PROJEKTOVANJA PROIZVODNIH SISTEMA PRIMENOM RAUNARA Prof dr Dragan

PROJEKTOVANJA PROIZVODNIH SISTEMA PRIMENOM RAČUNARA Prof. dr Dragan Domazet 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 1

Šta je sistem? • Sistem = skup delova ili funkcija koji zajedno rade sa nekom svrhom – Primer: automobil • Funkcioniše unutar određenih granica • Dobija ulaze iz okoline i generiše izlaze • Organizacije, poslovni procesi i softverske aplikacije se mogu smatrati sistemima – čine ih skup komponenata čijim radom se obezbeđuje izvršenje određene funkcije, koja obezbeđuje svrhu zbog koje ovi koncepti i postoje 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 2

Sistemski pogled na svet Izlazi Ulazi POSLOVNI SISTEM Povratna sprega 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 3

Proces transformacije ulaznih resursa u proizvode i usluge Resursi za obrađivanje ULAZNI RESURSI ZA TRANSFORMACIJU OKOLINA Materijali Informacije Kupci PROCES TRANFORMACIJE • obrada materijala • obrada informacija • usluživanje kupaca Ulazni resursi Oprema i sredstva Osoblje TRANSFORMIŠUĆI RESURSI Kupci OKOLINA Resursi koje će vršiti obradu 27. 2. 2009. Proizvodi i usluge Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 4

Upravljivost sistema Ulazi POSLOVNI SISTEM Izlazi Povratna sprega 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 5

Šta je proces? • U operacionom menadžmenu ćemo pod procesom podrazumevati transformaciju ulaza u izlaze. • Transformacija može biti: – Fizička – npr. promena oblika dela u toku njegove obrade na mašinama, – Lokacijska – transport proizvoda sa jedne lokacije na drugu, – Transakciona – promena stanja na računu u banci, – Informaciona – transformacija finansijskih podataka u informaciju o finansijskom stanju preduzeća. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 6

Šta je poslovni proces? • Posao = organizacijski entitet koji koristi resurse da bi kupcima obezbedio željene proizvode i usluge. • Poslovni proces = proces u kome transformišući resursi od resursa za transformaciju obezbeđuju tražene proizvode i usluge kupcima. • Poslovni proces = proces transformacije 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 7

Procesno-orijentisane organizacije • U organizacijama se odvijaju mnogu procesi u okviru njihovog osnovnog poslovnog procesa. – obrada radnih naloga, – priprema i ispostava računa, – obezbeđivanje kredita, – razvoj proizvoda, – obezbeđivanje odobrenja za novi proizvod, – obuka zaposlenih, – upravljanje zalihama, – proizvodnja delova i komponenti, 27. 2. 2009. – – montaža proizvoda, nabavka, isporuka delova, planiranje i zapošljavanje radne snage, – poslovno planiranje, – finansijsko planiranje, – kontrola kvaliteta itd • Hijerarhijska povezanost među procesima, • Procesno-orijentisane organizacije Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 8

Horizontalni i vertikalni procesi Organizacija Razvoj Proizvodnja Finansije Distribucija Individualni proces Vertikalni (funkcionalni) proces 27. 2. 2009. Horizontalni (međufunkcionalni) proces Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 9

Horizontalni procesi Menadžment Razvoj Proizvodnja Novi dizajn proizvoda Novi zahtev Razvoj novog proizvoda Proizvodnja novog proizvoda Materijal 27. 2. 2009. Finansije Marketing novog proizvoda Prodaja i servis Promocije Kupci Isporuka proizvoda Informacija o raspoloživosti proizvoda Snabdevači Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 Prodaja novog proizvoda 10

Vrednostni lanac • Horizontalni, međufunkcionalni procesi = skup funkcionalnih procesa i aktivnosti koji su međusobno povezani radi ostvarivanja zajedničkog cilja – povećavanje vrednosti posla, tj. proizvoda ili usluge • Vrednostni lanac = horizontalni proces • Vrednostni lanac obuhvata sve funkcionalne procese koji proizvode proizvod ili uslugu, ali i pomoćne procese Razvoj Proizvodnja Finansijej Novi dizajn proizvoda Novi zahtev Razvoj novog proizvoda Proizvodnj a novog proizvoda Materijal 27. 2. 2009. Marketing novog proizvoda Prodaja i servis Promocije Kupci Isporuka proizvoda Informacija o raspoloživosti proizvoda Prodaja novog proizvoda Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 11

