MIKROEKONOMIJA 7 Ilustracija N G Mankju Principi ekonomije

MIKROEKONOMIJA 7 Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.

7 PROIZVODNJA I TROŠKOVI 2

Ukupni prihod, ukupni trošak i profit Poslastičarnica Gladna Helen: Cilj preduzeća je maksimiranje profita. Ukupni prihod: iznos koji preduzeće stiče od prodaje autputa (kolača), Ukupni trošak: iznos koji preduzeća plaća za kupovinu inputa (brašno, šećer, radnika, peći), Helen zadržava svaki prihod koji nije potreban da bi pokrila troškov. Profit = ukupni prihod – ukupni trošak Eksplicitni troškovi: za koje preduzeće isplaćuje novac (pojavljuje se u finansijskim izveštajima). Implicitni troškovi: ne zahtevaju izdatak u novcu. (npr. Helen je programer i mogla bi da zaradi 100 $ na sat radeći kao programer. Za svaki sat koji provede radeći u svojoj poslastičarnici, odriče se 100 $ dohotka koji predstavlja deo njenih troškova). 3

Ekonomski vs računovodstveni profit Ekonomski profit: ukupni prihod – svi oportunitetni troškovi (eksplicitni i implicitni) proizvodnje prodatih dobara i usluga. Računovodstveni profit: ukupni prihod – eksplicitni troškovi 4

Ekonomski vs računovodstveni profit - numerički primer 5

Proizvodna funkcija Ukupni proizvod (TP): ukupni proizvedeni autput (kriva proizvodnje) pokazuje maks. autput koji se može proizvesti korišćenjem fiksne količine kapitala i varijabilne količine rada. Marginalni proizvod radnika (MP): promena ukupnog proizvoda kao rezultat promene 1 jedinice količine rada. Prosečnog proizvoda radnika (AP): ukupan proizvod po jednom radniku. 6

Proizvodna funkcija Krive marginalne i prosečne proizvodnje imaju prikazan oblik, jer proizvodnja, inicijalno, ima rastući marginalni prihod: marginalni proizvod svakog sledećeg radnika je veći od marginalnog proizvoda prethodnog radnika, nakon čega sledi opadanje marginalnih prihoda: marginalni proizvod svakog sledećeg radnika je manji od marginalnog proizvoda prethodnog radnika. Zakon opadajućih prinosa glasi: kako firma koristi sve više varijabilnih inputa uz datu količinu fiksnih inputa, marginalni proizvod varijabilnih inputa se smanjuje. Odnos marginalnog proizvoda i prosečnog proizvoda: kada je MP > AP, AP tada AP raste kada je MP < AP, AP tada AP opada kada je MP = AP, AP AP je maksimumu 7

Proizvodna funkcija poslastičarnice Gladna Helen Marginalni proizvod inputa (rada): je povećanje količine autputa usled jedne dodatne jedinice inputa. Kada se poveća broj radnika sa 1 na 2: proizvodnja kolača se poveća sa 50 na 90: za 40. 40 Kada se broj radnika poveća sa 2 na 3: proizvodnja kolača raste sa 90 ma 120: za 30. 30 Marginalni proizvod opada sa povećanjem broj radnika. Dodatni radnici zajednički koriste opremu i rade zajedno: gužva je sve veća. 8

Proizvodna funkcija poslastičarnice Gladna Helen Proizvodna funkcija postaje ravnija s porastom broj radnika, radnika što odražava opadajući marginalni proizvod (nagib). Veća proizvodnja kolača znači da u kuhinji ima mnogo radnika (gužva), pa svaki dodatni radnik sve manje doprinosi proizvodnji. 9

Kriva ukupnog troška poslastičarnice Gladna Helen Kako se povećava proizvedena količina, kriva ukupnog troška je strmija zbog opadajućeg marginalnog proizvoda Rast proizvodnje znači da je u kuhinji gužva, pa je za proizvodnju dodatnog kolača potrebno mnogo dodatnog rada, pa je zato rad veoma skup. 10

Case study 1 – Autoperionica Soap Bubble Korišćenjem podataka o broju angažovanih radnika u autoperionici Soap bubble i ukupnom broju opranih automobila, prikažite krivu ukupnog proizvoda rada i na istoj krivoj ilustrujte opadajući marginalni proizvod rada. 11

Case study 1 – Autoperionica Soap Bubble - rešenje U svakoj tački marginalni proizvod rada je nagib krive ukupne proizvodnje. 12

Vrste troškova Ukupni trošak (TC): trošak svih korišćenih resursa. Prosečni ukupni trošak (ATC) je količnik ukupnog troška i količine inputa (TC/q). Ukupni trošak je najniži ukupni izdatak potreban da se proizvede određena količina proizvoda. Ukupni troškovi su jednaki zbiru ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih troškova. Ukupni troškovi se grafički prikazuju krivom koja ima oblik položenog slova S, polazeći od nivoa fiksnih troškova. Ukupni fiksni trošak (TFC) predstavlja trošak fiksnih inputa preduzeća. Fiksni troškovi su oni koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje (troškovi trajne imovine – amortizacija, kamate na kredite, zakupnine na dugi rok, itd. ). Postoje i kada preduzeće ne posluje. Prikazuju se krivom koja je paralelna sa apcisom na kojoj se nalazi obim proizvodnje. Prosečan fiksni trošak (AFC) je količnik ukupnog fiksnog troška i količine autputa (TFC/q). 13

