FINANSIJSKI INFORMACIONI SISTEM ine ga informacioni sistemi Narodne

FINANSIJSKI INFORMACIONI SISTEM Čine ga informacioni sistemi: ¡ Narodne banke Srbije ¡ Ministarstva finansija ¡ Klirinških kuća ¡ Banaka ¡ Udruženja banaka ¡ Komisije za hartije od vrednosti ¡ Berze i berzanskih posrednika ¡ Centralnog registra hartija od vrednosti ¡ Poreske uprave

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA NBS U SKLADU SA UTVRĐENOM STRATEGIJOM FIS-a Razvojem integralnog finansijskog informacionog sitema, dolazi do inoviranja informacionog sistema NBS, koji se odnosi na razmenu podataka NBS sa poslovnim bankama telekomunikacionim putem, uz primenu standardizacije u razmeni i zaštiti podataka.

NBS ¡ Zakonom su propisani finansijski izveštaji o poslovanju koji se dostavljaju NBS. ¡ Banke šalju NBS dnevne, dekadne i mesečne izveštaje FTP-om (File Transfer Protocol-om) u XML formatu. http: //nbs. rs/internet/latinica/20/kpb/elektronsko_dostavlja nje_bankarske_grupe. pdf

NBS - NOSILAC ČETIRI KLJUČNA INFORMACIONA PODSISTEMA ¡ podsistema platnog prometa ¡ monetarno-kreditnog podsistema ¡ deviznog podsistema za praćenje poslovanja banaka ¡ Razvoj IS NBS uslovljen je internim i eksternim zahtevima.

INTERNI ZAHTEVI ¡ Efikasnije upravljanje monetrano–kreditnom funkcijom i ekonomskim odnosima sa inostranstvom. ¡ Povezivanje platnog prometa u zemlji sa monetarno kreditnim podsistemom i podsistemom kontrole banaka. ¡ Automatizaciju dobijanja relevantnih podataka od banaka i drugih finansijskih institucija.

EKSTERNI ZAHTEVI ¡ Razvoj bankarskog informacionog sistema, informacionog sistema berzanskih institucija i informacionih sistema drugih finansijskih institucija.

IS NBS ¡ U razvoju IS NBS prioritet predstavlja informacioni podsistem za praćenje finansijskog stanja i poslovanja banaka, jer se najveći deo instrumenata NBS (monetarno–kreditno regulisanje, devizno poslovanje, kontrola poslovanja banaka i platni promet u zemlji), sprovodi preko banaka.

IS NBS ¡ Standardizovane su poruke za međusobnu razmenu podataka ¡ Organizovan je telekomunikacioni prenos podataka ¡ Utvrđeni su standardi za organizovanje baza podataka

IS PLATNOG SISTEMA NBS ¡ Za povezivanje IS banaka i drugih finansijsih institucija razvijena je nacionalna mreža kao privatna mreža na bazi TCP/IP protokola koja omogućava elektronsku razmenu podataka između nosilaca platnog prometa i drugih finansijskih institucija.

IS NBS ¡ Integriše mreže banaka u statusu ravnopravnih učesnika, kao i ostale mreže zainteresovanih finansijskih i privrednih organizacija. ¡ Nacionalna finansijska mreža sa WAN svojstvima. ¡ Razvijena za primenu RTGS sistema obračuna.

PRINCIPI KOJI SU KORIŠĆENI U RAZVOJU MREŽE 1. 2. 3. 4. 5. potpuna dostupnost za sve finansijske institucije, otvorenost mreže za različite tipove računarske opreme, tehnike kriptografske zaštite i logičke kontrole pristupa mrežnim resursima, raspoloživost i visoka pouzdanost mrežnih servisa, real-time aplikacije i interaktivni on-line servisi.

SERVISI MREŽE Mreža pruža četiri vrste servisa: ¡ Izvršni mrežni servis ¡ Opšti transportni servis ¡ Servis elektronskog plaćanja ¡ Informativni i ostali servisi

SERVISI MREŽE ¡ Izvršni mrežni servis ostvaruje elektronsku razmenu standardizovanih finansijskih poruka, koje služe kao dokaz za izvršenje transakcija i realizuju se privatnim protokolom preko specijalizovanih servera. ¡ Opšti transportni servis služi za prenos podataka nespecifiranog formata i primenjuje se u oba segmenta mreže.

SERVISI MREŽE ¡ Servis elektronskog plaćanja služi za razmenu naloga i drugih podataka platnog prometa između učesnika i nosilaca platnog prometa i ostvaruje se u eksternom segmentu mreže. ¡ Informativni i ostali servisi kao što su: elektronska pošta, internet servisi, distribucija propisa, tabela i statističkih izveštaja primenjuje se u oba segmenta mreže i ne zahteva visok bezbednosni nivo (Web/HTTP protokol).

