KPR U OSNOVNOJ KOLI Tema sistem komunikacije zasnovan

KPR U OSNOVNOJ ŠKOLI Tema: sistem komunikacije zasnovan na upotrebi slika

PECS Sistem komunikacije razmenom slika Razvijen 1985. godine od strane Pyramid Educational Consultants (www. pecs. com) Sistem augmentativne/alternativne komunikacije

O PECSU jednostavan za primenu nije skup ne zahteva složen pribor ili visoku stručnu obuku ne ugrožava razvoj govora PECS mogu koristiti vaspitači, terapeuti, nastavnici, roditelji, pa i druge osobe u neposrednom okruženju pojedinca koji komunicira na taj način. Samim tim PECS je primenljiv u svim kontekstima

KOD KOGA SE SVE MOŽE PRIMENJIVATI PECS? PECS se može primenjivati kod neverbalnih osoba, kod osoba koje imaju govornu ekspresiju, ali je njihova produkcija nejasna i/ili nefunkcionalna, kao i kod osoba čiju produkciju karakterišu kratke izjave, oskudan rečnik i odsustvo inicijative.

DA LI JE DETE KANDIDAT ZA PECS? Da li koristi funkcionalnu komunikaciju? (Ako je odgovor NE može se primenjivati PECS) Da li je način komunikacije lako razumljiv nepoznatom slušaocu? (Ako je odgovor NE može se primenjivati PECS) Da li inicira komunikaciju? (Ako je odgovor NE može se primenjivati PECS) Da li osoba koristi kratke izjave? Ako je odgovor DA može se primenjivati PECS Da li osoba ima oskudan rečnik? Ako je odgovor DA može se primenjivati PECS

ŠTA PRETHODI UPOTRBI PECSA? Upotrebi PECS sistema prethodi procedura utvrđivanja najpoželjnijeg predmeta, kao i priprema neophodne opreme za ovaj sistem komunikacije (slike koje na poleđini imaju čičak traku i knjiga za komunikaciju)

PROCEDURA UTVRĐIVANJA NAJPOŽELJNIJEG PREDMETA Terapeut bi trebalo da otkrije koji su to predmeti koji predstavljaju motivatore za svakog pojedinca terapeut posmatra ponašanje (šta toj osobi privlači pažnju, čime se često igra, šta voli da jede itd. ), anketira roditelje, nastavnike i druge pojedince koji provode vreme sa tom osobom, sprovedi proceduru utvrđivanja najpoželjnijeg predmeta.

PRIMER ANKETNOG LISTA ZA RODITELJE, NASTAVNIKE I DRUGE OSOBE KOJE POZNAJU KANDIDATA ZA PECS SISTEM U CILJU UTVRĐIVANJA NAJPOŽELJNIJEG PREDMETA ILI AKTIVNOSTI: Voli Hrana Napitci Aktivnosti Senzorne aktivnosti Igračke Društvene igre Mesta Ne voli Indiferentan

PROCEDURA UTVRĐIVANJA NAJPOŽELJNIJEG PREDMETA izdvojiti predmete koje dete želi najpoželjniji predmeti budu društveno prihvatljivi i sigurni Najpoželjniji predmeti su individulani i menjaju se. pred dete postavlja od pet do osam poželjnih predmeta Predmeti mogu biti jestivi i nejestivi, mogu biti delovi nekih objekata ili objekti u celini postavljaju se u jednoj ravni, ispred deteta, sa podjednakom udaljenočću između svakog pojedinačnog komada. Bez izdavanja verbalnog naloga, terapeut prati ponašanje deteta, odnosno gleda za kojim predmetom će dete posegnuti u roku od pet sekundi. Predmet koji osoba izabere se vraća ponovo u postavljeni niz predmeta, ali na neko drugo mesto. Ukoliko isti predmet osoba izabere tri puta za redom, on se definitivno uklanja iz niza i terapeut ga beleži na prvo mesto na listi najpoželjnijih predmeta. Nakon otkrivanja prvog najpoželjnijeg predmeta, procedura se nastavlja, sve dok se ne detektuju i drugi poželjni predmeti (trebalo bi da terapeut za početak otkrije strukturu hijerarhije za bar tri ili četiri najpoželjnija predmeta za konkretnu osobu).

POTREBAN MATERIJAL ZA PECS SLIKE

SLIKE potrebno je napraviti slike (kartice) koje predstavljaju te najpoželjnije predmete Izaberite vrstu slika – predlog: Mayer-Johnson Picture Veličina 3 x 3 ili 6 x 6 cm. Možete koristiti logotipe proizvoda Obucite pregaču (kecelju) sa džepovima ili torbicu oko struka dok radite PECS

POTREBAN MATERIJAL ZA PECS – KOMUNIKACIJSKA KNJIGA

KOMUNIKACIJSKA KNJIGA knjiga u kojoj se čuvaju sve slike koje osoba koristi u PECS sistemu. Obično je od tvrde plastike, sadrži korice i u svojoj unutrašnjosti plastične stranice. Stranice su metalnim prestenovima privezane za korice, što omogućava njihovo fleksibilno okretanje, a ujedno i njihovo olakšano vađenje iz knjige ili uključivanje novih stranica. Na koricama i stranicama je postavljena čičak traka koja omogućava pričvršćivanje slika za knjigu. Sastavni deo svake komunikacijske knjige jeste i rečenična koja je izrađena od istog materijala kao i knjiga, koja na svojoj poleđini ima čičak traku uz pomoć koje se pričvrščćuje za knjigu. Ova rečenična traka se koristi od četvrte faze pa nadalje.