Vrednostni lanac • Vrednostni lanci = skup funkcionalnih procesa i aktivnosti, podržan poslovnom politikom i procedurama, kao i pomoćnim sistemima koji podržavaju procese i aktivnosti koje stvaraju vrednost u cilju zadovoljenja zahteva tržišta primenom određene poslovne strategije. • Kriju u sebi najveće mogućnosti za povećanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja organizacije Razvoj Proizvodnja Finansijej Novi dizajn proizvoda Novi zahtev Razvoj novog proizvoda Proizvodnj a novog proizvoda Materijal 27. 2. 2009. Marketing novog proizvoda Prodaja i servis Promocije Kupci Isporuka proizvoda Informacija o raspoloživosti proizvoda Prodaja novog proizvoda Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 12

Nedostatak funkcionalne organizacije preduzeća • Funkcionalne jedinice isključivo rade na poboljšanju svojih, unutarfunkcijskih procesa, a zanemaruju međufunkcionalnu saradanju kao i potrebu optimizacije procesa na nivou organizacije • Rezultat = dobro postavljeni funkcionalni procesi, uzeti svi zajedno, ne daju očekivane rezultate na nivou organizacije • To je rezultat barijera koje postoje u realnom životu između funkcionalnih jedinica u preduzećima. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 13

Ektivnost i efikasnost procesa • Efektan proces je onaj koji zadovoljava zahetev i potrebe kupaca • Efikasan proces je onaj koji realizuje svoje aktivnosti za što kraće vreme. • Cilj analize i projektovanja procesa je da se dobiju efektni i efikasni procesi. • Posveti pažnju međufunkcionalnim procesima, i da bi se na taj način tražio optimalni proces na nivou organizacije, a ne na nivou funkcionalne jedinice 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 14

Hijerarhija procesa Vrednosni lanac Podproces Aktivnost 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 15

Arhitektura procesa ili struktura procesa se može predstaviti uz pomoć pet glavnih komponenata: 1. Ulazi i izlazi 2. Jedinice toka (tj. resursi za transformisnje, u kontekstu operacionih procesa) 3. Mreža aktivnosti i odlagališta (engl. , buffers) 4. Resursi (tj. transformišući resursi, u kontekstu operacionih procesa) 5. Informaciona struktura 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 16

Ulazi i izlazi Ulazi Izlazi • Ulazi i izlazi predstavljaju interakciju između procesa i njegove okoline • Opipljivi (sirovine, materijali, delovi, novac i kupci) • Neopipljivi (informacija, energija i vreme) 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 17

Jedinice toka • Jedinica toka (engl. flow unit): – prelazni entitet koji prolazi kroz razne aktivnosti procesa i na kraju izlazi iz procesa kao krajnji rezultat. • Tipične jedinice toka su: – materijali, nalozi, datoteke, ili dokumenti, zahtevi, kupci, pacijenti, proizvodi, papirni obrazci, novac, i transakcije • Opšta jedinica toka - „posao“ (engl. , job). – duž nekog procesa vrši se kretanje posla, tj. vrši se obrada određene jedinice toka. • Protok (engl. , flow rate) – odnos količine posla koji jedan proces završi u jedinici vremena. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 18

Mreža aktivnosti i odlagališta • Proces: – mreža aktivnosti i odlagališta preko kojih jedinice toka ili poslovi treba da prođu da bi bili transformisani od ulaza do izlaza – Veze određuju redosled obavljanja posla • Odlagališta služe za privremeni smeštaj poslova (tj. jedinica toka) između aktivnosti – čekaonice u bolnicama, skladišta završenih proizvoda, redovi putnika, nezavršeni proizvodi • Cilj: smanjiti vreme koje poslovi provedu na čekanju u odlagalištima 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 19

Aktivnost • Aktivnosti su mikro procesi koji sadrže skup zadataka • Zadnji nivo dekompozicije procesa Aktivnost Sadrži skup zadataka 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 20

Određiavanje nivoa detaljisanja Složenost procesa Složen procest Kako odrediti odgovarajući hijerarhijski nivo detaljisanja nekog procesa? Složena aktivnost Složenost aktivnosti 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 21

Klasifikacija aktivnosti Dodaje vrednost Aktivnost Ne dodaje vrednost • prekidi • zakašnjenja • dorade Dodaje vrednost Aktivnost Dodaje vrednost poslovanju • upravljanje • vođenje poslovne politike a) 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 Ne dodaje vrednost • prekidi • zakašnjenja • dorade • upravljanje • vođenje poslovne politike b) 22

