PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI PREDAVANJE 2

PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI PREDAVANJE 2 Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Privredni sistem n Privredni sistem u osnovi predstavlja materijalno-organizacioni sistem koji obezbeđuje proizvodnju ili promet (robini i novčani) materijalnih dobara i usluga, namenjenih podmirenju pojedinačnih, opštih i zajednickih potreba. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Privredni sistem n Kada pođemo od činjenice da je tehno-ekonomska ili privredna struktura sastavljena od privrednih oblasti, grana ili grupacija preduzeća, a da su materijalni tokovi i usluge izraz njenog funkcionisanja, pri čemu drustvenoekonomska struktura predstavlja institucionalni okvir u kome se ti procesi ostvaruju, onda privredni sistem predstavlja društveno-ekonomsku strukturu, tj. privredne subjekte posredstvom čije aktivnosti i međusobnih odnosa se ostvaruje funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Osnovni pravci razvoja privrednog sistema Srbije Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo bi da se zasniva na sledećim osnovama: a) jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija; b) tržišnom karakteru privrede; c) promenama svojinskih odnosa resursa preko privatizacijerestruktuiranja preduzeća, banaka i javnog sektora; d) maksimiranju društvenog blagostanja. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

a) Jasno definisanje uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija n n n n Država se mora povući odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna. Ona mora voditi: monetarnu i fiskalnu politiku, politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom, izbor globalne strukture investicija, odnosno odgovornost za privredni rast i razvoj zemlje u celini, socijalne politike i transfernih plaćanja. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

b) Tržišnom karakteru privrede n Tržišna privreda je danas već dominantan n sistem RS mora prihvatiti tržišnu privredu u svom celovitom obliku koji uključuje: tržište roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna dobra i finansijska tržišta. oblik privređivanja u svim razvijenim zemljama sveta. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

c) Svojinski odnosi resursa n Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u osnovi znacio koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku svačije i ničije obično je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje. n Cilj u RS ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao što je to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. d) maksimiziranje društvenog blagostanja Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Privredni sistem i tranzicija u Srbiji n Tranzicija predstavlja osnovno obeležje privreda zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom poslednje decenije prošlog veka. n Proces tranzicije označava prelazak sistema koji odlikuju državna (društvena) svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i politička kontrola uprave - u sistem koji počiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetništvu i tržišnoj orijentaciji. Tranzicija postsocijalističkih zemalja je izraz želje i nade da se pređe prag siromaštva i zakorači u svet razvijenih. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Tranzicija n Glavne karakteristike tranzicionih proces koje su utvrđene su: n a) Liberalizacija, koja predstavlja proces smanjivanja trgovinskih problema i stvaranje uslova da se većina cena formira na slobodnom tržištu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama; n b) Makroekonomska stabilizacija, koja dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na području platnog bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenosti; Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Tranzicija n c) Resrukturiranje i privatizacija, kao proces reformisanja preduzeća za efikasnu proizvodnju, kroz prelazak njihovog vlasništva u privatne ruke, uključujući tu finansijski sistem i javna preduzeća; n d) Promene u političkom, pravnom i privrednom sistemu, sa stanovišta njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije RS mora poći od pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna rešenja koja će poći od savremenih iskustava razvijenih zemalja. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Elementi privrednog sistema 1. Inputi i autputi u privredi. 2. Privredni (tržišni) subjekti. 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu. 4. Institucije privrednog sistema. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

1. Inputi u privredi n INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute. n Inputi su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

1. Inputi u privredi n Primer: Zamislite da ste gladni I da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečutke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čoveka (kuvara), odnosno njegovo znanje u spremanju pice su inputi, a pica je autput. Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, ste usput naučili šta su inputi, a šta su autputi. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Autputi u privredi n AUTPUTI su različite proizvodne robe i usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda). n Autputi Prof. dr Jovo Jednak i proizvodnja su sinonimi. Ekonomija

2. Privredni (tržišni) subjekti. Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane preduzeća. Dakle, odluke preduzeća su uslovljene troškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) određuju šta će se proizvoditi. Tržište pomiruje interese potrošača i proizvođača s tehnološkim mogućnostima. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

