Obrazovanje 1 Bilansni znaaj javnih rashoda za obrazovanje

Obrazovanje 1

Bilansni značaj javnih rashoda za obrazovanje • • U zemljama EU rashodi za obrazovanje predstavlju jednu od značajnijih rashodnih pozicija Učešće rashoda za obrazovanje kreće se u intervalu od oko 4 -8% BDP, sa prosečnom vrednošču iznad 5% BDP • U konsolidovanim javnim prihodima rashodi za obrazovanje učestvuju sa 9 -16%, uz prosečno učešće od 11% • U svim zemljama je obavezno osnovno, a u mnogima i srednje obrazovanje • U Evropi država ima izrazito dominantnu ulogu u proizvodnji osnovnog i srednjeg obrazovanja • U visokom obrazovanju država takođe ima značajnu ulogu, ali je učešće privatnog sektora u visokom obrazovanju značajnije • Osim što nudi studiranje na državnim fakultetima, država obezbeđuje kredite i stipendije za studiranje na privatnim fakultetima 2

Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju • Da li je obrazovanje javno dobro? – uključivanjem dodatnog učenika povećavaju se troškovi, a postoji mogućnost isključenje iz potrošnje – obrazovanje je privatno dobro jer povećava sposobnost pojedinca da ostvari zaradu kao i njegove ukupne društvene šanse • Da li obrazovanje generiše pozitivne eksterne efekte? – Prema klasičnom mišljenju obrazovanje • povećava socijalizaciju • obrazovaniji pojedinci su skloniji prihvatanju demokratskih vrednosti. 3

Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju • Neka novija istraživanja daju kontroverzne rezultate: – Na osnovu unakrsnih podataka po zemljama dobijena je pozitivna korelacije između nivoa obrazovanja i nivoa demokratije • Možda je ova procena pristrasna jer nisu uključeni drugi faktori koji utiču na nivo demokratije (tradicija, kultura, religija i dr) – Na osnovu dugoročnih vremenskih serija za pojedinačne zemlje nije utvrđeno postojanje korelacije između promene nivoa obrazovanja i promene nivoa demokratije • i ova procene je možda pristrasna zbog toga što su se u dugom roku menjali drugi faktori koji su “prikrili” vezu između promene nivoa obrazovanja na promenu nivoa demokratije • Ukoliko uticaj obrazovanja na socijalizaciju opada sa rastom nivoa obrazovanja onda je opravdano da država finansira osnovno i srednje obrazovanje, ali je finansiranje visokog obrazovanja sporno • Ljudski kapital, koji se značajnim delom ostvaruje kroz obrazovanje, identifikuju kao jednu od važnijih determinanti privrednog rasta 4

Da li država treba da subvencioniše visoko obrazovanje? • Generalo, državno učešće u finansiranju visokog obrazovanja je manje nego u slučaju osnovnog i srednjeg obrazovanja • Postoji mišljenje da država treba da subvencioniše visoko obrazovanje, jer ono utiče na rast produktivnosti: – međutim, ako su zarade visokobrazovnih osoba u skladu sa produktivnošću tada eksterni efekti ne postoje – da li sve vrste visokog obrazovanja imaju podjednake eksterne efekte? Ako to nije slučaj onda država ne treba da subvencioniše sve vrste obrazovanja • U odsustvu državnih subvencija količina visokog obrazovanja ne bi bila efikasna: – zbog nesavršenosti privatnog tržišta kredita (teško je obezbediti kolateral za ljudski kapital) mnogi pojedinci bi odustali od studiranja iako su njihove koristi veći od troškova 5

