Poslovna informatika Prof dr Angelina Njegu Poslovna informatika

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Poslovna informatika Osnove softvera

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sadržaj Podela softvera Sistemski softver Operativni sistemi Mobilni operativni sistemi Programski softver Aplikativni softver

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Softver (Software) § Komponente računarskog sistema: ú Hardver i softver § Računarski softver (Computer Software) ili samo softver je: ú Kolekcija računarskih programa koji obezbeđuju instrukcije koje govore računaru šta i kako da radi ú Programi se nalaze u memoriji

Poslovna informatika Softver Podela softvera Prof. dr Angelina Njeguš § Sistemski softver: ú Operativni sistem računara ú Upravlja resursima računara: hardver, memorija, ulaz, izlaz, HD, adrese, baferi, . . . ú Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima ú Povezuje hardver i aplikativni softver ú Kreira se za određeni hardver (tip računara) § Aplikativni softver: ú Alat za pomoć računarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta ú Napisan je u odgovarajućem programskom jeziku Sistemski softver Programski softver Aplikativni softver § Programski softver ú Programi koji služe za pisanje drugih programa ú Alati koje koriste developeri za kreiranje, testiranje, održavanje i druge podrške programa i aplikacija ú Termin se odnosi i na relativno male programe kao što su kompajleri, debageri, interpreteri, text editori i dr. ú Kombinovani su u okruženja za integrisani razvoj (Integrated development Environment, IDE)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Podela softvera i njihova upotreba

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sistemski softver § Softver projektovan za rad hardvera i kao platforma za izvršavanje aplikativnog softvera § Sastoji se od sistemskih fajlova i programa koji čine operativni sistem računara: ú Sistemski fajlovi uključuju biblioteke funkcija, sistemske servise, drajvere za štampače i druge hardverske i konfiguracione fajlove ú Programi uključuju asemblere, kompajlere, alate za upravljanje fajlovima, sistemske alate, debagere § Ko sve ima sistemski softver? - Personalni računari, Internet serveri, mobilni telefoni, muzički player-i, ruteri, svičevi, wireless access points, konzole za igru, digitalne kamere itd.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta je operativni sistem (OS)? § OS je paket sistemskih programa koji služe za kontrolu hardvera i softvera i kao posrednik između korisnika, odnosno njegovog programa i računarskog hardvera

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Operativni sistem omogućava: 1. Upravlja resursima hardvera i softvera - Ovi resursi uključuju procesor, memoriju, prostore na disku i dr. (Kako se većina programa bori za CPU, memoriju, input/output, skladišta i dr. , operativni sistem u tom slučaju vodi računa da svaka aplikacija dobije neophodne resurse) 2. Obezbeđuje platformu za stabilan i konzistentan rad aplikacija sa hardverom bez potrebe za poznavanjem detalja o hardveru (Obezbeđuje interfjes za aplikacije (Application program interface, API) koji omogućava developerima da razvijaju aplikacije bez obzira na platformu)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovne funkcije operativnog sistema § Upravlja CPU aktivnostima § Kontrola, alokacija i upravljanje memorijom § Obezbeđuje interfejse sa magistralom i periferijskim uređajima § Kontrola ulaznih i izlaznih uređaja § Upravlja programima i podacima …

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Komponente operativnog sistema § OS je program koji je potreban korisniku da bi upravljao računarom, koristio uređaje spoljne memorije, pokretao ostale programe i dr. § Glavne komponente OS sistema su: ú Jezgro ú Sistemske biblioteke ú Korisnički interfejs ú Mrežni rad i serverski programi ú Pomoćni programi

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Jezgro (Kernel) § Najniži nivo – osnova operativnog sistema § Svi ostali delovi oslanjaju se na kernel i funkcionišu zahvaljujući njemu § Kernel se sastoji iz nekoliko delova, od kojih su najvažniji podsistemi za upravljanje: ú Procesima – kontroliše programe koji se često istovremeno izvršavaju (više procesorski rad) ú Memorijom – programi se izvršavaju unutar posebnih virtuelnih mašina (simulacija računara u računaru) - rešavaju se konflikti sa memorijom ú Ulazom/Izlazom – pristup periferijskim uređajima računara preko drajvera (posebnih upravljačkih programa) ú Datotekama (fajlovima) – alociranje fajlova na konkretnim uređajima spoljne memorije