2. Privredni (tržišni) subjekti. Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta (banke, berze i druge finansijske institucije) i države. Banke su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su značajne berze kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokaciju resursa. Država, kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih interesa društva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Međusobno delovanje privrednih subjekata prikazuje shema Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu n Osnovne ekonomske aktivnosti u privrednom životu svakog društva odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. n Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena potrošačima. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu n Proizvodna preduzeća proizvode robe i usluge i to je n Finansijska preduzeća, kao što su banke, berze, njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga. dilersko-brokerska preduzeća, finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajuća društva i druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i kapitalom. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu n Investicione aktivnosti su posebna vrsta aktivnosti na n Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu što podrazumeva aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom. tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu n n n Pored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti, akumulaciju, odnosno, štednju, veličinu zaliha, deviznih rezervi, količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, tehnologije itd. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

4. Institucije privrednog sistema n Klasičan primer ekonomske institucije je tržište. n Planiranje je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja. n Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl. ) je institucija koja odredjuje način korišćenja, upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Osnovna pitanja ekonomije 1. Šta će proizvoditi i u kojim količinama? 2. Kako će se dobra proizvoditi? 3. Za koga će se dobra proizvoditi? Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti Svaka privreda raspolaže s određenom količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa. Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih mogućih dobara. Drugim rečima – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko raspoloživih resursa za stanove i sl. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti Pretpostavka je da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa. Pretpostavimo da privreda proizvodi automobile i hranu. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti Alternativne mogućnosti proizvodnje Mogućnosti Hrana (hiljade tona) Automobili (hiljade) A 0 150 B 1 140 C/C' 2/2, 5 120/105 D/D' 3/3, 5 90/75 E 4 50 F 5 0 Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Prof. dr Jovo Jednak 600 700 Ekonomija 1000 Kolicina automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Prof. dr Jovo Jednak 600 700 Ekonomija 1000 Kolicina automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 D Neefikasna tačka 0 Prof. dr Jovo Jednak 600 700 Ekonomija 1000 Kolicina automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI OPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara +100 automobila 3000 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil A 2200 B 2000 -200 računara 0 Prof. dr Jovo Jednak 600 700 Ekonomija 1000 Kolicina automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI OPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara Trošak 100 automobila = 200 računara 3000 A 2200 B 2000 0 Prof. dr Jovo Jednak 600 700 Ekonomija 1000 Kolicina automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI EKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti 3000 0 Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 1000 Kolicina 1300 automobila

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI EKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 B 3000 2900 A 2000 0 Prof. dr Jovo Jednak 700 850 1000 Ekonomija Kolicina 1300 automobila

PPF i granična stopa tansformacije n PPF ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna količina hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o graničnoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. n MRT meri koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane. n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i granična stopa tansformacije Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i MRT. n kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. n U tački C produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u tački C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane. n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i granična stopa tansformacije Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i granična stopa tansformacije Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera graničnog troška proizvodnje hrane (MCH) i graničnog troška proizvodnje automobila (MCA) nizak. n Nagib PPF meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C: D', D: E) važi sledeća relacija: MRT = MCA/ MCH n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i efikasnost privreda n Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji da kupe. n MRS koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošač voljan žrtvovati da bi dobio više drugog dobra. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i efikasnost privreda n. U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. n U isto vreme granična stopa substitucije meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i efikasnost privreda n Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija: MRS = MRT. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

PPF i efikasnost privreda Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a) Siromašna zemlja Prof. dr Jovo Jednak (b) Razvijena zemlja Ekonomija

Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a)Pre investiranja Prof. dr Jovo Jednak (b) Nakon investiranja Ekonomija

