Prof dr Angelina Njegu Od digitalne do ekonomije

Prof. dr Angelina Njeguš Od digitalne do ekonomije deljenja ü Digitalna ekonomija ü Poslovni pritisci na organizacije u novoj ekonomiji ü Strategijski informacioni sistemi ü Šta je uticalo na pojavu digitalne ekonomije, a šta na pojavu ekonomije deljenja ü Ekonomija deljenja (Shared Economy) ü Pregled Internet tehnologija

Prof. dr Angelina Njeguš Plan knjige

Prof. dr Angelina Njeguš Nova ekonomija vs stara ekonomija § Ekonomija je sistem ljudskih aktivnosti koje se odnose na proizvodnju, distribuciju, razmenu i potrošnju roba i usluga u određenoj zemlji. § Ekonomski sistem je skup određenih društvenih institucija koje se bave proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom roba i usluga u određenom društvu. § Digitalna ekonomija je posebna nauka koja se odnosi na globalnu mrežu ekonomskih i društvenih aktivnosti koje se zasnivaju na digitalnim tehnologijama, servisima i web sadržajima. § Sinonimi za digitalnu ekonomiju su „Internet ekonomija”, „Nova ekonomija” ili „Web ekonomija”.

Prof. dr Angelina Njeguš Šta je digitalna ekonomija?

Prof. dr Angelina Njeguš Digitalna ekonomija § Digitalna ekonomija (Digital Economy, DE) je savremeni način privređivanja u kome se izrazito koriste informacione tehnologije, a naročito Internet servisi § Osnovni učesnici u digitalnoj ekonomiji, a koji se obično označavaju velikim slovima su: ú G (Government) - država, administracija, uprava ú B (Business) – privreda, preduzeća, institucije ú C (Customer/Consumer/Citizen) – kupac, potrošač, građanin

Prof. dr Angelina Njeguš Poređenje stare i nove ekonomije

Prof. dr Angelina Njeguš Poslovni pritisci na organizacije u novoj ekonomiji § Poslovno okruženje je kombinacija društvenih, pravnih, ekonomskih, fizičkih i političkih faktora koji utiču na aktivnosti poslovanja. § Značajne promene u bilo kojim od ovih faktora dovode do stvaranja poslovnog “pritiska” na organizaciju Slika 1 Ambijent u kome posluje preduzeće

Prof. dr Angelina Njeguš Pritisci na poslovanje organizacije § Postoje generalno tri tipa poslovnog pritiska sa kojima se organizacija suočava i to: 1. Tržišni pritisak: – – Globalna ekonomija Jaka konkurencija Promena prirode radne snage Moćni klijenti 2. Tehnološki pritisak: – Tehnološke inovacije i zastarelost – Suviše informacija 3. Socijalni pritisak: – – Vladine regulative (zakoni, propisi) Trošenje na socijalne programe Zaštita od terorističkih napada Etnička pitanja

Prof. dr Angelina Njeguš Strategijski informacioni sistemi § Rešenje: primena savremenih informacionih tehnologija koje prate ciljeve, strategiju i poslovne procese organizacije § Neke od strategija za sticanje konkurentne prednosti i njima odgovarajuće IT su: ú Strategija orijentacije na kupca – informacioni sistemi za upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) alati – inteligentni i personalizovani portali – mobilni servisi i dr. ú Strategija inovativnosti – informacioni sistemi za upravljanje životnim ciklusom razvoja proizvoda (Product Lifecycle Management, PLM) omogućavaju upravljanje životnim ciklusom proizvoda od ideje, preko dizajna i proizvodnje, do distribucije i servisiranja

Prof. dr Angelina Njeguš Strategijski informacioni sistemi ú Strategija opšteg vođstva u troškovima – sistemi za upravljanje resursima organizacije (Enterprise Resource Planning, ERP) – sistemi za upravljanje lancima snabdevanja (Supply Chain Management Systems, SCM) i dr. ú Strategija diferenciranja proizvoda ili usluga – Podrazumeva da se proizvod ili usluga izdvajaju od proizvoda konkurencije po imidžu, tehnologiji, dizajnu, postrodajnim uslugama, kanalima prodaje, kvalitetu itd.