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Povezivanje softvera i hardvera preko operativnog sistema API APLIKACIJA DRAJVER OPERATIVNI SISTEM UREĐAJ

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sistemske biblioteke § Korisnički programi komuniciraju sa operativnim sistemom putem tzv. sistemskih poziva § Sistemski poziv je potreban svaki put kada korisnički program želi da izvrši neku operaciju koja je pod kontrolom operativnog sistema ú Npr. da bi se pod Windows operativnim sistemom program prikazao korisniku, potrebno je da se otvori prozor. Program ne može sam da otvori prozor na ekranu, već poziva posebnu funkciju operativnog sistema ú Ova komunikacija se odvija preko posebnog interfejsa tzv. API § API (Application Programming Interface) predstavlja biblioteku funkcija, konstanti i definicija tipova preko kojih programi mogu komunicirati sa operativnim sistemom, hardverom i sl.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Korisnički interfejs (User Interface) § Interaktivnost korisnika sa OS obezbeđuje: ú Interfejs sa komandne linije (DOS) ú GUI (Graphical User Interface) interfejs (Windows)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Korisnički interfejs Komandna linija § Disk operativni sistemi (DOS) ú MS-DOS - u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima, brojevima, simbolima) ú Interfejs preko komandne linije (komande se pamte i ukucavaju)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Korisnički interfejs Grafički korisnički interfejs (GUI – Graphical User Interface): – Operativni sistem u kome je korisnik u interakciji sa računarom pomoću miša i ikona – Noviji GUI na bazi ekrana na dodir (touchscreen)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Mrežni rad i serverski programi § Mogućnosti umrežavanja i komunikacije su ugrađene u operativne sisteme, npr: ú Drajver za komunikacione uređaje (modem, mrežna kartica) ú Protokol za razmenu podataka (npr. TCP/IP za povezivanje preko Interneta) ú Osnovne klijentske aplikacije (e-mail, browsers …)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Pomoćni programi Programi za održavanje sistema, npr: § Rad sa spoljnom memorijom (defragmentacija, particionisanje hard diska, kopiranje ili snimanje DVD medija i sl. ) § Rad sa fajlovima (kopiranje, premeštanje, arhiviranje, bekap, kompresija (zip), deljenje ili spajanje fajlova i sl. ) § Održavanje sistema (instalacija/deinstalacija programa, podešavanje opcija sistema, merenje performansi, brisanje fajlova i sl. ) § Bezbednost (antivirusi, firewall programi…) i dr.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta se dešava između vremena kada korisnik upali računar do pojave ikona na desktopu? § Da bi se računar uspešno pokrenuo (boot), njegov BIOS, operativni sistem i hardverske komponente moraju ispravno funkcionisati ú neuspeh jednog od ova tri elementa dovešće do neuspele boot sekvence!

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta znači butovanje (booting)? § Butovanje je proces startovanja ili resetovanja računara § Postoje dva tipa butovanja: ú Cold booting – dešava se kada prvi put palimo računar ú Warm booting – događa se kada resetujemo računar § Tokom procesa butovanja računar puni operativni sistem u memoriju i priprema ga za korišćenje

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Proces butovanja § Prvi proces nakon što se upali računar je BIOS (Basic Input Output System) čije su glavne funkcije: 1. Izvršavanje POST testa (samo-testiranje - Power-On Self Test) – proverava sve hardverske uređaje (RAM, hard disk i dr. ) čiji podaci se nalaze memorisani na CMOS-u (mala memorija na matičnoj ploči). 2. BIOS proverava prioritet butovanja – može se podesiti da bude CD drajv, hard disk ili drugo. 3. Čitanje MBR (Master Boot Record) i prvog sektora na hard disku – sadrži tabelu particija i boot loader (mali program koji puni kernel u memoriju)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš CMOS (Complementary Metal Oxide Semiconductor) § 64 B memorijski čip veoma male snage § Koristi male baterije § Mala memorija na matičnoj ploči koja skladišti BIOS podešavanja § Pamti informacije kao što su tip hard diska, tastature, čip seta, vreme i datum § Napaja se baterijom na glavnoj ploči – vrlo male potrošnje CMOS čip i baterija

