POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 8 Prof

POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 8 Prof. dr Jovo Jednak 1

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita l l Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. glavni zadatak preduzeća (firme) maksimiranje profita firme moraju uvek pratiti konkurenciju, nove proizvode, promene u tehnologiji, da bi se održale na tržištu. Prof. dr Jovo Jednak 2

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište Profit ili preciznije rečeno ekonomski profit (II) l a) l l kao razliku između ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troškova (TC), tj. II=TR TC. Ukupni troškovi sadrže sve eksplicitne i implicitne troškove povezane sa resursima koje koristi firma. Prof. dr Jovo Jednak 3

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. l l Ekonomski profit uzima u obzir oportunitetne troškove. l Jedan takav oportunitetni trošak je prinos koji bi vlasnici firme zaradili ako bi svoj kapital uložili drugde. Pretpostavimo da firma koristi inpute rada i kapitala, a njena kapitalna oprema je kupljena (nije unajmljena lizing). U ovom slučaju ekonomski profit je jednak ukupnim prihodima (TR) umanjenim za troškove rada (w. L) i troškove kapitala (r. K), odnosno: P = TR w. L r. K. mera troška kapitala, trošak upotrebe kapitala, koji je jednak godišnjem prinosu koji je firma mogla zaraditi da svoj novac nije uložila u kupovinu kapitala, već negde drugde, umanjenom za godišnju amortizaciju Prof. dr Jovo Jednak 4

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. b) Računovodstveni profit l meri razlikom prihoda firme i njenih tokova novca za rad, sirovine i kamate uvećane za troškove amortizacije. Prof. dr Jovo Jednak 5

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. l l Firma proizvodi 100 jedinica autputa nedeljno, koristeći 10 jedinica kapitala i 10 jedinica rada. Pretpostavimo da je cena svakog inputa 10 € po jedinici, i firma ima svojih 10 jedinica kapitala. Ako se autput prodaje za 2, 5 € po jedinici, ukupni prihod firme je (100 Q x 2, 5 €) 250 € nedeljno. Da bismo izračunali nedeljni ekonomki profit, od ukupnog prihoda (250 €) oduzmemo 100 € potrošenih na rad (eksplicitni troškovi) i 100 € potrošenih na kapital (implicitni troškovi), tako da nam preostaje [250 € (TR) – (100 € (L) + 100 € (K)] = 50 €. Prof. dr Jovo Jednak 6

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. c) Normalni ili nulti ekonomski profit l l Svaka firma započinje poslovanje zato što očekuje prinos na ulaganje (investiranje). Kada kažemo multi ekonomski profit podrazumeva se da firma zarađuje normalni – konkurentni prinos na neko ulaganje. Taj normalni prinos predstavlja deo troška upotrebe kapitala, odnosno predstavlja oportunitetni trošak upotrebe novca za kupovinu kapitala umesto ulaganja u nešto drugo. Prema tome, firma koja zarađuje nulti ekonomski profit jednako dobro posluje kao da je svoj kapital uložila u nešto drugo. Prof. dr Jovo Jednak 7

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. 2. Smisao i značaj maksimiranja profita l Na primer, ako znamo kuda se ljudi kreću, mnogo je lakše predvideti šta će uraditi da tamo stignu. Ekonomisti pretpostavljaju da je cilj svake firme da maksimira profit i zato pokušavaju da otkriju specifična ponašanja koja doprinose tom cilju. Prof. dr Jovo Jednak 8

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. U malim firmama kojima upravljaju njihovi vlasnici, profit dominira u svim njihovim odlukama. Međutim, u velikim firmama, gde menadžeri nemaju direktan kontakt sa akcionarima, menadžeri mogu da odstupaju od ponašanja koje bi težilo ka maksimiranju profita. l l l Oni mogu više brinuti o maksimiranju prihoda, rastu prihoda ili isplati dividendi akcionarima. Može im biti važniji kratkoročni u odnosu na dugoročni profit, iako maksimiranje dugoročnog profita više odgovara akcionarima Prof. dr Jovo Jednak 9

