PREDAVANJE I UVOD PRINCIPI EKONOMIJE PREDUZEA UVOD Poznati

PREDAVANJE I UVOD PRINCIPI EKONOMIJE PREDUZEĆA

UVOD Poznati grčki mislilac Ksenofan (oko 565 – oko 473. god. st. e. ) pod ekonomijom je podrazumevao veštinu upravljanja gazdinstvom, budući da su se sve ekonomske aktivnosti u njegovom vremenu odvijale u okviru porodice. Aristotel ( 384 -322. godine st. e) koristi reč ekonomija da označi veštinu pribavljanja materijalnih dobara, značajnih za život u jednoj lokalnoj zajednici (gradu, državi) i za napredak države. Predmetom ekonomije smatra se svaka ljudska delatnost u kojoj se susreće problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva.

UVOD Sa razvitkom društva, konstituiše se nauka o ekonomiji. Ovo se događa naročito u periodu ranog kapitalizma, kad se pojavljuju francuska, a posle toga i engleska ekonomska škola. Ekonomske nauke doživele su veliki napredak u devetnaestom i dvadesetom veku. Predmetom ekonomije smatra se svaka ljudska delatnost u kojoj se susreće problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Iz napred rečenog može se izvući zaključak kako je zadatak ekonomije – ostvariti što bolji ekonomski rezultat, uz što manja ulaganja (što se postiže odgovarajućom organizacijom ekonomske organizacije (preduzeća). Pod ulaganjima podrazumevaju se ulaganja u elemente poslovnih aktivnosti; dakle, ulaganja u sredstva za rad; predmete rada i radnu snagu. Ekonomisanje bi trebalo da podrazumeva vođenje takve ekonomske politike unutar ekonomske organizacije (kao upravljivog sistema) koje treba da osigura štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa.

UVOD Primarni ciljevi svakog privrednog društva jesu – ostvarenje profita ili dobiti kao poslovnog rezultata, na kraju posmatranog poslovnog perioda (pola godine; godinu dana) i zadovoljenje potreba klijenata; kupaca za potrebom ili uslugom. Sa gledišta ekonomike biznisa, preduzeće je ekonomski sistem, koji kroz svoju ekonomiju obezbeđuje ostvarenje interesa različitih subjekata koji su zainteresovani za njegovo poslovanje i razvoj. Veća efektivnost i efikasnost u preduzeću povećavaju nivo njegove ekonomije i povećavaju stepen ostvarivanja odabranih ciljeva. Upravljanje preduzećem ima za cilj povećanje njegove ekonomije. Preduzeće je osnovna ćelija ekonomije jedne države. Na većoj efikasnosti i efektivnosti preduzeća (izraženog kroz viši nivo njegove ekonomije), počiva ukupan ekonomski razvoj svake države.

EKONOMSKI INTERESI Ekonomski interesi, koje preduzeće kao ekonomska organizacija ostvaruje svojom ekonomijom globalno se mogu podeliti na: 1. Interese pojedinca (u koje spadaju interesi vlasnika za ostvarenjem dobiti; interesi potrošača za zadovoljavanjem materijalnih potreba ili usluga i interese zaposlenih za zaradama kojima će podmiriti potrebe za nabavkom različitih sredstava za svoju porodicu i interese menadžera preduzeća, za premijama, odnosno vrhunskim zaradama, koje dolaze kao posledica izuzetnih poslovnih rezultata ostvarenih na tržištu.

EKONOMSKI INTERESI 2. Interesi zemlje i njene ekonomije za privrednim i društvenim razvojem. U ove interese zemlje spadaju interesi za obezbeđenje sredstava (kroz odgovarajuću poresku politiku) za finansiranje opštih potreba društva, odnosno brojnih socijalnih službi države: zdravstvena zaštita; obrazovanje; kultura; vojska i snage održavanja unutrašnjeg reda i bezbednosti. Interesi zemlje jesu povećanje stope zaposlenosti; povećanje nacionalnog dohotka i drugo. 3. Razvojne interese preduzeća. Razvojni interesi i stalna modernizacija su od ključnog značaja za opstanak preduzeća kao ekonomske organizacije na tržištu. Ovo posebno važi u uslovima globalizacije i priključenja zemlje supranacionalnim organizacijama (kao što je Evropska Unija) i međunarodnim ekonomskim organizacijama (kao što je Međunarodna organizacija za slobodnu trgovinu), i dr. U uslovima sve nižih carina na većinu proizvoda i usluga ili na ukinute carine u odnosu na važne spoljnotrgovinske partnere (kao što su zemlje Evropske Unije), prema kojima su ukinute carine za brojne proizvode i usluge, kao što su: poljoprivreda, automobilska industrija, i drugo.