Efektivnost i efikasnost • Vrednost znači raditi prave stvari na pravi način. – obezbediti kupcu ono što on želi (tj. biti efektivan). • Efektivan proces čine aktivnosti koje dodaju vrednost. • Efikasan proces minimalno upotrebljava resurse (novac, mašne, ljudi i vreme), odnosno, mora da stvari radi na pravi način. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 23

Aktivnosti koje ne dodaju vrednost treba ukloniti! • Uklanjanje aktivnosti koje ne dodaju vrednost je jedan od osnovnih zadataka pri analizi i projektovanju poslovnih procesa. • To se postiže integracijom zadataka. – eliminišu se aktivnosti koje ne dodaju vrednost, tj. koje prave nepotrebne troškove. • Aktivnosti kontrole i upravljanja imaju za svrhu da obezbede da se aktivnosti odvijaju u skladu sa poslovnom politikom i propisima. • Primer: IBM Credit 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 24

Resursi • Resursi opipljive sredstva koja izvršavaju aktivnosti unutar procesa (npr. , mašine, avion, profesor). Resursi (tj. transformišući resursi) se obično dele na dve kategorije: – Kapitalna sredstva (npr. , zemljište, mašne, oprema i računarski sistemi) – Radna snaga (zaposleni u organizaciji i znanje koje oni poseduju) • Resursi, tj. transformišući resursi se koriste, ne troše se i ne napuštaju proces. – avion, kao resurs, koristi se svakog dana za prevoz putnika, dok se gorivo koje ono troši (ulazni resurs za transformaciju). 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 25

Informaciona struktura • Informaciona struktura određuje koja informacija je potrebna i koja je raspoloživa pri donošenju odluka koje su neophodne radi izvršenja aktivnosti procesa. – Na primer, u slučaju zaliha u centralnom magacinu organizacije, informaciona struktura obezbeđuje potrebne informacije za realizaciju operacione politike, kao što je otvaranje naloga za nabavku kada zaliha padne ispod određenog nivoa. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 26

Poslovni proces Oznake: Resursi Aktivnost Odlagalište Proces Snabdevači Ulazi Izlazi Kupci • Poslovni proces je mreža povezanih aktivnosti i odlagališta sa jasno definisanim granicama i međusobnim odnosima, koja upotrebljava resurse radi transformacije ulaza u izlaze, a u radi zadovoljenja zahteva kupca 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 27

Poslovna strategija – šta je to? 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 28

Poslovna strategija • Poslovna strategija (tj. strategija poslovanja) definiše – kako će neko preduzeće da takmiči na tržištu, – koji su njegovi ciljevi i – koje će politike poslovanja da podržava radi ostvarivanja ovih ciljeva. • Razvoj i osvežavanje strategije poslovanja nekog preduzeća je osnova odgovornost njegovog rukovodstva. • Uzmaju se u obzir jake i slabe strane preduzeća i njegovih konkurenata, kao trendovi, rizici i mogućnosti poslovanja. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 29

Definisanje strategija 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 30

1. Faza: Odredi sadašnju poziciju kompanije • Koja je sadašnja strategija kompanije? • Pod kojim predpostavkama je ona napravljena? • Koje su bile jake i slabe strane kompanije, njenih konkurenata? • Koji su trendovi u industriji? 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 31

2. Faza: Odredi šta se dešava u okruženju • Ignorišu se ranije pretpostavke • Prikupljaju inofrmacije o sadašnjem stanju u okruženju • Analiziraju se sposobnosti i ograničenja konkurenata i promene u društvu • Utvrđuju se jake i slabe strane kompanije 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 32

3. Faza: Odredi novu strategiju kompanije • Upređuje se sadašnja strategija sa okruženjem • Generiše se više mogućih scenarija sa pratećim politikama, tehnologijama i promenama • Bira se jedna od alternativa i počinje sprovodjenje nove strategije 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 33

Porterov model za konkurentnost Mogući novi konkurenti Pretnje od novih konkurenata Industrijski konkurenti Kupci Snaga cenkanja kupaca Vaša organizacija Rivalstvo između postojećih firmi Snaga cenjkanja dobavljača Dobavljači Rizici usled zamene sa novim proizvodima ili uslugama Zamene 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 34

Industrijski konkurenti • Mogući novi konkurenti Pretnje od novih konkurenata Kupci Vaša organizacija Dobavljačii • Zamene 27. 2. 2009. Kada rivalska kompanija napravi neke promene, i vaša kompanije je prinuđena da odgovori na te promene. I suprotno, vaša kompanija treba da prva pokrene neke promene, kako bi svoje rivale dovela u defanzivu. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 35