KNJIGA ZA KOMUNIKACIJU

KNJIGA ZA KOMUNIKACIJU Svaki učenik mora da ima svoju knjigu za komunikaciju Svi simboli detetovih poželjnih predmeta će se nalaziti u knjizi Organizacija: na jednoj strani je odeća, na drugoj strani su igračke, na trećoj je hrana itd. Zbog toga što učenik još ne razlikuje slike, držite na spoljnoj strani korica komunikacijske knjige samo jednu sliku koja se koristi Odredite posebno mesto u učionici učenici bi u svakom trenutku trebalo da znaju gde su njihove komunikacijske knjige

FAZE PECSA PECS sistem podrazumevaa prolazak kroz šest faza: 1. Faza fizičke razmene 2. Faza samostalnosti 3. Faza razlikovanja slika 4. Faza rečenice 5. Faza odgovaranja na pitanje “Šta ti želiš? ” 6. Faza spontanog komentarisanja

I FAZA – FIZIČKE RAZMENE Cilj: naučiti dete da inicira interakciju Pored deteta, u ovu fazu su uključene još dve osobe – jedna koja sedi iza osobe i koja će joj pružati fizički podsticaj u razmeni slika (komunikacioni pomoćnik) i druga koja je naspram osobe (komunikacioni partner); vremenom se fizička podrška smanjuje, dok ju potpuno ne ukinemo. Iako se za ovu fazu priprema nekoliko slika, zasebne procedure vežbanja se odvijaju za svaku sliku pojedinačno. Diskriminacija slika nije preduslov, uči se samo komunikacija (radimo sa jednom slikom) Ukoliko je osoba snažno motivisana za komad keksa, komunikacioni partner će u svojoj ruci držati komad keksa, tako da osoba može da ga vidi, ali i ne tako lako da ga dohvati. Na stolu, između osobe i komunikacionog partnera, nalazi se slika keksa, čija je pozicija takva da je osoba bez velikog napora može dosegnuti. osoba treba da posegne za slikom koja je na stolu, da je uzme u šaku, prenese do slobodnog dlana komunikacionog partnera koji je otvoren i spusti sliku na dlan. komunikacioni pomoćnik ima značajnu ulogu u pružanju fizičkog podsticaja (ruka preko ruke) u navođenju ruke ka slici, dohvatanju slike, prenošenju i spuštanju slike u otvoreni dlan komunikacionog partnera. Tog momenta komunikacioni partner zauzvrat predaje osobi željeni komad keksa. Takođe, i komunikacioni partner pruža podsticaj, i to vizuelni, pokazivanjem otvorenog dlana kojim nagoveštava da očekuje dobijanje slike. Prazna otvorena ruka daje učeniku informaciju gde treba da stavi sliku; otvoreni dlan je blizu željenog predmeta, bez verbalnog naloga, osim na kraju kada imenujemo. Reagujemo u roku od ½ sekunde Treba da vežba 40 -50 puta u toku dana Kada uvedemo 3 -5 slika i vežbamo u najmanje 2 sredine, a dete ostvari uspeh u 80% slučajeva prelazimo na II fazu

POLOŽAJ OSOBA UKLJUČENIH U PRVU FAZU

I FAZA – FAZA FIZIČKE RAZMENE

II FAZA – FAZA SMAOSTALNOSTI Cilj: da dete istraje u komunikaciji čak i kada naiđe na prepreku Pošto je dete naučilo da upotrebom slike može doći do željenog predmeta onda kada sedi za stolom i kada joj je sve u blizini cilj je da to uradi kada je slika udaljena u nekom delu prostorije i pričvršćena na prednju koricu komunikacione knjige ili kada je komunikacioni partner udaljen. Deca uče i da pronađu i uzmu slike kada žele nešto da saopšte, čak i kada im slike nisu u vidnom polju I u ovoj fazi učestvuju dve osobe (partner i osoba koja podstiče dete) Ova faza se praktično nikada ne završava – uvek će biti novih mesta i novih ljudi sa kojima će deca komunicirati

