Javni dug Republike Srbije 1 Insitucionalni okvir Javni

Javni dug Republike Srbije 1

Insitucionalni okvir Ø Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovane) obaveze države prema domaćim i stranim licima Ø Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu Ø Prema Zakonu javni dug obuhvata: • Direktni i indirektni dug Republike Srbije n • • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) Dug lokalnih zajednica Dug organizacija socijalnog osiguranja 2

Institucionalni okvir Ø Upravljanje javnim dugom Republike je u nadležnosti sektora za javni dug u okviru Trezora Ø Uskoro se očekuje formiranje Uprave za javni dug Ø Politika zaduživanja države je u nadležnosti Ministarstava finansija • Ø U okviru Memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici definiše se politika zaduživanja i analizira održivost javnog duga Budžet Republike Srbije sadrži i maksimalne iznose novog zaduživanja i odobrenih garancije za određenu godinu 3

Institucionalni okvir Ø Zakon dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: Da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija • Dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine • Dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • n n n Stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini Rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u određenoj godini Lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije 4

Institucionalni okvir Ø Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja mogu se zaduživati samo za finansiranje investicionih radova (ne mogu se zaduživati za finansiranje socijalnih prava), a RZZO se može zadužiti i za kupovinu lekova Ø Ukupan iznos zaduživanja u određenoj godini ne može biti veći od 20% prihoda ostvarenih u prethodnoj godini Ø Tekuću nelikvidnost fondovi socijalnog osiguranja premošćavaju pozajmicama iz budžeta Republike Srbije 5

Poreklo javnog duga Srbije Ø Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2008. godine ) formiran je: • Preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo) n Uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije • Zaduživanjem države Srbije • Pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90 -tih godina u javni dug • Deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema građanima 6

Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2008. Ø Uzroci smanjenja javnog duga: Otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu • Vraćanje oko 1, 3 mlrd evra po osnovu devizne štednje • Relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije • 7

Struktura javnog duga • • • Spoljni dug učestvuje sa 63%, a unutrašnji sa 37% u javnom dugu Oko 84% spoljnog duga je direktni dug, a 16% indirektni Oko 90% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju građana Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije) Devizni dug učestvuje sa 97% u ukupnom javnom dugu 8

Struktura javnog duga Ø U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (76%) • Ø što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak Indirektni dug učestvuje sa oko 10% u ukupnom javnom dugu Srbije 9

Javni dug Srbije - očekivane tendencije Ø U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog: • Relativno visokog nivoa fiskalnog deficita • • • Ø Realizacija krupnih infrastrukturnih projekata Značajnije zaduživnja lokalnih zajednica Izostanak značajnijih prihoda od privatizacije Očekuje se da će u prvim godinama dominirati krediti međunarodnih finansijskih institucija, ali da će rasti značaj komercijalnog zaduživanja 10

Održivost javnog duga Ø Odnos duga prema BDP je relativno nizak • Ø Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi manje zaduženih zemalja Rashodi za kamate po osnovu javnog duga su niski - među najnižim u Evropi • Nizak dug, niske kamatne stope, grace period za neke dugove 11

Održivost javnog duga Ø Rizici: • najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara n Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima • značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga • kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se ona teško zadužuje, kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova 12