Nastava stranih jezika u savremenom evropskom kontekstu Fokus

Nastava stranih jezika u savremenom (evropskom) kontekstu Fokus i ciljevi

• Aktivno učešće u životu savremene višekulturne i višejezične međunarodne zajednice → promena stava prema nastavi stranih jezika → definisanje različitih nivoa kompetencije u stranim jezicima. • Postizanje nižih, odn. viših nivoa kompetencije u većem broju jezika – realan uslov za razvoj različitih, individualnih višejezičnih profila. • Savremena (prvenstveno evropska) nastava stranih jezika teži: Ø izgradnji pojedinaca sposobnih da učestvuju u interkulturnoj interakciji na više jezika (kojima vladaju na različitim nivoima), Ø da im omogući upoznavanje većeg broja kulturnih zajednica.

Principi nastave stranih jezika : • Ciljevi : NE očekuje dostizanje nivoa kompetencije sličnog onome koji karakteriše izvornog govornika u nekom jeziku. • Ciljevi i ishodi → različiti nivoi kompetencije → stvaranje uslova za razvoj različitih, individualnih plurilingvalnih profila.

NAPOMENA: • Multilingvizam –odnosi se na plan države, deklarativnog karaktera • Plurilingvizam – podrazumeva poznavanje više jezika na nivou pojedinca • Oba pojma se na srpski jezik za sada prevode terminom višejezičnost, čime se gube značajne razlike u značenju.

• Nastava stranih jezika �plurilingvalna kompetencija i mogućnost kontinuiranog učenja jezika tokom čitavog života. • Načini za realizaciju ovog cilja: 1. Prvi se predlaže dokumentom » Zajednički evropski okvir « Saveta Evrope: Evropski jezički portfolio koji nudi format u kome se učenje stranih jezika i interkulturna iskustva najrazličitijih vrsta (unutar školskog sistema, ali i izvan njega) mogu beležiti i manje ili više formalno priznavati.

2. Drugi: evaluacija jezičkih kompetencija kroz sistem standardizovanih i međunarodno priznatih ispita/testova. • Standardizovane diplome/sertifikati važe na teritoriji čitavog kontinenta i šire. • Izradu i sadržaj postojećih testova za različite jezike kao L 2 (npr. engleski, francuski, španski, nemački, itd. ) koordinira veći broj međunarodnih asocija. • Evropska asocija ispitivača za jezike (Association of Language Testers of Europe, ALTE): Øu direktnoj je sprezi sa Savetom Evrope; Ø značajno je doprinela razvoju deskriptora i nivoa jezičkih kompetencija sadržanih u Zajedničkom evropskom okviru za jezike; ØALTE sertifikuje organizacije širom Evrope da izdaju međunarodno priznate diplome.

Savet Evrope i politika nastave i učenja jezika

• Savet Evrope (Council of Europe): oformljen neposredno posle II svetskog rata (1949. godine). • Jedna od ključnih institucija Saveta Evrope: Modern Languages Division (sada: Language Policy Division), od sedamdesetih godina prošlog veka naovamo bavi se pitanjima nastave i učenja jezika. • Prvi veliki projekti: metodologija i Pragovi znanja

• Projekat "shared educational culture" – u osnovi "Zajedničkog evropskog okvira" (konačna verzija objavljena 2001. godine. • Fokus: na oblicima organizovanja nastave jezika (nastavnim programima i planovima, odn. kurikulumima i silabusima). • Okvir nudi opise referentnih nivoa jezičkih kompetencija koji olakšavaju školama i ostalim institucijama obrazovnog sistema pripremu kurseva i obezbeđivanje mogućnosti za ponudu većeg broja stranih jezika učenicima, kao i za kontinuirano učenje tokom čitavog života

• Savet Evrope – projekat za demokratsko državljanstvo – osnovne kompetencije koje mora imati nezavisna i slobodna osoba, svesna svojih prava i obaveza u društvu u kome vlada zakon i sloboda izraza: ØKognitivne kompetencije: üznanja političke i pravne prirode u vezi sa pravilima života u zajednici; üpoznavanje sveta i njegove istorijske i kulturne dimenzije; üproceduralne kompetencije: sposobnost govora i argumentacije, sposobnost za kritičko mišljenje; üznanja o osnovnim principima i vrednostima ljudskih prava demokratskog državljanstva.