Kupci Mogući novi konkurenti Kupci Snaga cenjanja kupaca Vaša organizacija Zamene 27. 2. 2009. • Kupci žele da kupe kompanijske proizvode i usluge po što nižoj ceni. • Neki faktori daju prodavcu prednost: Dobavljačii – ako je proizvod unikatan ili redak, ili – ako kompanija ima proizvod koji samo ona nudi ili je isključivi lokalni izvor za određeni proizvod, ili – ako kompanija prodaje proizvod jeftinije nego njeni konkurenti, onda prodavac može bolje da kontroliše svoje cene. • U suprotnom, kupci dobijaju bolju poziciju • Ako ima mnogo snabdevača za iste proizvode, onda cene padaju. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 36

Dobavljači • • Mogući novi konkurenti Kupci Vaša organizacija Zamene 27. 2. 2009. – ukoliko su oni jedini mogući snabdevači potrebnih proizvoda, ili – ako ih isporučuju brže nego ostali rivali, ili – ako je tražnja za proizvodom velika, Dobavljačii • Snaga cenjkanja dobavljača Dobavljači, takođe, žele da prodaju svoje proizvode po što većoj ceni. Pregovaračka pozicija dobavljača raste i jača, te oni podižu cene Kupac će moći da natera dobavljače da spuste cene – ako se proizvod može nabaviti iz više izvora, ili – je raspoloživ po nižoj ceni sa neke strane, ili – proizvod je jeftiniji kod nekog drugog dobavljača. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 37

Zamene Mogući novi konkurenti • Proizvod ili usluga koji može da funkcioniše kao zamena za proizvod ili uslugu koju kompanija prodaje. – snižava troškova kompanije. Kupci Vaša organizacija Zamene 27. 2. 2009. • U najgorm slučaju, novi proizvod može da učini da proizvod kompanije postaje neinteresantan za kupce. Dobavljačii – Na primer, sa pojavom DVD diskova, upotreba video traka kao medijuma za kupovinu filmova je postala prevaziđena Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 38

Potencijalni konkurenti • • Postoji rizik da se pojave nove kompanije sa svojim proizvodima na tržištu, što sigurno dovodi do povećanja konkurencije. Ako ima više kompanija koje kupcu nude isti proizvod, onda cene po pravilu padaju, jer kupci imaju bolju pregovaračku poziciju. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 39

Strategija i globalizacija • Pre globalizacije – lokalizovana konkurencija • Sa globalizacijom – jaka i nova konkurencija • Zato je danas zadatak izrade uspešne poslovne strategije za obezbeđenje i održavanje konkurentnosti kompanije jedan vrlo važan zadatak, jer u pojedinim slučajevima i zadatak od čijeg uspešnosti rešavanja zavisi i opstanak firme 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 40

Vrednostni predlog • Ponuda se mora stalno prilagođavati promenama • Kupcu treba nuditi vrednost, a ne proizvod • „Vrednostni predlog“ (engl. , value proposition) = vrednost koju proizvod ili usluga obezbeđuje kupcima • Vrednostni predlog je opis vrednosti koju neki proizvod, usluga ili proces obezbeđuje kupcu. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 41

Vrednostni predlog - primer • Umesto da se kaže da knjižara obezbeđuje kupcima knjige, treba reći da knjižara obezbeđuje obrazovanje i zabavu – Nudi ne knjige, već informaciju i zabavu • Konkurenti, pored knjižara, i prodavci časopisa, TV-a i Web • Konkurenti postaju svi oni koji nude kupcima istu opštu vrednost, a ne samo konkretan proizvod 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 42

Dobra strategija obezbeđuje vrednost kupcima • Pri keiranju strategije mora se biti siguran šta stvarno traže kupci, tj. šta oni kažu i šta žele. • Mora se znati koja se tačno vrednost nudi kupcima i sektoru industrije u kome posluje firma. • Dobra strategija se usmerava ka obezbeđivanju vrednosti kupcima, a ne usmerava se ka usko definisanim proizvodima i uslugama 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 43

Dva pristupa u izradi strategije • Pri formulisanju strategije svog poslovanja firme imaju dva pristupa: 1. Polaze od analize sopstvenog potencijala, utvrđuju u kom području imaju jaku konkuretnost, te se usmeravaju ka proizvodima, uslugama i procesima koji u najvećoj meri koriste tu snagu kompanije. 2. Polaze od analize potreba kupaca i tržišta, i onda svoje poslovanje i resurse prilagođavaju takvim potrebama, te samim tim i poslovnu strategiju. • Ovaj drugi pristup je više „vučen“ tržišnim potrebama, a prvi je više „guran“ snagom kompanije u određenom području. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 44