Ekonomika biznisa je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem ekonomije preduzeća, odnosno ekonomskih organizacija koje su zakonom određene u jednoj državi (Zakon o privrednim društvima; 2011). Savremene ekonomske organizacije predstavljaju izuzetno složene ekonomske sisteme, sa velikim brojem raznovrsnih i složenih elemenata. U vođenju ekonomije preduzeća postoji raznovrsnost izbora i ciljeva. Ključnu ulogu za postizanje dobrog poslovnog rezultata u preduzeću ima ljudski faktor, počev od najodgovornijih, menadžera koji donose ključne poslovne odluke, do svakog zaposlenog i njegovog zalaganja da radne zadatke obavi na najprofesionalniji način. Cilj i rezultat preduzeća mora biti stalni rast njegove ekonomije. U suprotnom, opadanje nivoa ekonomije preduzeća predstavlja permanentnu opasnost za ostvarivanje njegovih interesa i za njegov opstanak na trţištu.

POTREBE KAO NUŽNOST Aktivnost ljudi koja je usmerena na stvaranje dobara za ljudsku upotrebu predstavlja privređivanje, a kao rezultat dobija se ekonomsko dobro. Za zadovoljenje potreba ljudi koriste ekonomska dobra, koja su rezultat proizvodnje, i slobodna dobra koja se nalaze u prirodi. Dobra u prirodi su ograničene i zato se većim delom moraju proizvoditi. Potrebe društva su evoluirale od najjednostavnijih do potreba za savremenom tehnologijom, putovanjima, kulturnim sadržajima. Privređivanje je proces stvaranja ekonomskih dobara radi zadovoljenja potreba određene društvene zajednice.

POTREBE Potrebe su kontinuirana pojava koja neprekidno postoji, povećava se i kvalitativno i kvantitativno, kako zbog porasta broja stanovnika, tako zbog mogućnosti proizvodnje raznovrsijih dobara. Povećanje obima privređivanja i proizvodnje raznovrsnijih dobara postiže se, povećanjem zaposlenosti, aktiviranjem resursa (kapitalnih dobara, zemlja-objekti, oprema, sredstva za proizvodnju, i finansijska dobra) i razvojem tehnologije.

Institucionalizovanje procesa privređivanja je povezivanje članova zajednice na raznim nivoima. Na nivou: Mikroekonomije-ekonomije pojedinca koji za cilj ima podmirenje sopstvenih potreba, egzistencije, obrazovanja Mezoekonomije-ekonomije privrednih subjekata (preduzeća) koja omogućava ostvarivanje ciljeva i mikro i makro ekonomije, a osnovni cilj je reprodukovanje i razvoj. Makroekonomije-ekonomija ukupne prvrede zemlje.

CILJEVI MEZOEKONOMSKIH SISTEMA Ciljevi mezoekonomskih sistema su: reprodukcija, razvoj i ostvarivanje profita. Opstanak mezoekonomskog sistema obezbeđuje se proizvodnjom i plasiranjem dobara na tržištu, ostvarivanjem rezultata koji mu pomažu da ulaže ponovo u proizvodnju novih proizvoda. Profit je cilj mezoekonomskog sistema jer se iz njega obezbeđuju dividende, plate i akumulacija kapitala radi ostvarivanja proširene reprodukcije. Mezoekonomski sistem karakterše nekoliko komponenti i to: • ulaganja (angažovanje i trošenje elemenata proizvodnje u novčanom ili materijalnom obliku), • rezultati (fizički obim proizvodnje, ukupan prihod i dobit. Oni nam pokazuju efikasnost trošenja elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije), • principi reprodukcije (ekonomski principi) (osnovni princip je sa što manje ulaganja ostvariti što bolje rezultate. Parcijalni principi su ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost) faktori materijalne ili nematerijalne prirode koji deluju na funkcionisanje mezoekonomije.