MAKROEKONOMIJA 13 1 Ilustracija N G Mankju Principi

MAKROEKONOMIJA 13 1 Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.

13 NOVAC I MONETARNI SISTEM 2

Gotovina ili ček kao pravo na dobra i usluge u buudćnosti Kada uđete u restoran da jedete, vlasnik restorana rado ulaže trud kako bi zadovoljio vaše gastrnomske želje u zamenu za komade papira, koji su sami po sebi bezvredni. Ovaj društveni običaj nije nimalo čudan, jer iako papirni novac nema unutrašnju vrednost, vlasnik restorana zna da će ga u budućnosti neka treća osoba prihvatiti u zamenu za nešto vlasniku restorana predstavlja vrednost. A ta treća osoba zna da će neka četvrta osoba prihvatiti novac, znajući da će i peta osoba prihvatiti taj novac. . . Za vlasnika restorana i za druge ljude u našem društvu, vaša gotovina ili ček predstavljaju pravo na dobra i usluge u budućnosti. 3

Trampa Zamislimo da u ekonomiji ne postoji nijedno dobro koje je široko prihvaćeno kao zamena za dobra i usluge. Da bi ljudi dobili ono što im je potrebno, morali bi da se oslone na trampu zamenu jednog dobra ili usluge za drugo. Na primer, da biste dobili ručak u restoranu, morali biste vlasniku restorana da ponudite nešto od neposredne vrednosti: da operete sudove ili da odate tajni recept vaše porodice za rolat od mesa. Ekonomija koja se oslanja na trampu ima problem da efikasno alocira oskudne resurse, jer je za trgovinu neophodna dvostruka podudarnost želja - malo verovatni slučaj da svako od dvoje ljudi ima dobro ili uslugu koje želi onaj drugi. 4

Novac olakšava trgovinu Vlasniku restorana nije važno da li ste vi u stanju da proizvedete dobro ili uslugu koji su za njega vredni. On se zadovoljava prihvatanjem vašeg novca, jer zna da će drugi ljudi to isto učiniti i za njega. Takva konvencija omogućava indirektnu trgovinu: vlasnik restorana prihvata vaš novac i koristi ga da plati kuvaricu, kuvarica svoj platni lček koristi da pošalje dete u obdanište, obdanište koristi taj novac da plati učiteljicu, učiteljica zapošljava vas da pokosite travnjak. . . Protokom novca od jedne do druge osobe u ekonomiji olakšava se proizvodnja i trgovina, čime se svakoj osobi omogućava da se specijalizuje za ono što najbolje obavlja, čime se povećava ukupni životni standard. 5

Šta je novac? Kada pročitate da milioner Bil Gejts ima mnogo novca to znači sledeće: on je toliko bogat da može da kupi skoro sve što želi. U ovom smislu, novac se koristi da označi bogatstvo. Ekonomisti, međutim, ovu reč koriste u konkretnijem smislu. Novac je skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi. Gotivina u vašem novčaniku je novac, jer je koristite za kupovinu ručka u restoranu i košulje u radnji koja prodaje odeću. Nasuprot tome, da ste slučajno većinski vlasnik korporacije Majkrosoft, bili biste bogati, ali se ova imovina ne smatra oblikom novca. Tim bogatstvom ne biste mogli da kupite ručak ili košulju, a da prethodno ne dobijete gotovinu. Novac podrazumeva samo mali broj oblika bogatstva koje prodavci redovno prihvataju u zamenu za dobra i usluge. Savremeni novac predstavlja isprave o dugu banaka ili države koje su proglašene 6 zakonskim sredstvom plaćanja.