Profit – ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. l maksimirati profit znači prosto uraditi najbolje pod datim okolnos tima, a to znači i petljavinu sa neinspirisanim menadžerima. Jednostavno rečeno, firme jure za profitom po cenu ostalih ciljeva, jer im je to preduslov opstanka i razvoja. Prof. dr Jovo Jednak 10

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta l l l Osnovna obeležja tržišne strukture “savršena konkurencija”. Tržište potpune konkurencije karakteriše: a) veliki broj učesnika (kupaca i prodavaca); b) visok stepen homogenosti, odnosno standardizovanih proizvoda; c) potpuno slobodno ulaženje i izlaženje iz grane; d) savršena informisanost o tržišnim kretanjima; e) firme su bez tržišne moći pa se preduzeća susreću sa formiranim cenama. -prihvatački cena Prof. dr Jovo Jednak 11

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta Slika br. 8 1. Tržišna tražnja naspram firmine tražnje Tražnja potrošača za bilo kojim proizvodom je opadajuća. Ravnotežna cena (PE) šarana ustanovljena je na preseku tržišne tražnje i tržišne ponude (na panou a), dok je na desnoj strani slike (pano b) prikazano optimalno stanje Prof. dr Jovo Jednak pojedinačnog preduzeća – farmera, čija proizvodnja ulazi u obrazovanje 12 tržišne ponude. Farmer pri toj ceni (PE) ostvaruje maksimum profita

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta 2. Tržišna ponuda naspram ponude firme. l Prihvatajući jedinstvenu ponudu savršene konkurencije, morate napraviti razliku između tržišne krive i krive ponude određene firme. l Poslovanje male beogradske ribarske farme – ne suprotstavlja se tržišnoj tražnji. Količina šarana kupljena u C-marketima još uvek zavisi od tržišne cene. l Takoreći, tržišna kriva ponude za šaranima je opadajuća, kao što je i tržišna kriva ponude za automobilima opadajuća. Prof. dr Jovo Jednak 13

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta l Ali kriva ponude beogradske farme šarana ima jedinstven oblik, ona je horizontalna. Ako naplati cenu preko preovladajuće tržišne cene, izgubiće sve mušterije. Prof. dr Jovo Jednak 14

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta l l l Razlika između akcija pojedinačnog proizvođača i onih na tržištu ilustrovana je na slici 8 -1, na kojoj možete primetiti: a) tržišna kriva tražnje je uvek opadajuća; b) kriva tražnje savršeno konkurentske firme je horizontalna. Prof. dr Jovo Jednak 15

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta l l l l Kada se pojedinačna firma suoči s horizontalnom krivom tražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cena. Iz ovoga proističe da prodaja dodatne jedinice proizvoda povećava ukupne prihode firme za iznos koji je jednak ceni (P). Otuda je granični prihod konstantan, i odnosi se na cenu (PE). Istovremeno i prosečni prihod koji firma prima je takođe ekvivalentan ceni (PE), što znači da firma može prodati koliko god želi ceni (PE). Stoga je kriva tražnje (d, d) s kojom se suočava pojedinačna firma istovremeno i kriva prosečnog i graničnog prihoda. Uzduž ove krive tražnje, granični pri hod, prosečni prihod i cena imaju iste vrednosti, odnosno: MC = MR = P. Prema tome, obim proizvodnje koji treba izabrati savršeno konkurentna firma jeste onaj gde je granični trošak jednak ceni (MC = P). Ovo je ujedno osnovno pravilo za maksimiranje profita kon kurentskih pojedinačnih firmi. Prof. dr Jovo Jednak 16