Tri moguće strategije • U tradicionalnim industrijama, kompanije najčeše formilišu jednu od sledeće tri strategije: – Cenovno vođstvo – Razlikovanje – Uska specijalizacija 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 45

Cenovno vođstvo • Lider po cenama je kompanija koja može da ponudi proizvod po najnižoj ceni. – potrebna primena velikih proizvodnih serija, – obezbeđenje kontrole dobavljača i kanala snabdevanja, i – primena procedura koji kompaniji obezbeđuje maksimalnu efikasnost u radu i poslovanju. • Primer – Ford početkom 20. veka 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 46

Razlikovanje • Ako kompanija ne može svoje proizvode da prodaje po najnižoj ceni, onda pokušava da pravi bolje i atraktivnije proizvode. • Kupci su često spremni da plate i više za dobar i privlačan proizvod, te se kompanije specijalizuju ka proizvodnji takvih proizvoda. – Postiže se korišćenjem kvalitetnijih materijala, većim umećem u proizvodnji, primenom unikatnog dizajna, ili prilagođavanjem dizajna proizvoda na različite načine potrebama različitih kupaca. • Primer – General Motors (posle 1. sv. rata) 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 47

Uska specijalizacija • Uskom specijalizacijom kompanija se usresređuje samo na specifične kupce, specifični segment tržišta, ili na kupce na pojedinim tržištima (u geografskom smislu), te obično nude užu paletu proizvoda od one koje nude proizvođači u istom segmentu industrije. – njihovi proizvodi imaju specifična svojstva koji traže određena specifična grupa kupaca. • Primer – proizvodnja taksi vozila 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 48

Unisys vizija: Vođena uslugama, podržana tehnologijama • Obezbediti totalna rešenja za dodavanje vrednosti potrebama klijenata na izabranim tržištnim segmentima • Usluge – su pokretač i vodilja • Tehnologija – omogućava • Strategija iz 1997 – ista vizija i danas • Na čelu kretanja industrije prema uslužnom modelu 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 49

Posledice promene strategije u 1997. • Ova promena strategije u 1997. godini, dovela je do promene u strukturi prihoda Unisys-a, te je ona 2002. godine izgledala ovako: – Integracija sistema – Autsorsing – Usluge umrežavanja – Održavanje sistema 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 33% 29% 25% 13% 50

Stateški prioriteti u 2002. • Ubrzanje rasta u biznisu održavanja sistema – Cilj: Povećati prihod od autsorsinga na 35% u uslugama do 2003. • Vođenje profitabilnog rasta u integraciji sistema – Cilj: Refokusirati posao sistema integracije i povećati veštinu zaposlenih. Prelazak sa integratora na konsultativni model. • Proširiti program sigurnostnih rešenja – Cilj: razviti integrisano, doživotnu ponudu osiguranja • Ubrzati marketing Unisys-ovih servera – Cilj: Usmeriti se na razvoj sposobnosti u marketing i u prodaji. Povećati ponovljene narudžbine (od istih kupaca) i ostvariti 40% prodaje od novih Unisys kupaca • Održati jaku kontrolu troškova poslovanja – Cilj: Smanji troškova SG&A za 14% u 2002. poboljšanjem poslovnih procesa i smanjivanjem vandrednih kupovina. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 51

Unisys primer - komentar • Primer postavljene vizije i strategije, kao i povezanih ciljeva • Vizija i iskaz o strateškim prioritetima je samo početak rada na razvoju strategije. – Mnoge organizacione jedinice Unisys korporacije moraju da razrade iskaze o viziji i strateškim prioritetima, kako bi definisali način da ih primene. • Prema proceduri koju mi na ovom predmetu preporučujemo, ovakvi iskazi bi bili poslati komitetu za arhitekturu procesa koji bi morao da razvije konkretnije zahteve i da imenuje timove za pojedine vrednostne lance i poslovne procese unutar Unisys-a. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 52

Primarne aktivnosti 27. 2. 2009. Infrastruktura firme Upravljanje ljudskim resursima Razvoj tehnologije Margina Podržavajuće aktivnosti Porterova teorija konkurentne prednosti Nabavka Unutrašnja Operacije logistika Spoljna logistika Marketing i prodaja Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 Usluge 53

Aktivnosti koje dodaju vrednost • Pojam „vrednost“ predstavlja vrednost koju kupac uvažava i koji je za nju spreman i da plati. • U vrednostnom lancu svaka aktivnost koja ga čini, trebalo bi da dodaje vrednost rezultatu koji se očekuje (proizvod ili usluga). • Očekuje se se kupac izjasni pozitivno o svakoj aktivnosti u vrednostnom lancu, tj. da on prihvati da su one te za koje je on spreman da plati. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 54

