Socijalni razvoj u ranom detinjstvu Sticanje socijalnog i

Socijalni razvoj u ranom detinjstvu Sticanje socijalnog i ličnog identiteta • Polni identitet • Etnički i rasni identitet Razvijanje sposobnosti upravljanja sobom • Internalizacija • Samo-kontrola Agresivnost i prosocijalno ponašanje • Razvoj i faktori agresivnosti • Kontrola agresivnosti • Razvoj prosocijalnog ponašanja Pojava novih emocija Sticanje pozicije u socijalnoj grupi

Socijalni razvoj �Frojd- egoizam i zadovoljstvo vs. altruizam i pripadanje zajednici �Socijalizacija- proces putem koga deca usvajaju standarde, vrednosti i znanja svog društva. �Dvostrani proces u okviru koga deca postaju integrisana u svoju zajednicu i istovremeno razvijaju svoje osobenosti kao zasebne individue. �Formiranje ličnosti- proces putem koga deca dolaze do osobenih i doslednih načina doživljavanja i ponašanja u raznovrsnim kontekstima. �Ličnost = temperament + karakter + sposobnosti; socijalno iskustvo- emocionalna i kognitivna obradasticanje svesti o sebi u odnosu na druge

Socijalni i lični identitet �Lični i socijalni identitet- svesti o sebi kao zasebnoj ličnosti i istovremeno, kao pripadniku određene socijalne kategorije �Polni/rodni identitet- određuje brojne druge uloge- biološko i kulturološko određenje -kako shvataju i tumače? �Identifikacija- proces oblikovanja ponašanja osobe prema osobi koja je uzor (kojoj se divi); izgledati, ponašati se, osećati se, biti kao druga značajna osoba - selektivno usvajanje njenih karakteristika (+/–); negativna identifikacija (ne biti kao…, biti suprotno od…) �Primarna (primarma sličnost, biti blizu, 2. god. ) i sekundarna identifikacija (biti „kao“, 3. god. ); Frojd- mehanizam odbrane i razvoja Super ega �Mehanizmi identifikacije: diferencija, solidarisanje, imitacija i socijalno učenje, kognitivne šeme

Mehanizmi identifikacije- Frojd vs. Čodorova �Identifikacija kao proces diferencijacije razrešavanje Edipovog konflikta kod dečaka okretanjem od majke kao ocu, prevazilaženje straha (identifikacijom) i krivice (potiskivanjem) �Identifikacija kao proces empatije i solidarisanjarazrešavanje konflikta devojčica sa majkom, prevazilaženje straha i krivice vraćanjem ka njoj. Isti objekat primarne i sekundarne identifikacije. �Muškarci -identitet kroz odvajanje; kao rezultat toga oni doživljavaju intimnost ugrožavajućom. �Žene- postižu identitet kroz afektivnu vezanost, doživljavaju da su ugrožene odvajanjem; empatija, potrebe drugih

Mehanizmi identifikacije-Čodorova �Implikacije bioloških razlika i razlika razvojnih dinamičkih procesa na vrednovanje razlika (Frojd vs. Hornaj) anatomska “inferiornost” i manja diferencija - manji stepen nezavisnosti i manja razvijenost ličnosti = niži stepen racionalnosti, osećaja pravde, spremnost na izazove �Diferencijacije nije isto što i razvoj; Manja diferencija nije i manji razvoj (K. Giligen-kritika Kolbergovog shvatanja moralnog razvoja devojčica) �Odbrane nisu jedini izvor identifikacije �Dva razičita puta, ali ne i različite vrednosti �Dvosmeran proces - roditeljski doživljaj sličnosti i različitosti u odnosu na sinove i ćerke

Kritike Frojdovog shvatanja �Razvoj žena nije inferioran u odnosu na razvoj muškaraca- biološko prvenstvo ženskog pola. Polni organi i mozak svih ljudskih embriona u početku prolaze ženski put razvoja; muški pol modifikovan delovanjem muških hormona. �Rodni identitet nije (samo) posledica razrešenja Edipovog kompleksa, jer se aspekti formiranja identiteta mogu utvrditi dosta pre uzrasta na kome Frojd pretpostavlja da se on razrešava �Roditelji su primarni nosioci seksualnih fantazija. Poremećaji u formiranju identiteta su rezultat psiholoških trauma koje izazivaju roditelji koji seksualno zloupotrebljavaju ili zavode svoju decu, a ne dečije nesposobnosti da razreše infantilne seksualne želje

Rodni identitet- posmatranje i imitiranje �Identifikacija nije (samo) rezultat konflikta želja i strahova i krivice- već rezultat posmatranja i imitiranja moćnih odraslih i nagrađivanja za polno prikladno ponašanje (i bez nagrade). �Uslovi – dostupnost (direkna i indirekna), pažnja, pamćenje, jezik, motorička reprodukcija, motivacija (nagrada) - Bandura, Mišel Øselektivnost potkrepljivanja prema polu; Øpolno određena preferencija nagrade;

