MAKROEKONOMIJA 11 1 Ilustracija N G Mankju Principi

MAKROEKONOMIJA 11 1 Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.

11 MAKROEKONOMSKI BILANSI 2

Bruto domaći proizvod - GDP je tržišna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu. Predstavlja ono što je proizvedeno “na području Srbije” od strane rezidenata i nerezidenata. Opredljujući faktor je teritorija, nacionalna ekonomija na kojoj se stvara domaći proizvod. Predstavlja ukupno zarađeni domaći dohodak, tj. meri sve aktivnosti u stvaranju domaćeg proizvoda, bez obzira na vlasništvo. GDP veći od GNP: izvozni sektor obuhvata značajni deo ukupne ekonomske aktivnosti, a vlasništvo je stranaca. 3

Bruto domaći proizvod - GDP 1. GDP je tržišna vrednost. . . GDP sabira mnogo različitih vrsta proizvoda u jedinstvenu meru vrednosti ukupne ekonomske aktivnosti pomoću tržišnih cena. Tržišne cene sameravaju broj ljudi spremnih da plate različita dobra, one su i izraz vrednosti tih dobara. Na primer, ako je cena jabuka dvostruko veća od cene pomorandži, onda jedna jabuka dvostruko više doprinosi GDP u odnosu na jednu pomorandžu. 4

Bruto domaći proizvod - GDP 2. svih. . . GDP pokušava da bude sveobuhvatan. Uključuje sve proizvode koji su proizvedeni u ekonomiji i prodati na legalnim tržištima. Pokazuje ne samo tržišnu vrednost jabuka i pomorandži, već i krušaka, knjiga, filmova, šišanja, zdravstvenih usluga, usluga stanovanja itd. Kod usluga stanovanja, usluge izdavanja je lako izračunati - zakupnina je jednaka izdacima zakupaca i dohotku stanodavca. Ljudi koji poseduju sopstveni stambeni prostor, a vrednost takvog prostora u kome stanuju vlasnici vlada uključuje u GDP na osnovu procenjene vrednosti zakupnine. Međutim, povrće koje gajite u sopstvenoj bašti (proizvodi koji se proizvode i potroše kod kuće i nikada ne izađu na tržište) nije deo GDP-a. Ili, ako Karen plaća Dagu usluge košenja trave, ta transakcija predstavlja deo GDP-a. Ako bi se Karen udala za Daga, Dag bi i dalje kosio travu, ali vrednost košenja tada bi bila izostavljena iz GDP-a, jer Dag više ne prodaje usluge košenja trave 5 na tržištu.

Bruto domaći proizvod - GDP 3. finalnih. . . Kada kompanija International Paper proizvodi hartiju, a tu hartiju zatim Holmark koristi za proizvodnju čestitiku, hartija u tom slučaju predstavlja međuproizvod, a čestitika finalno dobro. U GDP se uključuju samo finalni proizvodi, jer je u njih već uključena vrednost međuproizvoda (pa se međuproizvodi ne uključuju). Izuzetak je kada se međuproizvod napravi, i umesto da se koristi, doda na zalihe proizvoda preduzeća koje će se kasnije koristiti ili prodati. U tom slučaju se međuproizvod smatra finalnim u tom trenutku, a njegova vrednost kao ulaganje u zalihe se dodaje GDP-u. 6

Bruto domaći proizvod - GDP 4. dobara i usluga. . . U GDP su uključena materijalna dobra (hrana, odeća, automobili) i nematerijalna dobra, odosno usluge (šišanje, hemijsko čišćenje, posete lekaru). Kada kupujuete CD vaše omiljene grupe, vi kupujete dobro, a kupovna cena predstavlja deo GDP-a. Kada kupite kartu za koncert iste grupe, vi kupujete uslugu, a cena karte takođe predstavlja deo GDP-a. 7

Bruto domaći proizvod - GDP 5. proizvedenih. . . U BDP su uključena dobra i usluge koja se proizvode u tekućem periodu. Nisu uključene transakcije koje obuhvataju dobra proizvedena u prošlosti. Kada General Motors proizvede i proda novi automobil, vrednost tog automobila uključuje se u GDP. Kada jedna osoba proda polovni automobil drugoj osobi, vrednost polovnog automobila se ne uključuje u GDP. 8

