Fiskalni deficit i javni dug 1 Sadraj Fiskalni

Fiskalni deficit i javni dug 1

Sadržaj • • Fiskalni deficit i dinamika javnog duga Fiskalni deficit, sadašnji i budući porezi Dinamika odnosa javnog duga prema BDP Rikardijanska ekvivalencija: teorija i stvarnost Stvarni i ciklično prilagodjeni deficit Deficit koji stabilizuje odnos javnog duga prema BDP Rizici visokog javnog duga Javni dug Srbije 2

Ekspanzivna fiskalna politika i javni dug • U okviru kejnzijanske makroekonomske teorije ekspanzivna fiskalna politika (rast rashoda i smanjenje poreza) utiče na rast tražnje i BDP, a potom i na rast zaposlenosti i standarda gradjana – na osnovu empirijskih istraživanja sledi da visina tog uticaja zavisi od velikog broja drugih fakotra, kao što su: veličina zemlje, struktura rasta rashoda i smanjenja poreza, efikasnosti države, poverenja investitora i potrošača, monetarne politika, politike kursa, kretanja u svetskoj privredi, . . . – fiskalni multiplikatori su često manji od 1 • Ekspanzivna fiskalna politika utiče na rast fiskalnog deficita – u periodu kriza fiskalni deficit raste automatski, zbog pada poreskih prihoda • Fiskalni deficit, po pravilu, neposredno utiče na rast javnog duga, a sa rastom javnog duga rastu i troškovi njegovog servisiranja • Osim toga visok fiskalni deficit može da utiče na rast kamatnih stopa, smanjenje investicija, aprecijaciju domaće valute (zbor rasta kamatnih stopa) 3

Ukupni i primarni fiskalni deficit • Budžetski deficit u godini t jednak je: Dt=r. Bt-1+(Gt-Tt) (1) gde je sa Dt označen budžetski deficit, sa r realne kamatne stope, sa Bt javni dug, sa Gt javni rashodi (osim rashoda za kamate), a sa Tt javni prihodi • Prvi član (r. Bt-1) jednačine (1) izražava realne troškove kamata po osnovu servisiranja javnog duga, a drugi član (Gt-1 -Tt) je primarni deficit • Rashodi države Gt i prihodi države Tt su umanjeni za transfere, pa to ne utiče na fiskalni deficit • Napomena: u zvaničnim podacima o budžetskom deficitu nominalni troškovi kamata su uključeni u rashode Gt 4

Zvanični i analitički (egzaktni) fiskalni deficit • • Troškovi kamata u prethodnoj jednačini su iskazani u realnom izrazu tj. iz njih je isključen efekat inflacije Zvanični podaci, koji su usaglašeni sa medjunarodnim standardima, uključuju nominalne rashode za kamate: Dt(zvan)= i. Bt-1 +(Gt-Tt) • (2) Medjutim fiskalni deficit iskazan prema zvaničnoj metodologiji ne izražava precizno promene realnog nivoa javnog duga: – npr. ako je u godini t zvanični deficit jednak 0, a inflacija iznosi 5% realni nivo duga na kraju godine t je smanjen za (1/(1+0, 05)-1)*100=9, 53%, a to zvanični deficit ne pokazuje • Da bi deficit merio promene realnog nivoa javnog duga neophodno je od jednačine 2 oduzeti efekat inflacije na javni dug (πBt-1): Dt= i. Bt-1 +(Gt-Tt)- πBt-1= (i- π) Bt-1 +(Gt-Tt)= r Bt-1 +(Gt-Tt) 5

Fiskalni deficit i dinamika javnog duga • Polazeći od jednačine 1 veza izmedju promene realnog nivoa javnog duga i fiskalnog deficita može se iskazati jednačinom: Dt=Bt-Bt-1= r. Bt-1+(Gt-Tt) (3) • Prema kojoj je promena realnog nivoa javnog duga u godini t jednaka fiskalnom deficitu u godini t ili opštije: – nivo javnog duga na kraju godine t jednak je zbiru fiskalnih deficita u godinama t, t-1, t-2, . . . • U skladu sa jednačinom 3 nivo javnog duga na kraju perioda t jednak je stanju javnog duga na kraju perioda t-1 uvećanom za iznos realnih rashoda za kamate u periodu t, i iznos primarnog deficita u periodu t: Bt= (1+r)Bt-1+(Gt-Tt) (4) 6