Funkcije novca razlikuju novac od ostalih vrsta imovine u ekonomiji: Sredstvo razmene: predmet koji kupci daju prodavcima kada kupuju dobra i usluge (kupite košulju, prodavac da košulju, a vi dajete novac - prenos novca omogućava obavljanje transakcije). Obračunska jedinica: je merilo na osnovu kojeg se određuju cene i beleže dugove (košulja košta 20 $, hamburger 2 $: košulja iznosi 10 hamburgera, a hamburger 1/10 košulje - cene se nikada ne navode na ovakav način). Kada želimo da izrazimo i zabeležimo ekonomsku vrednost, kao obračunski jedinicu koristimo novac. 7

Funkcije novca Čuvar vrednosti: predmet pomoću kojeg ljudi mogu da prenesu kupovnu moć iz sadašnjosti u budućnosti (prodavac danas prihvati novac u zamenu za dobro/uslugu, može da zadrži novac i postane kupac drugog dobra/usluge u neko drugo vreme). Bogatstvo - svi čuvari vrednosti, novac, ali i nemonetarni oblici imovine. Novac je najlikvidnija imovina, ali je daleko od savršenog čuvara vrednosti: kada cene rastu, vrednost novca se smanjuje. Kada dobra/usluge poskupe, za svaki dinar u novčaniku možete da kupite manje. Likvidnost je lakoća i brzina kojom se neka vrsta imovine može pretvoriti u sredstvo razmene u ekonomiji - novac. 8

Vrste novca Robni novac: novac u obliku robe koja ima unutrašnju vrednost. (unutrašnja vrednost: nešto bi imalo vrednost, čak i ako se ne bi koristilo kao novac): zlato, cigarete. Dekretni (fiat): novac koji nema unutrašnju vrednost (papirni $ u novčaniku koje štampa vlada SAD, papirni $ iz igre Monopol koje štampa kompanija Braća Parker: zašto prvim $ možete da platite račun u restoranu, a drugim ne? ) - vlada SAD je proglasila svoje $ važećim novcem. Prihvatanje dekretnog novca ne zavisi samo od dekreta vlade, već i od očekivanja i društvene konvencije (1980 -ih godina, Moskovljani primali cigarete i $ u zamenu za dobra i usluge). Fiat - lat. neka bude, (naredba, dekret), vlada proglašava $, evre, din. važećim novcem. 9

Novčana masa Šta je količina novca? Zamislimo da ste dobili zadatak da izmerite koliko novca ima u ekonomiji Republike Srbije. Šta biste sve uključili u taj proračun? Novčana masa je količina novca u opticaju u privredi. Gotov novac: papirne novčanice i metalni novac u rukama najšire javnosti. Najprihvaćenije sredstvo razmene u našoj ekonomiji. Ipak, gotov novac nije jedina vrsta imovine koju možete da koristite za kupovinu dobara i usluga. Mnoge prodavnice primaju čekove građana. Depoziti po viđenju: ulozi na bankovnim računima kojima deponenti mogu da pristupe po zahtevu ispisivanjem čeka. Deponenti banaka obično ne mogu da pišu čekove na osnovu štednih računa, ali mogu lako da prenesu sredstva na čekovne račune. Isto tako, deponenti u investicionim fondovima na tržištu novca mogu da pišu čekove na osnovu svojih računa. 10

Merila novčane mase - novčani agregati M 1 - koncept transakcionog novca (instrumenta plaćanja). M 1 = GOTOVINA + DEPOZITI PO VIĐENJU M 1 potpuno likvidna potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu. Nebankarski subjekti su: preduzeća u oblasti privrede, ustanove iz vanprivrede, država, stanovništvo, ostale finansijske institucije koje nisu u bankarskom sistemu i inostranstvo. Novac u upotrebi + stanja na prolaznim računima, depoziti kod banaka i depozitnih institucija i putnički čekovi: osnovne zalihe novca. 11

Merila novčane mase - novčani agregati M 2 - koncept likvidnosti M 2 = M 1+ NOVAC NA DOHVAT RUKE M 2 pored agregata M 1 sadrži: ostale depozite po viđenju u domaćoj valuti (ulozi na štednim računima, državni depoziti po viđenju i drugi depoziti po viđenju); kratkooročeni depoziti (depoziti u novčanicama); kratkoročne hartije od vrednosti, što obično nazivamo kratkoročni transakcioni depozit. 12

