Finansiranje deficita Javne finansije predavanja Fiskalni deficit Budetski

Finansiranje deficita Javne finansije - predavanja -

Fiskalni deficit • Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne države u odnosu na prihode • Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode – Konsolidovani defiit se odnosi na sve segmente javnog sektora (budžet centralne dražave, lokalnih samouprava, fondova socijalnog osiguranja i dr. ) • Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku između konsolidovanih javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda, umanjenih za troškove kamata – Primarni fiskalni deficit je deficit bez troškova kamata na javni dug • Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zemlji obično se iskazuje kao % BDP

Računanje fiskalnog deficita • Prihodi i rashodi se iskazuju po gotovinskom principu – prihodi=prilivi, rashodi=odlivi • Pri računanju fiskalnog deficita – u prihode se ne uključuju prilivi od privatizacije, prodaje imovine i zaduživanja – u rashode se ne uključuju odlivi za otplatu glavnice duga i dati krediti • do 2014. u rashode nisu uključivani odlivi po osnovu plaćanja iz budžeta za aktivirane garancije date za zaduživanje javnih preduzeća • Teško je dosledno primeniti prethodne kriterijume: – u slučaju kredita koji se slabo naplaćuju nije jasno da li se radi o kreditima ili subvencijama – da li prihode od licenci treba tretirati kao deo prihoda zavisi od toga da li su redovni ili vanredni, kao i od njihove vrednosti (mobilna telefonija)

Izračunavanje fiskalnog deficita 1. Javni prihodi 2. Javni rashodi 1. 1. Tekući prihodi 2. 1 Tekući rashodi (osim kamata) 1. 1. 1 Poreski prihodi 2. 2 Kapitalni rashodi 1. 1. 2 Neporeski prihodi 1. 2 Prihodi od imovine i kapitala 3. Primarni fiskalni deficit (1)-(2) 4. Rashodi kamata 5. Fiskalni deficit (3)+(4)

Javni dug • Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora države u određenom trenutku – Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka • Javni dug u određenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih fiskalnih deficita – moguća su odstupanja od ove definicije (primer Srbije – restitucija, finansiranje deficita prilivima od privatizacije) • Javni dug je zbir duga centralne države, fondova socijalnog osiguranja, pokrajina i lokalnih zajednica • Javni dug može biti: – direktni: država je neposredni dužnik – indirektni: država je garant obaveza javnog preduzeća

Struktura javnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Budžet Republike Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Regulatorna tela: NBS, agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS, PTT i dr Lokalne agencije Lokalna javna preduzeća Indirektni korisnici: škole, bolnice i dr. Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Indirektni korisnici: vrtići, ustanove socijalne zaštite

Tumačenje podataka u vezi sa deficitom, suficitom i javnim dugom • Javni dug uključuje dugove svih nivoa država prema Centralnoj banci • Javni dug (konsolidovani) ne uključuju dugove između različitih budžetskih institucija • Inflacija može da obezvredi javni dug nominovan u domaćoj valuti • Primer: – – dug na početku godine iznosi 1 mlrd. dinara inflacija u toku godine iznosi 10% na kraju godine realna vrednost duga je smanjenja za 10% usled inflacije država je ostvarila “inflacioni porez”, koji bi mogao da se tretira kao javni prihod

Javni dug i devizni kurs • Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada: – aprecija realnog kursa, smanjuje odnos duga prema BDP, čime se olakšava vraćanje duga – deprecija realnog kursa, povećava odnos duga prema BDP, čime se otežava vraćanje duga • Podsećanje - realni kurs je jednak: ER=E×(P*/P) - gde je sa ER označen realni kurs, sa E nominalni kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaće cene

Javni dug i kapitalni rashodi • U većini država (uključujući SAD, Srbiju i dr. ) kapitalni rashodi se sabiraju sa tekućim rashodima • Kupovinom ili izgradnjom kapitalnog dobra: – menja se struktura državne imovine – imovina se smanjuje postepeno kroz proces amortizacije • Postoje predlozi da se izrađuje poseban kapitalni budžet države u okviru koga bi se prikazala državna imovina i izvori njenog finansiranja – kao u bilansu stanja preduzeća • U tekućem budžetu prikazala bi se samo amortizacija – kao u bilansu uspeha preduzeća

Argumenti za i protiv izrade državnog kapitalnog budžeta • Argumenti u prilog izrade kapitalnog budžeta države su: – sprečavanje zloupotreba: prikazivanje prihoda od prodaje državne imovine kao redovnog prihoda – povećala bi se racionalnost pri zaduživanju države • Argumenti protiv izrade kapitalnog budžeta države su: – teško je razlikovati tekuće i kapitalne rashode: kako tretirati rashode za obrazovanje, kupovinu raketa ili socijalnu zaštitu? – ove teškoće otvaraju prostor za značajne proizvoljnosti i zloupotrebe

