TROKOVI PROIZVODNJE I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 7 Prof

TROŠKOVI PROIZVODNJE I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 7 Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija

l l U prethodnom poglavlju bavili smo se proizvodnom tehnologijom preduzeća, koja opisuje kako se inputi transformišu u autpute - proizvode i usluge. Sada ćemo videti kako proizvodna tehnologija zajedno sa cenama inputa određuje proizvodne troškove preduzeća. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 2

Ponuda preduzeća i profit l l Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to određuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava. Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena. Kriva tražnje određuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi. Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 3

Ponuda preduzeća i profit l l Smisao poslovanja je profit. Profit (П) je razlika između ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troškova (TC), odnosno П = TR – TC. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 4

Ponuda preduzeća i profit l Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje profita je: l Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku. l Drugi izvod za maksimiranje profita je: Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 5

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l l Ekonomisti i računovođe imaju specifične poglede na troškove i profit. Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije. Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti. Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 6

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l l l U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način. Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija. Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 7

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l l l Da bismo razumeli računovodstveni prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove. Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko preduzeće vredi u datom vremenskom periodu. Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje preduzeće poseduje), a na drugoj strani pasiva, i to: l obaveze (novac ili obveznice koje preduzeće duguje), i l neto vrednost (ukupna aktiva minus ukupne obaveze). Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika preduzeća. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 8

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l Bilans uspeha ili račun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje preduzeća u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno: Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 9

PONUDA PREDUZEĆA, PROFIT I OPORTUNITETNI TROŠAK • Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način. • (angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor) • Nepovratni troškovi (sunk cost) Prof. dr Jovo Jednak • To su troškovi koji su učinjeni i Mikroekonomija ne mogu se promeniti. 10

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l l l Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivati postignute rezultate. Posledica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju. Na primer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 11

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l l l Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima. Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti preduzeća. Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa. Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u budućnosti, te kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost. Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 12

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit l 1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit. l Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete u vašoj firmi. l Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz koga proizilazi da je profit 20. 000 evra godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma. l Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena. l Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način. l Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25. 000 evra godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5. 000 evra. l Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5. 000 evra godišnje, uprkos profitu od 20. 000 evra godišnje. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 13

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak. l Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala. l Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem. l Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala. l Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi. l Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova. l Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak fondova je za 10 % veći od uloženog novca. l Ako posle smanjenja (obračuna) ovog troška i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 14

Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 3. Nepovratni troškovi (sunk cost) l To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. l Nepovratni trošak je najčešće očit, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 15

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi 1. l l l Ukupni troškovi (TC). Troškovi su srž poslovnih odluka. Oni upravo registruju konkurencijske privlačnosti. Preduzeća moraju brižljivo da prate troškove, jer svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profit preduzeća. Takođe su bitni i zato što preduzeća donose odluke o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cena dobara. U tom smislu, analizu troškova započinjemo definisanjem ukupnih troškova, odnosno fiksnih i varijabilnih troškova. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 16

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi l Troškovi su rashodi preduzeća koji su neminovnost proizvodnje roba i usluga i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa: l l kapitalnih dobara, zemljišta i radne snage, ili kao zbir novčanih izdataka, namenjenih plaćanju utrošenih inputa proizvodnje. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 17

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi l UKUPNI TROŠKOVI l l FIKSNI TROŠKOVI l l Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje VARIJABILNI TROŠKOVI l Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje TC = FC + VC Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 18

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi l l l Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa. Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje. Veličina troškova i tražnje zajednički određuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 19

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi l l l Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove. Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd. Da bi se postigli najniži troškovi, a time najviši profit, menadžeri preduzeća znaju da moraju biti sigurni da plaćaju najmanji mogući iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najniže troškove rada. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 20

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Tabela br. 10 -2. Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profit Glavni elementi troškova preduzeća su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih troškova: TC=FC+VC. Razlika između ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova 21 Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija (TC) predstavlja veličinu profita (П).

Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi l Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda. l ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC l Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove. l Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok posluje, bez obzira na obim proizvodnje. l l Na primer, troškovi plata ključnih menadžera i troškovi njihovog osoblja u kancelarijama. Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne mogu se nadoknaditi. l Na primer, pogon sa posebnom opremom koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj industriji Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 22

PROIZVODNA FUNKCIJA Autput Broj radnika Prof. dr Jovo Jednak broj kolača po jednom satu Marginalni proizvod rada Troškovi fabrike Troškovi radnika Fiksni troškovi Varijabilni troškovi Ukupni troškovi Fiksni troškovi + varijabilni troškovi Mikroekonomija 23 Copyright© 2004 South-Western

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X Output (kolači po satu Proizvodna funkcija 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 Prof. dr Jovo Jednak 0 1 2 3 Mikroekonomija 4 5 Broj radnika Copyright © 2004 South-Western 24

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X Output (kolači po satu Proizvodna funkcija 150 MP 5. rad. = 10 140 MP 4. rad. = 20 130 120 110 MP 3. rad. = 30 100 90 80 MP 2. rad. = 40 70 60 50 40 MP 1. radnika = 50 kolača 30 20 10 Prof. dr Jovo Jednak 0 1 2 3 Mikroekonomija 4 5 Broj radnika Copyright © 2004 South-Western 25

Granični (marginalni) trošak. l l l Granični trošak je porast u ukupnim troškovima, kada autput raste za jednu jedinicu. Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu. Ako je granični prihod veći od graničnig troška, firma treba da poveća autput, l l proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajući ukupan profit. Ako je granični trošak veći od graničnog prihoda dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 26

GRANIČNI TROŠAK MC = VC/ Q = TC/ Q. l (1) Proizvod nja (q) (2) Ukupni trošak (TC) (€) (3) Granični trošak (MC) (€) 0 1 2 3 4 5 55 85 110 130 160 210 30 25 20 30 50 Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 27

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Tabela br. 10 -4. Svi troškovni pojmovi izvode se iz ukupnih troškova Sve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su najvažnije na koje se usredsređujemo: dodatni ili granični trošak računa se odbijanjem Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 28 susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40 €, AC koji je ekvivanlentan marginalnom trošku.

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Slika br. 10 -2. Sve krive troškova mogu se izvesti iz krivih ukupnih troškova Pano a. Ukupni troškovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih troškova. Kriva graničnih troškova najpre opada i potom raste, tako da seče krive presečenog varijabilnog troška i presečnog ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10 -4 prikazuje tri krive prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih troškova količinom proizvodnje, odnosno: AC = TC/q; AVC = VC/q i AFC = FC/q, Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 29 odnosno: AC = AVC + AFC

Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) • Prosečne troškove prikazuje slika 10 -2 (pano b). Oni predstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slici je uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M - tački minimuma. • Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica. • Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno za četiri jedinice AC su jednaki MC. Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepeno povećavaju AC. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 30

TROŠKOVI Količina proizvoda po satu Prof. dr Jovo Jednak Ukupni troškovi Fiksni troškovi Varijabil. troškovi Prosečni fiksni troskovi Mikroekonomija Prosečni varijabilni troskovi Prosečni ukupni troskovi Marginalni proizvodi 31

TROŠKOVI Ukupni troškovi Kriva ukupnih troškova $80 70 60 50 40 30 20 10 0 Prof. dr Jovo Jednak FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 10 20 30 40 50 60 70 količina output (broj kolača po satu) 80 90 100 110 120 130 140 150 Mikroekonomija Copyright © 2004 South-Western 32

TROŠKOVI Ukupni troškovi UKUPNI TROSKOVI $80 70 60 VARIJABILNI TROŠKOVI 50 40 30 20 10 0 Prof. dr Jovo Jednak FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 10 20 30 40 50 60 70 količina output (broj kolača po satu) 80 90 100 110 120 130 140 150 Mikroekonomija Copyright © 2004 South-Western 33

UKUPNI TROŠKOVI (a) UKUPNI TROŠKOVI Ukupni troškovi TC $18. 00 16. 00 14. 00 12. 00 10. 00 8. 00 6. 00 4. 00 2. 00 0 Prof. dr Jovo Jednak 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Mikroekonomija 34 Copyright © 2004 South-Western

TROŠKOVI (b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI troškovi $3. 00 2. 50 MC 2. 00 1. 50 ATC AVC 1. 00 0. 50 AFC 0 Prof. dr Jovo Jednak 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Mikroekonomija 35 Copyright © 2004 South-Western