Bruto domaći proizvod - GDP 6. u jednoj zemlji. . . GDP je vrednost proizvodnje unutar granica jedne zemlje. Kada meksički državljanin privremeno radi u SAD, njegova proizvodnja predstavlja deo američkog GDP-a. Kada je američki državljanin vlasnik fabrike u Tihuani, proizvodnja te fabrike ne predstavlja deo američkog GDP-a, već GDP-a Meksika. Zaključak: proizvodi se uključuju u GDP jedne zemlje ako su proizvedeni u toj zemlji, bez obzira na nacionalnost proizvođača. 9

Bruto domaći proizvod - GDP 7. u određenom vremenskom periodu. . . Interval u kojem se odvija proizvodnja je jedna godina ili kvartal (tri meseca). GDP predstavlja tok dohodaka i izdataka u privredi tokom tog intervala. Kada se objavi GDP za kvartal, on se obično izražava po godišnjoj stopi (množi se sa 4, da bi se olakšalo upoređivanje) i modifikuju se statističkim postupkom koji se naziva sezonska korekcija. 10

Bruto nacionalni proizvod - GNP predstavlja ukupni dohodak koji su ostvarili stanovnici jedne zemlje (državljani). On obuhvata prihod koji naši građani ostvaruju u inostranstvu, a ne obuhvata prihod koji strani državljani ostvaruju kod nas. Ono što je u “vlasništvu stanovnika Srbije”. Meri ukupan dohotak zarađen od strane rezidenata u zemlji i inostranstvu. Predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacionalne ekonomije proizvedenih radom i kapitalom, u određenom periodu po tržišnim cenama. Uključuje i dohotke domaćih lica – firmi ostvarene ekonomskim aktivnostima u zemlji i inostranstvu, a isključuje zarađene dohotke u zemlji i nacionalnoj ekonomiji koji pripadaju inostranim licima – firmama. 11

Bruto nacionalni proizvod - GNP Kada kada građanin Kanade privremeno radi u SAD, njegova proizvodnja predstavlja deo američkog GDP-a, ali ne predstavlja deo američkog GNP-a (predstavlja deo GNP-a Kanade). GNP = GDP + prihodi stanovnika te zemlje na osnovu ulaganja u inostranstvu - prihodi koji pripadaju strancima kao rezltat investiranja u tu zemlju Pretpostavimo da automobilska kompanija u vlasništvu Nemaca otvara novu fabriku u Kini. Ova proizvodnja ove fabrike računa se u: (zaokružite tačan odgovor) a) GNP i GDP Nemačke b) GNP i GDP Kine c) GNP Kine i GDP Nemačke d) GNP Nemačke i GDP Kine. 12

Zalihe vs Tokovi Zaliha je količina koja se meri u zadatoj tački vremena (akumulacija toka), dok je tok količina koja se meri po jedinici vremena (promena u zalihama). PRIMER bogatstvo - zaliha; novac - tok broj nezaposlenih - zaliha; broj ljudi koji su izgubili posao - tok količina kapitala u privredi - zaliha; količina investicija - tok, državni dug - zaliha; deficit državnog budžeta - tok. 13

Sastav bruto domaćeg proizvoda • Potrošnja (C) • Investicije (I) • Državna potrošnja, vladina kupovina (G) • Neto izvoz (NX) • Investicije u zalihe (IZ) Potrošnja (C): autonomna, odnosno lična potrošnja: robe i usluge kupljene od strane pojedinaca, domaćinstava. Potrošna roba traje samo kratko vreme, kao što su hrana i odeća. Trajna roba traje duže vreme, kao što su kola i televizori. Usluge uključuju posao urađen za kupce od strane pojedinaca ili firmi, kao što su frizerske usluge, posete lekaru, sudu i slično. 14

Sastav bruto domaćeg proizvoda Investicije (I): sastoje se od robe kupljenje za buduću upotrebu. Ne uključuju kupovinu koja podrazumeva kupoprodaju i postojanje imovine izmeđi različitih pojedinaca. Stvaraju novi kapital. Poslovno utvrđene investicije (investicije fiksnog kapitala): služe za kupovinu novih postrojenja i opreme za firme. U ekonomiji se najčešće koristi termin investicije u fiksni kapital, da bismo ih razlikovali od investicija u zalihe. Utvrđene investicije stanovništva (stambene i druge investicije): kupovine novih kuća za domaćinstva i gazdinstva. Investicije u zalihe služe za povećanje robnih fondova u preduzeću (ako zalihe opadaju iz godine u godinu, onda su investicije u zalihe negativne). 15

