AGENSI U INFORMACIONOKOMUNIKACIONOM SISTEMU Agensi su drutvene grupe

AGENSI U INFORMACIONOKOMUNIKACIONOM SISTEMU • Agensi su društvene grupe i institucije koje pokreću i oblikuju IKS. • Imaju sposobnost da vertikalno (kroz globalni sistem) ili horizontalno (unutar pojedinih podsistema) iniciraju, usmeravaju ili ometaju /sprečavaju komunikacione procese

AGENSI U INFORMACIONOKOMUNIKACIONOM SISTEMU • Budući da su agensi društvene grupe ili institucije analiza agensa IKS pretpostavlja sociološki i politikološki pristup. • Sociološki, jer proučava društvene grupe. • Politikološki jer proučava institucije.

DRŽAVA – agens u IKS • 1. Država kao izvor informacija • • 2. Država i štampa 3. Država i elektronski mediji 4. Radio-piraterija 5. Država i vlasništvo nad elektronskim medijima • 6. Regulacija i deregulacija • 7. Drzava kao subjekt međunarodnog komuniciranja

DRŽAVA KAO AGENS U IKS • Uloga države u normativno-pravnom oblikovanju odnosa između institucija, grupa i kanala koje čine IKS. • Šest osnovnih načina na koji država kao zakonodavac utiče na funkcionisanje infomaciono-komunikacionog sistema:

DRŽAVA KAO AGENS U IKS • 1. Ustavna načela o slobodi izražavanja i njihova primena na zakone koji uređuju slanje, prikupljanje, prijem i razmenu informacija; • 2. Zakoni o pravu vlasništva nad medijima (javno vlasništvo , anti-monopolski propisi i sl. );

DRŽAVA KAO AGENS U IKS • 3. Zakoni o telekomunikacijama – u delu u kome se odnose na elektronske masovne medije; • 4. Zakoni koji uređuju oblast kulturnih industrija kao dela masovnog komuniciranja (izdavaštvo, kinematografija, nosači zvuka. . . );

DRŽAVA KAO AGENS U IKS • 5. Zakoni koji ograničavaju slobodu govora i medija štiteći ugled pojedinaca (kleveta) ili državne interese (informacije od interesa za nacionalnu bezbednost); • 6. Zakoni o autorskim pravima (copyright) i zaštiti intelektualne svojine.

DRŽAVA KAO IZVOR INFORMACIJA • Država nastoji da ostvari što potpuniju saradnju sa medijima. • Država na raspolaganju ima banke podataka ( Zakon o dostupnosti informacija) a stvara i posebne službe za odnose sa javnošču u okviru predsedništva, vlade, parlamenta, ministarstava, agencija i lokalnih organa uprave. • Njihov posao je informisanje JAVNOSTI/novinara o tekućim aktivnostima, držanje konferencija za novinare, izdavanje pisanih informacija, saopštenja i čitavih studija o onome što interesuju medije, odnosno javnost.

BRIFING • • • Vrste brifovanja: 1. Javno (on the record) 2. U poverenju (off the record) 3. Iz obaveštenih izvora (on background) 4. iz poverljivih izvora (deep background)

DRŽAVA KAO IZVOR INFORMACIJA pet osnovnih medijskih perspektiva (Robinson) 1. Suprotstavljeni mediji 2. Nezavisni mediji 3. Simbiotički mediji 4 Birokratski mediji 5 Partijski mediji

“Ako bih birao između države bez vlade i države bez štampe – odabrao bih ono prvo” J. Madison

“Da štampe nema ne bi je ni trebalo izmišljati” Onore d Balzak

Mark Tven o novinarima • “Tu strašnu silu, javno mnjenje ove nacije stvaraju i oblikuju horde uobraženih neznalica i budalaša koji se - omanuvši kao nadničari i obućari – bave novinarstvom pre nego što skončaju u sirotištu. ” (1873. )

DRŽAVA I ŠTAMPA Nastanak štampe obeležava: v. DAVANJE DOZVOLE I ODABIR IZDAVAČA KOJE VRŠI KRALJ v. POSTOJANJE CENZURE v. ZATVORENOST PREDSTAVNIČKIH TELA PRED ŠTAMPOM v POREZ NA ZNANJE ILI OBAVEZNA KAUCIJA ZA IZDAVAČE NOVINA

ŠTAMPA U DOBA LIBERALNOG KAPITALIZMA Nema direktnog uplitanja države i državnog vlasništva nad štampom, ali zato država: v Reguliše uvoz inostrane štampe-publikacija v Definiše politiku cena i sirovina v Finanijski pomaže štampu putem oglasa v Obezbeđuje povlašćene cene poštanskih usluga

SAVREMENA ŠTAMPA I DRŽAVA Država direktno pomaže štampu koju ugrožava: vkoncentracija vlasništva (vertikalno povezivanje i horizontalno širenje ) v elektronski mediji v proces diverzifikacije- kapital beži iz štampe u nove medije.