Materijalna imovina države i javni dug • Nije ispravno podatke o javnom dugu države posmatrati nezavisno od imovine kojom država raspolaže: – uz dati nivo duga država je u povoljnijem položaju ako raspolaže vrednijom imovinom – postoji analogija sa domaćinstvom ili preduzećem • Osim javnog duga, država se zakonski obavezuje na određena plaćanja u budućnosti (penzije, zdravstvenu zaštitu i dr. ): – za svaku od navedenih obaveze moguće je izračunati njenu sadašnju vrednost – zbog toga neki smatraju da u javni dug treba uključiti i sadašnju vrednost implicitnih obaveza • Postoji razlika između javnog duga i implicitnih obaveza države – implicitne obaveze se mogu zakonom smanjiti, ali je malo verovatno da se dogodi njihova značajnije smanjenje

Raspodela tereta javnog duga • Važno pitanje je - ko snosi teret javnog duga? – mogući odgovor je da teret duga snose buduće generacije – međutim moguće je da deo tereta snose i sadašnje generacije, kao i da teret snosi samo deo jedne generacije – na raspodelu tereta utiče i način upotrebe pozajmljenih sredstva

Raspodela tereta javnog duga: Lernerov stav • Prema Lerneru unutrašnji javni dug ne stvara teret budućim generacijama: – kada dug dospe jedan deo buduće generacije plaća dug, a drugi ostvaruje dohodak – unutrašnji javni dug ne menja nivo potrošnje buduće generacije posmatrane kao celine • Raspodela tereta spoljnog javnog duga zavisi od upotrebe pozajmljenih sredstva: – ako se dugom finansira tekuća potrošnja, teret snose buduće generacije – ako se dugom finansiraju kapitalni rashodi, raspodela tereta zavisi od toga da li je prinos na investicije veći ili manji od graničnih troškova pozajmljenih sredstava

Raspodela tereta javnog duga: Model preklapajućih generacija • Lerner generaciju definiše kao skup svih ljudi koji žive u određenom periodu • Preciznija definicija generacije bi bila da ona obuhvata ljude koji su rođeni približno iste godine • Primer: – pretpostavimo da u isto vreme žive tri generacije: mladi, sredovečni i stari – svaka generacija traje 20 godine i svaki pojedinac u toku generacije zaradi i potroši 12 hiljada USD – ako se država zadužuje na period od 20 godina kako se raspodeljuje teret duga?

Raspodela tereta javnog duga: Model preklapajućih generacija Period 2014 -2034 Mladi Sredovični Stari $12, 000 (2) Zaduživanje države -6, 000 (3) Potrošnja koju obezbeđuje država 4, 000 (1) Dohodak Godina 2034 (4) Država povećava poreze da bi otplatila dug (5) Država vraća dug Mladi Sredovečni Stari -4, 000 +6, 000 4, 000

Raspodela tereta javnog duga: Generacijsko računovodstvo • Preciznija procena raspodela tereta i koristi fiskalne politike po generacijama moguća je na osnovu metoda generacijskog računovodstva • Metod generacijskog računovodstva – iz svake generacije izabere se tipičan pojedinac – za svakog od njih računa se “neto porez” kao razlika sadašnje vrednosti plaćenih poreza i sadašnje vrednost svih koristi od države – poređenjem neto poreza različitih generacija može se steći predstava o tome kako se vrši međugeneracijska preraspodela • Ograničenja navedenog metoda: buduće poreske i kamatne stope su neizvesne, zanemaruje se imovina koju jedna generacije ostavlja drugoj i dr.

Raspodela tereta javnog duga: neoklasični model • Prethodni modeli zanemaruju: – uticaj zaduživanja države na privatne investicije – uticaj povećanje poreza na štednju i ponudu rada • Neoklasični model ističe uticaj zaduživanja države na rast kamatnih stopa na finansijskom tržištu i smanjenje privatnih investicija usled toga – hipoteza o istiskivanju: zaduživanjem države istiskuju se privatne investicije • Ako je tačna ova hipoteza onda zaduživanje države smanjuje akumulaciju kapitala i buduće dohotke, čime se teret duga prevaljuje na buduće generacije • Postoje mehanizmi koji bi mogli da ublaže istiskivanje: – država može produktivno da investira pozajmljena sredstva – povećanje kamatnih stope može da privuče kapital iz inostranstva