TOPOLOGIJA MREŽE Mreža je hijerarsijsko zvezdaste strukture. U funkcionalnom smislu mreža se sastoji od tri segmenta: ¡ Bazičnog ¡ Internog ¡ Eksternog

TOPOLOGIJA MREŽE 1 )Privatna mreža NBS (TCP/IP) ¡ ¡ Beograd (centralni čvor) Novi Sad Niš Kragujevac 2) Swift mreža(SITA)

TOPOLOGIJA MREŽE Za povezivanje nosilaca koriste se serveri, koji se nalaze u bankama i drugim nosiocima platnog prometa i predstavljaju tačku preko koje se obavlja celokupan saobraćaj i elektronska razmena podataka između nosilaca i mreže.

TEHNOLOGIJE ZAŠTITE ELEKTRONSKOG PLATNOG PROMETA q Mreža je projektovana na principu razvoja savremene SWIFT mreže, gde je sistem zaštite baziran na savremenoj tehnologiji smart kartica i kriptografskim tehnikama digitalnih potpisa.

DIGITALNI POTPIS ¡ Za zaštitu elektronskih poruka koristi se tehnika digitalnog potpisa, koji se generiše na osnovu tajnog ključa sa smart kartice. ¡ Smart kartica-identifikaciona kartica subjekta u elektronskom platnom prometu, na kojoj se nalazi tajni ključ za kreiranje digitalnog potpisa i digitalni certifikat kojim se garantuje identitet potpisnika.

DIGITALNI POTPIS ¡ Za generisanje digitalnog potpisa u mreži koristi se namenski hardver, odnosno softverski kriptografski moduli, kao i smart kartice. ¡ Dužina ključa za generisanje digitalnog potpisa u mreži iznosi 1024 bita.

RSA ALGORITAM ¡ Algoritam za generisanje digitalnog potpisa je iz klase RSA, a njegova primena usklađena je sa međunarodnim PKCS-1 standardom(Public Key Cryptography Standard).

RSA ALGORITAM ¡ RSA algoritam je najkompletniji algoritam za šifrovanje asimetričnim ključevima koji su osmislili 1978. godine Rivest, Shamir, Adleman.

INFORMACIONI SISTEM BANKE ¡ Informacioni sistem banke je strukturni deo poslovnog sistema banke i neohodan servis strategijskog upravljanja razvojem banke. ¡ Upravljanje poslovnim sistemom banke i donošenje pravovremenih odluka zavisi od kvalitetnih informacija.

INFORMACIONI SISTEM BANKE ¡ Razvoj računarskih komunikacija i računarskih mreža kao i usavršavanje elektronskog prenosa na velike udaljenosti i razvoj telekomunikacija, doveli su do visoke informatizacije eksternih tokova kod bankarskih sistema.

INFORMACIONI SISTEM BANKE ¡ Informaciona tehnologija je doprinela da se znatno unapredi efikasnost u komuniciranju banaka kako sa udaljenim filijalama, agencijama, tako i sa drugim subjektima sa kojima banka ima poslovne kontakte.

INFORMACIONI SISTEM BANKE ¡ IS banke treba da zadovolji zahteve i potrebe brojnih korisnika u banci kao i njenih komitenata u okruženju (NBS, poslovne banke, udruženje banaka, berze i berzanski posrednici, komitenti. . . ).

INFORMACIONI SISTEM UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE ¡ Informacioni sistem Udruženja banaka Srbije treba da podrži poslovanje UB u odnosu na osnovne funkcije koje obavlja UB: unapređenje poslovanja banaka, ostvarivanje zajedničkog interesa banaka i drugih finansijskih organizacija.

INFORMACIONI SISTEM BERZE i BERZANSKIH POSREDNIKA ¡ Preko informacionog sistema berze i berzanskih posrednika, banke i druge finansijske institucije obavljaju trgovinu kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti.

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI ¡ Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti osnovan je 19. novembra 2001. godine kao organizacioni deo Narodne banke. ¡ Osnovna funkcija mu je registrovanje, kliring i saldiranje hartija od vrednosti.

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI l l Registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti; Kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti; Kliring i saldiranje hartija od vrednosti; Izvršenje transakcija.

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI l Tehničke osnove: ¡ ¡ ¡ Otvorena platforma i arhitektura; Komunikaciona TCP/IP infrastruktura i PKI tehnologija; Široko dostupan servis korisnicima preko svih raspoloživih komunikacionih kanala.

POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI l l l l uknjižavanje emitovanih hov; imobilizacija materijalizovanih hov; otvaranje i administiriranje računa hov; kliring i saldiranje hov; preknjižavanje hov; izveštavanje o stanju na računima hov; upis založnog prava na hov; promene podataka o imaocima računa hov.