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme l l Kratkoročna kriva ponude konkurentne firme. Kriva ponude firme govori nam koliko firma može proizvesti po bilo kojoj mogućoj ceni. Videli smo da konkurentne firme proizvode obim proizvodnje do tačke gde su MC = P, a obustavljaju proizvodnju ako je cena niža od prosečnog ekonomskog troška, odnosno marginalnih troškova Prof. dr Jovo Jednak 17

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme Slika br. 8 2. Kratkoročna kriva ponude konkurentne firme U kratkoročnom periodu firma odabira obim proizvodnje pri kome je granični trošak (MC) jednak ceni (P), dok god firma pokriva svoj ekonomski trošak. Kada su svi fiksni troškovi amortizovani nepovratni troškovi, kratkoročna kriva ponude jednaka je Prof. dr Jovo Jednak ispresecanom odsečku krive graničnog troška. 18

Slika br. 8 -3. Reakcija firme na promenu cena inputa U uslovima rasta graničnog troška (sa MC 1 na MC 2) opada obim proizvodnje do tačke koja omogućava maksimiranje profita q 2 (sa q 1 na q 2). Prof. dr Jovo Jednak 19

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme l l 2. Reakcija firme na promenu cena inputa. Kada se cena proizvoda promeni firma reaguje tako što prilagođava svoj obim proizvodnje pri kome granični trošak proizvodnje ostaje jednak ceni. Prof. dr Jovo Jednak 20

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita 1. l Odluke preduzeća o poslovnim aktivnostima. Odluka koliko da proizvede. Odabiranje veličine autputa je firmina odluka o proizvodnji: da li da proizvede ceo autput koji može ili da proizvede manje od njenih kapaciteta? Prof. dr Jovo Jednak 21

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l l l ukupan rezultat = cena x količina = ukupan prihod (TR). Ako konkurentska firma želi da maksimira ukupan rezultat, njena strategija bi bila očigledna. Jednostavno bi proizvela što više autputa. Ali maksimiranje ukupnog rezultata nije cilj. Poslovne firme pokušavaju da maksimiraju ukupan profit a ne ukupan rezultat Prof. dr Jovo Jednak 22

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l l U potrazi za maksimiranjem profita možemo se osloniti na dva važna stava: maksimiranje autputa ili rezultata nije način za maksimiranje profita; ukupan profit zavisi od toga kako se rezultati i troškovi zajedno povećavaju kako autput raste Prof. dr Jovo Jednak 23

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l l možemo da proizvedemo jedinicu autputa samo ako ta jedinica donosi više rezultata nego što košta, odnosno, ako su ukupni prihodi veći od ukupnih troškova (TR > TC). Prof. dr Jovo Jednak 24

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l Troškovi proizvodnje i prodajna cena. Pošto znamo šta jedna dodatna jedinica donosi prihodima, sve što treba da znamo da bismo maksimirali profit je trošak proizvodnje te dodatne jedinice. Prof. dr Jovo Jednak 25

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l l Pretpostavimo da je fiksni trošak mrestilišta 10 € na sat. U taj trošak su uključeni rentalna vrednost mrestilišta i trošak elektriciteta za dovođenje kiseonika u mrestilište. Ovi fiksni troškovi moraju da se plate, bez obzira na to koliko ribar sakupi (upeca) ribe. Da bi ulovio šarane iz mrestilišta, ribar mora da ima dodatne troškove. Radna snaga je potrebna da sakuplja (peca) i sortira ribu. Troškovi radne snage su varijabilni ili promenljivi i zavise od broja riba koje farmer želi da proizvede. Ako se riba ne upeca, ti varijabilni troškovi se ne plaćaju. Prof. dr Jovo Jednak 26

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita Grafikon br. 8 -1. Marginalni trošak proizvodnje Marginalni trošak je trošak proizvodnje još jedne jedinice proizvoda. Kada se proizvodnja proširi sa 2 na 3 jedinice dnevno, marginalni trošak proizvodnje se povećava za 9 € (od 22 € na 31 € dnevno). Marginalni trošak treće ulovljene – dodatne korpe riba je 9 €. Ovo ilustruje tabela 11 -1, u redu D i tačka D, na grafikonu 8 -1. Prof. dr Jovo Jednak 27