Država kao oglašivač Jedan od načina na koji država pomaže štampu jeste davanje plaćenih oglasa. Dovoljno je pogledati oglasni deo novina i videti koliko se, u nas, razlikuje udeo komercijalnih oglasa i oglasa koje daje država (ministarstva, javna preduzeća, državni univerziteti. . . ) Uporedite broj i poreklo oglasa u jednom “Blicu” ili “Kuriru” i “Politici” i “Danasu” i videćete da u prve dve novine dominiraju komercijalni, a u druge dve državni oglasi

Trend koncentracije štampe u SAD Godina Broj novinskih korporacija 1983. 50 1987. 29 1990. 23 1997. 10 2000. 6 2005. 5 Smanjuje se i broj dnevnih novina. Dok ih je ranije u svakom milionskom gradu u SAD bilo bar nekoliko sada je to po pravilu samo jedan dnevni list. Svi ostali su nestali, nisu uspeli da se održe na tržištu.

OBLICI DIREKTNE DRŽAVNE POMOĆI ŠTAMPI SKANDINAVIJA: v. Najači /najtiražniji/ list nema prava na subvenciju, pomoć dobijaju listovi sa manjim tiražom v Subvencija se daje kada tiraž novina padne ispod kritičnog broja primeraka NEMAČKA: v. Povoljni krediti izdavačima novina FRANCUSKA v. Pomoć partijskim listovima koji su najviše ugroženi

DRŽAVA I ELEKTRONSKI MEDIJI

KONTROLA DRŽAVE NAD ETROM Odnos države prema elektronskim medijima bitno se razlikuje od njenog odnosa prema štampi: - Država kontroliše nacionalni vazdušni prostor i uspostavlja punu kontrolu nad etrom* koji spada u nacionalna dobra/resurse kao što su vazduh ili voda. - Država, odnosno njene agencije uređuje distribuciju radio-frekvencija koje joj dodeli International Telecommunication Union (ITU). * Etar- supstanca za koju se verovalo da ispunjava prostor oko planete Zemlje i omogućava prenos elektomagnetnih talasa. Ispostavilo se da je to naučna zabluda ali termin etar i dalje označava prostor nad kojim država uspostavlja svoj radiodifuzni monopol.

RAZLOZI ZA KONTROLU DRŽAVE NAD ELEKTRONSKIM MEDIJIMA • 1. Ekonomski razlozi – bio je potreban ogroman kapital da bi se uspostavila nacionalna pokrivenost radio signalima. To je (uzuzetak SAD) mogla samo država ili je kao u Kanadi, Australiji i Japanu uspostavljan duopol sa privatnim medijima u kome je vodeći nacionalni emiter ponovo bila država • 2. Politički razlozi - informaciona (propagandno-ubeđivačka ) moć elektronskih medija koji je država kao reprezentent opšteg interesa želela da kontroliše. • Etatizacija elektronskih medija postaje pravilom već od 30 -tih godina XX veka.

KONTROLA SADRŽAJA ELEKTRONSKIH MEDIJA • Za razliku od štampe, u slucaju elektronskih medija bila je skoro nemoguća kontrola emitovanih sadržaja jer su programi išli direktno iz studija. (magnetofon odnosno magnetoskop su kasniji pronalasci od radija i TV kamere). Zato je država nastojala da kontroliše same emitere tako što su: a. mediji bili u njenom direktnom vlasništvu (državni mediji) b. tako što su mediji bili javni servis na koji je država mogla da utiče određujući obim i izvore prihoda i sastav upravnog odbora (BBC).

OBLICI RADIO-PIRATERIJE • 1. Emiter je na teritoriji države kojoj je radio (ređe TV) program namenjen. Po pravilu su to gusto naseljeni delovi grada ( npr. blokovske radio stanice na Novom Bgd) ali i u britanskim i američkim gradovima i program je usmeren na potkulturne grupe kojoj i sam emiter pripada. Emituje se “na divljaka” u improvizovanim tehničkim uslovima i na tuđim frekvencijama. 2. Radio stanice se lociraju u međunarodnim vodama i odatle emituju program formalno van jurisdikcije zemlje na koju je program usmeren. Pretežno su komercijalno orijentisane – emituju muziku i reklame, a ne plaćaju porez. Zemlje ka kojima su njihovi predajnici usmereni ponekad intervenišu bez obzira što je reč o međunarodnim vodama.

RADIO-PIRATERIJA U NAS Film Jovana Živanovića, 1979.

PIRATSKA RADIO STANICA