Merila novčane mase - novčani agregati M 3 = M 2+ DEVIZNE OBAVEZE PREMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA M 3 najkompleksniji, obuhvata likvidna sredstva M 1 i novčana sredstva na dohvat ruke M 2 i dugoročne dinarske obaveze (dugoročni depoziti) bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima, kao i kratkoročne i dugoročne devizne obaveze prema domaćim privrednim subjektima. 13

Merila novčane mase - novčani agregati M 4 - neto domaća aktiva - NDA M 4 = M 3+ NETO DEVIZNA PASIVA NDA obuhvata novčani agregat M 3 i neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu: kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima, oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze prema inostranstvu). 14

Merila novčane mase - novčani agregati STRANA LITERATURA Monetaristička koncepcija novčane mase - tvrdnja da je novac nezavisna varijabla, koju samostalno određuje CB nezavisno od faktora koji determinišu tražnju novca. Kada dođe do nesklada ponude i tražnje, aktiviraju se tržišni procesi kojima se uspostvalja nova ravnoteža pomoću stope realnog ekonomskog rasta i promene nivoa robnih cena. CB im aktivnu ulogu u kreiranju i kontroli novčane mase. Novčanu masu posmatraju kao egzogenu, određenu varijablu, a CB stavljaju u prvi plan kada je u pitanju kreiranje aktivnog novca, što nije slučaj sa kapitalom. Cons: CB iako dobro informisana, ne može da zameni nevidljivu ruku tržišta. 15

Merila novčane mase - novčani agregati STRANA LITERATURA Kejnzijanska koncepcija novčane mase - novac je zavisna varijabla, formiranje novčane mase oslanja se na tražnju na kratak rok, od nebankarskih sektora. Zadatak monetarne politike je ostvarenje pune zaposlenosti i njeno održavanje, a ne primarno stabilnost nacionalne valute. Probleme rešavaju u realnom sektoru. CB daju pasivnu, prilagođavajuću ulogu u funkciji pune zaposlenosti. Novčanu masu posmatraju kao datu, endogenu varijablu određenu agregatnom tražnjom za novcem. Kako agregatna tražnja raste, tako treba da raste i novčana masa sve u funkciji rasta GDP (pune zaposlenosti). Inflacija je pogubna za privredu. 16

Merila novčane mase - novčani agregati STRANA LITERATURA Supply side economy - Reganomika i Tačerizam Kompromis: monetarna potreba za rastom nacionalne ekonomije i inflacija, koje ne mora da bude pogubna za privredu. Scenario 1: potreba za novcem određena egzogeno, targetirano u korelaciji sa targetiranim društvenim proizvodom, inflacione sekvence kada dolazi do razdvajanja nominalnog i realnog GDP. Scenario 2: CB se daje aktivna uloga, poništavanje novca i operacije na otvorenom tržištu, ispumpava se višak novčane mase i hladi privreda. CB preuzima funkciju kreiranja novčane mase. 17

Banke i ponuda novca PRIMER Jednostavan primer: Bankarstvo sa stopostotnim rezervama Zamislimo svet u kojem uopšte ne postoje banke. U tom jednostavnom svetu, gotovina je jedini ovlik novca. Ukupna količina gotovine iznosi 100 $, ponuda novca = 100 $. Otvori se Prva nacionalna banka - jedina depozitarna institucija (prima depozite, ali ne daje pozajmice). Deponentima pruža sigurno mesto gde drže svoj novac. Kad neko uloži novac, banka taj novac drži u trezoru, sve dok ga deponent ne podigne ili ne napiše ček po stanju na svom računu. Depoziti koje su banke primile, ali ih nisu dale za pozajmice - REZERVE U primeru: svi depoziti se drže kao rezerve - bankarstvo 18 sa stoprocentnim rezervama.