Sastav bruto domaćeg proizvoda Investicije (I) Bruto investicije: uključuju sva proizvedena investiciona dobra. U bruto investicije je uključena i amortizacija, koja predstavlja iznos izrabaćenog (potrošenog) kapitala tokom prošlih godina proizvodnje. Neto investicije jednake su bruto investicijama, umanjenim za amortizaciju kapitala. Samo kada se proizvode fizičko kapitalno dobro, tada ekonomisti to nazivaju investicijama. Potrošnja na kapitalnu opremu, inventar, kuće i građevinske objekte su: a) lična potrošnja. b) investicije. c) državna potrošnja. d) neto izvoz. 16

Sastav bruto domaćeg proizvoda Državna potrošnja, vladina kupovina (G): država značajno utiče na veličinu rashoda dobara i usluga. Kod državnih rashoda treba isključiti transferna plaćanja. Država finansira svoje rashode putem: poreza, taksi, doprinosa, carina, štampanjem novca ili pozajmljivanjem (kreditima) iz inostranstva i slično. Najznačajnije mesto zauzimaju porezi. Direktni porezi na kamatu, rentu i profite i indirektni porezi, kao što je porez na promet 17

Sastav bruto domaćeg proizvoda Neto izvoz (NX): razlika između izvoza i uvoza dobara i usluga jedne zemlje. Kada izvoz nadmašuje uvoz, i neto izvoz je pozitivan - suficit u spoljnotrgovinskom bilansu. U uslovima nedostataka svežeg kapitala i savremene tehnologije, uvoz nadmašuje izvoz i kao posledica toga se javlja spoljnotrgovinski deficit. Investicije u zalihe (IZ): razlika između proizvedenih dobara i dobara prodatih u tekućoj godini– ekvivalentna je razlici između proizvodnje i prodaje –investicije u zalihe. 18

Tražnja za dobrima i njene komponente Z º C + I + G + X - M. Zatvorena ekonomija: X - M = 0 ZºC+I+G Jednačina je identitet - mora da bude tačna na osnovu načina definisanja njenih promenljivih. 19

Potrošnja Lična potrošnja (C): odluke o potrošnji zavise od raspoloživog dohotka YD, dohodak koji preostaje nakon što su potrošači primili transfere od države i platili poreze. Kada njihov dohodak raste, ljudi kupuju više dobara, a kada pada, kupuju manje dobara. C = C (YD) = c 0 + c 1 YD c 1 - granična sklonost potrošnji: c 1 = 0, 60, dodatni dinar raspoloživog dohotka povećava ličnu potrošnju za 0, 60 din. c 0 - potrošnja ljudi, ako bi njihovi raspoloživi dohodak u tekućoj godini bio jednak nuli. 20

Potrošnja C = C (YD) = c 0 + c 1 YD 21

Potrošnja C = C (YD) = c 0 + c 1 YD 22

Potrošnja Y dohodak, T su plaćeni porezi umanjeni za državne transfere koje su primili potrošači. YD º Y - T C º c 0 + c 1 (Y-T) Lična potrošnja C je funkcija dohotka Y i poreza, T. Viši dohodak povećava potrošnju, iako “manje od jedan za jedan”, dok porezi smanjuju potrošnju, takođe “manje od jedan za jedan”. 23

Investicije tretiramo kao zadatu (datu) veličinu. Takvu vrstu varbijali nazivamo egzogenim, za razliku od endogenih varbijali koje zavise od drugih varbijali (kao što je potrošnja). I =`I Uobičajno je da preduzeća sa povećanjem proizvodnje povećaju investicije. 24

Određivanje ravnotežnog GDP-a Z º C + I + G = c 0 + c 1 (Y - T) +`I + G = proizvodnji (Y) Proizvodnja i dohodak su jednake veličine. [c 0+`I + G – c 1 T] deo tražnje koji ne zavisi o domaćem proizvodu, autonomna tražnja. 1/(1 - c 1) govori o potrošnji. Sklonost potrošnji (c 1) između 0 i 1, 1/(1 - c 1) je veći od jedan, multiplikator. Ako je c 1 bliže jedan, multiplikator je veći. Ako se c 0 poveća za 1 mlrd. , a c 1 = 0, 8, multiplikator je jednak 1/(1 - 0, 8) = 5, pa se domaći proizvod povećava za 5 x 1 mlrd evra = 5 milijardi evra. 25

