INFRARED Ir DA protokol Ir DA Infrared data

INFRARED

Ir. DA (protokol) Ir. DA (Infrared data association) komunikacioni protokol namenjen point-to -point ili point-to-multipoint komunikaciji između električnih uređaja (računara, mobilnih telefona i ostalih perifernih komponenti) koristeći direktnu infracrvenu komunikaciju kroz prostor ostvarenu pomoću LED (Light emiting diodes) diode.

Istorijat Ir. DA standarda Godine 1993, lideri u sferi komunikacione i kompjuterske industrije formirali su “Infrared Data Association”(Ir. DA) sa svrhom kreiranja standarda za bežičnu infra-crvenu komunikaciju. Danas ova asocija ima više od 150 članova širom sveta uključujući i neke od dobro poznatih kompanija kao što su: Microsoft, Sony, Nokia, Apple, HP, Toshiba. . . Iako je Ir. DA protokol pomalo zaboravljen proteklih godina, pre svega usled pojave efikasnijeg Bluetooth -a, njegova važnosti kao preteča bežične komunikacije ne sme biti zanemarena.

Kako Ir. DA funkcioniše Ir. DA protokol je namenjen point-to-point ili point-to-multipoint komunikaciji između električnih uređaja (kompjutera, mobilnih telefona i ostalih perifernih komponenti) koristeći direktnu infra-crvenu komunikaciju kroz prostor ostvarenu pomoću LED (Light emiting diodes) diode. Domet Ir. DA komunikacije je samo 10 cm-1 m, iako bi se ovo rastojanje moglo značajno povećati povećanjem snage samog uređaja. Brzina transmisije je 9600 bps – 16 Mbps, a talasna dužina 875 nm sa tolerancijom +- 30 nm.

Ir. DA standardi Ir. DA specifikacija uključuje standarde kako za fizičke uređaje tako i za protokole koje oni koriste prilikom ostvarivanja međusobne komunikacije. Razlikujemo dva osnovna Ir. DA standarda: Ir. DA Data Standard Ir. DA Control Standard

Ir. DA data standard Ir. DA je definisala 5 tipova infracrvenih linkova koje odlikuje različit protok podataka: SIR(Serial Infra red) brzine do 9. 6 - 152. 2 Kbps MIR(Medium Infrared) brzine do 1. 152 Mbps FIR(Fast Infrared) brzine do 4 Mbps VFIR(Very Fast Infrared) brzine do 16 Mbps UFIR(Ultra Fast Infrared) brzine do 100 Mbps – trenutno u razvoju Kao dodatak ovih osnovnih slojeva definisani su i dodatnih, opcionih, slojevi: Tiny TP, Ir. COMM, Ir. OBEX. . .

BLUETOOTH

Blutut (engl. Bluetooth) ili „plavi zub“ je industrijski propis za personalnu bežičnu mrežu. Blutut obezbeđuje povezivanje i razmenu informacija između uređaja poput PDA, mobilnih telefona, laptopova, PC, štampača i digitalnih kamera preko sigurnog, jeftinog, globalno dostupnog kratkog područja radio frekvencija.

Istorijat Bluetooth-a Ime Blutut vezano je za kralja Danske iz 10. veka (Kralj Harold „Plavi zub“ Gormson) koji je u diplomatiji bio poznat po tome što je mnoge zaraćene strane dovodio da pregovaraju. Pronalazači Blutut tehnologije, u spomen na njega, izabrali su to ime za svoju tehnologiju, koja omogućava različitim uređajima da razgovaraju međusobno.

Blutut je radio standard prvenstveno namenjen za uređaje sa malom snagom, na kratkom odstojanju (zavisno od klase snage: 10 centimetara, 100 metara) i sa jeftinim primopredajnim mikročipom u svakom uređaju.

Blutut dopušta ovim uređajima da razgovaraju kada su u dometu, čak i kada nisu u istoj prostoriji, do 100 metara udaljenosti, zavisno od klase snage uređaja. Uređaji su dostupni u tri klase snage: Klasa 1 - 100 m. W 20 d. Bm Do 100 metara Klasa 2 - 2. 5 m. W 4 d. Bm Do 10 metara Klasa 3 - 1 m. W 0 d. Bm Do 10 cm (1 metar maks. )

Brzina Verzija jednog ovog protokola je ostvarivala prenos brzinom od 1 megabit u sekundi, dok novija verzija ostvaruje brzinu prenosa 3 megabita u sekundi. Blutut je brži od infracrvenog bežičnog prenosa.

Bluetooth koristi industrijski, znanstveni i medicinski (ISM) frekvencijski pojas. Taj se pojas nalazi u spektru 2, 4 GHz. Može se slobodno i bez licence ili naknade koristiti u vecini zemalja pod uvjetom ogranicene emitirane snage. ISM pojas ima širinu od 83 MHz i zato pruža dovoljno prostora za izbegavanje smetnji koje dolaze iz drugih uredjaja koji koriste odredjenu frekvenciju.

Wirelees mrezne kartice

Bilo da ste jednostavno postavljali bežicnu mrežu s drugim racunarom, ili potpunu bežicnu mrežu sa pristupnom tackom, racunar zahteva bežicnu mrežnu karticu.

Bežicna mrežna kartica je primopredajnik koji može prenositi podatke na mrežnu te primati signale s mreže. Stopa po kojoj mrežna kartica procesira podatke i udaljenost od mreže na koju se možete spojiti zavisi od 802. 11 stadarda koji je implementiran u mrežnu karticu.

Postoje 4 glavne vrste bežicnih mrežnih kartica : Unutrasnja kartica USB PC kartice Mrežna kartica na maticnoj ploci

Unutrasnja kartica Jedan tip zajednicke bežicne mrežne kartice je kartica kao interni adapter koju postavljate u slobodan slot u racunaru. Zadnja strana mrežne kartice obicno sadrži mali otvor u koji cete zasrafiti antenu, bilo direktno ili putem žica koje vam omogucavaju da položite antenu kako vam odgovara da bi smanjili smetnje.

Mrezna kartica na maticnoj ploci Nekoliko proizvodaca sada nudi bežicnu mrežnu karticu ugradjenu direktno na maticnu plocu racunara. Kartica je dodata na taj nacin da je slot na koji ste prisrafljivali antenu nalazi na zadnjoj strani racunara, uobicajeno sa ostalim ugradenim slotovima, kao što su USB, Fire. Wire, monitor i tome slicno