Fiskalni deficit i promene javnog duga: odstupanja i korekcije • U odredjenim okolnostima veza izmedju javnog duga i fiskalnog deficita može biti narušena, kao npr. : – značajan deo fiskalnog deficita se finansira iz nekreditnih izvora (prihodi od privatizacije, donacije i dr. ) – značajnog otpisa javnog duga – preuzimanjem privatnih dugova od strane države i dr. • Medjutim, sve okolnosti su sporadične i privremene • Takodje ukoliko je veći deo javnog duga u stranoj valuti neophodno je jednačine (1), (3) i (4) korigovati tako da uključe efekat promene kursa Ako je ceo javni dug odredjene zemlje u stranoj valuti tada jednačina (4) postaje: Bt= (1+id)(1+r. E)Bt-1+(Gt-Tt) (5) • gde je sa id označena nominalna kamatna stopa u devizama, a sa r. E stopa promene nominalnog deviznog kursa 7

Javni dug, devizni kurs i troškovi kamata: primeri • Ukoliko je fiskalni deficit u periodu t jednak nuli, a nacionalna valuta aprecira za 5% tada se javni dug i troškovi kamata iskazani u domaćim cenama smanjuje za oko 5% • Ukoliko pod istim pretpostavkama nacionalna valuta deprecira za 5% tada se javni dug i troškovi kamata iskazani u domaćim cenama povećava za oko 5% • Ukoliko je deo javnog duga u domaćoj, a deo u stranoj valuti tada bi se koristio ponderisani prosek realnih domaćih kamatnih stopa i kamatnih stopa deflacionisanih promenom kursa 8

Fiskani deficit i sadašnji u odnosu na buduće poreze • Ukoliko se u godini t smanje porezi, a rashodi ostanu nepromenjeni, to će za posledicu imati pojavu fiskalnog deficita i rast javnog duga • Servisiranje javnog duga, pod ostalim nepromenjenim uslovima (pretpostavlja se da se ne smanjuju drugi rashodi i da se na taj način ne stvara prostor za vraćanje duga bez povećanje poreza) zahteva povećanje poreza u budućnosti • Kretanje nivoa javnog duga kao i iznos neophodnog povećanje poreza u budućnosti zavisi od toga kada se vraća javni dug kao i od toga da li se servisira samo kamata ili i glavnica 9

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Pretpostavljene su tri mogućnosti – prva, da se ceo dug vraća u narednoj (t+1) godini (varijanta A) – druga, da se dug u celini vraća u t+n godini, a da se do tada ne plaća kamata (tj. postoji period počeka za kamate - varijanta B) – treća, mogućnost da se na dug nastao u godini t plaća samo kamata, a da se glavnica na vraća, zbog reprograma ili vrlo dugog roka dospeća (varijanta C) • Ukoliko se ceo dug vraća u godini t+1 tada država u toj godini mora da ostvari primarni suficit u iznosu od: Tt+1 -Gt+1=(1+r)*Bt što znači da država mora u godini t+1 da poveća poreze za (1+r)*Bt, tj. za iznos zaduživanja u godini t (Bt ), uvećan za iznos kamata (r*Bt) 10

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Ukoliko se ceo dug vraća u godini t+n tada država u godini t+n mora da ostvari primarni suficit u iznosu od: Tt+n-Gt+n=(1+r)t+n-1*Bt tj. u godini t+n mora da poveća poreze za (1+r)t+n-1*Bt, što je jednako zbiru kumuliranih kamata i inicijalnog duga. • Ukoliko država želi da javni dug zadrži na konstantnom nivou: – u godini t+1 treba da poveća poreze na iznos realnih troškova plaćanja kamata, a da potom poreze zadrži na tom nivou u celom periodu u kome plaća kamate na javni dug – ne može da se dodatno zadužuju u godinama t+1, t+2, . . . , • Primarni suficit u svim godinama jednak je troškovima plaćanja kamata: Tt+i-Gt+i = (1+r)Dt+i-Dt+i =r. Bt+i , i =1, 2, . . . • Uticaj smanjenja poreza i pojave fiskalnog deficita u godini 1 na kretanje budućih poreza i javnog duga u godini 2, 3, 4 i 5 u navedene tri varijante prikazan je u sledećoj tabeli. Pri kalkulacijama je pretpostavljeno da je Bt=Dt = 1 mlrd evra 11

