Visoka Renesansa Termin Visoka renesansa se odnosi na

Visoka Renesansa • Termin Visoka renesansa se odnosi na umetnost koja nastaje u Rimu, Firenci i Veneciji između 1500 i 1530. Sa slikarstvom visoke renesanse zapadna umetnost dostiže svoj vrhunac. • Majstori ovog perioda su Leonardo da Vinči (1452 -1519), Mikelanđelo (1475 -1564) i Rafaelo (1483 -1520), dok u Veneciji rade Đorđone i Ticijan.

Leonardo usavršava nov način slikanja, koristeći chiaroscuro, svetlo-tamno i sfumato, « Leonardovu izmaglicu » . . . Mona Liza (Đokonda), (između 1503 i 1506)

Vrat i lice postepeno izranjaju iz tamne mase koja se stapa sa tamnim senkama na vratu: to je tehnika chiaroscuro-a izdvajanja oblika svetlotamnim kontrastom. Kao da izmaglica prekriva prizor, dodatno čineći granice oblika nejasnim. To je « sfumato » , « Leonardova izmaglica» .

Kada Mona Lizu uporedimo sa Botičelijevom Venerom, vidimo da Botičeli oivičava svoje forme linijom da bi ih izdvojio od pozadine. . . Detalj, Venera, Rođenje Venere, Botičeli, oko 1480

Kompozicija u renesansnom slikarstvu Renesansna umetnost favorizuje dva tipa kompozicije: piramidalnu i horizontalnu i prikaz u kome je perspektivna osa upravna na ravan slike. Ovakav tip kompozicije odaje utisak mira i stabilnosti, koje dovodimo u vezu sa idejama Renesanse…

Ovde piramidalna… Léonard, La Vierge, l'Enfant Jésus et sainte Anne, 1510

A ovde horizontalna, sa perspektivnom osom upravnom na ravan slike. Leonard de Vinci, Tajna večera, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Mikelanđelo slikar: svod Sikstinske kapele (1508 -1512) • Mikelanđelo će između 1508 -1512 oslikati svod Sikstinske kapele scenama iz Knjige postanja (stvaranje sveta, stvaranje čoveka, Izgon iz raja, Nojeva barka. . . ) • U njegovom načinu slikanja vidimo da se radi o vajaru: konstruiše svoje likove širokim potezima četke, tela, svojom ograničenom gamom boja, liče na skulpturu, Mikelanđelo ih dobro uklapa u arhitektonski oblik svoda. • I u slikanim prikazima tela nalazimo karakteristike njegove skulpture: torziju tela, napetost, suzdržanu energiju…

Rafaelo: čovek sinteze • Iako nam Rafaelo izgleda manje inovativan od Leonarda i Mikelanđela, ipak je on tipičan predstavnik slikara Visoke renesanse. • Njegova izuzetnost je u njegovoj moći sinteze, on kombinuje Leonardov lirizam (i njegove nove tehnike chiaroscura i sfumata), sa masivnošću i dramatičnim gestom Mikelanđelovih figura.

Visoka renesansa u Italiji: Rafaelo Santi (1483 -1520) Firenca, Rim

U ranim Rafaelovim slikama je vidan uticaj Pietra Peruđina kod koga uči (od 1500 do 1504), kao na slici Prstenovanje Bogorodice, koju Rafaelo slika 1504: Perugino, Predaja ključeva, 1485, Sikstinska kapela Rafael, Prstenovanje Bogorodice, 1504

Između 1504 i 1508, Rafaelo živi u Firenci, gde sreće Da Vinčija. U ovoj Rafaelovoj Madoni, naslikanoj 1505, vidan je Leonardov uticaj: Rafaelo koristi novu tehniku sfumata, dok se likovi svetlinom izdajaju na tamnoj osnovi. Ali za razliku od Leonardovih tela, Rafaelova su već oblija, stamenija. . . Rafaelo, La Madone du Grand Duc, 1505

Slikar Madona Rafael je poznat po brojnim Madonama: najpoznatije u ovom periodu su Madona na livadi (1506), i Lepa Baštovanka (1507)… Predeo je pažljivo posmatran, dok je idealizacija Madona, istovremeno ozbiljnih i nežnih, tipična za Rafaela. Madone na livadi, 1505 -06 Lepa baštovanka, 1505 -08

Rafaelove Madone, istovremeno ozbiljne i nežne, obavijene sfumatom ali bez Leonardove tajnovitosti, su naglašeno idealizovane, i već odišu skladom i savršenstvom koji su prepoznatljiva karakteristika Rafaelovog stila. Predeo je pažljivo posmatran, a osvetljenje ravnomerno. Kompozicija je piramidalna, i odiše mirom i stabilnošću. Madona na livadi, 1505 -06 Lepa baštovanka, 1507

Uporedite… Leonardo, Rafaelo

Vatikanske stance (1508 -1520) Papa Julije II poziva Rafaela u Rim da oslika papske odaje, stance. U odaji pečata (stanca dela signatura) Rafaelo je naslikao freske koje se odnose na četiri oblasti znanja: teologija, filozofija, pravo i umetnost. Najpoznatija od tih fresaka je Atinska škola (15101511), koja prikazuje filozofiju.

