Linost u socijalnom okruenju GRUPA ovek je socijalna

Ličnost u socijalnom okruženju

GRUPA • • • “Čovek je socijalna životinja” - mnoge svoje potrebe i motive zadovoljava kroz interakciju sa drugim ljudima. Socijalizacija je proces osposobljavanja individue (pre svega dece) za funkcionisanje u socijalnoj sredini. Sprovode ga porodica, škola, a deo ovog procesa je i socijalizacija kroz sport. Grupa je relativno trajan skup međusobno povezanih ljudi koji u obavljanju svojih aktivnosti funkcionišu kao celina. KARAKTERISTIKE koje skup od dve ili više osoba čine grupom: 1. Postojanje interakcije 2. Percepcija članstva 3. Zajednički ciljevi 4. Uzajamni uticaj *slika preuzeta sa: http: //fumccollingswood. org/

TIM • Moorhead i Griffin (1998) definišu tim kao “mali broj ljudi sa komplementarnim veštinama koji su posvećeni zajedničkom cilju maksimizacije učinka i za čije ostvarenje su međusobno odgovorni” • Iz ove definicije ne sledi nužno da svi članovi timova moraju biti u kontaktu sa svim ostalim (npr. Olimpijski tim) • Ipak, u psihologiji sporta kada se govori o timovima najčešće se misli na grupu ljudi koji treniraju i igraju zajedno i imaju veliki međusobni uticaj. *slika preuzeta sa: https: //www. dailytelegraph. com. au

VRSTE GRUPA • NESTRUKTURISANE GRUPE– ne postoje ustaljeni međusobni odnosi članova, imaju nestalan broj članova, trenutno interesovanje tih članova usmereno je ka istom sadržaju, među članovima se javlja izvestan uzajamni uticaj. PUBLIKA, MASA, GOMILA • STRUKTURISANE GRUPE – postoje ustaljeni međusobni odnosi članova, ustaljeno članstvo, zajednički ciljevi , zajedničke aktivnosti, podela poslova iz koje proizilazi sistem položaja i uloga, pravila ponašanja u grupi i van grupe. • Osnovna karakteristika svake grupe su njeni ciljevi.

GRUPE • • Porodica Školsko odeljenje Fakultet Sportska ekipa Sportski klub Sportska organizacija Olimpijski komitet Grupa prijatelja ODLIKE • • • Velika-mala Primarna-sekundarna Refentna-nereferetna Formalna-neformalan Spontana-planska Vlastita-tuđa

• • CILJEVI GRUPE Paralelni ciljevi pojedinaca-svaki član grupe ima svoj cilj, grupni rezultat je zbir ostvarenja individualnih ciljeva Suprotstavljeni ciljevi pojedinaca – svaki član grupe ima svoj cilj, kada neko od članova ostvari svoj cilj, to blokira ostale članove da ostvare svoje ciljeve Komplementarni ciljevi – ciljevi koji se razlikuju, ali se dopunjavaju i povezano ostvaruju Zajednički ciljevi - to su ciljevi koje prihvataju i na čijem ostvarivanju rade svi članovi grupe. • Uslovi koji pospešuju stvaranje i usvajanje grupnih ciljeva: • Percepcija ili ocena grupnih ciljeva od strane članova grupe zavisi od: jasnoće cilja, privlačnosti cilja i ocene važnosti cilja za zadovoljenje ličnih potreba, takodje i od ličnih stavova, interesa, kao i učestvovanja u postavljanju ciljeva • Opšti odnos prema grupi određuje i odnos prema grupnim ciljevima - kohezivnost grupe, lojalnost grupi, grupa kao vrednost.

