Komunikacija MODEL ELEMENTI KOMUNIKACIJE 1 Izvor informacije source

Komunikacija

MODEL (ELEMENTI) KOMUNIKACIJE 1. Izvor informacije (source) formira poruku - pošiljalac 2. Predajnik (transmitter) proizvodi signal kojim se poruka šalje u kanal komunikacije kodiranje 3. Kanal je medijum preko kog se prenosi signal od predajnika do prijemnika 4. Šum (noise) je suvišna (dodata) ili izgubljena informacija koja ometa prenos poruke 5. Prijemnik (receiver) rekonstruiše poruku iz signala - dekodiranje 6. Destinacija (destination) je osoba (ili stvar) kojoj je poruka namenjena - primalac Slika peurzera sa http: //mudrac. com/homefolder/wp-content/uploads/2013/05/Elementi_komunikacije. jpg

JEZIK I KOMUNIKACIJA • Čomski: jezik je višeslojni sistem za povezivanje misli i govora pomoću reči i delova rečenica. Ovoj definiciji nedostaje jedan važan aspekt, a to je komunikacija. • Komunikacija je proces prenošenje poruka (misli, ideja) između ljudi (i životinja). Komunikacija je i prenošenje poruka između generacija (pokoljenja) i to je jedna od bitnih funkcija jezika. • Osnovna dva aspekta jezika su: razumevanje i proizvodnja. U minimalnoj fiziološkoj konfiguraciji, za razumevanje jezika su potrebni: slušni senzorni ili vizuelni korteks i Vernikeova zona, a za proizvodnju: Brokina zona i motorni korteks. reči Slika preuzeta sa: https: //image. slidesharecdn. com/012 prednjimozak-100220164013 phpapp 02/95/prednji-mozak-19 -638. jpg? cb=1489994352

POREKLO JEZIKA 1. 2. Nativističko shvatanje (Čomski, 1972) – glavna je uloga nasleđa. Argumenti: brzo savladavanje složenih oblika govora (do 5. godine), isti redosled pojavljivanja različitih oblika jezičkog izražavanja (fraza) kod sve dece (nezavisno od kulture). Sociopsihološko shvatanje - rođenjem dete dobija samo opštu sposobnost razvoja govora ali je presudna uloga socijalnih faktora (sredina i učenje). • Slika preuzeta sa: https: //www. wikiart. org Ljudi upotrebljavaju mali broj reči u svakodnevnoj komunikaciji. U većini jezika, 50 najčešće izgovorenih reči čini oko 60% svih izgovorenih reči i 45% napisanih. Kada primamo poruku, mi ne primamo značenje, već ga sami stvaramo (reči nemaju značenje - značenje im daju ljudi) Značenja nisu jedinstvena već se oblikuju iz misli i osećanja onog ko prima poruku, i mogu se menjati kroz vreme čak i za jednu istu osobu. Značenja ima više od reči!

JEZIK – VRSTE ZNAČENJA 1. Denotativno - primarno značenje koje većina ljudi daje nekoj reči (ono koje stoji u rečniku). 2. Konotativno - sekundarno značenje koje neka reč ima za pojedinca i određena su njegovim ličnim iskustvom. Slika preuzeta sa: https: //www. emaze. com

JEZIK I MIŠLJENJE • Da li je jezik preduslov da čovek može da razmišlja? Da li je razmišljanje unutrašnji govor? Da li jezik oblikuje naše ideje ili je on samo instrument koji omogućuje razmišljanje? • SAPIR –VORFOVA HIPOTEZA: Pripadnici različitih lingvističkih zajednica opažaju svet različito, a takva percepcija se prenosi i podržava jezikom. Jezik donekle i oblikuje misli! Utiče na doživljaj sveta dok njegov razvoj odražava promene u prevladavajućem načinu izražavanja. Lingvističke razlike nam govore o prioritetima unutar jedne kulture. Na primer: stanovnici Filipina imaju po jednu reč za svaku od 92 vrste pirinča; Eskimi i sneg; Hopi Indijanci (vreme). Slika preuzeta sa: https: //steemit. com/