Vrste troškova Ukupni varijabilni trošak (TVC) predstavlja trošak varijabilnih inputa. VC se menjaju da promenom obima proizvodnje (troškovi radne snage, sirovina, energije). Prikazuju se krivom koja ima oblik položenog slova S i predstavlja odraz u ogledalu krive ukupnih troškova. Prosečni varijabilni trošak (AVC) je količnik ukupnog varijabilnog troška i količine autputa (TVC/q). Marginalni trošak (MC) je porast ukupnog troška koji nastaje sa proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda, a izračunava se kao količnik promene ukupnog troška i promene količine autputa (ΔTC/Δq). Zavise samo od VC, a FC na njih nemaju uticaj. U prvoj fazi, marginalni troškovi pokazuju tendenciju pada, ali kada dosegnu maksimum nastavljaju da rastu. Njihov porast je posledica zakona opadajućih prinosa. Kriva marginalnih prihoda ima fazu smanjenja i fazu povećanja, oblik latiničnog 14 slova U.

Različite vrste troškova Krive AVC, ATC i MC imaju oblik slova U, jer imaju zone smanjenja i povećanja i tačku minimuma. Kriva AFC ima negativan nagib i približava se apcisi kako raste obim autputa. Kako autput u početku raste, AFC i AVC opadaju, pa tako i ATC. Kako rast auputa postoje sve veći, prihodi se smanjuju. AVC i ATC rastu kako se autput povećava. 15

Različite vrste troškova Rastuća kriva MC preseca krive AVC i ATC u njihovom minimumu: prosečni troškovi smanjuju sve dok su marginalni troškovi manji od prosečnih, u tom slučaju, poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica. Ako su MC veći od AC, tada AC imaju tendenciju rasta i u tom slučaju poslednja proizvedena jedinica košta više od prosečnih troškova svih prethodnih jedinica. U tački minimuma su MC jednaki AC, pa poslednja jedinica košta onoliko koliko iznose AC svih prethodnih jedinica. 16

Veza marginalnog troška i marginalnog proizvoda Na nivou auputa na kojem MP kriva ima uzlazni nagib, MC kriva ima silazni nagib. Na nivou autputa na kojem je MP kriva u svom maksimumu, MC kriva je u svom minimumu. Na nivou autputa na kojem MP kriva ima negativni silazni nagib, MC kriva ima uzlazni nagib. 17

Case study 1 – Autoperionica Soap Bubble Popunite tabelu troškova autoperionice Soap bubble i ilustrujte i krive ukupnih troškova, prosečnih ukupnih i prosečnih varijabilnih troškova i marginalnog troška. Objasnite krive: MC i ATC i njihov odnos. 18

Case study 2 – Autoperionica Soap Bubble - rešenje 19

Case study 2 – Autoperionica Soap Bubble - rešenje 20

Case study 2 – Autoperionica Soap Bubble - rešenje MC raste sa proizvedenom količinom autputa zbog opadajućeg marginalnog proizvoda. Kada autoperionica ima malo mušterija, ona ima malo zaposlenih radnika i veliki deo opreme ne koristi. U stanju je da lako stavi u upotrebu ove neuposlene resurse, MP dodatnog radnika je veliki, a MC dodatnog opranog automobila je mali. Suprotno je kada Soap Bubble ima veliki broj automobila koje treba da opere: perionica je pretrpana radnicima, najveći deo opreme je uposlen. Soap Bubble je u stanju da opere više automobila zapošljavanjem dodatnih radnika koji rade u gužvi i čekaju svoj red da koriste opremu. Kada se pere veliki broj automobila, MP dodatnog radnika je 21 mali, a MC dodatnog opranog automobila je veliki.

Case study 2 – Autoperionica Soap Bubble - rešenje ATC je u obliku slova U: AFC opada sa rastom autputa, autputa jer se razdeljuju na veliki broj jedinica. AVC raste sa porastom autputa zbog opadajućeg MP. MP Na niskim nivoima autputa (30 automobila) ATC je visok, visok jer se FC raspodeljuje na mali broj jedinica. ATC zatim opada kako raste autput, sve dok autput ne dostigne 130 automobila, kada ATC iznosi samo 1, 76 $ po automobilu. Kada se pere više od 130 automobila, ATC ponovo raste, raste jer se AVC znatno povećava. Najniža tačka oblika U se nalazi pri količini koja minimizira ATC, i ta količina se zove efikasni obim preduzeća Za Soap Bubble: 130 automobila, ako se pere više ili manje od tog broja ATC raste iznad minimuma od 1, 76$. Odnos MC i ATC: kada je MC manji od ATC, prosečni ukupni trošak opada. ako je MC veći od ATC, prosečni ukupni trošak raste. Kriva MC seče krivu ATC u njenom minimumu. Pri niskim nivoima autputa, MC je manji od ATC, pa prosečni ukupni trošak opada. Nakon preseka dve krive, MC raste iznad ATC, pa se 22 prosečni ukupni trošak povećava.