Neoklasični model: empirijska verifikacija • Ako postoji pozitivna korelacije između visine deficita i visine kamatnih stopa to potvrđuje hipotezu o istiskivanju • Problem je što na visinu kamatnih stopa utiču i drugi faktori, kao što su ciklična kolebanje privrede • Prema nekim istraživanjima povećanje fiskalnog deficita za 1% BDP utiče na rast kamatnih stopa za 0, 3 procentna poena • Prema nekim ekonometrijskim istraživanjima svi prošli fiskalni deficiti u SAD uticali su na smanjenje BDP za 3 -6%

Rikardijanski model • Robert Baro tvrdi da kada se država zadužuju pripadnici stare generacije više štede sa ciljem da mladima ostave veću imovinu, dok mladi štede više da bi otplaćivali budući dug • Posledice „Rikardijanske ekvivalencije“ (Rikardo-De Viti-Baro ekvivalencija): – zaduživanje ne menja potrošnju bilo koje generacije – finansiranje porezima ili zaduživanjem je u suštini identično – fiskalna politika je irelevantna • Baroova hipoteza se osporava zbog nerealnosti pretpostavki: – veza između sadašnjih deficita i budućih poreza nije predvidiva – ljudi su kratkovidi – međugeneracijski altruizam nije toliko izražen

Rikardijanski model • Baroova hipoteza se osporava i sa stanovišta tačnosti njenih predviđanja: – ako privatna štednja ne raste kada se povećava fiskalni deficit hipoteza je pogrešna – rezultati ekonometrijskih istraživanja o vezi između fiskalnog deficita i privatne štednje su divergentni – nije sigurno da li se i u kojoj meri ljudi ponašaju u skladu sa ovom hipotezom

Povećanje poreza ili zaduživanje? Princip dobijenih koristi i međungeneracijska pravičnost • Ukoliko se pojavi fiskalni deficit, a pri tome nije moguće ili nije poželjno smanjiti javnu potrošnju, Vlada se nalazi pred izborom: – da li da poveća poreze ili da se zadužuje? • Postoje veći broj kriterijuma na osnovu kojih je moguće doneti odluku o oporezivanju ili zaduživanju: – princip dobijenih koristi: generacija koja ima koristi od državnih programa (javnih rashoda) bi trebalo i da finansira te programe – međugeneracijska pravičnost: opravdan je transfer dohodaka od bogatijih ka siromašnijim generacijama

Povećanje poreza ili zaduživanje? Efikasnost i višak poreskog tereta • Kriterijum efikasnosti: treba odabrati rešenje koje stvara manji višak poreskog tereta • Sa stanovišta viška poreskog tereta relevantno je da: – finansiranje porezima implicira jedno veliko povećanje poreza u periodu kada nastaju rashodi – finansiranje zaduživanjem implicira niz malih povećanje poreza u periodu kada se dug vraća • Ako se finansiranje vrši povećanjem poreza na rad višak poreskog tereta je: VPT=1/2εw. Lt 2 gde je ε kompenzovana elastičnost ponude rada, w bruto zarada, L broj sati rada, a t poreska stopa

Odnos između poreske stope i viška tereta Višak tereta χ2 χ1 t 2 Poreska stopa

Povećanje poreza ili zaduživanje? Efikasnost i višak poreskog tereta • Sa stanovišta minimizacije viška poreskog tereta efikasnije je zaduživanje nego povećanje poreza • Međutim, u meri u kojoj smanjuje akumulaciju kapitala zaduživanje stvara dodatni višak tereta – višak tereta se stvara ako je količina kapitala manja od optimalne – ukoliko je efekat istiskivanja visok tada je efikasnije finansiranje porezima • Zbog nepostojanja pouzdane procene o značaju istiskivanja nije moguće odrediti da li je efikasnije finansiranje porezima ili zaduživanjem

Povećanje poreza ili zaduživanje? Makroekonomski argumenti • Makroekonomski argumenti: prema doktrini funkcionalnih finansija fiskalna politika se koristi za održavanje agregatne tražnje na željenom nivou bez obzira na nivo deficita i javnog duga • Ova doktrina je osporavana: – teorijski: na osnovu Barovog modela međugeneracijskog altruizma – zbog neizvesnosti koja postoji u dinamičkoj vezi između fiskalne politike i zaposlenosti

Povećanje poreza ili zaduživanje? Moralni i politički kriterijumi • Postoji moralni stav prema kome je zaduživanje države nemoralno – ovo je normativni stav kao i stav o principu dobijenih koristi prema kome je zaduživanje ponekad moralno • Na osnovu teorije javnog izbora sledi da se potcenjuju troškovi državnih projekata, a da se precenjuju koristi od njih • Uravnoteženi budžet vrši pritisak ka boljoj proceni troškova i koristi od državnih projekata • Fridmanov stav: – država troši sve što prikupi kroz poreze – javnost je osetljivija na visinu fiskalnog deficita nego na visinu javne potrošnje – stoga su niski porezi efikasan način za kontrolu državne potrošnje