JEZIK I MIŠLJENJE • Funkcije jezika: 1. Uspešno pamćenje - kodiranjem događaja kroz verbalne kategorije. Pamćenje odrasle osobe je primarno verbalno. 2. Odražava i određuje socijalnu situaciju, socijalne odnose između sagovornika. 3. Omogućuje beskonačnu apstrakciju iz naših iskustava što je posebno važno u komunikaciji o apstraktnim odnosima. Slika preuzeta sa: http: //www. thwink. org/sustain/glossary/Abstraction. htm

RAZLIKA IZMEĐU JEZIKA I KOMUNIKACIJE • Jezik obuhvata ograničen broj signala (zvukova, slova, gestova) koji samostalno nemaju značenje ali mogu biti kombinovani na osnovu određenih pravila u funkciji stvaranja neograničenog broja poruka • Komunikacija - način na koji osoba ili životinja prenosi informacije i utiče na drugog/druge • Životinje mogu (imaju sposobnost) da komuniciraju. Pitanje je da li mogu koristiti nešto slično ljudskom jeziku? Svojstva jezika: 1. Arbitrarnost - proizvoljno korišćenje simbola - zvukovi i znakovi koji se koriste nemaju nikakvu vezu sa značenjem. Npr. različite reči na svetskim jezicima za istu stvar 2. Semantika - upotreba simbola za objekte ili akcije 3. Izmeštenost - odnosi se na stvari udaljene vremenom ili prostorom, to je svojstvo koje omogućuje da razgovaramo o stvarima i događajima koji nisu fizički prisutni. 4. Sintaksa - simboli se mogu kombinovati prema pravilima gramatike 5. Generativnost – kombinacijom simbola moguće je stvoriti bezbroj poruke

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Šta je neverbalna komunikacija? • Komunikacija bez reči? Govor tela? • I verbalna i neverbalna komunikacija može biti sa ili bez vokala (glasova) Verbalna Vokalna Komunikacija putem izgovorenih reči Bez vokala Komunikacija pisanim rečima Neverbalna Različite vokalizacije ali ne u obliku reči Izraz lica, gest, položaj tela, dodir. . .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Neverbalna komunikacija prenosi više od 65 % značenja. • Pojedina istraživanja govore da neverbalni znakovi daju čak 93 % celokupnog socijalnog značenja u komunikaciji “licem u lice”. 55 % informacija daje izraz lica, 38 % glas, a reči sadrže samo 7 % informacija. • Čovek ukupno izgovara reči samo 10 -11 minuta dnevno. • Šta je sa životinjama? Priča o pametnom Hansu (Berlin, 1900)

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Neverbalna osetljivost: adaptivniji, demokratičniji, popularniji, esktrovertniji osetljiviji na interpersonalne odnose • Neverbalna izražajnost: aktivniji, popularniji, ekstrovertniji, impulsivniji, vođe • Vrste neverbalne komunikacije: 1. Povezana sa verbalnom komunikacijom: brzina, ritam, boja glasa ton, čak i ćutanje 2. Nezavisna od reči: • facijalna ekspresija (izraz lica) • gestovna ekspresija • posturalna ekspresija (držanje tela) • proksemička ekspresija (prostor, distanca, bliskost) • pokret u prostoru • fizički izgled: oblačenje i ukrašavanja tela • crtanje, žvrljanje i artefakti

IZRAZ LICA • Nasleđe ili učenje (imitacija) • Ontogeneza: rano javljanje osmeha, mrštenja, plača • Slepi ljudi: spontani izrazi tuge, plakanje, smejanje. . . ne razlikuju se značajno od izraza ostale dece, samo ne pokazuju fine prelaze u izrazu lica - urođenost ponašanja -Ljudi i majmuni imaju vrlo slične neke izraze lica (sreće, tuge, agresivnosti). Izrazi emocija na licu su univerzalni, jednaki su u svakoj kulturi, biološki su određeni i posledica su evolucije. (Darvin 1872). -Ekman: Proučavao kulturne razlike u izrazu lica u komunikaciji. Postoje isti osnovni izrazi u ispoljavanju emocija, ali, događaji koji ih izazivaju i običaji kontrolišu ispoljavanje zavise od kulture! Slika preuzeta sa: https: //www. treehugger. com