Granični trošak i graničan prihod Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 36

Trošak upotrebe kapitala l l l Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital). Preduzeća kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugi kapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom kapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravo kupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu flotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150 miliona $. To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili amortizovati kroz čitav vek trajanja (korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje prihode i troškove na osnovu godišnjeg toka. Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošak je 10. 000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatrati godišnjom, ekonomskom amortizacijom boinga. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 37

Trošak upotrebe kapitala l l S druge strane, da JAT nije kupio boing, mogao je zaraditi kamate na 150. 000 $. Ova propuštena kamata je oportunitetni trošak koji bi se morao uzeti u obzir. Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se moglo i ne kupiti, odnosno prodati – jednak zbiru ekonomske amortizacije i kamata (odnosno finansijskog prinosa – povrat sredstava) koje su mogle biti zarađene da je novac bio uložen u nešto drugo, odnosno: trošak upotrebe kapitala = ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost kapitala). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 38

Trošak upotrebe kapitala l l l l l U našem primeru, ekonomska amortizacija boinga iznosi 10 miliona $ godišnje. Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10% da je novac uložio u banku ili HOV ili negde drugde. U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio bi 10. 000 $ + (0, 10) (150. 000 $). Kako se boing koristi tako postepeno i opada njegova vrednost (amortizuje se) kao i oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u njega. Na primer, u vreme prve godine nakon kupovine, upotrebni trošak kapitala je 10. 000 $ + (0, 10) (150. 000 $) = 25. 000 $. Do desete godine boing će se amortizovati za 100. 000 $ i vredeti 50. 000 $. U toj tački upotrebni trošak kapital će biti 10. 000 $ + (0, 10) (50. 000 $) = 15. 000 $ godišnje. Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno: r = stopa amortizacije + kamatna stopa U ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6, 66% godišnje. Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od 10% godišnje, njegov upotrebni trošak kapitala će biti: r = 6, 66% + 10% = 16, 66%. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 39

Izbor inputa u minimiziranju troškova. l l a) Cena kapitala b) Kapitalna renta Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 40

Izotroškovna kriva l l Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak. Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je: ukupni trošak proizvodnje = troškovi rada + troškovia kapitala, odnosno: TC= w. L + r. K. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 41

Izbor inputa. l l l U stvari izotroškovna kriva (C 1) je najniža izotroškovna kriva koja omogućava obim proizvodnje (Q 1). Tačka tangencije izokvante (Q 1) i iztroškovne krive (C 1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor autputa koji minimizira troškove. To su (L 1 i K 1). U ovoj tački nagibi izokvante i izotroškovne krive su jednaki. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 42

Izbor inputa Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija Grafikon br. 10 -1. Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni trošak Izotroškovna kriva opisuje kombinacije proizvodnih inputa koje preduzeće jednako koštaju. Izotroškovna kriva (C 1) je tangenta na izokvantu (Q 1) u tački (A) i pokazuje da je obim proizvodnje (Q 1) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L 1) i inputom kapitala (K 1). Ostale kombinacije, poput (L 2 i K 2) i (L 3 i K 3) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši trošak, tačke (B, C). 43

Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje l TC = (10 € / h)L + (20 € / h)K. Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1. 000 €, srednja linija predstavlja trošak od 2. 000 €, a najviša kriva 3. 000 €. l l l Vidi se da je svaka tačka (A, B, C) na grafikonu 10 -1, tačka tangencije izotroškovne krive i izokvante. Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala. Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2. 000 €. Slično ovome, najefikasnija proizvodnja od 100 jedinica je 1. 000 € (u tački A, L =50, K= 25). Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najniži trošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od 3. 000 € (tačka C, L= 150, K= 75). Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih kriva preduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije". l l l Putanja ekspanzije opisuje kombinacije rada i kapitala koje će preduzeće izabrati da bi minimiziralo troškove na bilo kom obimu proizvodnje. Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitala i rada (pozitivan nagib). Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje, uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala u odnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stoga je putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2, odnosno: K / L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 44

Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija Grafikon 10 -2. Putanja ekspanzije i kriva ukupnih troškova Putanja ekspanzije (od izhodišta kroz tačke A, B, C) ilustruje troškovno najefikasnije kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti svaki obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F) pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima proizvodnje prikazane na panou 45 (a).

Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova Grafikon 10 -3. Dugoročni trošak i konstantni prinos na obim Kriva dugoročno prosečnog troška (LAC), koja je identična krivi dugoročnog graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SAC 1, SAC 2 i SAC 3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih troškova se Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 46 sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih troškova.

Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova Grafikon 10 -4. Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obima Kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivi kratkoročnih prosečnih troškova (SAC 1, SAC 2, SAC 3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosečnih troškova ne leže na krivi dugoročnih prosečnih troškova Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 47

Maksimiranje profita l П(q) = TR(q) - TC(q). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija Grafikon 10 -5. Kratkoročno maksimiranje profita Preduzeće bira obim proizvodnje (q*), tako da je profit razlika (A, B) između ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q) maksimalan. Uz taj obim proizvodnje granični prihod, MR (nagib krive prihoda) jednak je graničnom trošku, MC (nagib krive troška). 48

Maksimiranje profita l l l Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova, pa s vremenom profit poprima pozitivnu vrednost. Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*). U toj tački su granični prihod i granični trošak jednaki, a vertikalna udaljenost između prihoda i troškova (A, B) je najveća. Količina (q*) omogućava maksimiranje profita. Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad (q*), troškovi rastu brže od prihoda – granični prihod manji od graničnog troška, zbog čega profit opada kada se pređe obim proizvodnje (q*). Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su granični prihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća (firme). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 49

Maksimiranje profita l l Ovo pravilo možemo algebarski izvesti: П = TR - TC je maksimalan u tački u kojoj dodatno povećanje obima proizvodnje uopšte ne povećava profit, П/ q = 0, odnosno: П / q = R / q - C / q = 0, gde R / q je granični prihod (MR), a C / q je granični trošak (MC). Prema tome, zaključujemo da je profit maksimalan kada je: MR – MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 50

Granični prihod 30 20 30 50 - Tabela br. 10 -5. Količine, cene, ukupni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa Povećanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a povećavaju marginalni troškovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje se maksimalan Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 51 profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihodi su negativna veličina.

Granični prihod Slika br. 10 -3. Granični prihod (MR) MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstanto opada sa porastom autputa i posle 5. jedinice postaje negativan. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 52

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu Slika br. 10 -6. Krive dugoročnih prosečnih i marginalnih troškova Kad preduzeće proizvodi autput pri kome su dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto tako, kada LAC rastu, LMC su veći od LAC-a. Tačka A predstavlja minimalne troškove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC=LAC, odnosno kada kriva LAC dostiže svoj minimum. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 53

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu l l l 1. Dugoročni prosečni troškovi (LAC) i dugoročni marginalni troškovi (LMC). a) kada dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadaju tada su dugoročni marginalni troškovi (LMC) manji od LAC (polje B), odnosno rastu kada su LMC veći od LAC (polje D); b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC ukrštaju, (tačka A na slici 10 -6, a tačka M na slici 10 -2 pano b). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 54

Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu l l Kada su dugoročni granični troškovi jednaki dugoročnim prosečnim troškovima, proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ne menja prosečne troškove. Prema tome, ako su: a) LMC < LAC, prosečni troškovi opadaju (levo od tačke A), b) LMC > LAC, prosečni troškovi imaju trend rasta (desno od tačke A), c) LMC = LAC, prosečni troškovi su minimalni (u tački A). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 55

Dinamičke promene troškova kriva učenja l l l 1. Proizvodno iskustvo i kriva učenja а) radnicima u početku izvršavanja radnih zadataka treba više vremena. Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi; b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje; c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvo-ljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takođe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove; d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 56

Dinamičke promene troškova kriva učenja Grafikon 10 -6. Kriva učenja Proizvodni troškovi preduzeća mogu postepeno opadati zato što radnici i menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok kumulativni obim proizvodnje raste. Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 57

Dinamičke promene troškova kriva učenja Grafikon br. 10 -7. Učenje naspram ekonomije obima (razmera) Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje preduzeća zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC 1) ili zbog krive učenja (pomeranje sa A na C na krivoj AC 2). Prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 58