Rodni identitet- kognitvna šema �Kolberg- identifikacija kao rezultat kognitivne sposobnosti prepoznavanja sebe kao člana socijalne kategorije. Dete aktivno sebe konstruiše (self šema) i strukturiše vlastito iskustvo- pojmovni razvoj, kategorizacija �Polna šema (Sandra Bem), mreža asocija vezana za kulturna shvatanja polnih uloga koja se primenjuju u ponašanju; Skript za upravljanje vlastitim ponašanjem i strukturisanje opažanja sredine

Rodni identitet- kognitvna šema �Nagrada- intrinzička vrednost ponašanja – ne postaje se dečak da bi dobio nagradu, već zato što jeste dečak, on radi stvari prikladne za dečake, a samo ponašanje je nagrađujuće; u prilog tome ide i sposobnost kontrole sredine i odobravanje �Rodna uloga- razlike u preferencijama igre i igračaka; načina ponašanja u sukobu, manja agresivnost devojčica (2. 5 god. ); igra sa decom istog pola �Kada se razvija? prepoznavanje pola na slikama (26 -36 m. ); postepeno izgrađivanje konstrukta pola i pre uočavanja anatomskih razlika (nošenje beretke) �Stereotipi o maskulinosti i femininosti i polni egalitarizam- kako se razvija? - priroda vs. iskustvo

Etnički i rasni identitet �Deca stiču svest o etničkom identitetu oko četvrte godine. �Njihovi stavovi prema rasi ili naciji u velikoj meri zavise od toga kako je njihova socijalna grupa opažena u društvu kao celini. �Negativno samovrednovanje pripadnika manjinske grupe (internalizovana opresija) - izbor belih i crnih lutaka; uticaj porodice; nagrađivanje izbora crnih lutaka dovodi do opadanje preferencije belih lutaka; https: //www. youtube. com/watch? v=tkp. Uy. B 2 xg. TM Clark doll exp.

Sposobnost upravljanja sobom �Socijalni standardi koje prezentuju odrasli modeli sa kojima se deca identifikuju postaju osnova za dečije početno suđenje o dobrom i lošem ponašanju i osnov za samoprocenu (kada mama viče na mene, ne volim sebe) �Heteronomna moralnost -suđenje prema autoritetu/moć, zakonu i ishodu (mrlje od mastila). Moralnost prisile- Pijaže �Autonomna moralnost- razumevanje arbitrarnosti pravila, njihovo preispitivanje i menjanje �Internalizacija socijalnih uloga i standarda ponašanja obezbeđuju deci okvir za postizanje kontrole nad vlastitim impulsima i bez nadzora �Savest i osećanje krivice- unutrašnji rascep -posmatrač i posmatrani; želja i zabrana-Super ego (Frojd); konflikt inicijative i ishoda (negativna osećanja)-Erikson, samoposmatranje i samokažnjavanje �Kultura oblikuje sadržaj savesti i određuje proces razvoja savesti (interakcija sa zamišljenim autoritetom- Vigotski)

Sposobnost upravljanja sobom Samokontrola zahteva odolevanje i inhibiciju aktivnosti. Ponašanje u skladu sa očekivanjima sredine i bez nadzora. Četiri vrste inhibicije (Maccoby): �inhibicija pokreta- lakše inicirati, nego zaustaviti se (leti, leti. . . ) �inhibicija emocija- emocionalna kontrola, kontekst (odsustvo majke) �inhibicija zaključaka- promišljanje odgovora (kognitivno procesiranje- medijacija) �inhibicija potreba, izbora- kratkoročni i dugoročni hedonizam (mala i velika čokolada- do 12 g. ) 3 faze razvoja samokontrole- od spolja ka unutra - direktan zahtev - internalizovan standard -jezik(3. god); - kulturne norme, kognicija i zrelost, (fleksibilnost, planiranje, razmišljenje), zadatak lavirinta- samoregulacija (4 -6 god. )

Faze razvoja identiteta- Erikson Uticaj sredinskih faktora na razvoj. Svaka faza ima specifičan zadatak i potencijal za krizu. Razvoj tokom celog života 1) Poverenje – nepoverenje- prva godina 2) Autonomija- stid, sumnja – druga godina 3) Inicijativa- krivica – 3 - 6 godina 4) Odgovornost – inferiornost -6 -12 godina

Faze razvoja identiteta- Erikson 5) Identitet- konfuzija- adolescencija; odnos sa vršnjacima, šta i kakav/va želim da budem 6) Intimnosti – izolacija- mladi odrasli (22 -30 g. ); partnerski odnos 7) (Re)produkcija – stagnacija- srednje odraslo doba (30 -50 g. ); roditeljski i profesionalni odnos 8) Integritet- očaj -starije odraslo doba (50 – 65 g. ), životni smisao, odnos prema dotadašnjem iskustvu i ostvarenost ciljeva