IZRAZ LICA • Koža: crvenilo, bledilo. . . • Pogled: pravac pogleda, izbegavanje, učestalost, zurenje, širina zenica. . . najviše govori o kvalitetu i vrsti odnosa. • Najviše informacija na licu nose oči i usta, a tek posle ostali delovi lica. • Prepoznavanje: osnovne emocije kao što su sreća, iznenađenje, tuga ili bes tačnije prepoznajemo iz izraza od složenih emocija kao što su zavist ili ljubomora. Pozitivne emocije (sreća, iznenađenje, ljubav, interes) obično se lakše i tačnije prepoznaju od negativnih emocija (strah, tuga, bes, odvratnost). • Osmeh: socijalni (namerni, namešteni) osmeh, smeju se samo usta, kod iskrenog osmeha smeju se i usta i oči. • Kontrola izraza: u patrijarhalnoj sredini (dečaci i plač, strah. . . ), profesionalna servilnost (prodavci, stjuardese, rad sa ljudima. . . ) Slika preuzeta sa https: //media. licdn. com/mpr

VIZUELNO NEVERBALNO PONAŠANJE • Uključuje pokrete i držanje tela, gest, izraze lica, pogled. • Većina vizuelnih neverbalnih pokreta uključuje pokrete glave Topla ponašanja Hladna ponašanja Gledanje u oči, dodirivanje ruke. , osmehivanje, veseo izraz lica, približavanje, okretanje ka sagovorniku, potvrdno klimanje glavom, izražajno gestikuliran je tokom govora, širo otvaranje očiju, podizanje obrva Buljenje, podrugljivo smeškanje, mrštenje, udaljevanje od sagovornika, gledanje u plafon, gledanje u suprotnom smeru od sagovornika ili pogled koji luta, odmahivanje glavom, čačakanje noktiju, lupkanje rukomk • Fizički izgled je takođe poruka. Jedan je od glavnih faktora u izboru partnera. Na opažanje fizičke privlačnosti deluju građa tela, visina, boja kože, kosa, odevanje, nakit, šminka. . . Odeća se interpretira kao poruka o stilu života, vrednostima, ličnosti

• • 1. 2. 3. 4. PROSTOR Proksemika proučava način kako ljudi koriste prostor u svakodnevnom životu. Vrste teritorije: Primarna teritorija (npr. kuća ili kancelarija) Sekundarna teritorija (poluprivatna, npr: “prisvojeno” mesto u učionici) Javna teritorija (npr. parking mesto ili mesto u biblioteci, sedište u autobusu Teritorija interakcije (npr. kada grupa debatuje na ulici) Hal, prostorni krugovi: Intimni prostor Lični prostor Socijalni prostor Javni prostor Veličina ličnog prostora uslovljena je različitim faktorima koji zavise od proksemičkih normi u različitim kulturama pol, rasa, društveni status, uzrast, introvertnost/ ekstrovertnost, etnička pripadnost i kultura, formalnost situacije, privlačnost, stepen poznanstva, prethodno iskustvo.

PARALINGVISTIKA • Bavi se načinom na koji govorimo, vokalnim karakteristikama govora (kako nešto kažemo? ) • Dimenzije koje određuju način su: ton glasa, intenzitet, artikulacija, brzina govora, visina glasova, fluentnost (ponavljanja, pauze, oklevanje, upotreba zvukova npr. hmmm) zatim vokalni izrazi kao što su plakanje, smejanje, jaukanje i sl. • Način otkriva osećanja. Najlakše se prepoznaju bes, tuga, sreća i nervoza, a teže strah ljubav i iznenađenje. • Prvi utisak u velikoj meri zavisi od vokalnih karakteristika (dubina glasa, količina govora: ljudima se najviše sviđaju oni koji govore 50 %)