Prof. dr Angelina Njeguš Šta je uticalo na pojavu digitalne ekonomije, a šta na pojavu ekonomije deljenja? § Internet je globalna mreža računara ili računarskih mreža koji komuniciraju i razmenjuju podatke putem standardizovanog paketa Internet protokola (Internet Protocol Suite) - TCP/IP, obezbeđujući nekoliko usluga tzv. servisa. * Protokoli su pravila i tehničke procedure koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreženih računara

Prof. dr Angelina Njeguš Umrežavanje računara § Internet nije ništa drugo do fizički povezani računari, putem: ú ú koaksijalnih kablova sa uporednim paricama optičkih kablova bežično putem radio talasa ili infracrvenih signala

Prof. dr Angelina Njeguš Servisi Interneta § Servisi Interneta se mogu grupisati: Osnovni servisi (e-mail, FTP, Telnet i dr. ) Javni servisi (IM, WWW i dr. ) Servisi za pretraživanje (Yahoo, Google i dr. ) Sigurnosni servisi ( Pretty Good Privacy - PGP, Secure Shell - SSH i dr. ) ú Sistemski servisi (Ping, X-windows i dr. ) ú ú

Prof. dr Angelina Njeguš Javni servisi - WWW § World Wide Web (WWW ili kraće Web) – podrazumeva međupovezanu kolekciju hipertekstualnih dokumenata i multimedijalnog sadržaja dostupnih na Internetu

Prof. dr Angelina Njeguš Pregled Web generacija Web 1. 0 (1991 – 2004) – tradicionalna ekonomija § Osobine: ú Statičke web stranice ú slaba interaktivnost ú klijent nema uticaj na sadržaj. . . § P 2 W (People to Web) – razvijali Web sajtove za korisnike

Prof. dr Angelina Njeguš Web 2. 0 (2004 – 2009) – Digitalna ekonomija § Osobine: ú Dinamički generisane stranice ú jaka interaktivnost ú klijenti generišu sadržaj ú Kolaborativnost § P 2 P (People to People) – razvijani Web sajtovi kako bi ih korisnici prilagođavali svojim potrebama

Prof. dr Angelina Njeguš Web 2. 0 (nastavak) § Termini: ú blogovanje (bloging) ú Web zajednice (Web communities) ú hostovanje servisa (hosted services) ú Web aplikacije ú sajtovi za društveno umrežavanje (socialnetworking) ú sajtovi za deljenje videa (video -sharing) ú wiki koncept (npr, Wikipedia) … 17

Prof. dr Angelina Njeguš Web 2. 0

Prof. dr Angelina Njeguš Web 3. 0 (2009 -. . . ) – pojava deljene ekonomije Dok Web 2. 0 koristi Internet da bi se povezao sa ljudima, Web 3 koristi Internet kako bi se povezao sa informacijama ili računarima! § Npr. , lični asistent koji poznaje profil svog vlasnika i pristupa informacijama na Internetu da bi najbolje odgovorio na zahteve § W 2 W (Web to Web) – kombinuje više različitih aplikacija u jednu, koristi: ú semantički web ú inteligentne pretraživače ú georeferencirane Web aplikacije i dr.

Prof. dr Angelina Njeguš Servisi za pretraživanje – Semantički Web § Među rezultatima pretrage nalazi se gomila nepotrebnih i nevažnih informacija, na koje korisnik gubi dosta vremena u potrazi za onom pravom ú Nedostatak standardizacije i zajedničkog rečnika i dalje stvara heterogenost, koja sprečava razmenu informacija i komunikacija § Semantički Web je naprednija verzija Weba u okviru koje je derfinisana semantika informacija i servisa na Webu, u cilju boljeg razumevanja, preciznijih rezultata pretrage Web sadržaja, bolje integracije podataka, navigacije i automatizacije zadataka ú Semantika izučava šta nešto znači, dok sintaksa izučava stukture/oblike onoga čime se nešto izražava

Prof. dr Angelina Njeguš Semantički Web § Sadašnji Web se sastoji od resursa (izvora) i linkova ú Izvori su Web dokumenti namenjeni za korisničku upotrebu i obično ne sadrže meta podatke koji opisuju čemu služe i koje su njihove relacije prema ostalim Web dokumentima ú Semantički Web se sastoji takođe od resursa i linkova, ali ovde su oni obogaćeni meta podacima koji daju više informacija