Banke i ponuda novca Prva nacionalna banka Aktiva Rezerve Pasiva Depoziti $100. 00 Ukupna aktiva $100. 00 Ukupna pasiva $100. 00 Rezerve koje drži u svom trezoru = 100 $ Iznos koji banka duguje svojim deponentima = 100 $ Ponuda novca pre otvaranja banke = 100 $ gotovine koju ljudi poseduju Ljudi uložili svoj novac u banku, ponuda novca i dalje je 100 $, ali u depozitima po viđenju. Nema više gotovine, novac je u trezoru banke. Svaku depozit u banci smanjuje gotov novac i povećava depozite po viđenju za isti iznos, što ponudu novca čini nepromenjenom. Kada se svi depoziti drže u rezervi, banke ne utiču na ponudu novca. 19

Banke i ponuda novca PRIMER Bankarstvo sa delimičnim rezervama Sav novac ne mora beskorisno da leži u trezoru, i jedan deo na pozajmice. Ljudi plaćaju kamatu da pozajme nešto novca na izvesno vreme. Banka mora da zadrži deo rezervi da bi gotovina bila na raspolaganju ako deponenti požele da podignu svoj novac. Ako je tok novih depozita približno jednak toku podizanja novca, Prva nacionalna banka zadržava samo depozita kao rezerve. Deo ukupnih depozita koje banka drži u rezervama zove se UDEO REZERVI. CB propisuje minimum rezervi koje banke moraju da drže: OBAVEZNE REZERVE Banke mogu da drže rezerve veće od zakonskog minimuma: VIŠAK REZERVI garancija da neće ostati bez gotovine. 20

Banke i ponuda novca Prva nacionalna banka Aktiva Rezerve $10. 00 Pozajmice $90. 00 Ukupna aktiva $100. 00 Pasiva Depoziti $100. 00 Ukupna pasiva $100. 00 Udeo rezervi u Prvoj nacionalnoj banci = 10% (10% depozita banka drži u rezervi, a ostatak daje na pozajmicu). Banka i dalje ima 100 $ pasive Davanje pozajmica ne menja obaveze prema deponentima. Zajmovi su obaveze za ljude koji ih uzmu, za banku aktivu. Kada počne da daje pozajmice povećava se ponuda novca: deponenti imaju 100 $ depozita, a zajmoprimci imaju 90 $ gotovine. Ponuda novca = 190 $. Kada drže samo depozita u rezervi, banke kreiraju novac. 21

Banke i ponuda novca PRIMER Druga nacionalna banka Aktiva Rezerve $9. 00 Pozajmice $81. 00 Ukupna aktiva $90. 00 Pasiva Depoziti $90. 00 Zajmoprimac Prve nacionalne banke upotrebi 90 $ da kupi robu od nekoga, ko zatim tu gotovinu uloži u Drugu nacionalnu banku. Po osnovu depozita 2. Ima obaveze od 90 $ (udeo rezervi 10% - drži imovinu od 9 $ u rezervi, a daje pozajmice od 81$). Ukupna pasiva $90. 00 22

Banke i ponuda novca PRIMER Treća nacionalna banka Ako se 81 $ pozajmice Druge nacionalne banke na raju uloži u Treću nacionalnu banku, čiji udeo rezervi takođe iznosi 10%, ta banka drži 8, 10 $ u rezervi, a 72, 90 $ daje na pozajmice. Treća nacionalna banka Aktiva Rezerve $8. 10 Pozajmice $72. 90 Ukupna aktiva $81. 00 Pasiva Depoziti $81. 00 Taj proces se nastavlja. Svaki put kada se novac deponuje, a banka izvrši pozajmicu stvara se još novca. Ukupna pasiva $81. 00 23

Novčani multiplikator PRIMER Koliko se novca na kraju stvori u ekonomiji? ? ? Saberemo: Prvobitni depozit = 100, 00 $ Pozajmice Prve nacionalne banke = 90, 00 $ (0, 9 x 100 $) Pozajmice Druge nacionlne banke = 81, 00 $ (0, 9 x 90 $) Pozajmice Treće nacionalne banke = 72, 90 $ (0, 9 x 81 $). . . Ukupna ponuda novca = 1. 000, 00 $ Iako se proces stvaranja može beskonačno nastaviti, ispostavlja se da se ne kreira beskonačna količina novca. 100 $ rezervi stvara 1. 000 $ novca * novčani multiplikator = 10. 24