Aktivnosti koje omogućavaju vrednost • Aktivnosti koje omogućavaju vrednost = ne dodaju direktno vrednost, one olakšavaju dodavanje vrednosti od strane drugih aktivnosti. – omogućavaju da se proizvod može montirati i završiti. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 55

Aktivnosti koje ne dodaju vrednost • Aktivnosti koje ne dodaju vrednost konačnom proizvodu, – učestvuju u procesu iz raznih razloga. – Ove aktivnosti bi trebalo da se eliminišu iz procesa. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 56

Infrastruktura firme Upravljanje ljudskim resursima Razvoj tehnologije Margina Primarne aktivnosti Podržavajuće aktivnosti Primarne i podržavajuće aktivnosti Nabavka Unutrašnja Operacije logistika 27. 2. 2009. Spoljna logistika Marketing i prodaja Usluge Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 57

Primarne i podržavajuće aktivnosti • Primarne aktivnosti direktno dodaju vrednost, – obuhvataju: unutrašnju logistiku, operacije (proizvodnju), spoljnu logistiku, marketing i prodaju, i usluge • Podržavajuće aktivnosti – uključuju nabavku, razvoj tehnologije, upravljanje ljudskim resursima, i infrastrukturu firme, koja uključuje finansije i menadžment firme. • Vrednostni lanac je međufunkcijski proces. • Funkcionalni proces = proces čije aktivnosti pripadaju istoj funkciji u preduzeću. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 58

Dodavanje vrednosti u vrednostnom lancu Povećavanje vrednosti proizvoda u toku procesa Materijal Proizvod Aktivnosti vrednostnog procesa 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 59

Vrednostni lanci u Unisys-u Rukovodstvo Unisyis-a Komitet za strategiju Marketing Prodaja Finansije Razvoj novog proizvoda Proizvodnja Usluge Vrednostni lanac: integracija sistema Vrednostni lanac: Autsorsing Vrednostni lanac: mrežne usluge Vrednostni lanac: osnovne usluge Vrednostni lanac: Tehnologija servera preduzeća Drugi vrednostni lanci 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 60

Strategija, pozicija i konkurentna prednost • Strategija: – zavisi od određivanja pozicije kojom kompanija postiže i održava konkuretnu prednost (engl. , competetive advantage). • Pozicija: – opisuje ciljeve kompanije i opisuje kako ih kompanija objašnjava kupcima • Konkurentna prednost: – kompanija stvara veći profit prodajom svojih proizvoda i usluga nego njeni konkurenti. – obezbeđuje najbolji mogući povraćaj ulaganja napora, tokom dužeg vremenskog perioda, u razvoj procesa i izbacivanja proizvoda ili usluge na tržište – nudi se proizvod koji kupci žele 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 61

Promenljive koje utiću na profitabilnost • Dve fundamentalne promenljive određuju profitabilnost kompanije ili marginu • Industrijska struktura: – uvodi širok spektar ograničenja na to što kompanija može da nudi i da naplaćuje. • Konkurentna prednost: – rezultat strategije i dobro primenjenog vrednostnog lanca koji omogućuje da kompanija bolje radi nego njen prosečni konkurent u industrijskom sektoru tokom dužeg vremenskog perioda 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 62

Konkurentna prednost • Konkurentna prednost: – proizvod bolji, te i vredniji, od onih koje nudi konkurencija, ili – rezultat prodaje proizvoda i usluga po nižoj ceni, vrednostni lanac je efikasniji. • Prvi pristup zavisi od razvoja dobre strateške pozicije. • Druga prednost je rezultat operativne efiksnosti. • Pojmovi startegija, pozicioniranje kompanije i strateška pozicija, su kod nas sinonimi. – Oni se odnose na to kako kompanija planira da funkcioniše i kako se predstavlja na tržištu. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 63

Trend primene “najbolje prakse” • U toku 90 -tih, mnoge kompanije su napustile strateško pozicioniranje i usmerile su svoje napore na operativnu efikasnost, ili na primenu tzv. najbolje prakse. – polazi se od pretpostavke da će kompanija biti uspešna ako radi isto tako, ako ne i bolje, kao i njeni konkurenti. – kompanija prepušta drugima da odrade deo poslova (tzv. autsorsing, ili na enleskom, outsourcing), • Kompanija se onda usmerava samo na tzv. glavne poslove za koje ona ima konkurentnu prednost, tj. bolja je od drugih. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 64

