DRUTVENE GRUPE KAO AGENS IKS Podela grupa na

DRUŠTVENE GRUPE KAO AGENS IKS

Podela grupa na : ØPrimarne (male) –neposredan odnos između članova (porodica) ØSekundarne (velike) –posredan odnos među članovima (crkva, sindikat. . . )

Pojedinac kao “meta” informacije Potkožna inekcija

Primarna grupa kao okvir orijentacije TWO STEP FLOW Vođa mnjenja • MEDIJ poruka

TWO STEP FLOW

DRUŠTVENE GRUPE I MOĆ “Moć je verovatnoća da pojedinac ili grupa ostvari svoje namere uprkos drugima koji u delovanju učestvuju” – Maks Veber

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA MOĆ DRUŠTVENIH GRUPA Ø Moć se konstituiše u zavisnosti od INTERESA (političkog, ekonomskog, profesionalnog, religijskog. . . ) koji je osnov nastanka grupe. Ø Ponekad izvorni interesi grupe ne mogu da budu uopšte predstavljeni ili su loše interpretirani u medijima. To je problem REPREZENTACIJE.

newsworthiness Ograničenja u pristupu opštoj javnosti posredstvom medija su posebno svesni društveni pokreti – pacifistički, feministički, ekološki i antiglobalistički. Stoga oni nastoje da spektakularnim akcijama Privuku pažnju javnosti. To je propaganda akcijom (Primer Rainbow warrior)

Rainbow warior

GRUPE VLASNIKA KAPITALA Ø Pojava novina vezana je za građansku klasu. Naziv prvih novina je ime venecijanskog novčića- gazzetta- toliko su prve novine koštale. Ø Tako informacija postaje ROBA.

Od preduzetnika do akcionara v Ima još nekoliko medijskih magnata koji znaju da vlasništvo nad medijima donosi političku moć i društveni prestiž (Merdok, Berluskoni. . . ) v Medijski baroni počinju da ustupaju mesto konglomeratima koje umesto njih vode menadžeri. Con+glomerare znači ZGRUDVATI, konglomerat je heterogena smeša čiji je cilj maksimiziranje profita, a ne javni interes.

Primer Njujork Tajmsa • NYT je u vlasništvu finansijske grupacije u kojoj su i Merck (lekovi), Morgan Guarantee Trust (osiguranje), Charter Oil (nafta), Mc Donell Douglas Aircraft (avionska industija), MC Graw-Hill (izdavanje knjiga), Kelogg Company (hrana) i New York Telephone Company (telekomunikacije).

INDUSTRIJA TELEKOMUNIKACIJE KAO AGENS (naučnik-preduzetnik) • Giljermo Markoni – pronalazač radija, vlasnik Marcony Wireless Telegraph Co. i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1909).

• Nikola Tesla – naučnik i pronalazač radija

PROMOCIJA RADIJA OD STRANE PROIZVOĐAČA • Marconi 1921. Angažuje slavnu opersku divu da izvede operski recital i tako demonstira muzičke mogućnosti ovog medija. • Prva radio stanica koja je emitovala redovan program bila je KDKA – vlasnik Westinghouse Co. • AT&T 1922. pokreće radio stanicu koja emituje samo oglase (naravno i muziku).

Eksponencijalni rast radija 30 –tih godina XX veka • U SAD je 1922 bilo 60. 000 domaćinstava koja su imala radio prijemnik. Već 1929. taj broj se penje na deset miliona.

SONY- ONE AND ONLY • Nekadašnji AT&T oblakoder u Njujorku sada je SONY oblakoder. • Tako se pokazuje prestiž –poruka: • “Sony –one and only”

SONY – KAKO JE POČELO • Akio Morita – od elektotehničke radionice do gigantske multinacionalne korporacije. • Koraci: • 1. SUPER BABY – prenosni radio • 2. WALKMEN • 3. Black TRINITRON • BETAMIX vs VHS format

Prodor u novo polje – kulturna industrija • Soni kupuje CBS Records Inc 1988. a sledeće godine i Columbia Pictures Entertainment, Inc. • Tako Sony postaje vodeći igrač i u muzičkoj, televizijskoj i filmskoj produkciji. • Sony / Ericson/ – mobilni telefoni 2005.

FACEBOOK • Mark. Cukenberg – od studentske zabave do milijardera

OGLAŠIVAČI KAO AGENS IKS • BROJEVI: • 2 -3% bruto nacionalnog proizvoda ulaže se u oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima. • 60 -70% prihoda štampe kao i skoro 100 % prihoda radio i TV je od oglasa.

ARGUMENT PRISTALICA KOMERCIJALNE TV • Komercijalna TV besplatno radi sve ono što bi se inače plaćalo iz budžeta ili iz pretplate: • - informiše • - obrazuje • - zabavlja. • Pitanje: da li i kojim redom prioriteta?

ARGUMENT PROTIVNIKA KOMERCIJALNE TV • Oglašavanje na TV nije besplatno. Svako domaćinstvo u SAD plaća oko 30 $ mesečno za to! • Kako: • 1. Zbir oglasnog vremena X cena sekunde oglasa= suma cene oglasnog vremena u $. • 2. suma cene oglasnog vremena u $ / broj domaćinstava = suma po jednom domaćinstvu = 30 $

ZAKLJUČAK: • Besplatnu TV mogu da gledaju samo ona domaćinstva koja ništa ne kupuju na tržištu roba i usluga. A takvih u SAD izvesno je – nema ! • U cenu zubne paste koja košta 1, 67 $ ulazi i 25 c za njeno reklamiranje. • Izračunato je da PROCTOR& GAMBLE na svakih 6, 7 $ ulaže 1$ na reklamu. Na godišnjem nivou to je 2, 2 milijarde dolara.

Zato “ It is no free lunch!” (M. Fridman) Mislite na reklamne kampanje GRAND I DEL kafe kod nas.

OGLAŠIVAČI BIRAJU MEDIJE • UNITA VS. CORRIERE DELLA SERA ili NE UJEDAJ RUKU KOJA TE HRANI!

INFOMERCIAL ILI VEST KOJA OGLAŠAVA – Information + Enterteinment = Infotaiment

Product placement

SUTRA – novi dnevni list Robert Maxwell& Rupert Murdock