Određivanje ravnotežnog GDP-a 26

Jednakost investicija i štednje Privatna štednja (S): pojedinačna ili lična štednja, odnosno štednja domaćinstava ostvaruje se preko njihovog vlasništva nad inputima proizvodnje i vlasničke funkcije u preduzećima. Raspoloživi dohodak (YD) domaćinstava umanjen za njihovu potrošnju (C) nazivamo privatna štednja. S º YD – C º Y – T – C 27

Jednakost investicija i štednje Štednja vlade – države (SG): Vlada naplaćuje poreze od domaćinstava, jedan deo vraća u domaćinstva u obliku transfernih plaćanja. Kupuje robe i usluge od preduzeća i inpute od domaćinstava. Kada potroši više nego što je prikupila poreza ona objavi budžetski deficit i tu razliku mora da pokrije pozajmicama na finansijskom tržištu. Kada ubere više poreza nego što potroši ona objavljuje budžetski suficit i pokušava da ga sačuva. Razlika između poreza (T) i vladine potrošnje (Gc) zove se štednja vlade, SG SG = T - G Sabiranjem privatne i državne štednje, dobijamo ukupnu ili nacionalnu štednju u zatvorenoj ekonomiji. 28

Jednakost investicija i štednje S = - c 0 + (1 - c 1) (Y - T) I = -c 0 + (1 - c 1) (Y - T) + (T - G) Y= c 0 + I + G – c 1 T proizvodnja = tražnji, odnosno: investicije = štednji 29

Nominalni i realni GDP deflator Nominalni GDP: vrednost proizvodnje roba i usluga merena tekućim cenama. Realni GDP: pokazuje šta bi se desilo sa troškovima za proizvodnju ako bi se promenile količine, a cene ostale iste. Bolja i realnija mera vrednosti za ukupnu proizvodnju roba i usluga je korišćenje stalno utvrđenih cena. Deflator GDP meri tekući nivo cena u ekonomiji u odnosu na nivo cena u baznoj godini. 30

Nominalni i realni GDP deflator 31

NNP, DI i NI Neto nacionalni proizvod (NNP) je agregatna veličina koja se dobija kada se od GDP-a oduzmu gubici od amortizacije (Am). Amortizacija predstavlja habanje opreme i građevinskih objekata u privredi (potrošnja fiksnog kapitala). Nacionalni dohodak (NI) predstavlja ukupne dohotke koje su primili: rad, zemljište i kapitalna dobra, odnosno jednak je ukupnim nadnicama (platama), rentama i profitu. NI se raspodeljuje na: nadoknade zaposlenim, neto kamate, profit firme, vlasnički dohodak, dohodak ili renta, uključujući i razne dohotke. Predstavlja ukupni dohodak koji su stanovnici zemlje ostvarili od proizvodnje dobara i usluga. Od NNP se razlikuje po tome što ne obuhvata indirektne poreze na poslovanje (PDV), a obuhvata subvencije. 32

NNP, DI i NI Lični dohodak predstavlja dohodak koji ostvaruju domaćinstva i poslovanje van korporacija. Za razliku od NI ne obuhvata zadržanu dobit, ni poreze na dohodak korporacija, ni doprinose za socijalno osiguranje. Obuhvata dodatak od kamata koji domaćinstva ostvaruju po osnovu državnog duga i dohodak po osnovu programa državnih transfera (socijalna pomoć ili socijalno osiguranje). Raspoloživi lični dohodak (DI) predstavlja agregatnu varijablu koja naciji stoji na raspolaganju za krajnju (neproizvodnu) potrošnju i bruto štednju. Dohodak koji ostaje domaćinstvima i poslovanju van korporacija nakon što su izmirli obaveze prema državi. Jednak je ličnom dohotku umenjenom za lične poreze i izvesna neoporezovana plaćanja (recimo, saobraćajne karte). 33

Predavаč dr Ljiljana Malešević 34