DRAGAN OREVI DIREKTOR JKP BVK JKP BEOGRADSKI VODOVOD

DRAGAN ĐORĐEVIĆ DIREKTOR JKP BVK

JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA OSNOVANO JE 1892 GODISNJA PROIZVODNJA 190 000 m 3 ČISTE VODE 1 500 000 POTROSACA

BEOGRADSKI KANALIZACIONI SISTEM Generalni concept beogradskog kanalizacionog istema definisan je: Zastupljena su dva sistema kanalisanja: • opšti • separacioni • Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. • Generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema do 2031. godine (Institut J. Černi, 2011) Razvojnim planovima predviđeno je da se atmosferska kanalizacij ispušta u slobodne vodotokove, a upotrebljene vode kanališu na tretman ka budućim postrojenjima.

BEOGRADSKI KANALIZACIONI SISTEM • • • CENTRALNI SISTEM BATAJNIČKI SISTEM BANATSKI SISTEM OSTRUŽNIČKI SISTEM BOLEČKI SISTEM

BEOGRADSKI KANALIZACIONI SISTEM KANALIZACIONA MREŽA • • 3 RETENZIJE 214 km KOLEKTORA 46 KANALIZACINIH CREPNIH STANICA 1. 500 km KANALIZACIONE MREŽE

BEOGRADSKI KANALIZACIONI SISTEM POKRIVENOST KANALIZACIONOM MREŽOM

BEOGRADSKI KANALIZACIONI SISTEM INVESTICIONA ULAGANJA U KANALIZACIONI SISTEM U POSLEDNJIH 70 GODINA

PLANIRANA PPOV Generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema (IJČ, 2011) definisano je pet lokacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za svaki sistem posebno. Opšti podaci planiranih postrojenja za prečišćavanje PPOV VRSTA SISTEMA RECIPIJNT 1 VELIKO SELO OPŠTI I SEPARACIONI RUKAVAC DUNAVA 2 BATAJNICA SEPARACIONI DESNA OBALA DUNAVA 3 KRNJAČA SEPARACIONI LEVA OBALA DUNAVA 4 VINČA SEPARACIONI 5 OSTRUŽNICA SEPARACIONI DESNA OBALA DUNAVA DESNA OBALA SAVE VRSTA TEHNOLOŠKOG POSTUPKA I FAZA – MEHANIČKI I BIOLOŠKI; II FAZA – TERCIJALNI TRETMAN I FAZA – MEHANIČKI, BIOLOŠKI I TECIJALNI TRETMAN HIDRAULIČKI KAPACITET Qsr. dn (m 3/day) KAPACITET U EKVIVALENTNI M STANOVNICIMA (PE) 425000 1364000 54000 147000 29000 74000 23700 75000 7000 23000

INTERCEPTOR I PPOV VELIKO SELO

GLAVNI KOLEKTORI I CRPNE STANICE CENTRALNOG KANALIZACIONOG SISTEMA Glavni kolektori i crpne stanice Centralnog kanalizacionog sistema (IJČ, 2011)

SLIVNO PODRUČJE PPOV VELIKO SELO SLIV KCS UŠĆE NOVA Qmax. dn = 1, 39 m 3/s SLIV KCS MOSTAR Qmax. dn = 1, 70 m 3/s MOKROLUŠKI SLIV Qmax. dn = 1, 04 m 3/s NEPOSREDNI DUNAVSKI SLIV Qmax. dn = 1, 31 m 3/s UKUPNO: Qmax. dn = 5, 44 m 3/s

PPOV VELIKO SELO • Projekat PPOV Veliko selo je pokrenut na inicijativu JKP BVK i Grada Beograda • Realizaciojom ovog projekta će se omogućiti prikupljanje i prerada otpadnih voda Centralnog sistema i gašenje postojećih fekalnih izliva direktno u reke. • U skladu sa Nacrtom Nacionalne strategije za mulj, potrebno je predvideti savremene postupke tretmana mulja koji omogućavaju maksimalno iskorišćenje energije iz procesa. • Obzirom na nacionalni značaj projekta projekat je poveren Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

PPOV VELIKO SELO Procenjen kapacitet PPOV „Veliko Selo“, za 2031. godinu, izražen ekvivalentnim organskim opterećenjem, iznosi oko 1. 500. 000 ES. Recipijent efluenta sa budućeg PPOV je reka Dunav. Postrojenje će sadržati kompletno razvijene procesne linije: vode, mulja i gasa, u skladu sa zahtevima zakonske regulative. Na liniji vode je potrebno predvideti sledeće postupke: mehanički predtretman, kojim će biti obuhvaćeno prečišćavanje na grubim i finim rešetkama, uklanjanje peska, suspendovanih materija i masti u aerisanim peskolovima, kao i izdvajanje mulja u primarnim taložnicima sekundarni tretman, koji će uključiti biološko uklanjanje azota i fosfora u aeracionim bazenima, naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja, uklanjanje fosfora hemijskim putem, kao i izdvajanje mulja u sekundarnim taložnicima rezervisanje prostora za izgradnju objekata tercijarnog tretmana, kojim bi bili obuhvaćeni i postupci filtracije i dezinfekcije efluenta, imajući u vidu moguće proširenje zahteva zakonske regulative.

PPOV VELIKO SELO • U poslednjih 5 godina JKP BVK zajedno sa Gradom Beogradom sarađuje na sagledavanju rešenja za PPOV Veliko selo • Urađeno je nekoliko Studija koje su analizirale različita tehnološka rešenja i modele finasiranja. • Između ostalih aktivno učešće su imale renomirane internacionalne finasijske institucije i strani partneri: Ø JICA Ø Kf. W Ø IFC Ø CMEC • Zajedničko svim rešenjima je primena prečišćaanja otpadnih voda i tretmana mulja savremenih pristupa u tehnologiji • Značaj projekta uslovio je formiranje Radne grupe na nivou Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

HVALA NA PAŽNJI