Hiperkonkurentnost • Porter: operativna efikasnost ne može održati. • Hiperkonkurentnost: – Ako sve kompanije u određenom sektoru počnu da primenjuju „najbolju praksu“, na kraju će sve podići operativnu efikasnost, i opet biti na istim pozicijama. – Praksa je pokazala da se kompanije koje se upuste u hiperkonkurentnu borbu, vremenom iscrpe, margine im opadaju, te im na kraju jedino ostaje da kupe, ako mogu, svoje konkurente da bi mogli da predahnu. – Ne utiče pozitivno na profitabilnost 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 65

Alternativa – pozicioniranje sa superiornim proizvodom • • Alternativa - definisanje strategije ili pozicije koja će usmeriti vašu kompaniju na prostor koji treba da okupira i da proizvodi superiorne proizvode za određene kategorije kupaca. Proizvod može biti superioran zbog više razloga: 1. Zadovoljava vrlo specifične potrebe kupaca koje druge kompanije ignorišu, tj. ne nude. 2. Obezbeđuje svojstva proizvoda koje druge kompanije ne obezbeđuju. 3. Prodaje proizvod po niskoj ceni, koju drugi konkurenti ne mogu da ponude. 4. Radi sa kupcima na određenom geografskom području sa proizvodima koji su specijalno prilagođeni ili razvijeni za to područje. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 66

Održivost konkurentne prednosti • Konkurentna prednost je održiva. • Kompanije koje se takmiče na bazi strateškog pozicioniranja postižu svoju prednost realizacijom različitih aktivnosti ili organizovanjem svojih aktivnosti na drugačiji način. • Kompanije koje u hiperkonkurenciji teže da istu aktivnost urade bolje nego njeni konkurenti, mogu samo privremeno da imaju prednost. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 67

Hiperkonkurencija ne omogućava konkurentnu održivost • Kompanije koje su u hiperkonkurenciji, – kopiraju jednu drugu, i po proizvodima i po procesima, i – pokušavaju da postignu prednost isključivo na osnovu efikasnosti, tj. da istu aktivnost urade brže i bolje. • Na kraju, kada svi dostignu istu efikasnost, opet su sve u istom položaju. • Onda ulažu nove napore za novi ciklus takmičenja, a na kraju – opet nema pobednika. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 68

Unikatna strategija donosi održivost • Kompanije koje zavise od konkurentne prednosti usmeravaju se da formulišu svoju unikatnu strategiju. – Mogu se usmeriti, samo na dobrostojeće kupce i da im obezbede puno usluga, ili samo na kupce koji posluju preko Interneta. • Ove kompanije definišu skup ciljeva, prema kojim kasnije organizuju svoje procese – Može da se definiše i šta se ne želi da radi. – Strateški fokus kasnije ne treba širiti 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 69

Usklađivanje strategije i procesa • Sa fokusom, lakše uskladiti aktivnosti sa startegijom i ciljevima • Veća integracija aktivnosti – veća efikasnost • Integracija procesa obezbeđuje – duža održivost konkurentne prednosti i veća profitabilnost • Porter: strategija koja na unikatan način određuje stratešku poziciju i primena čvrsto integrisanih procesa • Cilj je da se postigne – potpuno slaganje strategije i strateške pozicije, i – integrisanih poslovnih procesa, 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 70

Izvršiti pripremu za primenu savremenih tehnologija • Važno je da se strateška pozicija dobro definiše • Primena novih tehnologija traži pripremu za primenu – postaviti jasnu stratešku poziciju, – razviti poslovne procese koji su usklađeni sa njom, a i sa mogućnostima IT, pa tek onda investirati u IT opremu. • U toj proceduri, važno je stalno imati na umu ideju kako i procesi i tehnologije mogu da povećaju profitabilnost poslovanja. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 71

Promene strategije prate i promene procesa • Promena strateške pozicije uslovljava i promenu i prilagođavanje poslovnih procesa – U suprotnom, promena strateške pozicije neće doneti nikakve efekte. • Medjutim, ove promene dosta remete rad firmi. • Njih treba preduzeti samo kada je to zaista neophodno, i onda to treba vrlo promišljeno realizovati. • U suprotnom, „promena radi promene“ donosi samo negativne posledice u poslovanju, ako nije u funkciji jasno postavljenih ciljeva. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 72