Novčani multiplikator je iznos novca koji bankarski sistem stvara od svakog dinara, dolara rezervi. Što je veći udeo rezervi, manji je udeo depozita koje banka daje, manji je novčani multiplikator. Koliko se povećava primarni novac u odnosu na polaznu novčanu osnovu. MS = m x H PRIMER Ako je m = 1, 85, to znači da 1 $ primarnog novca stvara 1, 85 $ novčane mase 25

Novčani multiplikator je recipročna vrednost udela rezervi. R - udeo rezervi banaka u ekonomiji. Svaki din. rezervi stvara 1/R din. novca. PRIMER Ako banka drži 1. 000 $ u depozitima, udeo rezervi od 10% (1/10) znači da banka može da drži 100 $ u rezervama. Novčani multiplikator obrnuto izražava ovu ideju: ako bankarski sistem u celini drži 100 $ u rezervama, može da ima samo 1. 000 $ u depozitima. 26

Primarni novac Centralne banke Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i kovani novac). Početna masa novca koju emituje Centralna banka plus rezerve banaka predstavlja ponudu primarnog novca, Hs. Tražnja za primarnim novcem Hd jednaka sumi tražnje za gotovinom (CUd) i tražnje za rezervama (Rd). STRANA LITERATURA • Hihg Power Money - H- primarni novac, novčana baza predstavlja stok koji se nalazi u aktivi bilansa stanja CB, vidovi plasmana CB. Prvi tok je kredit CB sektoru poslovnog bankarstva, krediti CB neposrednim komitentima efekti salda platnog bilansa. Taj novac odlazi u pasive poslovnih banaka (kreditni potencijal). 27

Primarni novac Centralne banke PRIMER Primarni novac CB Aktiva Krediti bankama Krediti državi HOV - obveznice Neto devizne transakcije Ukupna aktiva Pasiva Gotovina Depoziti po viđenju ŽR banaka Obavezne rezerve HOV - zapisi Pasiva - iz kojih se sastavnih delova sastoji primarni novac. Aktiva - kome se i na osnovu kojih poslova emituje primarni novac. Ukupna pasiva 28

Tražnja za primarnim novcem Tražnja za novcem građana građani mogu da drže i gotovinu i depozite po viđenju. Ako cene rastu morate da držite više novca kod sebe kako biste mogli da kupite istu korpu roba. Tražnja za novcem zavisi od dohotka i kamatne stope. Novac se drži radi kupovine, a koliko će robe moći da se kupi zavisi od dohotka. Veći nominalni dohodak veći obim transakcija. Kamata je trošak držanja novca. Povećanje kamatne stope smanjuje tražnju za novcem. Novac koji se koristi za transakcije (gotovina) ne donosi kamatu, obveznice nose kamatnu stopu, ali se ne mogu koristiti za transakcije. Veći obim transakcija i niža kamata na obveznice - drži se više gotovine. MD = Yn L (r) 29

Tražnja za primarnim novcem Tražnja za novcem banke: Banke svoju tražnju za novcem ispoljavaju prevashodno kroz tražnju za depozitima po viđenju. Banke primaju sredstva građana i preduzeća. U svakom trenutku, građani i preduzeća mogu koristiti platne kratice ili ispisivati čekove ili podići celokupnu svotu novca sa svojih računa: obaveze banaka jednake saldima depozita po viđenju. Tražnja za primarnim novcem: jednaka je tražnji za gotovinom plus tražnji za rezervama. 30

Tražnja za primarnim novcem 31

Ponuda primarnog novca Ponudu primarnog novca određuje CB. 32

Instrumenti monetarne kontrole ponude novca CB kontroliše ponudu novca u ekonomiji, te je potrebno sagledati instrumente monetarne politike: operacije na otvorenom tržištu, obaveznu rezervu i eskontnu stopu. 33