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: primer mlrd evra Godine 1 2 3 4 5 A Porezi -1 (1+r) 0 0 0 A Javni dug 1 0 0 B Porezi -1 0 0 0 (1+r)4 B Javni dug 1 (1+r)2 (1+r)3 0 C Porezi -1 r r C Javni dug 1 1 1 Napomena: porezi se plaćaju u toku perioda, a stanje duga se odnosi na kraj perioda 12

Primarni deficit i promene javnog duga • Iz prethodnog slede zaključci: – fiskalni deficiti iz prošlosti odredjuju sadašnji nivo javnog duga – da bi se dug stabilizovao tj. da se drži na konstantnom nivou, država mora da ostvari primarni suficit koji je jednak realnim troškovima servisiranja kamata – da bi se dug smanjio neophodno je da primarni suficit bude veći od realnih troškova kamata 13

Odnos javnog duga i BDP • Relevantiji je odnos javnog duga prema BDP nego apsolutni nivo duga u (evrima npr. ) • Nivo poreskih prihoda kojima se servisira javni duga zavisi do veličine BDP, • Važan je i rast DDP, – uz nepromenjene poreske stope, rast BDP generiše rast javnih prihoda, približno za isti procenat, • Rast realnog nivoa prihoda olakšava teret servisiranje javnog duga u budućnosti 14

Odnos javnog duga i BDP • Odnos javnog duga prema BDP može se dobiti deljenjem jednačine 4, sa Yt: (5) • Korišćenjem identiteta Bt-1/Yt=(Bt-1/Yt-1)*(Yt-1/Yt) dobija se sledeća jednačina: (6) • Uvodjenjem smene Yt-1/Yt=1/(1+g), gde je g prosečna stopa rasta BDP, kao i korišćenjem aproksimacije (1+r)/(1+g)=(1+r-g) dobija se jednačina 15

Promene odnosa javnog duga i BDP (7) čijim sredjivanjem se dobija jednačina koja opisuje promenu učešća javnog duga u BDP: (8) • Na osnovu prethodne jednačine sledi da učešće javnog duga u BDP raste kada rastu kamatne stope i primarni deficit, a opada kada stopa rasta BDP (g) raste • Nivo zaduženosti u periodu t takodje zavisi od nivoa zaduženosti u periodu t-1. 16

Rikardijanska ekvivalencija – osnovna ideja • Prema Rikardo-Barrovljevoj (RB) teoremi, smanjenje poreza i povećanje fiskalnog deficita i javnog duga imlicira povećanje privatne štednje za isti iznos jer gradjani znaju da će u budućnosti biti povećani porezi kako bi se vratio javnih dug: – povećanje privatne štednje motivisano je brigom pojedinaca za sopstvenu budućnost i budućnost svoje dece, – iz prethodnog sledi da smanjenje poreza ne utiče na privatnu potrošnju, a time ni na domaći proizvod, – ukupna štednja i investicije ostaju napromenjeni jer je smanjenje javne štednje u potpunosti kompenzovano povećanjem privatne štednje • Ako važi RB teorema sledi da fiskalni deficit i javni dug (a, tim ni fiskalna politika) ne utiču na nivo BDP i nivo društvenog bogatstva • Empirijska istraživanja ne potvrdjuju strogo važenje RB teoreme: povećanjem fiskalnog deficita privatna štednja se povećava ali znatno manje od povećanja fiskalnog deficita (deo prirasta rasposloživog dohotka odlazi u potrošnju), usled čega ukupna štednja opada 17