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Proces butovanja (nastavak) ú Ukoliko hardverski uređaji pravilno funkcionišu, BIOS traži OS da ga učita – CMOS daje informaciju gde se nalazi OS i to je obično na C disku, iako BIOS može pokrenuti OS i sa spoljnog diska – Redosled diskova koje CMOS gleda radi lociranja OS naziva se boot sekvenca, koja može biti menjana podešavanjem CMOSa ú Kada se OS inicijalizuje, BIOS kopira sve fajlove u memoriju i od tog trenutka OS preuzima kontrolu nad procesom podizanja sistema (boot) ú OS proverava raspoloživost memorije i puni drajvere koji treba da kontrolišu periferne uređaje (npr. štampač, skener, miš, tastatura i dr. ) - ovo je finalna faza boot procesa, nakon čega korisnik može pristupiti sistemskim aplikacijama radi obavljanja zadataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš BIOS interfejs § BIOS korisnički interfejs (User Interface, UI) - tipični meni sistem kojem se pristupa pritiskom na određeni taster u toku butovanja § BIOS UI omogućava: ú Konfigurisanje hardvera ú Podešavanje sistemskog sata ú Omogućavanje ili deaktiviranje sistemskih komponenti ú Podešavanje boot sekvence ú Podešavanje šifre za ulaz u BIOS UI. . .

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš lay A dap ter Detaljniji prikaz butovanja (pokretanja) sistema Disp Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § BIOS but program poziva seriju POST testova § Ugrađen dijagnostički program koji čekira hardver prema permanentno snimljenim podacima koji se drže u CMOSu § Radi veoma brzo § Oglašava se sa ‘bip’ ako postoji greška

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST lay A dap ter § CPU šalje signale kroz sistemsku magistralu (bus) da se osigura da korektno radi Disp Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST dap ter § CPU čekira sistemski tajmer Disp lay A Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § Tajmer obezbeđuje da se PC operacije odvijaju na sinhronizovan način

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST dap ter § Testira grafičku karticu (Video Display Adapter) Disp lay A Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § Obično je ovo prvi put da se nešto prikaže na ekranu

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST dap ter § Čekira RAM Disp lay A Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § Monitor može prikazati količinu memorije koja je čekirana

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST lay A dap ter § Čekira tastaturu Disp Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § Čekira da li je neki taster pritisnut § Pritiskom na neki taster može se prekinuti proces butovanja

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST dap ter § Šalje signale preko specifičnih puteva na magistrali do svakog pogona diska § Čeka odgovor da vidi koji diskovi su tamo Disp lay A Power Supply Hard Drives CPU CMOS RAM Floppy Drives § Na svakom pogonu diska obično kratko zasvetli indikatorska dioda § Može se dobiti odgovor na ekranu šta je pronađeno

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Disp Ada lay pter POST Power Supply Hard Drives CMOS CPU RAM Floppy Drives § Rezultati POST se porede sa uskladištenim podacima u CMOS čipu § Razlike mogu dati grešku § Svaka promena u osnovnoj konfiguraciji sistema snima se u CMOS

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš POST prema Boot procesu § Ponekad se na ekranu prikažu sumarne informacije koje je BIOS pronašao u sistemu pred početak butovanja OS § To su tipično informacije: ú Tip procesora ú Brzina sistemskog kloka (MHz/GHz) ú IDE/ATA diskovi ú Osnovna (primarna) RAM memorija ú Proširene memorije ú Veličina keš memorije ú Portovi. . .

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Više butabilni OS § § § Omogućavaju korisniku da imaju više od jednog OS na istom računaru Kod startovanja, operater selektuje koji instalirani OS će koristiti Samo jedan OS u isto vreme može raditi osim u sistemu virtuelnih mašina ú Virtuelna mašina je samostalna radna sredina koja se ponaša kao da je izdvojeni računar § USLOV: svaki OS na posebnoj particiji!! USLOV

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Operativni sistemi Podela prema broju korisnika § Klasifikacija OS prema broju korisnika ú Jednokorisnički (singleuser) – Namenjeni jednom korisniku – Mikroračunari namenjeni za jednu funkciju ú Višekorisnički (multiuser) – Istovremeni pristup više korisnika istovremeno