Državna intervencija u obrazovanju i raspodela dohotka • Ukoliko je obrazovanje normalno dobro onda tražnja za njim zavisi od nivoa dohotka => siromašniji bi tražili manje obrazovanja i bili bi manje obrazovani • Prema ideji robnog egalitarizma neka dobra moraju biti dostupna svima bez obzira na nivo dohotka – ovo je naročito važno za osnovno i srednje obrazovanje • Državnim subencijama se sredstva svih poreskih obveznika odobravaju samo nekim građanima (studentima, učenicima) • Kako državna pomoć studentima utiče na jednakost dohodaka? – ako studente posmatramo kao deo porodice u kojoj su odrasli stipendije smanjuju nejednakost – ako studente posmatramo kao osobe koje će formirati svoje porodice onda odobravanje stipendije može da utiče na povećanje nejednakosti raspodele dohotka • U kojoj meri odluka o studiranju zavisi od dobijanje državne pomoći? – Državna pomoć je važna ali su bitni i drugi faktori: sposobnost, porodične vrednosti i dr. 6

Oblici državne intervencije u obrazovanju • Država zakonom propisuje da je određeni nivo obrazovanja obavezan (osnovni, a često i srednji) • Država najčešće obezbeđuje finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja i subvenicioniše visoko obrazovanje • Država proizvodi obrazovanje na svim nivoima, ali je njen udeo manji u visokom obrazovanju: – moguće obrazloženje za postojanje državnih škole je što kroz obrazovanje država stvara pozitivne eksterne efekte (bolja socijalizacija, opšta informisanost, patriotizam, demokratke vrednosti i dr. ) – privatne škole bi se fokusirale na konkretna znanja i veštine koje obezbeđuju veću produktivnost, dok bi ostale aspekte obrazovanja zanemarile – nije sigurno koliko su ovi argumenti validni: država bi propisima mogla da nametne privatnim školama da u obrazovanje uključe i one sadržaje koji stvaraju pozitivne eksterne efekte 7

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1? • Pretpostavimo da u nekom mestu postoji samo privatna škola • Količina obrazovanja eo koje je porodica A spremna da “kupi” za dete određena je budžetskim ograničenjem AB i krivom indiferencije i • Pri kupovini nivoa obrazovanja eo porodica kupuje c 0 svih ostalih dobara • Ako se pojavi državna škola koja nudi niži nivo obrazovanja ep, ali je obrazovanje besplatno, porodica će moći da kupi veću količinu ostalih dobara cp • Nova kombinacija količine obrazovanja ep i količine ostalih dobara cp odgovara tački x koja se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii, stoga će porodica upisati dete u državnu školu • Rezultat osnivanja državne škole je istiskivanje privatnog obrazovanja ali i smanjenje ukupne količine obrazovanja eo > ep 8

Količina svih ostalih dobara Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1? cp A x c 0 ii i Javne škole “istiskuju” obrazovanje B ep e 0 Količina obrazovanja 9

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2? • Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica B suočava sa istim bužetskim ograničenjem AB kao i porodica A • Međutim, porodica B ne ceni mnogo obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosi i • Porodica B kupuje manju količinu obrazovanja dece e 0, i veću količinu ostalih dobara c 0 nego porodica A • Pojavom državne škole koja nudi isti nivo ep obrazovanja kao i u slučaju 1, dete prelazi u državnu školu i njegov nivo obrazovanja se povećava eo < ep • U ovom slučaju ukupna količina obrazovanja se povećava, ali se privatno obrazovanje istiskuje • Porodica B se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii pri kojoj može da dobije veću količinu obrazovanja i da kupi veću količinu drugih roba 10

Kooličina ostalih dobara Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2? cp A x ii c 0 i Javne škole povećavaju količinu obrazovanja B e 0 ep 11 Količina obrazovanja

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3? • • • Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica C suočava sa istim bužetskim ograničenjem AB kao i porodice A i B Međutim, porodica C izrazito mnogo ceni obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosi i Porodica C kupuje veću količinu obrazovanja dece e 0, i manju količinu ostalih dobara c 0 nego porodice A i B Pojavom državne škole koja nudi isti nivo obrazovanja ep kao i u prethodnim slučajavima, porodica C ima mogućnost da dete upiše u državnu školu i da time smanji njegov nivo obrazovanja na ep, a da poveća kupovinu ostalih dobara na cp Nova moguća kombinacija obrazovanja i kupovine ostalih dobara predstavljena tačkom x(ep, cp) ne nalazi se na krivoj indiferentnosti porodice C Stoga porodica zadržava dete u privatnoj školi, što znači da se količina njegovog obrazovanja ne menja, a ne postoji ni efekat istiskivanja privatnih škola. 12