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l Marginalni troškovi sakupljanja (ulova) se odnose na dodatne troškove koji nastaju nakon što se sakupi još jedna korpa ribe. Generalno, marginalni troškovi rastu kada se obim proizvodnje poveća. Prof. dr Jovo Jednak 28

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l Primetite kako marginalni troškovi rastu kako se količina autputa povećava. Tabela br. 8 -1. Međuodnos ukupnih, marginalnih i prosečnih ukupnih troškova Za firmu je najbolji međuodnos troškova u redu D, jer su u toj tački ATC minimalni Prof. dr Jovo Jednak 29

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita l l Grafikon br. 8 2. Maksimiranje profita za konkurentne firme Konkurentska firma maksimira ukupan profit pri obimu proizvodnje kada su marginalni troškovi jednaki ceni. Ako su marginalni troškovi manji od cene, tada firma gubi deo profita i može povećati profite, proizvodeći više. Ako marginalni troškovi premaše cenu, firma bi trebalo da smanji obim proizvodnje i spreči opadanje profita. U ovom slučaju, maksimiranje profita se ostvaruje sa četiri korpe ribe na sat. Bilo koja niža količina proizvodnje (3 korpe), ili veća količina (5 korpi) dovela bi do nižeg profita (zatamnjene površine). Prof. dr Jovo Jednak 30

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita 3. Odluka o proizvodnji – maksimiranje profita. l Pravilo da nikada ne treba da proizvodimo bilo šta, što košta više nego što donosi prihoda, svodi se na poređenje cene i marginalnog troška. l Mi ne želimo da proizvodimo još jednu jedinicu ako marginalni trošak prelazi cenu tog proizvoda. l Ako marginalni trošak prevazilazi cenu, mi trošimo više da proizvedemo tu jedinicu nego što dobijamo nazad u obliku prihoda. Ukupni profit će se smanjiti ako je proizvedena dodatna jedinica proizvoda. l konkurentska firma će da poveća proizvodnju kada god cena prevazilazi marginalne troškove. Prof. dr Jovo Jednak 31

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita Tabela br. 8 -2. Maksimiranje kratkoročnog profita za konkurente firme Odnos između cene i marginalnog troška diktira kratkoročne odluke u vezi sa proizvodnjom. Za konkurentne firme, profit je maksimiran pri obimu proizvodnje kada je cena jednaka marginalnom trošku, odnosno P = MC. Prof. dr Jovo Jednak 32

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita 4. Odluka o proizvodnji kada je cena veća, manja ili jednaka marginalnim troškovima. l Primetićete da firma izgubi 10 € na sat ako ne proizvodi ribu (red A). l Kada se ništa ne proizvodi, nema ni prihoda (cena x količina = 0). l Međutim, firma i dalje ima fiksni trošak od 10 € na sat. l Ukupni profit (ukupna zarada – ukupni troškovi) je, prema tome – 10 €, što znači da je firma imala gubitak. Prof. dr Jovo Jednak 33

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita 5. Odluka kada je cena manja od marginalnih troškova. l Primetite šta se dešava ako proširimo proizvodnju i iznad 4 korpe na sat. Cena 5 korpe je još uvek 13 €, a njeni marginalni troškovi su 17 €. l Proizvodnja pete korpe, dakle, košta više nego što donosi. Ako je mi proizvedemo, ukupni profit će se smanjiti za 4 €. Ta 5. korpa nam, dakle, samo smanjuje profit. l Ovo je, na kraju krajeva, očigledno na grafiku 11 -2: pri obimu proizvodnje od 5 korpi na sat, linija marginalnih troškova se nalazi iznad linije cene. l Dakle, ako je cena proizvoda (ulov 5. korpe šarana i pastrmki) manja od marginalnog troška, gubi se deo profita (zatamnjena površina na desnoj strani krive, MC, grafikona 11 -2). Pouka je ovde jasna: proizvodnju ne bi trebalo povećavati ako marginalni troškovi prevazilaze cenu. Prof. dr Jovo Jednak 34