Operacije na otvorenom tržištu CB menja ponudu novca kupovinom ili prodajom obveznica na tržištu obveznica. Ako CB želi da poveća ponudu novca u ekonomiji, ona kupuje obveznice i plaća ih kreiranjem novca. Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope (rast cena i smanjenje stope prinosa na obveznice). Ako CB želi da smanji količinu novca u ekonomiji, ona prodaje obveznice, te povlači novac iz opticaja u zemenu za obveznice. Smanjenje ponude novca uslovljava rast kamatne stope (pad cena i povećanje stope prinosa na obveznice). Bilans CB: Aktivu CB čine obveznice koje ona drži u svom portfoliju, dok pasivu čini količina novca u ekonomiji. 34

Operacije na otvorenom tržištu Na tržištu obveznica, ne utvrđuju se kamatne stope već cena obveznice. Kamatna stopa na obveznicu izvodi se iz cene obveznice. Što je viša cena obveznice, niža je kamatna stopa. Kamatna stopa (prinos ili povrat) na obveznicu. Ako je kamatna stopa zadata veličina današnja cena obveznice jednaka je konačnoj isplati podeljenoj sa 1 plus kamatna stopa. Viša kamatna stopa, niža sadašnja vrednost obveznice. 35

Obavezne rezerve CB ponudu novca reguliše i preko obaveznih rezervi propisujući minimalnu količinu rezervi koju su banke obavezne da drže u odnosu na veličinu depozita. Ako CB povećava rezerve, banke moraju da drže veću količinu rezervi, i time se automatski smanjuju zajmovi, odnosno ponuda novca. Smanjenjem obaveznih rezervi, kreiraju se zajmovi i povećava ponuda novca. 36

Eskontna stopa Kamatna stopa na kredite koje CB daje bankama. Banke uzimaju kredite – pozajmice od CB kada su im rezerve suviše male u odnosu na obavezni deo. Kada se banke dodatno zaduže kod CB, bankarski sistem raspolaže se više rezervi i novca, što im omogućava kreiranje više novca. Ako CB odredi višu eskontnu stopu, to destimuliše banke da uzimaju kredite kod CB, i obrnuto. 37

Ponuda i tražnja za primarnim novcem MD = Yn L Ukupna tražnja za novcem: (r) Građani drže fiksnu količinu gotovine: c, i fiksni udeo u depozitima po viđenju Dd : (1 - c). Tražnja za gotovinom i tražnja za depozitima. CUd = c MD Dd = (1 - c) MD Banke: tražnja za rezervama: banke drže veći iznos rezervi, ako su veći depoziti po viđenju. (γ srazmera rezervi koje banke drže po dinaru, R - rezerve banke, D - depoziti po viđenju). R=γx. D Rd = γ (1 - c) MD 38

Ponuda i tražnja za primarnim novcem MD = Yn L Ukupna tražnja za novcem: (r) Tražnja za primarnim novcem jednaka je zbiru tražnje za gotovinom i rezervama: Hd= CUd + R d Hd = c MD + γ (1 - c) MD = [c + γ (1 - c) ] MD Hd = c MD + γ (1 - c) MD = [c + γ (1 - c) ] Yn L (r) = HS 39

Ponuda i tražnja za primarnim novcem Ravnotežna kamatna stopa: ponuda primarnog novca HS jednaka tražnji za primarnim novcem Hd= CUd + R d 40

Kvantitativna jednačina novca Veza količine novca u opticaju i tržišnih transakcija izražava se preko kvantitativne jednačine novca. Mx. V=Tx. P novac x brzina opticaja = transakcije x cena M - količina novca u opticaju V - brzina obrta novca u određenom vremenu T - broj razmena roba i usluga između privrednih subjekata u vremenu (T i Y nisu jednake: T može da uključi i kupoprodaju polovnih stvari). P - cene formirane na tržištu T x P - ukupna vrednost razmenjenih dobara 41

Kvantitativna jednačina novca novac x brzina opticaja = bruto domaći proizvod x cena M x V = Y (GDP) x P Y x P - vrednost društvenog proizvoda (ukupni dohodak društva) V - dohodovna brzina opticaja. 42