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno Količina ostalih dobara obrazovanje – slučaj 3? c 0 cp A x ii Javne škole ne menjaju količinu obrazovanja i B ep e 0 13 Količina obrazovanja

Da li rast državnih rashoda poboljšava kvalitet obrazovanja? • Troškovi obrazovanja su jasno definisani, dok se rezultati mogu različito definisati • U širem smislu rezultati obuhvataju: pobošljanje kognitivnih veština, unapređenje sposobnosti saradnje, povećanje odgovornosti, bolju informisanost, veće buduće zarade i dr. • U užem smislu rezultati obrazovanja se mere na osnovu: ocena na testovima, evidencije o pohađanju škole, stopi napuštanja škole, stopi produžavanja školovanja, budućim zaradama i dr. • Većina istraživača rezultate meri na osnovu uže definicije, jer ona sadrži merljive pokazatelje 14

Empirijska istraživanja: da li rast državnih rashoda poboljšava rezultate na testovima? • Prema ekonometrijskim istraživanjima rađenim u SAD 60 -tih godina uspeh učenika u školi zavisi od porodičnih prilika i vršnjačkog okruženja, a ne od iznosa javnih rashoda po učeniku • Kvazieksperimentalna istraživanja sprovedena tokom 90 -tih godina u nekim državama SAD ukazuju da je povećanje javnih rashoda poboljšalo rezultate učenika nekih razreda iz nekih predmeta • U okviru ekonometrijskih i kvazieksperimentalnih istraživanja javljaju se problemi kako tretirati hendikepirane učenike, koji imaju slabe rezultate i visoke troškove školovanja • Takođe, dopunska nastava za slabe učenike skromno poboljšava njihovo uspeh u odnosu na troškove nastave 15

Empirijska istraživanja: da li rast državnih rashoda poboljšava rezultate na testovima? • Mešoviti rezultati bi mogli da odražavaju činjenicu da neke škole efikasno troše sredstva, a druge neefikasno • Rezultati empirijskih istraživanja otvaraju pitanje u kojoj meri rezultati obrazovanja zavise od strukture troškova? 16

Uticaj strukture troškova obrazovanja na kvalitet obrazovanja • Postoji različite mere za koje se veruje da bi mogle da unaprede kvalitet obrazovanja kao što su: – smanjenje veličine odeljenja – smanjenje broja učenika po nastavniku – angažovanje nastavnog osoblja s većim iskustvom i višim obrazovanjem – povećanje plata nastavnicima – obezbeđenje novijih udžbenika i pomagala. • Ključno pitanje je: koje od navedenih mera imaju najveći granični efekat na rezultate obrazovanja? • Odgovor na prethodno pitanje usmerio bi državu u kom pravcu treba da menja strukturu rashoda za obrazovanje 17

Empirijsko istraživanje: uticaj smanjenja veličine odeljenja na rezultate na testovima • Smanjenjem broja učenika u odeljenju povećavaju se troškovi obrazovanja zbog rasta troškova rada i troškova prostora • Merenje uticaja smanjenja veličine odeljenja na rezultate učenike je teže, jer na rezultate istovremeno deluju i brojni drugi faktori • Kontrolisani eksperimenati i kvazieksperimenti daju različite rezultate: – U Tensiju je 90 -tih godina realizovan kontrolisani eksperiment (projekat STAR) u kome seu učenici slučajno raspoređeni u manja i veća odeljenja • Rezultati eksperimenta ukazuju da deca iz manjih grupa imaju bolje rezultate na testovima – rezultati kvazieksperimenta realizovanog u Izraelu, zasnovanog na metodu prekida u regresiji, daju mešovite rezultate: manja odeljenja u nekim razredima pokazuju bolje rezultate, a u drugima ne pokazuje – kvazirksperiment zasnovan na slučajnim varijacijama broja rođene dece po okruzima sugeriše da veličina odeljenja ne utiče značajno na uspeh 18