DODIR • Vrlo širok opseg značenja: od brige do nasilja • Potreba za dodirom i senzornom stimulacijom je prirodna, javlja se i kod dece i kod životinja. • Značenje zavisi od situacije, dela tela, trajanja i intenziteta dodira. • Dodir se koristi za postizanje određenog uticaja. • Varijacije sklonosti ka dodiru uslovljene polom, starošću, socijalnom ulogom, statusom, kulturom. . Slike preuzetea sa https: //www. aol. com i https: //studentnursejourney. com

18 FUNKCIJE NEVERBALNIH ZNAKOVA (Ekman, 1965) • AKCENTUACIJA (naglašavaju poruku) • KOMPLEMENTACIJA (dopunjuju poruku) • KONTRADIKCIJA (komuniciraju poruku suprotnu verbalnoj) • REGULACIJA (funkcija usklađivanja verbalne komunikacije među sagovornicima) • REDUNDANCA (ponavljaju verbalnu poruku) • SUPSTITUCIJA (zamenjuju verbalnu poruku)

KONTRADIKTORNE PORUKE • Kod kontradikcije verbalne i neverbalne poruke iskrenija je neverbalna poruka jer je pod manjom kontrolom. • Kod kontradikcije neverbalnih poruka npr. izraz lica i nervozne noge/ruke: više treba verovati pokretima tela. Kada želimo da nešto sakrijemo najpre kontrolišemo izraz lica. • Kod kontradikcije verbalne i paralingvističke poruke, ton glasa i način govora otkrivaju osećanja (drhtav, tihi, oklevajući). Ubedljivo laganje podrazumeva potpuni sklad verbalnog i neverbalnog. Način govora otkriva laž nekad bolje nego izraz lica. Znaci neiskrene komunikacije: sporiji govor, govor isprekidan pauzama i ispravkama. izbegavanje pogleda i treptanje govori o tome da osoba nije spremna otvoreno da komunicira. Pokreti ruku i dodirivanje različitih delova tela. Češanje. •

www. singidunum. ac. rs Asertivna komunikacija i nenasilno rešavanje konflikata

KONFLIKTI • • • Konflikti? Šta? Ko? Zašto? Konflikti i komunikacija? Mogu li se konflikti rešavati nenasilno? Kako? Šta su preduslovi?

KOMUNIKACIJA Komunikacija koja nam ne prija Komunikacija koja nam prija napadanje, nametanje volje, mišljenja, davanje saveta (koje nismo tražili), etiketiranje, interpretacija (tumačenje misli, reči, postupaka), naređivanje, nejasno izražavanje, negiranje lične odovornosti, neslušanje, nedostatak poverenja, dvostruke poruke(neusklađene verbalne i neverbalne). . . iskrenost, zainteresovanost, spontanost, poverenje, opuštenost, pažljivo slušanje zanimljiv način izlaganja, razgovor o temema koje nas zanimaju, od sagovornika možemo nešto da naučimo, usklađenost verbalnih i neverbalnih poruka

Manipulacija • Manipulacija: navesti druge ljude da uradi nešto protiv svoje volje ili što im nije u interesu zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva • Sredstva manipulacije: simpatija, laskanje, uvreda, autoritet. . . Emocionalna ucena je način manipulisanja drugom osobom izazivanjem njenog: 1. Osećanja krivice (optužba, izigravanje žrtve, samosažaljenje, ) 2. Straha (pretnja, ljutnja) 3. Odgovornosti (pozivanje na rodbinske ili prijateljske odnose) Često je bitnija neverbalna od verbalne poruke! Slika peurzera sa https: //medium. com