Raphaël, L’École d’Athènes (1510 -1511), Stances du Vatican

U Rimu Rafael sreće Mikelanđela, koji u to vrema radi na oslikavanju svoda Sikstinske kapele: Mikelanđelov uticaj je vidan u Rafaelovom radu na ovim freskama. Stanza della Segnatura, Le Vatican, vue d’ensemble vers L’École d’Athènes (1510 -1511)

Mikelanđelov uticaj je vidan u ovoj fresci, i očituje se u izražajnoj telesnoj snazi likova, njihovim pozama, gestovima i dramatičnom grupisanju. Ali i ovde Rafaelo Mikelanđelov uticaj uklapa u svoj stil, dajući mu novo značenje. Raphaël, L’École d’Athènes (1510 -1511), Stances du Vatican

Dok su Mikelađelova tela napeta, u torziji, prikazuju nesklad između duše i tela. . .

…kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u skladu… Détail, L’École d’Athènes: Platon (sous les traits de Léonard) et Aristote

ko izražajna telesna snaga likova, njihove poze, gestovi i dramatično upisanj liče na Mikelanđela, kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u ladu… Horizontalna kompozicija i raspored likova podsećaju na onardovu Tajnu večeru.

Rafael će, da bi odao počast starijim majstorima čiji rad je na njega uticao, naslikati Platona sa Leonardovim likom, dok će Aristotelu dati Mikelanđelov. Détail, L’École d’Athènes: Platon (sous les traits de Léonard) et Aristote

Precizna geometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi (perspektivna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac tradicije koju je započeo Mazačo. Rafaelo, Atinska škola, manifest visoke renesanse. . .

Rafaelo, 1510 -11, Visoka renesansa Ako smo o fresci Rafaelovog učitelja Peruđina govorili kao o manifestu rane renesanse, Rafaelova Atinska škola je svakako manifest visoke renesanse. . . Peruđino, 1485, rana renesansa

eometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi vna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac ren oju je započeo Mazačo. Horizontalna kompozicija i raspored likova podseća vu Tajnu večeru, izražajna telesna snaga likova, njihove poze, gestovi i dram na Mikelanđela, kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u skladu… Ako smo g učitelja Peruđina govorili kao o manifestu rane renesanse, Rafaelova Atin o manifest visoke. . .

Prostor dočaran pokretom likova… Rafael će se kasnije u konstrukciji prostora slike sve više oslanjati na pokret likova. U njegovoj fresci Trijumfa Galateje (1513), nema prikaza arhitekture da dočara dubinu prostora, tome služe same poze i gestovi likova, organizovani u spiralu oko centralnog lika Galateje, u naglašenom kontrapostu. . . Rafaelo, Galateja, 1513

U poslednjoj Madoni koju će dovršiti, sukcesivni prostori koje Rafaelo predstavlja (anđeli oslonjeni na « ivicu neba » dok dole na zemlji promiče papina tijara. . . ) već najavljuju novu epohu. . . Sikstinska Madona, 1513 -14

Rafaelo je takođe bio i vrstan portretista. 1514 -15, Portrait de Baldassare Castiglione 1518 -19, Pape Léon X avec ses neveux

Rafaelo: čovek sinteze • Iako nam Rafaelo izgleda manje inovativan od Leonarda i Mikelanđela, upravo se on smatra najtipičnijim slikarom visoke renesanse, zbog njegove izuzetne moć sinteze: • Rafaelo kombinuje Leonardove nove tehnike chiaroscura i sfumata sa masivnošću i dramatičnim gestom Mikelanđelovih figura. Ali kod Rafaelovih Madona i pored idealizacije dominira njihova ozbiljna i saosećjna ljudskost umesto mistične tajnovitosti Leonardovih, a telo i duh, misao i delo njegovih figura su u skladu.

eometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi vna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac ren oju je započeo Mazačo. Ako smo o fresci Rafaelovog učitelja Peruđina govo rane renesanse, Rafaelova Atinska škola je svakako manifest visoke. . .

U konstrukciji prostora slike u kasnijim delima, Rafaelo se više ne oslanja na prikaz arhitekture, već tome služe poze i gestovi likova. U poslednjoj Madoni koju će dovršiti, sukcesivni prostori koje Rafaelo predstavlja već najavljuju novu epohu. . . La Madone Sixtine (1513 -14)