Agresivnost �Deca ispoljavaju začetke agresivnosti / besa odmah nakon rođenja- udaranje, besni plač- reakcija na frustraciju �Agresivnost u smislu postupka s namerom da se povrede drugi, ne javlja se do druge godine života- pseudo-agresija. �Instrumentalna agresija je usmerena na dobijanje željenih sredstava. �Neprijateljska agresija -njen direktni cilj nanošenje bola drugoj osobi- osveta, dominacija. Emocionalna povreda već sa 18 m- svest o tuđim osećanjima (zadirkivanje, uništi tuđu igrački, pauk, . . ) Faze- pojava sukoba interesa (posedovanje)- fizički sukob opada, a povećava se verbalna agresija; sukob bez interesa- neprijateljska agresija; Polne razlike- dominacija agresivnosti dečaka- rodne uloge

Agresivnost Objašnjenja �Evoluciona perspektiva- agresija je viđena kao prirodna posledica borbe za preživljavanje i produžetak vrste- kompeticija. �Sredinski podsticaji Ø direktno nagrađivanje za agresivno ponašanje (uspešni ishodi- pažnja, pobeda, povlačenje žrtve, prinuda- koersivni model) Ø tendencija imitacije agresivnog ponašanja drugih (Bandura – Bobo lutka)- vrsta modela; kros-kulturalna istraživanja

Kontrola agresije �Evoluciona perspektiva- razvoj socijalne hijerarhijske dominacije koja kontroliše agresiju. �Mitovi o katarzi i kažnjavanju kao sredstvima kontrole agresije: Ø katarza- isprazniti agresivni nagon na bezbedan način- bez efekta; exp. frustacija-prilika za ventiliranje- davanja „šokova“ posle frustracije (sa i bez katarze), efekat interpretacije, potkrepljujući efekat pražnjenja Ø kazna- ne smanjuje, već povećava agresiju, negativni efekti, situaciono dejstvo- pomeranje; efikasnija kazna uz doslednost i pozitivnu identifikaciju, primerena, ne sadrži agresiju

Kontrola agresije �Efikasna sredstva za kontrolu agresije: Ø nagrade za neagresivno ponašanje Ø ignorisanje agresije – izostanak nagrade pažnjom Ø pažnja usmerena ka žrtvi- ne postiže efekat kod žrtve Ø kognitivni trening koji podstiče decu da: § razmotre negativne posledice agresivnog ponašanja na sebe (da ne rešava, već uvećava problem, kontraagresija) § razmotre negativne posledice na druge ljude (empatija sa povređenom žrtvom) § razviju druge načine rešavanja problema.

Prosocijalno ponašanje �Ponašanja za dobro grupe, ne za ličnu dobrobit �Altruizam, saradnja, pomaganje, deljenje i drugi prosocijalni postupci mogu se videti već u prve tri godine života. �Evoluciona perspektiva- sredstvo produženja vrste, suprotno jedinki, ali uzajamnost ima efekat opstanka, više od srodstva

Prosocijalno ponašanje �Empatija – sposobnost da se oseti šta druga osoba oseća – osnova za razvoj prosocijalnog ponašanja �dvostrana usmerenost pažnje- istovremeno u vidu naš um i um drugih ljudi i razdvajanje ta dva stanja �Prepoznavanje- šta osoba misli, oseća, njene potrebe, namere �Odgovarajuće delovanje- osećanjima i ponašanjem �mirroring neuroni

Prosocijalno ponašanje �Empatija- 4 stupnja (Hofman)- Stadijumi u razvoju empatije prate razvoj jezika i smanjenje egocentrizma Ø rani fenomen “emocionalne zaraze”‘-prvi meseci Ø tešenje prisutne osobe - često neadekvatno – početak samosvesti, 2. god. Ø razumevanje stanja drugih i bez prisustva- uloga jezika- predškolski uzrast (teorija uma, mentalizacija) Ø briga o opštem stanju drugih- ne samo emocije; stanje i položaj druge grupe- od 6 -9 god. razumevanje osećanja, a suprotni efekat- razumevanje nije isto što i saosećanje (radost zbog patnje)!

Prosocijalno ponašanje Podsticanje razvoja �eksplicitno modelovanje -ponašanje odraslih uz ljubav; �indukovanje-verbalno objašnjenje (ponos, želja da budu odrasli, briga za druge); za stariju decu - manje efikasno �negativni efekti nagrađivanja – motiv dobiti

Nove emocije �Povećane kognitivne sposobnosti u kombinaciji sa uvećanim socijalnim znanjima vode pojavi sekundarnih emocija, povezanih sa procenom Selfa u odnosu na druge: Ø stid (kad smo predmet nepoželjne pažnje), Ø krivica (neuspeh ispunjenja standarda ili nanošenje štete) Ø zavist (kad drugi ima ono što želimo za sebe), Ø ponos (prevazilaženje standarda i nagrađivanje od drugih) Uslov- svest o sebi (ogledalo) Postepeno prepoznavanje tuđih osećanja

Socijalni status Pozicija u socijalnog grupi �zadovoljiti lične interese i biti prihvaćen („ptica sa zlatnim krilima“- dilema težnje ka savršenstvu i konformiranja drugima; „ko se hvali, taj se kvari“). �deca stiču i svest o sebi i svojoj ličnosti u ostvarivanju osobenog načina odnošenja sa ljudima, kako prosocijalnog, tako i antisocijalnog.