Oportunitetni trošak n Izgubljena mogućnost za drugim dobrom, zato što smo se odlučili da prvo (ne možemo jedno i drugo), zove se oportunitetni trošak. n Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Oportunitetni trošak Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Zakon opadajućih graničnih prinosa Zakon opadajućih prinosa pokazuje da svaki dodatni radnik povećava proizvodnju manje nego što je povećava prethodno dodati radnik. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Produktivnost rada Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa Učinak poboljšanja tehnologije u odnosu na zakon opadajućih graničnih pinosa Produktivnost rada (količina proizvodnje po jedinici rada) može da se poveća poboljšanjem tehnologije, čak i ako taj proizvodni proces pokazuje obeležja opadajućih prinosa. S vremenom, pomerajući se od tačke A na krivoj Q 1 do B na krivoj Q 2, pa do C na krivoj Q 3, produktivnost rada raste i povećava ukupnu količinu proizvodnje, anulirajući zakon opadajućih graničnih prinosa. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Produktivnost rada n Prosečan proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Produktivnost rada n Produktivnost osnovu: rada se povećava po – rasta fonda kapitala ili – tehnoloških promena. n Veza između produktivnosti rada i životnog standarda. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Proizvodne mogućnosti, specijalizacija, trgovina i komparativne prednosti n Specijalizacija se obezbeđuje kada ljudi usredsređuju svoje sveukupne fizičke i intelektualne sposobnosti u proizvodnju dobara i na najbolji način koriste svoje specifične veštine, znanja i sredstva. Jedan od načina da se postigne viši stepen efikasnosti proizvodnje je podela rada - omogućava da svaki specijalista odrađuje pojedine poslovne operacije ili zadatke, a ne da neko drugi radi sve operacije i zadatke s nižim stepenom produktivnosti rada, odnosno, specijalizacija i podela rada povećavaju produktivnost rada, odnosno proizvodnost raspoloživih resursa. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Proizvodne mogućnosti, specijalizacija, trgovina i komparativne prednosti n Povećavajući proizvodnju, pojedinci i nacionalne ekonomije tada dobrovoljno trguju dobrima za koja su se specijalizovali, da bi dobili druga dobra, višestruko povećavajući raznovrsnost i količinu potrošnje, iz čega proističe i povećanje životnog standarda. n Trgovina dovodi ekonomije i pojedince u bolji položaj – jedan od bitnih principa u ekonomiji. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Proizvodne mogućnosti, specijalizacija, trgovina i komparativne prednosti Pretpostavimo da u svetu postoje dva dobra: rezana građa i radnik, i poljoprivredni proizvođač koji proizvodi svinjske polutke, s druge strane. Pretpostavljena dva proizvođača žele da sagrade drvenu kuću i konzumiraju meso u obroku hrane, i tako povećaju životni standard. n Pretpostavimo i da je radnik specijalizovan za seču i rezanje trupaca za dobijanje rezane građe, a poljoprivredni proizvođač za uzgoj svinja i proizvodnju svinjskih polutki. Obojica rade po 12 sati dnevno. n Radnik i poljoprovredni proizvođač imaju koristi ako se specijalizuju u proizvodnji onoga što najbolje rade, a zatim da proizvedena dobra razmene pomoću trgovine. No, moguće je da jedan od njih ima prednost i u proizvodnji rezane građe i svinjskih polutki, te otuda i pitanje: Koji je njihov interes za razmenu dobara? Odgovor je – trgovina! n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Proizvodne mogućnosti, specijalizacija, trgovina i komparativne prednosti REZANA GRAĐA (m³) SVINJSKE POLUTKE (kg) Radnik 10 45 Poljoprovrednik 45 90 Radnik 12 60 Poljoprovrednik 60 120 DELATNOST Pre trgovine: Posle trgovine: Proizvodne mogućnosti poljoprivrednika i radnika pre i posle trgovine Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Proizvodne mogućnosti, specijalizacija, trgovina i komparativne prednosti Granica proizvodnih mogućnosti i uloga trgovine Pano a prikazuje kombinaciju proizvodnje svinjskih polutki i rezane građe od strane poljoprivrednika. PPF je određena tačkama A, B i C (pre trgovine). Posle obavljene trgovine, poljoprivrednik više troši svinjskih polutki i rezane građe ako se specijalizuje u proizvodnji svinjskih polutki, odnosno 7 kg svinjskih polutki i 24 m³ rezane građe, kreirajući novu PPF određenu tačkama A', B' i C' (isprekidana linija). Pano b prikazuje kombinaciju proizvodnje svinjskih polutki i rezane građe od strane radnika. PPF je određena tačkama D, E i F (pre trgovine). Posle trgovine, radnik više troši svinjskih polutki (30 kg) i rezane građe, (70 m³), ako se specijalizuje u proizvodnji rezane građe, kreirajući novu PPF, određenu tačkama D', E' i F' (isprekidana linija).