Odluke firme o proizvodnji autputa u funkciji maksimiranja profita Tabela br. 8 -3. Maksimiranje profita Međuodnos cene i marginalnog troška određuje odluku o autputu. Profit je maksimiran kad je cena jednaka marginalnom trošku (P = MC). Prof. dr Jovo Jednak 35

Odluka o proizvodnji, ukupan profit i profit po jedinici proizvoda Prof. dr Jovo Jednak 36

Odluka o proizvodnji, ukupan profit i profit po jedinici proizvoda Grafikon br. 8 -4. Ukupni profit po jedinici proizvoda Ukupni profit može biti izračunat kao profit po jedinici (cena – prosečni ukupni trošak), pomnoženo sa prodatom količinom. Ovo je ilustrovano osenčenim pravougaonikom. Da bismo našli obim proizvodnje za maksimiranje profita, mogli bismo da koristimo ovaj grafik, ili samo linije marginalnih troškova i cene na grafikonu. Prof. dr Jovo Jednak 37

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 1. l l l Ponuda firme. Najveća negativna odlika savršeno konkurentske firme je nedostatak odluka o ceni. Kao primači cena, jedina odluka koju donose konkurentske firme je koliko autputa da proizvedu po preovlađujućoj tržišnoj ceni. Njihovo ponašanje u ponudi je definisano pravilima za maksimiranje profita. Konkurentske firme prilagođavaju ponuđene količine dok je CENA = MC. Prof. dr Jovo Jednak 38

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Prof. dr Jovo Jednak Slika br. 8 -4. Ponuda konkurentskog tržišta – tržišna ponuda Kriva MC je kratkoročna kriva ponude konkurentske firme. Kriva MC nam govori da će farmer A proizvesti 40 kg šarana na dan, ako je tržišna cena 13 € za kg. Da bismo odredili ponudu na tržištu, dodajemo količine ponuđene (proizvedene) od svakog farmera. Ukupna količina ponuđena na tržištu ovde je 150 kg na dan (=a+b+c). Ponuda na tržištu zavisi od broja firmi u industriji i njihovih marginalnih troškova. 39

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 2. Promene ponude. l Najvažniji uticaj na marginalni trošak i ponašanje ponude imaju sledeći činioci: l a) cena inputa l b) tehnologija; i l c) očekivanja. Prof. dr Jovo Jednak 40

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 3. Tržišna ponuda l. Uočite da je kriva tržišne ponude zbir svih krivih marginalnih troškova svih firmi. l Šta god da određuje marginalni trošak tipične firme, takođe će odrediti industrijsku ponudu. l Sa tržišnom krivom ponude i tržišnom krivom tražnje možemo identifikovati ravnotežnu cenu, odnosno cenu koja uravnotežuje traženu i ponuđenu količinu. Ta ravnoteža je prikazana kao E 1 na slici 8 -5. Prof. dr Jovo Jednak 41

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Slika br. 8 -5. Ulazak firmi na tržište savršene konkurencije Ako više firmi uđe u industriju, tržišna kriva ponude (S 1, S 1) pomera se udesno (S 2, S 2). To kreira novu ravnotežu (E 2) gde je autput veći (q 2) i cena niža (p 2), što smanjuje veličinu profita. Prof. dr Jovo Jednak 42