Ø Afektivne kompetencije: stavovi i vrednosti. ØDruštvene kompetencije: üsposobnost suživota sa drugima, üsposobnost sradnje, učestvovanja u grupnim zadacima, üpreuzimanje odgovornosti, üsposobnost za nenasilno i demokratsko rešavanje konflikata, üsposobnost za učestvovanje u javnim debatama, uz racionalnu argumentaciju.

Komptencije se dalje mogu razraditi kroz grupu praktičnih veština: ØIntelektualne veštine: üpronalaženje i kritička procena informacija iz različitih izvora (uključujući medije masovne komunikacije), üprepoznavanje predrasuda, stereoptipa i diskriminacije, itd. ØDruštvene veštine: üprepoznavanje i prihvatanje različitosti, üuspostavljanje pozitivnih ličnih kontakata, ünenasilno rešavanje sukoba, itd.

Zajednički evropski referentni okvir za učenje, nastavu i evaluaciju jezika Implikacije za nastavni proces

• Poslednji u nizu priručnika koje od 1971. godine objavljuje Savet Evrope • Pripreman uz aktivno učešće velikog broja predstavnika profesija u vezi sa nastavom jezika u Evropi i izvan nje. • Namenjen je i profesionalcima u oblasti nastave jezika i evaluacije u nastavi jezika, i učenicima jezika.

Neka od pitanja kojima se bavi ovaj dokument 1. Šta se zapravo dogadja kada govorimo (ili pišemo) u komunikaciji sa drugom osobom? 2. Šta nam omogućava da delamo na taj način? 3. Koliko toga moramo da naučimo da bismo koristili novi jezik? 4. Kako da definišemo ciljeve i određujemo indikatore progresa u procesu koji vodi od potpunog neznanja do kompetentne upotrebe jezika? 5. Koji su procesi uključeni u učenje jezika? 6. Šta možemo da uradimo da pomognemo sebi i drugima da efikasnije uče jezike?

“Okvir” teži da zadovolji i određene organizacione kriterijume, tj. da bude sveobuhvatan, transparentan i koherentan: • Sveobuhvatan: niz informacija o određivanju ciljeva nastave, odabiru metoda i jezičkih materijala u nastavi jezika. • Nudi i šemu parametara, kategorija i primera na osnovu kojih se definišu kompetencije (znanja, veštine i stavovi). • Cilj: uspešna upotreba jezika u kulturnim kontekstima koji se razlikuju od onih u kojima su odrasli. • 6 nivoa kompetencije koji se mogu koristiti kao markeri progresa u procesu učenja jezika.

• Transparentan – sadrži informacije koje su jasno formulisane, dostupne i razumljive svim zainteresovanim stranama. • Koherentan – podaci sadržani u» Zajedničkom evropskom okviru « u međusobnom su suglasju: različiti aspekti obrazovnih sistema koji se odnose na oblast nastave i učenja jezika u harmoničnoj su vezi.

Nivoi kompetenicije prema » Okviru « 1. 2. 3. 4. A 1 = Početni nivo ili otkrivanje (Breakthrough) A 2 = Srednji nivo ili preživljavanje (Waystage) B 1 = Prag nivo (Threshold) B 2 = Napredni nivo ili nezavisni kandidat (Vantage) 5. C 1 = Samostalni nivo ili kompetencija efektivne operativnosti (Effective Operational Proficiency) 6. C 2 = Vladanje jezikom (Mastery)

Ovih šest nivoa klasifikovano je u tri grupe:

Jezičke aktivnosti • Jezičke aktivnosti zavise od recepcije, produkcije, interakcije i medijacije. • Svaka od ovih aktivnosti može se sprovoditi u govoru i u pisanju, ili samo u govoru, ili samo u pisanju. • Jezičke aktivnosti recepcije (usmene/pisane) ili produkcije (usmene/pisane) neophodne su prilikom procesa interakcije. U Zajedničkom okviru one se tretiraju kao zasebne cjeline.