II FAZA – FAZA SMAOSTALNOSTI Druga faza započinje tako što osobu koja je zaokupljena željenim predmetom ili aktivnošću, terapeut prekida (npr. uzima joj igračku, hranu, ili prekida aktivnost skakanja po trambolini) i na taj način dovodi osobu u situaciju da zahteva nastavak prekinute aktivnosti uzimanjem i odnošenjem slike koja je označava. Imajući u vidu da se od osobe u ovom trenutku ne očekuje razlikovanje slika, na prednjoj korici knjige se nalazi samo ona slika koja se odnosi na aktuelni željeni predmet. Druge slike se čuvaju u unutrašnjosti knjige. Kada osoba ode do knjige, skine sliku i preda je komunikacionom partneru, partner joj istog momenta predaje željeni predmet praćen verbalnim komentarom (npr. “Lopta. ”, “Želiš keks. ”). potrebno je obezbediti najmanje 30 pokušaja za vežbanje tokom dana potrebno je vežbati u raznim svakodnevnim uobičajenim situacijama, kao i sa različitim osobama Uspeh u preko 80% proba ukazuje na to da je osoba spremna za prelazak na sledeću fazu.

III FAZA – RAZLIKOVANJE SLIKA U ovoj fazi – jedan nastavnik U početnom vežbanju koriste se samo dve slike pričvršćene na početnoj korici knjige. Jedna slika označava poželjni predmet, a druga nepoželjni. Od osobe se očekuje da uzme sliku poželjnog predmeta i da je preda komunikacionom partneru, a on zauzvrat, da joj da traženi predmet. Ukoliko osoba izabere drugu siku, koja predstavlja nepoželjni predmet, komunikacioni pratner odgovara pružajući birani predmet, koji je kontekstualno neprihvatljiv.

III FAZA – RAZLIKOVANJE SLIKA Tokom ove faze insistira se na dva vida diskriminacije – u odnosu na kontekst i u odnosu na podudarnost. Razlikovanje slika u odnosu na kontekst se uvežbava tako što se osobi na kratko oduzme predmet koji joj je potreban u određenoj situaciji (npr. kašika prilikom obroka, daljinski upravljač za pojačavanje tona programa koji osoba prati itd. ), i ponudi joj se knjiga sa dve slike. Osoba treba da uzme sliku koja odgovara kontekstu (npr. sliku kašike, ili sliku upravljača). Diskriminacija u odnosu na podudaranje podrazumeva da komunikacioni partner ispred osobe postavi dve slike i dva predmeta. Osoba prvo bira sliku, a zatim joj se signalizira da sama uzme predmet koji odgovara slici.

III FAZA – RAZLIKOVANJE SLIKA Ukoliko osoba često greši u procesu diskriminacije, dozvoljeno je koristiti određene vizuelne podsticaje, koji se tokom vremena postepeno smanjuju i/ili ukidaju (npr. slika poželjnog predmeta je veća od slike nepoželjnog, slika poželjnog predmeta je obojena, ili uokvirena flomasterom, ili je predstavljena trodimenzionalno itd. ). Dnevno bi trebalo obezbediti najmanje 20 prilika za vežbanje, uspeh u 80% situacija označava spremnost za prelazak na novu fazu, ali i sposobnost uspešnog razlikovanja između 12 i 20 slika.

IV FAZA – STRUKTURA REČENICE Detetu su na raspolaganju za upotrebu sve slike iz knjige. po prvi put se koristi rečenična traka, Ona je zalepljena na prednjoj korici knjige, nanjenoj levoj strani pričvršćena je slika “Ja želim” Dete pronalazi u svojoj knjizi sliku koja odgovara njegovoj potrebi, a terapeut ga navodi da tu sliku zalepi na rečeničnu traku, a zatim da odlepi čitavu traku i preda je terapeutu. Terapeut prilikom primanja trake čita šta osoba želi i predaje detetu željeni predmet, aktivnost se zatim dodatno usložnjava, dete samo uzme sliku “Ja želim” (koja ima svoje određeno mesto u knjizi, kako bi se olakšano pronalazila) i zalepi je u levi ugao trake, pa zatim izabere željenu sliku, i realizuje proceduru predavanja trake partneru. Dnevno bi trebalo obezbediti najmanje 20 prilika za vežbanje, uspeh u 80% situacija označava spremnost za prelazak na novu fazu

STRUKTURA REČENICE

FAZA V - FAZA ODGOVARANJA NA PITANJE “ŠTA TI ŽELIŠ? ” Faza V: odgovor na direktno pitanje – Šta želiš? prvi put primenjuje verbalni podsticaj u vidu pitanja “Šta ti želiš? ”. Od osobe se očekuje da uzme sliku “Ja želim” i nakon njenog pričvršćivanja na rečeničnu traku, njoj pridruži i sliku željenog predmeta, a zatim rečeničnu traku preda komunikacionom partneru. Dnevno bi trebalo obezbediti najmanje 20 prilika za vežbanje, uspeh u 80% situacija označava spremnost za prelazak na novu fazu

FAZA VI - FAZA SPONTANOG KOMENTARISANJA Nakon što je osoba uvežbala da odgovara na pitanje “Šta želiš? ”, ona se osposobljava da daje odgovore i na druga pitanja po istom principu kao u prethodnoj fazi (npr. “Šta vidiš? ”, “Šta imaš? ”, “Šta čuješ? ”).