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 4. Ulazak firmi na tržište savršene konkurencije. l Profitabilna ravnoteža na E 1 ne može dugo trajati. Farmeri koji još uvek uzgajaju pastrmku videće profit koji ubiru farmeri šarana. Oni će takođe želeti da pretvore svoj potencijal pastrmki i drugih riba u ribnjak za šarane. To je veliki problem za farmere ribnjaka za šarane. l. . . , kada je cena šarana visoka, mnogo uzgajivača druge ribe je voljno i spremno u svako doba da uđe u posao sa šaranima. Taj ulazak još farmera u posao sa šaranima povećava ponudu na tržištu i pomera cene šarana nadole. Prof. dr Jovo Jednak 43

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Grafikon br. 8 4. Smanjivanje profita kao rezultat ulaska konkurencije na tržište Ako ekonomski profit raste, više farmera želi da uđe na to tržište. Kada dođu na tržište, tržišna ponuda (kriva) pomera se udesno, cene padaju (levi pano), niže tržišne cene smanjuju autput i profite za tipične konkurentske firme. Kada cena padne tako Prof. dr Jovo Jednak nisko (P 3), firma ostvaruje nulti ekonomski profit i nema više ulazaka, pano b. 44

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak 1. Kratkoročna konkurentska efikasna ravnoteža. Slika br. 8 6. Kratkoročna konkurentska ravnotežna efikasnost Pri ravnotežnoj ceni PE od 13 €, uz datu količinu, Q autputa, vrednost dodatnih resursa potrebnih za proizvodnju poslednje korpe šarana – poslednje jedinice autputa koju proizvodi svaka firma farmer (MC, na desnom panou) je potpuno jednaka vrednosti poslednje korpe šarana – poslednje jedinice autputa, namenjene Prof. dr Jovo kupcima Jednak (cena tražnje na levom panou). Ova ravnoteža znači da dalje uzajamno 45 korisne razmene nema.

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak 2. Proizvođačev višak. l Proizvođačev višak predstavlja razliku između tržišne (ravnotežne) cene svake jedinice koju firma proizvede (na primer šarana) i graničnog troška proizvodnje, odnosno minimalne cene po kojoj bi firma/farmer šarana bili spremni da ponude na prodaju još jednu svoju jedinicu autputa ( Prof. dr Jovo Jednak 46

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak l l Proizvođačev višak je zbir razlika između tržišne cene svake jedinice i njenog graničnog troška proizvodnje. Kao što potrošačev višak meri područje ispod krive tražnje pojedinca, a iznad tržišne cene proizvoda, tako proizvođačev višak meri površinu iznad njegove krive ponude, a ispod tržišne cene. U stvari, kriva ponude preduzeća (farmera) pokazuje koja je to minimalna cena koja bi bila prihvatljiva za firmu ili uzgajivača šarana da iznese još jednu jedinicu autputa (korpu šarana) na tržište. Prof. dr Jovo Jednak 47

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak l proizvođačev višak bismo mogli da definišemo kao razliku između tržišne cene proizvoda i oportunitetnih troškova inputa proizvodnje tog proizvoda. Prof. dr Jovo Jednak 48

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak l l l Kada uporedimo profit firme sa alternativom nikakve (nulte) proizvodnje, to je razlika između ukupnog prihoda (TR) i ukupnog varijabilnog troška (ATC), na nivou autputa gde je P = MC. Sada se prisetite da je ekonomski profit (П) razlika između ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troška (TC), i da se ukupni trošak (TC) razlikuje od varijabilnog troška (VC) za veličinu fiksnog troška (FC), sledi da je proizvođačev višak zbir ekonomskog profita i fiksnog troška, što možemo dokazati i pomoću sledećih obrazaca: П = TR - TC i TC = VC + FC, iz čega proističe da je: proizvođačev višak (PS) = TR – VC = TR – TC + FC = П + FC. Prof. dr Jovo Jednak 49

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak Slika br. 8 7. Dve ekvivalentne mere proizvođačevog viška Prvo, razlika između ukupnog prihoda i ukupnog varijabilnog troška je mera proizvođačevog viška. To je dobitak (profit ) proizvođaču od proizvodnje autputa između 0 i Qi E , koji omogućava maksimiranje profita. Može se meriti i kao razlika između PE Qi. E i AVC, Qi. E, osenčeni pravougaonik (pano a), ili kao razlika između PE , Qi. E i oblast unutar krive marginalnog troška (osenčena površina Prof. dr Jovo Jednak 50 na panou b).