ZAMKE U KOMUNIKACIJI • NAREDJIVANJE, KOMANDOVANJE Prestani da se žališ, to mora tako da se uradi i gotovo. • UPOZORAVANJE, PRETNJA Bolje bi ti bilo da slušaš šta ti se kaže. • MORALISANJE, PROPOVEDANJE, NAVODJENJE RAZNIH ¨TREBALO BI¨ Ti znaš da kada dođeš u školu, svoje lične probleme treba da ostaviš kod kuće, gde im je i mesto. • SAVETOVANJE, NUDJENJE REŠENJA Bolje rasporedi vreme, pa ćeš onda moći da završiš sve obaveze. • ARGUMENTISANJE Pogledajmo �činjenice. Ostalo ti je još samo mesec dana do kraja godine. • OSUĐIVANJE, KRITIKOVANJE Zašto si čekao toliko dugo da se gradivo nagomila? Slika peurzera sa https: //www. ibainfotech. com

ZAMKE U KOMUNIKACIJI • ETIKETIRANJE Ti si ili velika lenčuga, ili veoma nesiguran. • INTERPRETIRANJE, DIJAGNOSTIKOVANJE, ANALIZA Ti u stvari samo hoćeš da se izvučeš i da ništa ne radiš. • HVALJENJE, SAGLAŠAVANJE Ti si veoma sposoban, sigurno ćeš naći načina da rešiš problem. • TEŠENJE Proći će to. I ja sam se tako osećao, pa je prošlo. • ISPITIVANJE, SASLUŠAVANJE Misliš li da je zadatak bio toliko težak? Koliko ti je vremena bilo potrebno da ga radiš? Zašto si odustao? Zašto me nisi ranije pitao da ti pomognem? • POVLAČENJE Hajde da pričamo o nečem prijatnijem! Slika peurzera sa https: //agescimarche. it/

KOMUNIKACIJA I OPHOĐENJE Briga o sebi / briga o cilju + - Agresivno Samopouzdano +- Asertivno ++ Pasivno agresivno -- Pasivno -+ Briga o drugome / briga o odnosu + Stilovi komunikacije: • Agresivna komunikacija • Defanzivna ili pasivna komunikacija • Asertivna komunikacija

ODGOVORI NA NEPRIJATNU KOMUNIKACIJU ILI SITUACIJU • POGREŠNI Agresivni odgovor Pasivnoagresivni odgovor Submisivni odgovor • Asertivna komunikacija je moguće rešenje: JA PORUKE (Način da izrazim sebe bez optuživanja, etiketiranja, kritike. . . druge osobe) AKTIVNO SLUŠANJE Slika peurzera sa https: //www. tutorialspoint. com /

ASERTIVNA KOMUNIKACIJA • Asertivna komunikacija je veština kojom direktno, otvoreno saopštavamo svoje misli, osećanja i želje • • • Otvorena, samopouzdana komunikacija Teži da ostvari cilj Otvoreno izražavamo svoje potrebe Nije moguće uvek i u svakoj prilici biti asertivan Trudimo se da bar u 80% slučajeva budemo asertivni Nije zagarantovan 100% uspeh • Kada odustajemo od asertivnosti, moramo znati zbog čega!!! Asertivna komunikacija omogućava: Jasnoću Sažetost Empatiju za sagovornika Slika peurzera sa https: //www. halliecrawford. com

ASERTIVNA NAČELA • Ja sam taj koji bira da štiti svoja prava, ne treba to drugi da čine umesto mene • Štiteći svoja prava ne ugrožavam druge • Istovremeno sam svestan prava drugih, čak i kad oni nisu • Asertivne osobe češće od drugih dostižu svoje ciljeve, poštuju sebe, naučili su da se kontrolišu, snalaze se u konfliktu, ne boje se da iskazuju svoje neslaganje, otvoreni su za nova rešenja, pozivaju se na međusobno poštovanje.