Preporuke • Ne preporučuje se da kompanije stalno menjaju svoju stratešku poziciju, da bi pratili inicijative konkurenata, jer se tada ulazi u hiperkonkurenciju. • Umesto toga, preporučuje se da kompanije izgrade svoju stratešku poziciju koja će im omogućiti dugotrajniju konkurentnu prednost, a to se može postići samo kao rezultat pažljivo definisane i fokusirane strategije kompanije. • Sistem se onda može fino podešavati da bi se svi poslovni projektovani i integrisani procesi usaglasili sa ovako definisanom unikatnom strateškom pozicijom kompanije. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 73

A šta raditi sa “najboljom praksom”? • Biće uvek procesa i aktivnosti koji su istovetni ili slični u određenom industrijskom segmentu. – treba primeniti pristup „najbolje prakse“, upotrebom ERP modula ili primenom autsorsinga. • Primena autsorsinga, dozvoljava kompaniji da se bolje usmeri na svoje osnovne i životno važne procrocese (engl. , core processes) a koji su od velike važnosti za kompaniju. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 74

Kako pristupiti novim tehnologijama? • Brz tehnološki razvoj - kompanije moraju da se prilagođavaju da bi održavale konkurentnost • Treba da utvrde: – upotrebljivost novih tehnologija u njihovom slučaju i – da utvrde da li njihovom primenom poboljšavaju ponudu svojih proizvoda i usluga • Najvažnije je da operacioni menadžeri kreiraju unikatne procese od suštinske važnosti za svoju kompaniju – Da ih menjaju na jedan sistematski način i da ih integrišu tako da predstavljaju temelj za postizanje i održavanje dugoročne konkurentne prednosti kompanije na tržištu. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 75

Strategija E-poslovanja • Da li treba za e-poslovanje da se razvija posebna poslovna strategija i po posebnom postupku, ili se eposlovanje treba realizovati u okviru opšteg postupka razvoja poslovne strategije? • Praksa je pokazala da se primena Internet tehnologija, te i e-poslovanje, treba da integriše sa postojećim procesima, umesto da se razvijaju potpuno novi procesi. • Smatra se je najvažnije da se prouči kako Interenet tehnologije mogu da utiču na bolje usaglašavanje i integraciju postojećih poslovnih procesa i strateških ciljeva kompanije. • Nije preporučljivo da se donese neka posebna strategija za primenu e-poslovanja, 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 76

Primena “mustri” za projektovanje procesa • Mustre za projektovanje procesa (process design pattern) su rezultat iskustva u rešavanju određenih problema – Preporučeni podprocesi za određen univerzalnu funkciju • Postoje dobro definisane mustre za projektovanje podprocesa koji obavljaju pojedine funkcije e-poslovanja. • Treba ih uklopiti u postojeće poslovne procese, koje treba prilagoditi manjim promenama poslovne strategije, zbog uključenja i ciljeva vezanih za e-poslovanje 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 77

Procedura za donošenje strategije – klasičan pristup 1. 2. 3. 4. 5. Odrediti strategiju korporacije. Postaviti ciljeve korporacije za strategiju (ovi ciljevi su obično finansijski i nemaju veze sa zadovoljstvom kupca). Pretvoriti ciljeve korporacje u ciljeve funkcionalnih jedinica. Pretvoriti funkcionalne ciljeve i ciljeve poslova, tj. radnih mesta unutar njih. Ovi ciljevi se definišu za sve, od vrha do upravljačkog hijerarhijskog dna. Postaviti mere za praćenje performansi menadžmenta u skladu sa postavljenim ciljevima vezanih za njihova radna mesta. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 78

Procedura za donošenje strategije – Porterov pristup 1. Odrediti strategiju korporacije. 2. Postaviti ciljeve korporacije za strategiju (ovi ciljevi se usmeravaju ka postizanju zadovoljstva kupca i potrebama proces i zaposlenih, pored finansijskih ciljeva). 3. Pretvoriti ciljeve korporacje u ciljeve krosfunkcionalnih procesa. 4. Pretvoriti ciljeve poslova, u ciljeve podprocesa i aktivnosti i onda ih dodeliti funkcionalnim menadžerima odgovornim za podprocese i aktivnosti. 5. Postaviti mere za praćenje performansi menadžmenta u skladu sa postavljenim ciljevima vezanih za njihova radna mesta. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 79

Podrška procesima a ne funkcionalnim jedinicama • Neki odeljak firme može da obavlja neku aktivnost koja učestvuje u više različitih procesa i onda se njegov rad ocenjuje prema tome kako on podržava te procese • Menadžeri počinju sve više da razmišljaju kako da maksimiziraju performanse procesa koji oni podržavaju, nego, kao ranije, kako isključivo da ostvare ciljeve svog odelenja. 27. 2. 2009. Projektovanje proizvodnih sistema pomoću računara - Predavanje br. 1 80