UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO Raunovodstveni informacioni sistem Preduzee pojam ciljevi

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO Računovodstveni informacioni sistem

Preduzeće – pojam, ciljevi i organizaciona struktura Preduzeće (privredno društvo) – skup materijalnih, nematerijalnih i ljudskih resursa. Privredno društvo predstavlja organizacionu celinu; poslovnu celinu; finansijsko-računovodstvenu celinu i pravnu celinu trajnog karaktera. Opšti i posebni ciljevi privrednih društava. Opšti ciljevi: ekonomičnost; maksimizacija dobitka; rentabilnost; solventnost i tekuća likvidnost; rast privrednog društva; rast prodaje; rast standarda zaposlenih; i sl.

Preduzeće – pojam, ciljevi i organizaciona struktura Posebni ciljevi: konkretizacija opštih ciljeva i veza između opštih ciljeva i poslovno finansijskih odluka. Funkcionalna struktura privrednog društva: podela aktivnosti na: proizvodno funkcionalno područje (nabavka; tehničko upravljanje; proizvodnja) i neproizvodno funkcionalno područje (marketing (u užem smislu); istraživanje i razvoj; finansijska funkcija i računovodstvo; opšte upravljanje). Karakteristična je za jednopogonska preduzeća. Divizionalna struktura privrednog društva: podela aktivnosti na dobitne i investicione centre. Odgovara višepogonskim preduzećima.

Preduzeće – pojam, ciljevi i organizaciona struktura Dobitni i investicioni centri predstavljaju relativno autonomne organizacione delove privrednog društva koji nemaju svojstvo pravnog entiteta. Dobitni centri: su proizvodno-prodajni programi koji imaju dovoljnu kritičnu masu direktnih prihoda i rashoda da se kontrola putem dobitka (ili gubitka) može opravdati; koje uprava preduzeća putem dobitka i/ili gubitka želi kontrolisati ili na koje odlučivanje o prihodima i rashodima uprava privrednog društva želi preneti.

Preduzeće – pojam, ciljevi i organizaciona struktura Investicioni centri su proizvodno-prodajni programi ili grupe programa za koje su ispunjeni svi uslovi za konstituisanje dobitnih centara; za koje se mogu neposredno vezati angažovana sredstva i izvori finansiranja u dovoljnoj kritičnoj masi da kontrola putem prinosa na kapital može imati smisla i koje uprava privrednog društva želi da kontroliše putem stope prinosa na angažovani kapital ili na koje uprava privrednog društva pored odlučivanja o prihodima i rashodima, želi preneti i upravljanje određenim sredstvima i izvorima finansiranja.

Računovodstveni informacioni sistem Sistem upravljanja u privrednom društvu sadrži sistem informisanja čije jezgro čini računovodstveni informacioni sistem (RIS). To je prvi i jedini organizovani i formalizovani sistem kvantitativne analize u privrednom društvu. RIS mora da bude integralni sistem koji koordinira aktivnosti više organa i funkcija, harmonizuje i postavlja jaku međuzavisnost delova jednog privrednog društva. Dve osnovne funkcije RIS-a: funkcija polaganja računa i funkcija upravljanja privrednim društvom (preduzećem).

Finansijsko računovodstvo Osnovni zadatak finansijskog računovodstva je pružanje verne slike o finansijskim odnosima privrednog društva sa okruženjem. Finansijsko računovodstvo predstavlja sistem obuhvatanja, klasifikovanja i merenja efekata poslovno-finansijskih transakcija privrednog društva sa okruženjem, kao i izveštavanja o finansijskom položaju i uspehu privrednog društva (polaganje računa). Finansijsko računovodstvo je eksterno orijentisano.

Finansijsko računovodstvo Regulisano je zakonskom, profesionalnom (međunardni računovodstveni standardi MRS i međunarodni standardi finansijskog izveštavanja MSFI) i internom regulativom. Osnovni finansijski izveštaji: Bilans stanja; Bilans uspeha; Izveštaj o ostalom rezultatu; Izveštaj o novčanim tokovima (tokovima gotovine); Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje. Zakon o računovodstvu (“Sl. Glasnik RS” 62/13).