Apsolutne i komparativne prednosti Kada se upoređuje produktivnost jedne osobe, preduzeća ili nacionalne ekonomije u odnosu na druge, ekonomisti se služe pojmom apsolutne prednosti. Za proizvođača kome je potrebna manja količina inputa za proizvodnju jednog dobra, kaže se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra. n Oportunitetni troškovi predodređuju relativne troškove proizvodnje različitih dobara budući da se oni razlikuju od jednog do drugog proizvođača. n Kad analiziraju oportunitetne troškove dva proizvođača, ekonomisti obično koriste pojam komparativnih prednosti. n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Apsolutne prednosti n n Radnik ima apsolutnu prednost u proizvodnji oba dobra. Radniku je potrebno da uloži 16 minuta za proizvodnju 1 kg svinjskih polutki, a poljoprivrendiku je potrebno 72 minuta, odnosno 4, 5 puta više vremena za proizvodnju istog dobra. Radniku je potrebno samo 8 minuta za 1 m 3 rezane građe, a poljoprivredniku je potrebno 16 minuta, odnosno 2 puta više vremena za proizvodnju rezane građe. Oportunitetni trošak proizvodnje rezane građe je propuštena šansa proizvodnje svinjskih polutki. Radnik treba da utroši 8 minuta da proizvede 1 m 3 rezane građe, a za toliko se ne angažuje u proizvodnji svinjskih polutki. Njemu je potrebno 16 minuta da proizvede 1 kg svinjskih polutki, tako da mu 8 minuta rada donosi proizvodnju 1/2 kg svinjskih polutki. Radnikov oportunitetni trošak proizvodnje 1 m 3 rezane građe je 1/2 kg svinjskih polutki. n Kod poljoprivrednika oportunitetni trošak podrazumeva da njemu treba 16 minuta rada da proizvede 1 m 3 rezane građe. Budući da mu treba 72 minuta da proizvede 1 kg svinjskih polutki, njemu će 16 minuta rada doneti 1/8 kg mesa. Stoga poljoprivrednikov oportunitetni trošak 1 m 3 rezane građe iznosi 1/8 kg mesa. n Možemo zaključiti da je oportuntitetni trošak svinjskih polutki inverzan oportunitetni trošak rezane građe. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Komparativne prednosti n Naime, proizvođač koji se odriče manje drugih dobara da bi proizvodio neko dobro Y ima niži oportunitetni trošak proizvodnje dobra Y, pa se kaže da ima komparativnu prednost u svojoj proizvodnji. U našem primeru, poljoprivrednik ima niži oportunitetni trošak proizvodnje rezane građe od radnika, odnosno 1 m 3 rezane građe košta poljoprivrednika 1/8 kg svinjskih polutki, a radnika košta 1/2 kg svinjskih polutki. I obrnuto, radnik ima niži oportunitetni trošak u proizvodnji svinjskih polutki nego poljoprivrednik: 1 kg svinjskih polutki košta radnika 2 m 3 rezane građe, a poljoprovrednika košta 8 m 3 rezane građe. Zaključujemo: poljoprivrednik ima komparativnu prednost u proizvodnji rezane građe, a radnik ima komparativnu prednost u proizvodnji svinjskih polutki. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Komparativne prednosti i trgovina n n Razlike između oportunitetnih troškova i komparativnih prednosti stvaraju profitabilnost (dobitke) trgovine. Kada se svako specijalizuje u proizvodnji gde ima komparativne prednosti, ukupna proizvodnja u ekonomiji raste, a time raste i životni standard svakog pojedinca. Trgovina je za svakog u društvu korisna jer omogućava preduzećima, nacionalnim ekonomijama i globalnom svetu da se specijalizuju u proizvodnji dobara i usluga (a time i potrošnji) u kojoj imaju komparativne prednosti. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

Komparativne prednosti i trgovina Poljoprivrednik dobija 7 kg svinjskih polutki u zamenu za 21 m 3 rezane građe, odnosno poljoprivrednik kupuje svaki kg svinjskih polutki po ceni od 3 m 3 rezane građe. Ova cena je niža od njegovog oportunitetnog troška 1 kg svinjskih polutki koja iznosi 8 m 3 rezane građe, tj. kupuje svinjske polutke po povoljnoj ceni. Što se tiče radnika, on kupuje 21 m 3 rezane građe po ceni od 7 kg svinjskih polutki, tj, cena rezane građe iznosi 1/3 kg svinjskih polutki. Ova cena rezane građe niža je od njegovog oportunitetnog troška 1 m 3 rezane građe, koji iznosi 1/3 kg svinjskih polutki. Radnik ostvaruje korist jer uspeva da kupi rezanu građu po povoljnijoj ceni. n Rezultat komparativnih prednosti u našem primeru je rast proizvodnje rezane građe sa 70 m 3 rezane građe na 94 m 3 rezane građe (24 m 3 + 70 m 3 = 94 m 3 ), a proizvodnja svinjskih polutki raste sa 30 kg (5 kg + 25 kg = 30 kg) na 37 kg (7 kg + 30 kg = 37 kg). Poljoprivrednik i radnik imaju podjednaku korist od povećane proizvodnje. n Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija

HVALA NA PAŽNJI ! Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija