VISOKA TEHNIKA KOLA Informacija Informatika Informacioni sistemi INFORMACIONI

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA Informacija Informatika Informacioni sistemi INFORMACIONI SISTEMI Nastavnik: dr Miroslav Medenica, dipl. inž. 1

Informacija Nikada u svojoj dosadašnjoj istoriji čovečanstvo nije bilo zapljusnuto takvim talasom informacija i saznanja kao danas. Bez obzira kada i gde, nastale informacije se prenose i obrađuju u fantastično kratkim vremenskim intervalima, razmenjuju se i koriste utičući na naše delatnosti, pa čak i navike. 2

Informacija n n Pojedinačni podaci ne predstavljaju informacije tek organizovanjem podatka u poruke dobijaju se informacije, a sama poruka ima značenje samo kada postane dostupna korisnicima. Podaci postaju informacije u trenutku njihovog korišćenja ako se prikupljeni podaci ne koriste, oni ne postaju informacije. 3

Informacija Proces transformacije podataka u informacije 4

Informacija Svaki podatak nije i informacija. Podatak je nevezana i neinterpretirana činjenica. Informacija je saznanje sa određenim značenjem i upotrebom koje je dobijeno na bazi sakupljanja, organizacije i analize podataka. Informacija je element saznanja koji se odnosi na neki događaj ili činjenicu, a koji se može prenositi pomoću signala ili kombinacije signala. Informacija je uvek bila osnovni činilac, odnosno resurs upravljanja, pošto nema upravljanja bez informacione baze i to jedinstvene za ceo objektni sistem (radnu organizaciju, poslovni sistem). 5

Vrste informacija Najopštija podela: n Naučne n poslovne (vrlo su obimne!) Praktična podela: n neformalne (mišljenje, rasuđivanje, iskustvo, . . . ) n formalne (od interesa za IS) 6

Vrste informacija Podela prema načinu prikazivanja: n Dokumenti n vizuelne informacije (dijagrami, izveštaji, grafikoni, . . . ) n multimedijalne informacije Podela na osnovu načina generisanja. n eksterne (izvan sistema) n interne (u samom sistemu)*lakše su za prikupljanje i kontrolisanje*pouzdanije su, pristupačnije i jeftinije 7

Vrste informacija Podela prema učestalosti pojavljivanja / korišćenja: n jednokratne n periodične n povremene 8

Vrste informacija n n Podela prema tome na koje se vremenske događaje ili stanja sistema odnose: statističke (informacije iz prošlosti, za ranije periode) kontrolne (o tekućem funkcionisanju) planske (o budućem funkcionisanju ili događajima) 9

Vrste informacija Podela informacija prema obimu i kvalitetu: n Potpune n Nepotpune- neizvesnost se može ublažiti zaključivanjem na bazi analogije, sličnosti, indukcije, generalizacije, iskustva, . . . n Preobimne otežavaju proces komuniciranja - poskupljuju IS jer je teško izabrati prave informacije, povećavaju verovatnoću donošenja pogrešnih odluka 10

Vrste informacija U opštem slučaju informacije se mogu podeliti na: n bazne i n specifične. Za svaku oblast aktivnosti potrebno je definisati koje su to bazne (osnovne) informacije na osnovu kojih je moguće imati uvid u proteklo, sadašnje i buduće stanje. Specifične informacije obuhvataju nedostajuće informacije potrebne za zaokruženje ukupnog zahteva za informacijama. 11

Karakteristike informacija n Karakteristike informacija: - relevantnost pojave, - reprezentativnost podataka, - potpunost informacija, - preciznost formulacije, - razumljivost registrovanja, - blagovremenost dostavljanja. 12

Karakteristike informacija Upravljanje pomoću informacijama i sam proces obrade podataka: 13

Karakteristike informacija n n n n n Da bi informacija imala upotrebnu vrednost, treba da bude: tačna pravovremena na pravom mestu u odgovarajućem obliku u jeziku koji daje pravo značenje. Nije dobro da su informacije: obimne, nejasne, zastarele, zakasnele. 14

Informatika n Informatika je mlada naučna disciplina, koja ima korene iz antičkog perioda. Naziv duguje Philipu Drajfus-u koji je 1962. godine spojio prva dva sloga francuske reči information (čita se: enformasijon) i poslednja dva sloga reči automatique (čita se: otomatik). U anglosaksonskoj literaturi češće se koristi naziv Computer Science (kompjuterske nauke), a u Nemačkoj naziv Informatik. Iz naziva se vidi da su dva ključna aspekta u ovoj i sada vrlo propulzivnoj nauci : n informacije i n automatizacija. 15

Informatika n n n Pojava informatike karakteriše novi kvalitet privrednog i društvenog razvoja savremene epohe: eksplozija informacija i razvoj informacijskih delatnosti sve veći broj ljudi angažovanih na obavljanju informacijskih delatnosti formiranje novih radnih mesta razvoj nove informacione tehnologije menjanje načina života razvoj novih naučnih metodologija i disciplina upućuju nas da iste sada bliže identifikujemo kao 16 predmet informatike.

Informatika n Prema prvom shvatanju značenja pojma, "Informatika je nauka o izgradnji, funkcionisanju i strukturi informacionih sistema" ili "Informatika je nauka koja proučava fenomen informacije, informacione sisteme, obradu, prenos i korišćenje informacija ". Pored ovih, navode se i sledeće definicije: n "Informatika je nauka koja proučava strukturu i svojstva informacija, kao i zakonitosti informacione delatnosti, njenu teoriju, istoriju i organizaciju". n "Informatika je nauka o racionalnoj obradi informacija , pre svega pomoću automatskih mašina, tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i društvenih nauka". 17

Informatika n n n Informatika kao nauka obuhvata teoriju automata, teoriju algoritama, teoriju grafova, matematičku logiku, sintaksu i semantiku veštačkih jezika i teoriju strukture podataka. Prema drugom značenju pojma, informatika se odnosi na informacione tehnologije, kao osnove za razvoj i primenu informacionih sistema. Prema trećem značenju, informatika se posmatra sa aspekta primene, pa se u tom kontekstu razlikuju kompjuterska grafika, poslovna informatika (informacioni sistemi za različite oblasti poslovanja), programski jezici, baze podataka, itd. 18

SISTEM 1/5 n Sistem može da se definiše kao struktura koja se sastoji iz skupa elemenata od kojih je svaki funkcionalno i operacijski određen u ostvarenju nekog cilja. To znači da je prva karakteristika sistema da se sastoji iz međusobno zavisnih delova. Ako se vrši promena jednog dela unutar sistema izaziva se promena drugih delova ili podsistema. 19

SISTEM 2/5 n Druga karakteristika sistema je deo jednog šireg sistema tj. da se nalazi u okruženju koje ima uticaj na njega. Bliže definisanje sistema omogućuje uspostavljanje mreže procedura koje povezuju: osoblje, opremu, novac i dokumentaciju. 20

SISTEM 3/5 n n n U opštem slučaju svi sistemi mogu da se podele u tri osnovne grupe: mašinski orjentisani sistemi orjentisani prema čoveku kombinovani sistem čovek-mašina. Sigurno je da je ova poslednja grupa najrasprostranjenija, međutim od interesa je utvrditi razlike između prva dva sistema. 21

SISTEM 4/5 Sistem orjentisan mašini n invarijantni, bez poremećaja n predvidljivi, statički stabilan n mašinski n pouzdanost može da postigne 100% n samoorganizujući 22

SISTEM 5/5 Sistem orjentisan čoveku n promenljivi, mnogo poremećaja n nepredvidljivi, statički nestabilni n neautomatski n širok opseg pouzdanosti n iskustvo ne daje mogućnost automatskog poboljšanja performansi Iz ovog poređenja kao i konstatacije da su čovek mašina sistemi od posebnog interesa, sledi da postupci u sistem analizi predstavljaju vrlo složene aktivnosti. 23

Informacioni sistemi n n n Informacioni sistem (eng. Information System) je sistem u kome se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija. Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija Takođe, informacioni sistemi su sastavni deo upravljanja ("održanja željene organizovanosti") nekog sistema. Iz tog ugla posmatranja može im se pridodati atribut "upravljački" i definisati upravljački IS kao sistem koji prenosi, čuva i obrađuje podatke pretvarajući ih u informacije potrebne za upravljanje. 24

Informacioni sistemi n Informacioni sistemi u užem smislu obuhvataju: n n n n hardver, softver, procese i podatke, baze podataka, metode i tehnike (znanja zaposlenih), procedure i mreže. 25

Informacioni sistemi n n n n n Mogu se izdvojiti sledeći elementi sistema i definisati njihove glavne osobine: 1. Podsistemi, odnosno komponente koje pripadaju sistemu; 2. Granice, definišu opseg i domet sistema; 3. Okolina je sve što je izvan granica sistema, ali se još uvek tiče sistema; 4. Ulazi su elementi koji ulaze u sistem iz okoline; 5. Izlazi su elementi koji napuštaju sistem; 6. Interfejs je veze između sistema i njegove okoline; 7. Ograničenja, koje čine unutrašnji i spoljašnji činioci koji određuju i ograničavaju funkcionisanje sistema; 8. Karakteristike, koje opisuju organizaciju, interakciju, međuzavisnost i integrisanost. 26