Prof. dr Angelina Njeguš Semantički Web § Arhitekturu semantičkog weba čine: ú XML (e. Xtensible Markup Language) ú RDF (Resource Description Framework) – modeliranje meta-podataka o resursima na webu ú Ontologije 22

Prof. dr Angelina Njeguš RDF graf

Prof. dr Angelina Njeguš

Prof. dr Angelina Njeguš Razvoj generacija Web-a 25

Prof. dr Angelina Njeguš Deljena ekonomija (Shared economy) § Ekonomija deljenja je ekonomski model koji je definisan kao aktivnost zasnovana na ravnopravnom pristupu (Peer-to-Peer, P 2 P), a koji se temelji na sticanju, pružanju ili deljenju pristupa robi i uslugama putem online platformi zasnovanih na zajednici. 26

Prof. dr Angelina Njeguš Postojeći sistemi ekonomije deljenja 27

Prof. dr Angelina Njeguš 28

Prof. dr Angelina Njeguš Pregled Internet tehnologija Standard za komunikacije Standard za korisnički interfejs XML Portabilan kod Portabilni podaci

Prof. dr Angelina Njeguš TCP/IP protokol § TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) se sastoji od dva protokola i to: ú TCP zaduženog za pouzdani prenos podataka od jednog do drugog mrežnog račuanara i ú IP koji vrši adresiranje, izbor putanje paketa i upravlja rutiranjem paketa do njihovog konačnog odredišta. § IP adresa (Internet Protocol, IP) je jedinstvena numerička identifikacija i adresa računara koja se označava kao kombinacija četiri osmobitna broja u dekadnom sistemu ú Pošto su ovi nizovi brojeva teški, kako za pamćenje, tako i za kucanje, napravljen je DNS (Domain Name System) sistem naziva domena. ú Na primer, IP adresa 212. 62. 45. 222 odgovara domenu fpi. singidunum. ac. rs.

Prof. dr Angelina Njeguš TCP/IP

Prof. dr Angelina Njeguš HTML vs XML § § § HTML obezbeđuje samo vizuelni prezentacioni sloj za brouzere i ne bavi se sadržajem podataka XML se bavi samo sadržajem podataka, a ne i njihovim načinom prikazivanja XML definiše samo šta su podaci, a ne i šta će se sa njima raditi.

Prof. dr Angelina Njeguš XML vs HTML

Prof. dr Angelina Njeguš Programski jezik JAVA § Specifikacija Jave obuhvata: ú Specifikaciju jezika Java ú Specifikaciju Java virtuelne mašine (JVM) - deo softvera koji se ponaša kao virtuelni CPU, interpretirajući, a potom izvršavajući instrukcije bajt koda. JVM predstavlja specifikaciju platforme za izvršavanje Java programa u čijoj osnovi se nalazi programski model izmišljenog procesora § Kompanija Sun Microsystems je stavila u javno vlasništvo JVM interpreter, kompajler i skup drugih razvojnih alata grupisanih u paket pod nazivom Java Development Kit (JDK). § Pomoću Jave se mogu napraviti dve vrste programa: ú Aplikacija – samostalni program za rešavanje jednog ili skupa problema koji se izvršava na računaru pod njegovim operativnim sistemom ú Aplet – dinamički interaktivni program koji se izvršava pomoću čitača u okviru Web stranice klijenta

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 1

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 2

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 3

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 4

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 5

Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 6

Prof. dr Angelina Njeguš Intranet • Intranet predstavlja lokalnu mrežu koja korišćenjem Internet tehnologija omogućava zaposlenima da međusobno komuniciraju, razmenjuju dokumenta ili razvijaju aplikacije § Korišćeni servisi intraneta su: ú e-mail ú upravljanje sadržajem (content management) ú upravljanje dokumentima (document management) ú inteligentna retraga ú društveno umrežavanje (social networking) ú upravljanje pristupom informacijama ú upravljanje mrežom i dr.

Prof. dr Angelina Njeguš Extranet • Extranet je privatna mreža koja koristi Internet tehnologije radi deljenja pojedinih ili celokupnih poslovnih informacija ili operacija sa sistemima klijenata i poslovnih partnera § Extranet treba da obezbedi bezbednost i privatnost, što uključuje: ú firewall servere (firewall server management) ú digitalne sertifikate (digital certificates) ú ili slične načine autentifikacije korisnika, enkripciju poruka i dr.