TEST Grafičke ilustracije Popunite tabelu troškova poslastičarnice Honey i ilustrujte krive ukupnih troškova, prosečnih ukupnih i prosečnih varijabilnih troškova i marginalnog troška. Objasnite troškovne krive i njihove oblike. 23

TEST Grafičke ilustracije - rešenje 24

TEST Grafičke ilustracije - rešenje 25

Troškovi na kratki i dugi rok Automobilska kompanija Ford Period od nekoliko meseci: Ford ne može da prilagodi broj ili veličinu svojih fabrika za proizvodnju automobila. Jedini način da poveća proizvodnju je da zaposli više radnika. Trošak fabrika je u kratkom roku stoga fiksan. Period od nekoliko godina: Ford može da poveća veličinu svojih fabrika, sagradi nove ili zatvori stare, pa trošak fabrika predstavlja varijabilni trošak na dugi rok. Pošto FC variraju na dugi rok, kriva ATC na kratak rok se razlikuje od krive ATC na dugi rok. Kako se one razlikuju? Pogledajmo primer autoperionice. 26

Case study 3 – Autoperionica Soap Bubble u dugom roku Kada Soap Bubble poželi da poveća broj automobila koji se peru sa 130 na 172, na kratki rok može da zaposli samo dodatne radnike koji će raditi u postojećoj perionici srednje veličine. Zbog opadajućeg MP, ATC raste na 2, 18$. Na dugi rok, međutim, Soap Bubble može da poveća i veličinu perionice i svoju radnu snagu, pa se ATC vraća na nivo od 1, 96$. 27

Case study 3 – Autoperionica Soap Bubble u dugom roku Kriva LATC ima oblik ravnijeg slova U nego na kratak rok. Sve kratkoročne krive leže na ili iznad dugoročne krive. LMC > LATC: prosečni troškovi opadaju LMC = LATC: prosečni troškovi su minimalni. 28

Case study 3 – Autoperionica Soap Bubble u dugom roku Ekonomija obima: kada ATC u dugom roku opada sa rastom autputa. Soap Bubble: pri niskim nivoima autputa (rastuća specijalizacija radnika – bolje obavlja radni zadatak) Dezekonomija obima: obima kada sa rastom autputa raste ATC u dugom roku. Soap Bubble: pri visokim nivoima autputa (koristi od specijalizacije 29 su već ostvarene, a rastu i problemi sa koordinacijom).

Maksimiranje profita (koraci) 1. Polazimo od autputa u kojem je MR (opadajuća kriva) = MC (rastuća kriva). 2. Proveravamo da li da proizvodimo: ako je cena iznad ATC, ATC proizvodimo i ostvarujemo profit 3. Ako je cena između ATC i AVC: AVC delimično pokrivamo fiksne troškove. Iako smo na gubitku nastavljamo da proizvodimo, proizvodimo jer se manje gubi ako se radi. 4. Ako je cena manja od AVC autput bi trebalo da bude nula 5. U dugom roku, roku ne proizvodimo ako je cena ispod LATC 30

Maksimiranje profita Povećanje autputa povećava profit sve dok je marginalni prihod veći od marginalnog troška. Povećanje autputa smanjuje profit ako je marginalni prihod manji od marginalnog troška. . Da bi maksimiralo profit preduzeće povećava obim proizvodnje ako je marginalni prihod veći od marginalnog troška, a smanjuje obim proizvodnje ako je marginalni prihod manji od marginalnog troška. 31

Case study 4 – Maksimiranje profita - numerički primer Proizvođač računara Cortal Korišćenjem podataka iz tabele 1 i tabele 2, odredite obim koji maksimira profit. Individualni rad: odredite prosečni ukupni trošak i utvrdite da li pri datom obimu preduzeće ostvaruje profit. Na grafikonu označite i tačku zatvaranja. . 32

Case study 4 – Maksimiranje profita - numerički primer Proizvođač računara Cortal . 33

Maksimiranje profita . 34

Case study 4 – Maksimiranje profita - numerički primer . 35

Minimiziranje gubitaka . 36

Prestanak proizvodnje . 37

Grupni rad Objasnite kako se ponašaju navedeni troškovi kada proizvodnja raste i grafički prikažite fiksne i varijabilne troškove: a) fiksni troškovi b) prosečni fiksni troškovi c) varijabilni troškovi d) prosečni varijabilni troškovi Na nultom obimu proizvodnje gubici preduzeća su jednaki: a) varijabilnim troškovima. b) prosečnim troškovima. c) fiksnim troškovima. d) ceni. 38

Predavаč dr Ljiljana Malešević