Rikardijanska ekvivalencija i stvarnost • Razlozi zbog kojih rikardovska jednačina ne važi su: – neizvesnost: u trenutku smanjenja poreza nije izvesno da li će se i kada povećati porezi (vlast često uz smanjenje poraza najavljuje i smanjenje potrošnje – za koje nije verovatno da li će se i kada dogoditi) – čak i i kada bi znali kada će se povećati porezi nije verovatno da bi se ljudi ponašali savršeno racionalno - naročito ako povećanje poreza dolazi u daljoj budućnosti • Stoga sledi da će u kratkom roku povećanje fiskalnog deficita povećati domaću tražnju i domaći proizvod, dok će u dugom roku rast javnog duga uticati na smanjenje investicija i niži nivo BDP – što je suprotno tvrdnji RB teoreme prema kojoj fiskalni deficit i javni dug ne utiču na privredu • Iako empirijska istraživanja ne potvrdjuju da se ljudi ponašaju dominantno u skladu sa RB teoremom, postoje empirijski dokazi da RB teorema ima odredjenu (relativno skromnu) empirijsku relevantnost 18

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Fiskalni deficit i zaduživanje države kratkoročno imaju pozitivne efekte na BDP, ali u dugom roku mogu da budu negativni • Stoga postoje pokušaji da se se definišu odredjena pravila na osnovu kojih bi fiskalna politika ostvarila pozitivne kratkoročne rezultate (smanjenje oscilacija BDP), a da pri tome negativni dugoročni efekti budu minimizovani • U tu svrhu konstruiše se ciklično prilagodjeni deficit koji se definiše kao: odnos deficita prema BDP pod pretpostavkom da se BDP nalazi na prirodnom nivou • Konstrukcija ciklično prilagodjenog deficita zahteva da se proceni: – koliki bi bio odnos deficita i BDP uz pretpostavku da je rast BDP već za 1 procentni poen? – koliko iznosi prirodna stopa rasta BDP? 19

Stvarni i ciklično prilagodjeni deficit • Ako se pretpostavi da bi brži rast BDP za jedan procentni poen: – povećao javne prihode za 0, 5% BDP, a pri tome – rashodi ostaju realno nepromenjenji, sledi – smanjenje deficita za 0, 5 % BDP • Primer ako je prirodna stopa rasta BDP u Srbiji oko 4%, a ako se u 2021. godini očekuje stvarni rast BDP od 3% tada je ciklično prilagodjeni deficit manji od stvarnog deficita za 0, 25 procentnih poena (4%-3, 5%)*0, 5=0, 25 % BDP) tj. stvarnom deficitu od 3% BDP ekvivalentan je ciklično prilagodjeni deficit od 2, 75% BDP • Kada je stvarni rast BDP jednak prirodnoj stopi rasta tada su stvarni i ciklično prilagodjeni deficit jednaki • Kada je stvarni rast BDP iznad prirodne stope tada je ciklični deficit veći od stvarnog deficita 20

Deficit koji stabilizuje odnos javnog duga prema BDP • Na osnovu ciklično prilagodjenog deficita moguće je definisati pravila za fiskalnu politiku koja obezbedjuju stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP: – ciklično prilagodjeni deficit treba uvek da bude nula (stvarni deficit se razlikuje od nule samo zato što se stvarna stopa rasta BDP razlikuje od prirodne stope rasta BDP) ili – ciklično prilagodjeni deficit u dugom roku treba da bude u proseku nula - ako je ciklično prilagodjeni deficit u recesiji manji od nule, u periodima ekspanzije treba da bude veći od nule (ciklično prilagodjeni deficit fluktuira tokom privrednog ciklusa, ali manje od stvarnog deficita) • Na osnovu pravila ciklično prilagodjenog deficita sledi da država u periodima ekspanzije treba da ostvaruje suficit kako bi se smanjio apslutni iznos javnog duga, kao i njegov odnos prema BDP, kako bi na taj način stvori fislani prostor za povećanje deficita u periodima recesije • Osnovna teškoća u vodjenju fiskalne politike na osnovu pravila izvedenog na osnovu ciklično prilagodjenog deficita je u tome što je teško odrediti prirodnu stopu rasta BDP 21

Rizici visokog javnog duga • Rast javnog duga negativno utiče na investicije, odnosno na akumulaciju kapitala, kao osnovnu determinantu nivoa BDP • Povećanje poreskih stopa sa ciljem da se servisira nagomilani javni dug smanjuje medjunarodnu konkurentnost zemlje, smanjuje investicije i usporava privredni rast • Teret servisiranja javnog duga dodatno se može pogoršati usled rasta kamatnih stopa, deprecijacije domaće valute, usporavanja rasta BDP i dr. što se može ilustrovati simulacijama na osnovu jednačine: 22