Kvantitativna jednačina novca PRIMER Ako se 1 kg čokolade prodaje za 400 dinara, a godišnje se proda 5. 000 kg i ako je ukupna masa novca u opticaju 500. 000 dinara, izračunajte brzinu opticaja novca. T x P = 5. 000 kg x 400 din = 2. 000 din (vrednost razmene) V = T x P / M = 2. 000 / 500. 000 = 4 puta godišnje. SVAKA NOVČANA JEDINICA OBRNE SE 4 PUTA GODIŠNJE DA BI SE REALIZOVALA UKUPNA VREDNOST OD 2. 000 DIN, UZ UKUPNU MASU NOVCA OD 500. 000 DIN. 43

TEST Tačno ili netačno? 1. Akcije su najlikvidniji oblik imovine u tržišnoj ekonomiji. 2. Novac je najlikvidniji oblik imovine, ali i savršen čuvar vrednosti. 3. Kupovinom HOV povećava se količina državnih HOV u aktivi bilansa CB, a na strani pasive dolazi do srazmernog povećanja monetarne baze. 4. Prodaja HOV od strane CB je znak ekspanzivne monetarne politike. 5. Ekspanzivna monetarna politika dovodi do smanjenja kamatne stope. 6. Kada CB kupuje državne obveznice ona na sekundardnom tržištu povećava tražnju za HOV i stoga cene rastu. 7. Povećanjem eskontne stope, CB utiče na smanjenje kamatnih stopa. 8. Niža eskontna stopa je znak restriktivne monetarne politike. 9. Ekspanzivna monetarna politika pomera krivu ponude primarnog novca udesno. 10. Što je veći udeo rezervi, veći je novčani multiplikator. 44

TEST Zadaci 1. Primarni novac od 6. 600, 0 miliona $ stvorio je novčanu masu od 12. 210, 0 miliona $. Izračunajte vrednost monetarnog multiplikatora i šta nam on pokazuje? MS = m x H m = 12. 210, 0 / 6. 600, 0 = 1, 85 45

TEST Zadaci 2. Ukoliko se u jednoj ekonomiji, proizvodi i prodaje samo tost, po ceni od 0, 05 $, a ukupno se obavi 500 transakcija, izračunajte brzinu obrta, ako je novčana masa jednaka 25 $. T x P = 5. 000 x 0, 05 $ = 250 $ (vrednost razmene) V = T x P / M = 250 / 25 = 10 puta godišnje . 46

TEST Zadaci 3. Izračunajte prinos obveznice koja za godinu dana donosi isplatu od 1. 100 $ kupljenu po ceni od 1. 000 $. i = 1. 100 - 1. 000 / 1. 000 = 0, 10 = 10% 4. Izračunajte cenu obveznice (sadašnju vrednost) čija je kamatna stopa 10%, koja nakon godinu dana donosi isplatu vlasniku obveznice od 1. 330 $. PV = FV / (1 + i)n = 1. 330 / (1 + 0, 10)1 = 1. 000 $ 47

TEST Grupni rad 1. Da li su kreditne kartice novac? A, debit kartice? Kupci koriste kreditne kartice prilikom kupovine roba. Izuzete su iz mera novčane mase, jer je reč o odloženom metodu plaćanja, a ne o samom plaćanju. Kada kupite jaknu kreditnom karticom, vaša banka plaća račun, vi uz kamatu taj račun plaćate kasnije ispisivanjem čeka koji glasi na vaš tekući račun. Bilans na vašem tekućem računu pripada ukupnoj novčanoj masi. Kod debit kartica automatski vam se skida novac sa računa, slične su čeku i ulaze u obračun novčane mase. 48