RAZLIČITE KOMUNIKACIONE SITUACIJE U KOJIMA KORISTIMO ASERTIVNOST • Kod traženja • Kod kritike ponašanja od jako bitne osobe • Kad smo direktno suočeni sa agresivnim ponašanjem • Kod odbijanja • Kako saopštiti neslaganje • Kod bazične komunikacije • Kod saopštavanja neophodnih izjava”osetljivim”osobama Slika peurzera sa https: //missionself. com

SITUACIJE • Asertivnost u situaciji traženja: Imam pravo da tražim, moja vrednost nema veze sa traženjem, moja vrednost nema veze sa odbijanjem. • Asertivnost kod zameranja: Kritika nije užasna samo je nepovoljna, neprijatna i ne dopada mi se. Ljudi imaju pravo da misle o meni šta hoće. Ja mogu da napravim grešku, ali ja nisam greška. • Asertivnost u situaciji odbijanja: Ja postupam tako što vodim računa prvo o sebi. Ja imam pravo i dužnost da vodim računa prvo o sebi. I ako vodim računa o sebi to ne znači da sam loša i sebična osoba, čak i ako time stavim tuđe želje i interese na drugo mesto. • Asertivno reagovanje na kompliment: Hvala i ja mislim tako. Hvala, ali ja ne mislim tako.

ASERTIVNOST KADA SMO SUOČENI SA NAPADOM • Brojite do pet pre odgovora • Naglašavajte ključne reči polako • Budite otvoreni u telesnom stavu • Držite se suštine • Budite direktni i pristojni • Dajte informaciju bez okrivljavanja • Predložite rešenja Slika peurzera sa https: //www. thefullvoice. com

ASERTIVNE TEHNIKE • • • Tehnika otvaranja - Ja-poruke (za komunikaciju sa bliskim osobama) Tehnika vraćanja lopte - prekida kritičke primedbe druge strane u konfliktu, traži da se osoba konkretno izjasni u čemu se kritika sastoji Tehnika priznavanja greške - suočavanje sa sopstvenim doprinosom konfliktu priznavanjem greške Tehnika kompromisa - kada se stavovi osoba razlikuju često je moguće rešiti konflikt jedino kompromisom Tehnika pokvarene ploče - staloženo i uporno ponavljanje zahteva, bez ispoljavanja emocija i dodatnog objašnjavanja. ( ne koristi se sa bliskim osobama) Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora - osoba teži da uvaži činjenice koje ističe sagovornik, ali uporno brani sopstveno pravo

GRAĐENJE JA PORUKE

JA PORUKE VS TI PORUKE • Ti-poruke nude gotova rješenja, koriste se kod vređanja, napadanja, predbacivanja, osuđivanja, etiketiranja, okrivljavanja, ocenjivanja, kažnjavanja. • Odnose se na druge. Kod slušaoca bude odbrambene mehanizme, defenzivnu komunikaciju ili protivnapad. • Opet kasniš! Koliko puta sam ti rekao da to ne radiš! Prestani da me gnjaviš! Moraš biti bolji! • Ja – poruke privlače i aktiviraju • Iskrenim Ja-porukama ljude privlačimo sebi i onome što im govorimo • Ti – poruke odbijaju i pasiviziraju • Ti-porukama ljude odbacujemo od sebe i udaljavamo od onoga što im nudimo

SLUŠANJE • 70 % ukupnog vremena provodimo u komunikaciji, od toga polovinu u slušanju, a daleko manje u govoru, pisanju i čitanju • Kvalitet odnosa i komunikacije zavisi od sposobnosti slušanja. • Čuti i slušati nije isto. U proseku nivo naše efikasnosti u slušanju je samo 25%. • Da li nas neko uči kako da slušamo? Slušanje je aktivan mentalni proces primanja, procesiranja i pamćenja auditivnih draži. Elementi slušanja: 1. Primanje zvučne informacije. 2. Davanje značenja toj informaciji. 3. Donošenje odluke o tome što mislimo (ili osećamo) o toj informaciji. 4. Davanje odgovora na ono što smo čuli. Slika peurzera sa https: //www. lifehack. org