Rizici visokog javnog duga: primeri • Pretpostavimo da u periodu t zemlja ima visoko učešće javnog duga u BDP npr. 100%, realna kamatna stopa iznosi 4%, a realni rast BDP 2%. Iz prethodnog sledi da stabilan nivo javnog duga u odnosu na BDP zahteva da primarni suficit iznosi 2% BDP • Ukoliko realne kamatne stope se povećaju na 7% tada održanje nepromenjenog visokog učešća javnog duga u BDP imlicira rast primarnog suficita sa 2% na 5% BDP što je izuzetno teško izvodljivo 23

Rizici visokog javnog duga: primeri • Ako je veći deo javnog duga izražen u stranoj valuti, deprecija nacionalne valute smanjuje BDP izražen u stranoj valuti, dok dug ostaje nepromenjen usled čega raste učešće duga u BDP • Ako pod ostalim nepromenjenim uslovima rast BDP padne sa 2% na 0% održanje nepromenjenog nivoa odnosa duga i BDP zahteva da država poveća primarni bilans za 4%BDP • Prethodno je vrlo teško realizovati, a delovalo bi prorecesiono, stoga se pre može očekivati da država u slučaju pada BDP predje na deficit odnosno na dodatno zaduživanje što vodi ubrzanom rastu odnosa duga i BDP • Znatno pogoršanje bilo kog od parametara koji odredjuju odnos duga prema BDP može dovesti do dužničke krize odnosno do nemogućnosti države da servisira javni dug 24

Javni dug Srbije Javne finansije - predavanja -

Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: – direktni i indirektni dug Republike Srbije, • Indirektni dug obuhvata i dug javnih i državnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije, Železnica Srbije, Srbijagasa) – dug organizacija socijalnog osiguranja • U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga

Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja visine javnog duga i fiskalnog deficita u Srbiji: – maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije) ograničen je na 45% BDP • definisana je obaveza da se pri usvajanju Zakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga – fiskalni deficit u srednjem roku je ograničen na 1% BDP

Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: – da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija – dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine – dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini • rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini • lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

Poreklo javnog duga • Aktuelni javni dug Republike Srbije formiran je: – preuzimanjem obaveza država prethodnica (SFRJ, SRJ/SCG) – neto zaduživanjem države Srbije u periodu 2001 -2016. (koje je naročito bilo izraženo od 2009. do 2015. ) – izdavanjem garancija države za zaduživanje javnih i državnih preduzeća • U kretanju javnog duga Srbije od 2000. do 2018. godine, uočavaju se tri ciklusa: – Period pada duga (od 2001. do 2008. ) – Period snažnog rasta duga (od 2009. do 2015. ) – Period pada duga (2016. -2019. godina) – Ponovni snažan rast javnog duga tokom 2020. godine

• Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2020. Uzroci smanjenja javnog duga od 2001. do 2008: – – • otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu vraćanje oko 1, 3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji vraćanje dugova stranim poveriocima relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije U periodu od 2009. do 2015. javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP: – učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p. p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12, 5 mlrd. evra – povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 80%), potom odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna kursna razlika, te pokrivanje gubitaka državnih banaka • fiskalni deficit u Srbiji od 2011 -2014. godine je rastao, dok je u skoro svim drugim evropskim zemljama opadao

Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2020. • Od 2016. preokrenut je trend u dinamici javnog duga Srbije, tako da dolazi do njegovog umerenog pada • Osnovni uzrok preokreta u trendu dinamike javnog duga je sprovedena fiskalna konsolidacija, koja je dovela do eliminacije visokog fiskalnog deficita Na opadanje odnosa javnog duga prema BDP uticao je rast privrede kao i realno jačanje dinara Osim toga, u prethodnih par godina zaustavljeno je izdavanje garancija države za zaduživanje državnih i javnih preduzeća • • • Postojanje aranžmana sa MMF-om, od 2014. godine, pozitivno je uticalo na fiskalnu stabilizaciju, tj. na smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga • Da bi se javne finansije smatrale održivim, potrebno je da se javni dug u dužem periodu stabilizuje na nivou ispod 50% BDP-a • Recesja izazvana pandemijom u 2020. godini je dovela do velikog povećanja fiskalnog deficita usled čaga ća javni dug klrajem 2020. godine dostići 60% BDP