TEST Grupni rad Šta od navedenog nije funkcija novca? a) sredstvo plaćanja. b) obračunska jedinica. c) izvor dohotka Kada razmišljate o kupovini automobila i poredite cene Honde i Toyote novac je u funkciji: a) sredstva plaćanja. b) sredstva očuvanja vrednosti. c) obračunskog sredstva. Ukoliko fizičko lice svoj gotov novac oroči na šest meseci: a) M 1 se smanjuje, a M 2 se povećava. b) M 1 ostaje nepromenjen, a M 2 se povećava. c) M 1 se povećava, dok M 2 opada. d) M 1 se povećava i M 2 se povećava. e) M 1 se smanjuje, a M 2 ostaje isti. 49

TEST Grupni rad Centralna banka je donela odluku da smanji stopu obaveznih rezervi sa 20 % na 10 %, efekti ove odluke su: a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost. b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost. c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost. d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost. 50

TEST Grupni rad Operacije na otvorenom tržištu su: a) aktivnost centralne banke kojom ona posuđuje novac poslovnim bankama. b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti. c) aktivnosti centralne banke u kojima ona daju kredite na otvorenom tržištu. Ana ne troši 5% svoje plate da bi sledeće godine mogla da ide na putovanje u Italiju. U ovom primeru, novac je u funkciji: a) novac kao sredstvo akumulacije bogatstva. b) novac kao obračunska jedinica. c) novac kao sredstvo razmene. d) novac u međunarodnom prometu. 51

TEST Grupni rad Ukoliko Ana 2000 dinara u gotovini stavi na tekući račun, onda se dešavaju sledeće promene: a) novčani agregat M 1 se ne menja. b) novčani agregat M 1 se povećava. c) novčani agregat M 1 se smanjuje. d) ova transakcija ne pripada novčanom agregatu M 1, tako da se ne zna tačno da li postoji indikretan uticaj na njega. Ana je kupila italijanske čizme za 12. 300 dinara. U ovom primeru, novac je u funkciji: a) novac kao sredstvo akumulacije bogatstva. b) novac kao obračunsko sredstvo. c) novac kao sredstvo razmene. d) novac u međunarodnom prometu. 52

Case study Bankarska panika i ponuda novca Kada deponenti posumnjaju da bi banka mogla da bankrotira, pa ih hvata panika i odlaze da povuku depozite. Predstavlja problem za banke koje funkcionišu u sistemu delimičnih rezervi. Pošto banka drži samo depozita u rezervi, nije u stanju da udovolji zahtevima za povlačenjem depozita svih deponenata. Čak i ako je ona solventna (imovina je veća od obaveza), neće imati dovoljno gotovine da omogući svim deponentima trenutan pristup celokupnom njihovom novcu. Kada dođe do panike, banka je prinuđena da se zatvori dok ne naplati neke svoje dugove, ili dok se ne pojavi zajmodavac kao poslednje utočište (last resort, CB) i snabde je gotovinom potrebno da zadovoljideponente. Bankarska panika komplikuje kontrolu ponude novca. Primer tokom Velike depresije 30 -ih godina. Nakon talasa bankarske panike i zatvaranja banaka, domaćinstva i banke postali su oprezniji. Domaćinstva su povukla depozite iz banaka, i novac držala u gotovini.

Case study Bankarska panika i ponuda novca Ta odluka je izokrenula proces kreiranja novca, jer su bankarsi reagovali na opadajuće rezerve smanjenjem bankarskih zajmova. Bankari su povećali svoje udele rezervi da bi imali dovoljno gotovine da zadovolje zahteve deponenata u budućoj bankarskoj panici. Zbog većeg udela rezervi smanjen je novčani multiplikator, čime je smanjena i ponuda novca (između 1929. I 1933. smanjila se za 28%, iako Fed nije preduzeo namernu kontrakciju). Danas vlada garantuje sigurnost depozita kod većine banaka putem Savezne korporacije za osiguranje depozita FDIC koja deponentima garantuje isplatu depozita i kada njihova bankrtira. Bankari za čije se depozita garantuje, međutim nemaju mnogo podsticaja da izbegavaju rizike prilikom davanja kredita, ali je korist osiguranja 54 depozita stabilnost bankarskog sistema.

Predavаč dr Ljiljana Malešević 55