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak l l Prof. dr Jovo Jednak Grafikon br. 8 -6. Proizvođačev višak u proizvodnji šarana predstavljen je osenčenom površinom koja se prostire između ravnotežne cene, PE i krive marginalnih troškova, MC, koja ujedno predstavlja krivu ponude proizvođača šarana. Ispod minimalne cene (P min= 5 €) farmeri šarana nisu spremni da iznesu na tržište ni jednu korpu šarana. Pri tržišnoj ceni od 13 €, farmeri formiraju ponudu u količini od 4 korpe na sat, i maksimiraju profit. 51

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže i proizvođačev višak Slika br. 8 -8. Agregatni (tržišni) proizvođačev višak predstavljaju individualne krive marginalnog troška uzlaznog nagiba Za bilo koju količinu (Q) kriva ponude meri minimalnu cenu po kojoj bi firme bile voljne da ponude autpute. Razlika između tržišne cene i cene ponude je marginalni doprinos agregatnom višku proizvođača na tom nivou autputa (između 0 i QE). Prof. dr Jovo Jednak 52

Proizvođački i potrošački viškovi u funkciji optimalne alokacije inputa – tržišna ravnoteža po V. Pareto kriteriju l l Tržište predodređuje gde će se inputi, i za koju proizvodnju produktivno upotrebiti. Svaka upotreba inputa ne donosi i najveću efikasnost i korist za društvo u celini. Ovome je značajan doprinos da Vilfredo Pareto, koji je postavio kriterij optimalnosti za alokaciju oskudnih resursa. Po V. Paretu, tržište optimalno koristi inpute, ako nijedan drugi način njihove upotrebe ne može poboljšati položaj nekog preduzeća (farmera), a da se pri tome ne pogorša položaj drugog potrošača. Prof. dr Jovo Jednak 53

Proizvođački i potrošački viškovi u funkciji optimalne alokacije inputa – tržišna ravnoteža po V. Pareto kriteriju l Dugoročna ekonomska konkurentska ravnoteža se uspostavlja kada su ispunjena tri sledeća uslova: l l l sve firme u industriji maksimiraju profit; ni jedna firma nema podsticaja ni na ulaz, ni na izlaz, zato što su sve firme ostvarile nulti ekonomski profit i cena proizvoda je takva da je ponuda industrije jednaka tražnji potrošača. Prof. dr Jovo Jednak 54

Proizvođački i potrošački viškovi u funkciji optimalne alokacije inputa – tržišna ravnoteža po V. Pareto kriteriju Slika br. 8 -9. Alokativna efikasnost inputa – V. Pareto kriterij Količina ulova šarana QB stvara MC od 5 €, i daje marginalnu korist (MU) od 21 €. Bilo koja cena u ovom rasponu poboljšaće položaj kupca ili prodavca, a da se pri tome ne pogorša položaj druge strane. NMU = MU - MC je označena osenčenom površinom (1): P 1 , MCB , MUB, P 2. Kada se poveća proizvodnja do tačke QE, povećava se i NMU, koja je predstavljena osenčenom površinom (2): MCB, MUB, E. U tački E ne može se povećati NMU, jer je tržište u ravnoteži, tj. ponuda je jednaka tražnji (S = D). Tako tržište obezbeđuje najveću NMU, odnosno najpovoljniju alokaciju inputa. Prof. dr Jovo Jednak 55

HVALA NA PAŽNJI! Prof. dr Jovo Jednak 56