Informacioni sistemi 27

Informaciona tehnologija n Informaciona tehnologija (IT - Information Technology) se odnosi na tehnološki aspekt informacionih sistema, a posebno hardver, komunikacione tehnologije, operativne sisteme, softver za mrežu i druge komponente. Zbog toga se u literaturi IT posmatra kao deo IS, a zbog značaja IT kod nekih autora se poistovećuje sa IS, što je pogrešno. Značaj IT je evidentan, ključni faktor za uspeh u odgovarajućim poslovnim procesima, a koji je sadrzan u primeni metode, tehnike i procedura radi obezbeđivanja poslovnih i širih društvenih ciljeva. 28

Informacioni sistemi n n Informacioni sistem je podsistem poslovnog sistema. Sačinjavaju ga ulazni podaci i izlazne informacije, procesi (obrada podataka o stanjima stvarnog sistema) i izvršioci (osobe, programi, računari). Poslovne sisteme sačinjavaju materijalni ulazi i izlazi (sirovine, energija, proizvodi) i informacioni tokovi (poruke, dokumenti). Ulaz u neki poslovni sistem predstavlja izlaz iz nekog drugog poslovnog sistema. Poslovni sistemi sadrže procese (npr. obrada, prerada, proizvodnja), povratne veze (npr. Poređenje plana i realizacije), skladišta podataka (informacija), izvršioce (osobe, mašine, alati, sirovine), skladišta 29 materijala, . .

Informacioni sistemi n n n Informacioni sistem određuju sledeće karakteristike: složena okolina, koju je teško u potpunosti definisati, složeni interfejs prema okolini, koji uključuje različite ulaze i izlaze, složene veze između ulaza i izlaza (strukturno i algoritmički), kao i veliki obim i složenost podataka. Informacija je postala upravljački resurs jednake važnosti kao što su vlasništvo (osnovna sredstva), ljudski resursi ili kapital. Informacioni sistem sadrži/predstavlja znanje organizacije koju podržava. IS i aplikacije pokazuju se preko potrebnim za održavanje konkurentnosti ili postizanje prestiža poslovnog sistema. Poslovni sistemi u kojima se IS primjenjuju visoko su zavisni o stalnoj raspoloživosti IS kroz duže vreme. 30

Karakteristike informacionih sistema Osnovne karakteristike: q pravovremenost i relevantnost, q modularnost, q kompatibilnost, q jednostavnost, Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajuće odluke. Modularnost predstavlja mogućnost izrade informacionog sistema u obliku većeg broja zasebnih zaokruženih celina između kojih postoji takva mogućnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem. 31

Karakteristike informacionih sistema Kompatibilnost (hardverska) – u području obrade podataka kompatibilnim se smatraju uređaji koji se mogu uzajamno povezivati i funkcionisati Kompatibilnost (softverska) odnosno mogućnost izvođenja određenih aplikativnih rešenja na različitim tipovima računara ili operativnih sistema. Jednostavnost odnosno mogućnost da korisnici brzo ovladaju njegovim mogućnostima i da ga kao takvog prihvate. 32

Pojam centralizovanog informacionog sistema n n n Ovo je najstarija arhitektura. Ovde postoji jedan glavni računar na kojem se izvršavaju aplikacije i kojem korisnici pristupaju preko mreže terminala koji predstavljaju sam U/I uređaj. U ovoj arhitekturi postoji samo jedna kopija svih podataka i ona se nalazi na centralnoj mašini. Zaštita integriteta je poverena sistemu za upravljanje bazom koji treba da omogući konkretan pristup podacima. Sistem uz pomoć transakcija i log datoteka obezbeđuje oporavak u slučaju otkaza. O bezbednosti podataka se brine višekorisnički O. S. Ovde postoji samo jedna kopija svih aplikacija. 33

Pojam distribuiranog IS n n Ovde su podaci i/ili aplikacije distribuirani (smešteni na više fizički (geografski) različitih mesta). Distribuiranost aplikacije znači da u sistemu postoji više kopija jednog istog programa. Distribuiranost podataka znači da u sistemu postoji jedna ili više baza podataka smeštenih na više računara. Ovi računari su među sobom povezani nekim brzim komunikacionim medijumom, specijalizovanom vezom ili LAN ili WAN mrežom. Korisnik ne mora da zna gde se podaci zaista fizički nalaze. 34

Informacioni sistemi n Raste složenost upravljanja i odlučivanja prema zahtevu za sve većom količinom informacija. To znači da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije potrebne za upravljanje i odlučivanje, prezentira funkciju upravljanja i odlučivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac informacija služi da omogući kontrolu i ocenu delovanja u poslovnom sistemu. 35

Informacioni sistemi n Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni činilac u procesima odlučivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija. Pored kvantitativnih prednosti koje pruža informaciona tehnologija kroz efikasnu i brzu obradu podataka, ona iz osnova menja kvalitet poslovanja menjanjem starih i stvaranjem novih metoda poslovnog upravljanja i odlučivanja. 36