GRUPNE NORME • Grupne norme su pravila ponašanja, čija primena se očekuje i zahteva, koja su prihvaćena od svih ili većine, koja se po svom sadržaju odnose na ponašanje pojedinaca kao članova grupe, i koja su značajna za funkcionisanje grupe, tj. za stabilizaciju: ciljeva grupe, strukture odnosa u grupi i strukture aktivnosti u grupi. • Grupa FORMALIZUJE grupne norme, KONTROLIŠE da članovi poštuju grupne norme, razvija sistem NAGRADA i KAZNI u cilju da pojača poželjna i spreči nepoželjna ponašanja članova. Razlozi za usvajanje normi: 1. Članovi uviđaju da su grupne norme POTREBNE za uspešno funkcionisanje grupe 2. U grupi postoji PRITISAK da se grupne norme usvoje i poštuju, 3. Članovi grupe se KONFORMIRAJU sa grupnim normama-dobrovoljno usaglašavaju svoje ponašanja sa ponašanjem drugih

STRUKTURA GRUPE • Struktura grupe je sistem položaja i uloga u okviru obavljanja grupnih aktivnosti. • Položaj ili pozicija je mesto koje pojedinac zauzima u grupi, definisan je pravima i odgovornostima. • Uloga je propisano ili očekivano ponašanje koje zahteva određeni položaj. • 1. 2. 3. 4. Vrste struktura grupe: Struktura MOĆI ili uticaja Struktura KOMUNICIRANJA Struktura AFEKTIVNIH odnosa Struktura prestiža ili STATUSA *slika preuzeta sa: http: //www. pger. net/

MOĆ • Uticaj koji pojedinac ima (vrši) na grupu u celini i na druge članove kao pojedince. • Moć se crpi iz ličnog svojstvo pojedinca i formalno je svojstvo položaja. • Izvori moći su: 1. Legitimitet 2. Nagrađivanje 3. Prisila 4. Osobine i sposobnosti 5. Stručnost i znanje 6. Informisanost *slika preuzeta sa: https: //www. livestrong. com

KOHEZIVNOST • Kohezivnost grupe predstavlja svojstvo grupe da privuče i zadrži članove, nastaje kao rezultanta svih snaga koje deluju na članove da ostanu u grupi. Srodan je pojmovima grupne solidarnosti i kompatibilnosti članova. Manifestuje se kroz: 1. privlačnost grupe za članove, 2. jedinstvo članova u raznim pitanjima 3. moral grupe • Izvori kohezivnosti: 1. Motivacija članstva 2. Karakteristike grupe 3. Uzajamna privlačnost članova 4. Sličnost u stavovima i vrednostima 5. Odnos saradnje i takmičenja među članovima 6. Zadovoljstvo aktivnostima grupe 7. Očekivanja članova 8. Poređenje sa drugim grupama 9. Način rukovođenja 10. Veličina grupe *slika preuzeta sa https: //onegameonelove 12. com

KOHEZIVNOST • Kohezivnost se može razumeti i kao privlačnost grupe kao celine za člana i kao međusobno privlačenje (integracija) članova što ne mora nužno biti povezano. • • Socijalna kohezivnost - privlačnost koja postoji među članovima Kohezivnost vezana za zadatak – postizanje ciljeva, funkcionalnost, produktivnost, efikasnost izvođenja • Indikatori kohezivnosti su: želja da se ostane u grupi, identifikacija sa grupom, zalaganje za zadatke, usvajanje grupnih ciljeva, lojalnost prema članovima, dobri međuljudski odnosi. Efekti kohezivnosti: veća moć grupe da zadrži članove, uticaj grupe na pojedinca, kvalitet i stepen učešća članova u aktivnostima grupe, osećanje sigurnosti kod članova, efikasnost i produktivnost. •

IZGRADNJA KOHEZIVNOSTI • • 1. 2. Strategije za izgradnju kohezivnosti nazivaju se “Team building”. Carron (1997) nudi model četiri tačke: povećanje prepoznatljivosti tima npr. oprema za trening, dresovi povećanje društvene kohezivnosti npr. organizacija druženja događaja, slobodnih aktivnosti 3. razjašnjenje ciljeva tima npr. upoznavanje sportista sa planom priprema, “cilj dana” 4. poboljšanje timske komunikacije npr. redovni sastanci. • Efekti ovakvih intervencija su najveći kod timova sa slabom kohezijom dok kod timova sa dobrom kohezijom nemaju puno efekta.