• Aktivnosti recepcije �tišina i pažnja u odnosu na izvor. Igraju značajnu ulogu u mnogim ZEO predlaže sledeće postupke u tretmanu grešaka i oblicima učenja (razumevanje časa, korišćenje omaški: udžbenika, stručne literature, dokumenata). 1) nastavnik ispravlja odmah • Aktivnosti produkcije –značajne funkcije u 2) ispravljaju drugi učenici školskom i profesionalnom domenu (tokom 3) nastavnik beleži i ispravlja kasnije usmene prezentacije, pismenih izveštaja, 4) nastavnik ne samo što ispravlja, već i objašnjava i analizira izrada studija) i funkcije u cilju društvene 5) lapsuse zanemaruje, a greške ispravlja evaluacije (ocena pismenih sastava, lakoća i 6) ispravlja samo ono što ometa komunikaciju opuštenost uzimanja reči, usmeno izražavanje). 7) ignoriše greške

• Aktivnosti interakcije podrazumevaju barem dva učesnika koji pismeno ili usmeno naizmenično koriste produkciju i interakciju. Prilikom učenja i upotrebe jezika, uglavnom se poklanja velika pažnja samoj interakciji, s obzirom na značaj koji ima u komunikaciji. • Aktivnosti medijacije (usmene ili pismene) – istovremeno učešće elemenata recepcije i produkcije koji, prevođenjem, prepričavanjem ili izveštavanjem, omogućavaju nekom trećem licu (pre)formulisanu verziju prvobitnog teksta, kome ono nije imalo direktan pristup.

Nastava stranih jezika u Srbiji i “Okvir” • Dalja integracija Srbije → veća mobilnost stanovništva i unapređenje efikasnosti međunarodne komunikacije, uz istovremeno poštovanje identiteta pojedinca i kulturne zajednice iz koje dolazi. • Neophodno je svima omogućiti lakši i brži pristup različitim vrstama informacija, intenziviranu interpersonalnu interakciju (npr. putem savremenih elektronskih medija), bolje uslove rada i dublje razumevanje međusobnih sličnosti i razlika.

• Učenje i nastava stranih jezika = kontinuirani proces koji se odvija kako u školi tako i van nje tokom čitavog života pojedinca. • Obezbeđenje uslova za takvu vrstu neprestanog unapređenja je jedan od ciljeva. • Preporuka Saveta Evrope: Øuspostavljanje i unapređenje komunikacije i saradnje među obrazovnim institucijama različitih zemalja → stvaranje baze za međusobno prepoznavanje i nostrifikaciju diploma i drugih sertifikata kojima se potvrđuje znanje nekog jezika, Ø pružanje neophodne pomoći pojedincima i institucijama u ostvarivanju ciljeveva.

• Autori programa i planova za strane jezike u osnovnom i opšteobrazovnom srednjem obrazovanju njihove sadržaje i strukturu su direktno korelirali sa nivoima » Okvira «: • Prvi strani jezik (od I razreda OŠ): kraj VIII r. – nivo A 2; kraj IV r. gimnazije – nivo B 1 • Drugi strani jezik (od V r. OŠ): kraj VIII r. – nivo A 1; IV r. gimnazije – nivo A 2+

Cilj (opšti, zajednički za sve razrede osnovne škole) • Osposobljavanje učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog okruženja. Istovremeno, nastava stranih jezika treba da: • podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika; • olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija; • stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost; • podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.

Opšti standardi • Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.

Posebni standardi (IV razred, 4. godina učenja) • Razumevanje govora: učenik razume i reaguje na kraći usmeni tekst u vezi sa poznatim temama. • Razumevanje pisanog teksta: učenik čita sa razumevanjem kratke pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama. • Usmeno izražavanje: učenik samostalno usmeno izražava sadržaje u vezi sa poznatim temama. • Pismeno izražavanje: učenik u pisanoj formi izražava kraće sadržaje u vezi sa poznatim temama, poštujući pravila pisanog koda.