SLUŠANJE Vrste slušanja (De. Vito): 1. Slušanje iz zadovoljstva - zabava. 2. Slušanje zbog informacija – razumevanje, učenje, procena, formiranje stava (evaluativno). 3. Slušanje zbog pomoći i empatije Prepreke u slušanju 1. Uslovi komunikacije • Fizički distraktori: buka, umor, bolest, govorna mana, pažnja i brzina govora • Nedostatak vremena • Procena da sadržaj i/ili osoba nisu relevantni • Jezički nesklad 2. Proces slušanja • Emocije (anksioznost, napetost, ljutnja) • Osećaj pretnje, optuživanje, prigovaranje • Osetljive teme • Lične potrebe koje deluju na selektivnost slušanja • Rigidnost i predrasude Aktivno slušanje - proces kojim slušalac daje značenje celoj poruci - verbalnoj i neverbalnoj, sadržaju i osećajima, prema tome kako ju je razumeo.

AKTIVNO SLUŠANJE (model Ja poruke)

CILJEVI AKTIVNOG SLUŠANJA • Omogućava slušaocu da proveri da li je tačno razumeo šta njegov sagovornik hoće da kaže i šta je mislio. Reflektovanjem onog što je shvaćeno , toj osobi se daje prilika da potvrdi ili da razjasni ako je potrebno. • Slušalac pokazuje da prihvata osećanja sagovornika, otkriva poštovanje osećanja i empatiju, kao i njihovo navođenje u funkciji provere. • Podstiče osobu koja govori da dalje istražuje svoje misli i osećanja , bez potrebe da se brani. • Aktivno slušanje omogućava dijalog međusobnog razumevanja, ohrabruje osobu da reši probleme.

NEVERBALNI ZNACI ONOG KOJI SLUŠA • • Osmeh pokazuje spremnost da se učestvuje. Direktni kontakt očima pokazuje interes. Upotreba paralingvističke komunikacije (ton i visina glasa, brzina govora) Izraz lica otkriva saosećanje. Položaj tela (u mnogim slučajevima refleksija) Klimanje glavom Izbegavanje manirizma koji ometa pažnju (gledanje na sat, kuckanje olovkom) • Pokazivanje spremnosti da slušamo može se podeliti u četiri koraka: 1. Opis neverbalne komunikacije osobe: “Izgledaš kao da se ne osećaš dobro” 2. Poziv da govori ili da nastavi da govori: “Da li želiš da popričaš o tome? ” 3. Tišina : davanje osobi vremena da se odluči, iskoristiti za elaboraciju. 4. Slušanje : kontakt očima i neverbalno pokazivanje interesa i brige • Nisu uvek nužna sva četiri koraka!

BLOKIRANJE SLUŠANJA • poređenje • “čitanje” misli • preslišavanje • filtriranje i selektivno odgovaranje (usmeravanje samo na neke stvari) • procenjivanje/osudjivanje • sanjarenje • identifikacija • savetovanje • sparingovanje • biti u pravu (uvek!) • ograđivanje (promenom teme ili šalom, ili npr. “vrlo malo znam o tome”) • smirivanje ( negiranje osećanja “nemaš zbog čega da se brineš”) • upućivanje na druge: “pitaj svog doktora” • odlaganje: “o tome ćemo pričati sledeći put” • prekidanje ili odbijanje komunikacije: “žuri mi se, vidimo se. “ “to se mene ne tiče” Slika peurzera https: //www. solidstatebooksdc. com

PSEUDO VS. AKTIVNO SLUŠANJE • Pseudo slušanje sadrži skrivene namere i strategije, npr: – dopašćeš se ljudima ako poveruju da si zainteresovan – slušaj samo jednu specifičnu temu i ignoriši sve drugo – budi spreman da vidiš da li si u opasnosti da budeš odbijen – kupuj vreme da pripremiš svoj sledeći komentar – slušaj da bi otkrio slabe tačke ili stekao drugu prednost – traži “rupe” u njihovom izlaganju da bi bio spreman za protivudarac – proveravaj njihove reakcije i budi siguran da proizvodiš odgovarajući efekat – delimično slušaj da bi oni slušali tebe, jer “dobre i ljubazne” osobe to čine, i nećeš nikog da povrediš