PRAKTIČNI SAVETI (Caron 1997) • • • Svaki igrač mora biti upoznat sa zaduženjima ostalih članova. Trener bi trebao da nauči nešto lično o svakom članu tima, što može koristiti radi sticanja poverenja i bolje saradnje. Razvijati ponos pod-timovima u vec im timovima ( npr. odbrana u fudbalskom timu). Uključite igrače u donošenje odluka kako bi osetili da tim pripada njima. Postavite ciljeve tima i slavite kada se postignu. Učite članove tima njihovim odgovornostima, ubedite ih u njihov značaj. Dozvolite članovima tima da imaju neslaganja. Sprečiti stvaranje klanova unutar tima - dajte svakom članu moguć nost da igra i izbegavajte stvaranje “žrtvenog jarca”. Koristite trenažne procese da članovi tima nauče koliko zavise jedan od drugog. Podcrtajte pozitivne aspekte igre, čak i kada tim gubi u seriji.

POJEDINAC I GRUPA • Kako na nas, naše ponašanje i naše odluke utiče socijalni pritisak i situacija u kojoj se nalazimo? • Konformizam • Šire shvatanje: pridržavanje grupnih normi bitna karakteristika: nekritičnost odnosno nedostatak razmišljanja kod pojedinca: „Konformiranje bi se moglo odrediti kao prihvatanje ponašanja grupe ili većine zato što grupa takvo ponašanje zahteva i očekuje ili zato što ga naprosto prezentuju kao način ponašanja. Konformiranje, dakle imamo ne samo kad postoji direktni ili indirektni pritisak grupe nego i onda kada se, ne ocenjujući njegovu opravdanost, ponašanje većine bez razmišljanja podržava. “ (Rot, 2010). • Uže shvatanje: popuštanje grupnom pritisku, bilo da je stvaran ili samo zamišljen (Kreč, Kračfild i Balaki, 1962) bitna karakteristika: konflikt između vlastitog i grupnog shvatanja i povinovanje grupnom. • Postoje i definicije koje su fokusirane na činjenje/ponašanje: termin konformizam odnosi se na situaciju koja utiče na pojedinca da čini određen akt tako što vidi druge osobe da se na isti način ponašaju (Veldal, 1979).

AŠOV EKSPERIMENT • „Većina subjekata ne želi da izgubi osećanje jedinstva s grupom. Takođe, ispitanici često izveštavaju o zabrinutosti da će možda izgledati čudni ili apsurdni u očima većine. Jedan od najjačih (nezavisnih, nepopustljivih) ispitanika saopštava: „Bio je prisutan stalni preteći strah da sam nešto pogrešno razumeo ili da možda nisam u pravu; strah od toga da se ne pokažem na neki način inferioran. Prijatnije je kad postoji slaganje. “ (Kretch, Crutchfield, Ballachey, 1962) • Pored procene perceptivnih stimulusa, model Ašovog eksperimenta primenjuje se na ispitivanje logičkih i vrednosnih stavova. • Na primer, da li se slažete sa stavom: „Sloboda govora je privilegija nego pravo i ispravno je da društvo slobodu govora suspenduje kadgod se oseti ugroženim. “ • Kada odgovaraju pojedinačno, sa izjavom se slaže: 19 % studenata u uzorku • Kada odgovaraju u grupi, sa izjavom se slaže 58 % studenata (Kretch, Crutchfield, Ballachey, 1962) • Evidentna je tendencije pojedinca da se prilagodi većinskom stavu!

VRSTE KONFORMIZMA • NORMATIVNI - dominira u situacijama većinskog pritiska: osoba želi da ostavi dobar utisak i da izbegne sankciju ukoliko na neki način “iskače” iz grupe (diktat većine!) • INFORMACIJSKI - dominira u nejasnim situacijama: kada osoba veruje da nema dovoljno dobre informacije pa se oslanja na sud drugih (šansa za manjinu!)