• Interakcija: učenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje informacije u vezi s poznatim temama poštujući sociokulturne norme komunikacije. • Znanja o jeziku: učenik prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije i uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika. *znanje o jeziku = funkcionalno znanje, odn. sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE (iste od I do V razreda) • Predstavljanje sebe i drugih • Pozdravljanje • Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) • Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi • Postavljanje i odgovaranje na pitanja • Molbe i izrazi zahvalnosti • Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti • Izražavanje dopadanja/nedopadanja

• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba • Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) • Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz. . . , levo, desno, gore, dole. . . ) • Davanje i traženje informacija o sebi i drugima • Traženje i davanje obaveštenja • Opisivanje lica i predmeta • Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu • Izražavanje pripadanja i posedovanja • Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku

• Skretanje pažnje • Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja • Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

Teme i situacije po domenima upotrebe jezika (Domeni: jezik u kontekstu) ØPrivatno • zajedničke aktivnosti i interesovanja u školi i van nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji); • dogovor i uzajamno poštovanje među članovima porodice; • privatne proslave (rođendan, godišnjice i dr. ); • priprema, planiranje, organizacija, podela poslova; • obaveze u kući, uređenje prostora u kojem se živi, promene u sopstvenom kutku (posteri, nove boje. . . ); • izražavanje obaveze, zabrane, nedostataka.

ØJavno • razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj sredini i drugim živim bićima (opisivanje vremena, prognoza); • tradicija i običaji u kulturama zemalja čiji se jezik uči (karneval i dr. ); • obroci (sličnosti i razlike sa ishranom u zemljama čiji se jezik uči), naručivanje hrane, saveti o higijeni u kuhinji; • stambena naselja – kako stanujemo (blok, naselje, kuća itd. ); • spomenici i znamenitosti u velikim gradovima (u zemljama čiji se jezik uči); • kupovina na jednom mestu (velike robne kuće, olakšice); • obrazovni sistem u drugim zemljama; • (veličina, boje, moda, stilovi i trendovi); • razvijanje kritičkog stava prema negativnim elementima vršnjačke kulture (netolerancija, agresivno ponašanje itd. ).

Ø Obrazovno • tematske celine i povezanost sadržaja sa drugim predmetima; • snalaženje u biblioteci/medioteci; • upotreba informacija iz medija. • Profesionalni domen: nije uključen

Evropski jezički portfolio • Ima dve osnovne funkcije: informativnu i pedagošku, a može im se dodati i vaspitna funkcija. • Informativna, jer evidentira znanja stečena u okviru školskog sistema, u okviru neformalnog obrazovanja i ličnog iskustva. • Pedagoška, jer ispunjavanje portfolija omogućuje učeniku da aktivno i svesno učestvuje u procesu nastave, da prati svoje napredovanje, čime se osamostaljuje. • Vaspitna, jer valorizuje višejezičnost i zainteresovanost za druge kulture (i regionalne jezike, i jezik svojih predaka, itd).

Tri dela Portfolija 1. Pasoš • daje opštu sliku znanja u određenom trenutku (na osnovu skale » Zajedničkog evropskog okvira «) i služi za njihovo zvanično predstavljanje; • u njemu su registrovana zvanična dokumenta (diplome, sertifikati) i samovrednovanje znanja; • za odrasle postoji standardizovana verzija;

2. Jezička biografija • U njoj se opisuju znanja stečena u okviru porodice, obrazovanja, na putovanjima itd. , kao i prioriteti učenika; 3. Dosije • U njemu je objedinjeno sve što može da dokumentuje i da ilustruje znanja i iskustva pomenuta u Pasošu i Jezičkoj biografiji: pisma, projekti, članci koje je učenik pisao, audio i video materijali koji dokazuju stečene kompetencije itd. • Ti materijali zamenjuju se kada se kompetencije razviju.