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Operativni sistemi Podela prema nameni § Klasifikacija OS prema nameni ú OS opšte namene – Za aplikativne poslove: obrada teksta, tabela, slika itd. – Npr: Windows XP, Windows 7, . . ú Specijalizovani OS – Najčešće za namenske servere – Npr: server baze podataka, aplikativni server, mrežni server, . . . – Npr: DNS, SQL Server, Web. Sphere Application Server …

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Pregled OS Microsoft familija OS: ú ú MS-DOS Windows 3. 1/3. 11/95/98 Windows NT 3. 51/4. 0 Windows 2000/XP/Vista/7/8/10 Ostale platforme: ú ú Unix/Linux Macintosh MAC OS X Lion Google Chrome OS … 8 (2012) MAC OS X 10. 8 Mountain Lion (2012) Chrome OS (2012)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Unix § Primarno se nalazio u naučnom ili istraživačkom okruženju § Postoje brojne popularne verzije Slojevi UNIX arhitekture

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Linux § Linux je UNIXov klon § Linus Torvalds - autor Linux operativnog sistema § Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software) § Danas Linux pokreće Web servere, filmske i animacione radne stanice, superkompjutere itd ú Preko 50% serverskih OS instalacija u svetu ú Prvih 10 superkompjutera § Može se instalirati na različite uređaje: ú Za mobilne telefone, konzole za igru, PC, mainframe, superkompjutere Linus Benedict Torvalds – softver inženjer i haker

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Linux § Postoje brojne verzije tzv. “distribucije” § Verzije: ú Redhat – za open source računarstvo ú Susse – stabilnost i bezbednost (na mainframe računarima) ú Mandrak – jednostavan za korišćenje, uglavnom za kućnu upotrebu ú i mnoge druge

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Linux OS - Prednosti i nedostaci Prednosti • Niska cena i velika stabilnost • Jeftiniji zahtevani hardver • Imun na većinu virusa, trojanaca i Windows ranjivosti • Radi na velikom broju različitih CPUs • Čita većinu fajl sistema i može ih instalirati kao “samo za čitanje” (read only) Nedostaci • Teži za korišćenje za prosečne korisnike • Manje softverskih aplikacija na raspolaganju • Manje sistemskih eksperata i administratora • Nije univerzalno podržan od glavnih snabdevača

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Apple Macintosh (mac. OS) § Prva verzija objavljena u januaru 1980. § User-friendly § Brojni OS ažurirani tokom proteklih godina § Poslednja verzija mac. OS 10. 13 High Sierra objavljena je u 2017.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš mac. OS High Sierra (version 10. 13)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Mobilni operativni sistemi § Mobilni OS je operativni sistem koji kontroliše smartphone, tablet ili druge mobilne uređaje § Kombinuje karakteristike PC operativnih sistema sa: ú touchscreen ú Bluetooth ú Wifi ú GPS mobilnom navigacijom ú Kamerom ú prepoznavanje govora ú snimanje glasa ú muzički plejer i dr.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Istorija razvoja mobilnih OS § Istorija razvoja: ú 1993 – prvi smartphone, IBM Simon sa touchscreen-om, email i PDA karakteristikama ú 1996 – Palm OS mobilni operativni sistem ú 1996 – prvi Windows CE Handheld PC uređaji ú 2000 – Symbian postaje prvi moderan mobilni OS za smart telefone (Ericsson R 380) ú 2001 – Kyocera 6035 je prvi smart telefon sa Palm OS ú 2002 – Microsoft Windows CE (Pocket PC) smart telefoni ú 2002 – Black. Berry objavljuje svoj prvi smart tel. ú 2007 – Apple i. Phone sa i. OS uvodi i. Pod, “mobilni telefon” i “internet komunikator” ú 2007 – Open Handset Alliance (OHA) formirana je od strane Google, HTC, Sony, Dell, Intel, Motorola, Samsung, LG i dr. ú 2008 - OHA objavljuje Android 1. 0 za HTC Dream (T-Mobile G 1) kao prvi Android telefon ú 2009 - Samsung objavljuje Bada OS sa pojavom telefona Samsung S 8500 ú 2011 – Mee. Go je prvi mobilni Linux predstavljen sa Nokia N 9 u saradnji sa Nokia, Intel i Linux ú 2012 – Lenovo K 800 će biti prvi Intel powered smartphone (Android OS)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Udeo na tržištu

