstavnik diplomatske misije, najavljen ili ne, ide u zgradu Ministarstva inostranih poslova zemlje prijema kod svog sagovornika, a ne da istog poziva i misiju da bi mu saopštio stav, mišljenje ili predlog svoje zemlje. Drugačije postupanje stvara utisak neuviđavne i nekulturne osobe koja je zalutala u diplomatsku službu. Poznavanje i poštovanje diplomatskog protokola, a posebno prezeansa je conditio sine qua non uspešnog obavljanja diplomatske, pa čak i poslovne profesije. Pored pravila protokola diplomate i poslovni ljudi moraju uvažavati i nacionalne i lokalne prilike u državi prijema i službeni protokol modifikovati u skladu sa njime, ukoliko je to potrebno. Samo na taj način, politički i poslovni efekti diplomatskog odnosno poslovnog protokola biće potpuni.