Karakter informacija finansijskog računovodstva Kvantitativne (brojčane); Odnose se na privredno društvo kao celinu; Uopštene i sintetičke; Ukupne vrednosti troškova, prihoda i rezultata; Regulisane zakonom i profesionalnom računovodstvenom regulativom; Predstavljaju informacionu osnovu za brojne korisnike informacija (eksterne i/ili interne).

Korisnici računovodstvenih informacija Korisnike možemo podeliti na one koji se interesuju za statičku sliku privrednog društva i one kojima je dinamika privrednog društva značajnija. U prvu grupu uključujemo: statistiku, državne (fiskalne) organe, administraciju vlasnika i dr. U drugu grupu spadaju: vlasnici kapitala, zaposleni, partneri, konkurencija, banke i druge finansijske organizacije, kao i razni korisnici konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Korisnici računovodstvenih informacija Kao vrlo značajan korisnik informacija o statičkoj i dinamičkoj slici privrednog društva pojavljuje se opšta uprava privrednog društva (upravljačkorukovodna struktura, menadžment). Imajući u vidu rentabilnost i likvidnost kao ciljeve privrednog društva razumljiva je nadležnost i odgovornost finansijske funkcije za oblikovanje (pripremu i prezentiranje) sintetičkih finansijskih izveštaja.

Upravljačko računovodstvo Interno orijentisano računovodstvo. Predstavlja informacionu osnovu za interne korisnike računovodstvenih informacija. Pribavljanje, obrada, obuhvatanje i korišćenje podataka za minule i buduće događaje, kao osnova za komuniciranje operativnog sistema i sistema praćenja, spada u domen upravljačkog računovodstva. Uključuje: korišćenje i adaptaciju finansijskih izveštaja za potrebe informacione podrške menadžmentu; obračun troškova i učinaka; računovodstveno planiranje i računovodstvenu analizu.

Upravljačko računovodstvo Obračun troškova i učinaka kao deo upravljačkog računovodstva računski obuhvata vrednosno izražene utroške proizvodnih činilaca (troškove) i njihovu transformaciju u proizvedene i prodate učinke u privrednom društvu. Obuhvatanje troškova: Po vrstama – zadatak finansijskog računovodstva. Prirodne vrste troškova: troškovi amortizacije; troškovi materijala; troškovi zarada; troškovi proizvodnih usluga i troškovi neproizvodnih usluga (nematerijalni troškovi).

Upravljačko računovodstvo Po mestima – gde su nastali troškovi, na kojim mestima troškova ili u kojim organizacionim jedinicama; Po nosiocima - za proizvodnju kojih učinaka su nastali odgovarajući troškovi. Praćenje troškova po mestima i nosiocima troškova je zadatak upravljačkog računovodstva. Glavni ciljevi obračuna troškova su obezbeđenje podataka za potrebe: ◦ Bilansiranja zaliha; ◦ Formiranja prodajnih cena; ◦ Donošenja pojedinačnih poslovnih odluka; ◦ Planiranja i kontrole.

Upravljačko računovodstvo Računovodstvo odlučivanja – računovodstvena analiza za potrebe alternativnog poslovnog odlučivanja u kojoj računovodstvo barata budućim diferencijalnim vrednostima.

Karakter informacija upravljačkog računovodstva Interno orijentisane (praćenje poslovnih događaja unutar privrednog društva); Namenjene organima upravljanja na svim nivoima, ali i ostalim internim korisnicima; Analitičke su i detaljne; Nisu propisane i nemaju ustaljenu formu; Orijentisane su na buduće poslovanje, ali koriste i istorijske podatke. Obrada informacija se može vršiti sve dotle dok je korisnost informacija viša od troškova za njihovo dobijanje (cost-benefit analiza – analiza troškovi-koristi).

Kvalitativne razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstva Korisnika informacija, Slobode izbora informacija, Uticaja na ponašanje odgovornih ljudi - kod upravljačkog računovodstva osnovni zadatak je da prati kako će merenje i izveštavanje uticati na ponašanje odgovornih ljudi, Vremenskog aspekta informisanja, Perioda za koji se informacije prikupljaju, Karaktera izveštaja i Odvojenosti aktivnosti od drugih naučnih disciplina. .

Mesto i uloga upravljačkog računovođe u privrednom društvu Upravljačke računovođe u obavljanju svojih aktivnosti treba da se pridržavaju standarda koji se odnose na: Kompetentnost, Poverljivost, Integritet i Objektivnost.