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta je Android? § Reč android označava robota ili sintetički organizam projektovan da se ponaša i izgleda kao čovek § Stek softvera za mobilne uređaje koji uključuje operativne sisteme, srednji sloj (middleware) i ključne aplikacije § Android SDK (Software Development Kit) obezbeđuje alate i API neophodne za razvoj aplikacija na Android platformi koristeći Java programski jezik ú http: //developer. android. com § Poslednja verzija Android 5. 0

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Android arhitektura

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Program (softver) § Računar je sam po sebi brza, ali glupa mašina: § Softver ili program ga čini pametnim § Koraci razvoja programa su: ú Modelovanje sistema kroz crtanje dijagrama, algoritama i sl. ú Razvoj i testiranje sistema kroz implementaciju u konkretnim alatima, programskim jezicima i sl. § Bugs – greške u softveru, zbog kojih program ne daje očekivane izlaze (krpljenja - “pečovanja” u toku eksploatacije)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Algoritam § Skup procedura korak po korak kojima se rešava određeni posao (poslovni proces)

Osnove softvera Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Programski jezik § Mašinski jezik ú numerički kodovi koji reprezentuju instrukcije: ADD, SUB, INC, MOV, AND, XOR, . . . § Jezici visokog nivoa ú nalaze se između mašinskog jezika i prirodnog ljudskog jezika, npr: C, C++, Java, Visual Basic, . . . § Kompajleri ú prevode jezik visokog nivoa u mašinski jezik § Grafički programi, CASE alati, . . . ú koriste se na jednostavan način, da bi se zaobišla kompleksna sintaksa programskih jezika

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Aplikativni softver § Korisničke aplikacije • Softver za vođenje računovodstva, grafički programi, multimedijalni alati, edukacija, igre, . . . • Aplikativni softver odlikuje: • Dokumentacija • Nadogradnja (Upgrading) • Kompatibilnost • Odricanje od odgovornosti (Disclaimers) • Licenciranje • Distribucija

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Odlike aplikativnog softvera § Dokumentacija: ú Tutorial manual, Reference manual, Help fajlovi, On-line helpovi • Nadogradnja softvera (Upgrading) • Proizvođači popravljaju svoje proizvode, uklanjaju bagove i dodaju nove mogućnosti (karakteristike – features); • Manje izmene se označavaju decimalnom tačkom kod naziva verzije softvera, a veće izmene se označavaju sledećim brojem § Kompatibilnost ú Obezbeđuje da softver korektno radi na datom hardveru, operativnom sistemu i periferijama. ú Mekintoš korisnici mogu da kupe softverske emulatore koji: simuliraju Windows mašinu na Mekintošu i prevode sve Windows instrukcije u Mekintošove ekvivalente

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Odlike aplikativnog softvera (nastavak) § Odricanje ú Proizvođači softvera ograničavaju svoju odgovornost za moguće probleme u funkcionisanju softvera, prodajući ga “kao što jeste” § Licenciranje ú Komercijalni softver je po pravilu zaštićen autorskim pravima, usled čega se zabranjuje nelegalno kopiranje u cilju daljnje distribucije § Copyright ú zaštićen softver koji se ne sme nelegalno kopirati § Distribucija

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Paketi aplikativnih softvera § Paketi više aplikativnih softvera mogu se prodavati i kao zasebni programi § Microsoft Office System - najpopularnija aplikativni paket obuhvata: – Word (program za obradu teksta) – Excel (tabelarni program) – Power. Point (program za grafičke prezentacije) – Access (baze podataka) – Outlook (program za upravljanje personalnim informacijama i emailom). . .

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Specijalizovani softveri § Vertikalno tržište i specijalizovani softver (custom applications) • Cena ovog softvera je mnogo veća od aplikacija namenjenih masovnom tržištu • Softver prilagođen datom poslu: – Softver za hotelijerske industrije – Softver za farmaceutske industrije – Softver za automobilsku industriju – Softver za medicinske operacije – Softverske potrebe pojedinačnih klijenata – Softveri za dizajn proizvoda – …