Dinamika javnog duga Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

Struktura javnog duga • Spoljni dug dominira u odnosu na unutrašnji – unutrašnji dug nastao pre svega po osnovu zaduživanja države za finansiranje deficita • Devizni dug dominira u odnosu na dinarski – kursni rizik – od 2009. konstantno raste udeo dinarskog duga, usled zaduživanja države na domaćem tržištu

Struktura javnog duga • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama – Povoljno iz perspektive kamatnog rizika – …osim u dobrim vremenima, kada je novac jeftin • Veći deo javnog duga se odnosi na direktne obaveze – od 2008. do 2014. indirektni dug snažno raste, po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća, za sanaciju bankarskog sistema i dr. (kvazifiskalni deficit) – od 2015. opada učešće indirektnog duga

Održivost javnog duga • Javni dug Srbije je niži od evropskog proseka, ali i viši od proseka uporedivih država CIE • Granica visoke zaduženosti je u Srbiji niža nego u razvijenim zemljama, zbog lošijeg kreditnog rejtinga 200. 0 Javni dug/BDP - krajem juna 2020, u % 180. 0 160. 0 140. 0 120. 0 100. 0 80. 0 60. 0 40. 0 20. 0 Es to B n Lu ul ia xe gar m ia bo Sw urg e Cz den ec N hia or Ro way m D ani en a Li mar th k ua n La ia tv i M a al t N Pol a et an he d rla nd Se s Sl rbia ov ak Ire ia l G an er d m a Fi ny nl H and un g Sl ary ov en A ia us t Cr ria oa t EU ia -2 8 U K Sp a Cy in pr Fr us an Be ce lg Po ium rtu ga l Ita G ly re ec e 0. 0

Održivost javnog duga Javni rashodi na kamatu u Srbiji (oko 2, 7% BDP-a), i dalje su znatno iznad proseka EU (2% BDP-a), kao i proseka CIE (1, 7% BDP-a) – Od 2008. do 2015. rashodi kamata su porasli sa 0, 6% na 3, 2% BDP-a, usled rasta rizika bankrota, kao i usled krize na finansijskim tržištima. – Od 2016. rashodi kamata blago opadaju, ali su i dalje visoki (oko 2 % BDP) – Srbiej ima slično učešća rashoda za kamate kao Belgija čiji dug je 115% BDP Učešće troškova kamata države u BDPu 2019, u % 4. 0 3. 5 3. 0 2. 5 2. 0 1. 5 1. 0 Italy Greece Portugal Iceland Spain Cyprus Hungary UK Croatia Serbia Belgium Slovenia France EU - 28 Poland Malta Austria Ireland Slovakia Romania Finland Lithuania Netherlands Latvia Germany Czechia Denmark Bulgaria Sweden Norway Switzerland 0. 0 Estonia 0. 5 Luxembourg •

Održivost javnog duga • Održivost javnog duga – sposobnost države da u potpunosti i na vreme u budućnosti izmiruje dospele obaveze • Preokretanjem trenda u dinamici javnog duga, otklonjen je rizik krize javnog duga, ali je za dugoročnu održivost potrebno da se odnos javnog duga prem BDP smanji na nivo od 4050% BDP – troškovi kamata bi se znatno smanjili formirala bi se rezerva za zaduživanje države u slučaju nastupanja nove krize • Dugoročani rizik za održivost javnog duga Srbije je ponovno povećanje deficita u izbornim periodima • Ostali rizici: – kursni rizik: najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • – – – • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima preuzimanje dugova državnih preduzeća u budućnosti nova recesija koja bi dovela do automatskog pada poreskih prihoda i rasta fiskalnog deficita, a time i javnog duga kreditni rejting Srbije je nizak pa su kamatne stope po kojim se zadužujemo visoke Zaustavljanje rasta javnog duga u odnosu na BDP zahteva snažno obaranje fiskalnog deficita tokom 2021. i u narednim godinama