Primenjivost rezultata empirijskih istraživanja • Uprkos mešovitim rezultatima empirijskih istraživanja u političkoj i široj javnosti dominira uverenje da manja odeljenja doprinose boljem uspehu učenika • Preporučuje se opreznost prilikom generalizacije rezultata ostvarenih u određenoj sredini u određenom periodu • Iskustvo Kalifornije: – donet je zakon da se u celoj državi veličina odeljenja smanji za oko 10% - što je impliciralo visok rast rashoda za obrazovanje – kasnija istraživanja ukazala su na to da smanjenje veličine odeljenja nije poboljšalo rezultate učenika – izostanak očekivanog poboljšanja rezultata objašnjava se time da je u kratkom roku zaposlen veliki broj nastavnika, uključujući i one sa manjim obrazovanjam i iskustvom 19

Da li obrazovanje povećava buduće zarade? • Jedan od ciljeva obrazovanje je povećanje produktivnosti, koje bi trebalo da rezultira u većim zaradama • Ako bi rast rashoda uticao na poboljšanje rezultata na testovima, a ne bi uticao na rast zarada u budućnosti, postavalja se pitanje da li je takvo trošenje novca opravdano? • Rezultati istraživanja pokazuju da rast graničnih rashoda na osnovno i srednje obrazovanje malo utiče na rast zarada (koeficijent elastičnosti iznosi 0, 1 -0, 2) • Uticaj ulaganja na buduće zarade je najznačajniji u slučaju male dece koja žive u nepovoljnim okolnostima • Brojna istraživanja ukazuju na to da svaka dodatna godina školovanja povećava zarade za 5 -11% – Prema jednoj teoriji poslodavci visoko obrazovanje posmatraju kao signal talentovanosti neke osobe 20

Reforme obrazovanja – iskustvo SAD • Američki sistem obrazovanja u osnovnim i srednjim školama je jedan od najskupljih u svetu, dok su rezultati učenika na standardnim testovima vrlo skromni • Srbija izdvaja prosečan nivo sredstava za obrazovanje, ali takođe ima skromne rezultate na standarnim testovima • U cilju poboljšanja rezultata obrazovanja u SAD se realizuju brojni eksperimenti • Rezultati nekih od navedenih eksperimenata mogli bi da budu korisni i za Srbiju 21

Da li veći državni rashodi poboljšavaju rezultate obrazovanja? SOURCE: Organization for Economic Cooperation and Development [2005, Table B 1. 1]. 22

Iskustvo SAD: eksperimentalne škole • • • S obzirom da povećanje rashoda nije donelo bolji kvalitet obrazovanja ekonomisti su predložili uvođenje konkurencije između škola u privlačenju učenika U tom cilju osnovane su državne eksperimentalne škole (charter schools) koje mogu da eksperimentišu sa različitim metodama obrazovanja i koje imaju određenu nezavisnost u alociranju rashoda i zapošljavanju Kvazeksperiment sproveden u Čikagu: – broj učenika koji žele da upišu eksperimentalne škole veći je od broja koji može da se primi – metodom slučajnog izbora biraju se učenici koji će biti primljeni u eksperimentalne škole – rezultat: učenici koji pohađaju eksperimentalne škole ostvaruju bolje rezultate od onih koji su konkurisali, ali nisu izabrani • Primenom metoda razlike u promenama dobijeni je rezultat prema kome učenici standardnih škola u okruzima u kojima je osnovan veći broj eksperimentalnih škola, ostvaruju bolje rezultate od učenika u okruzima u kojima je osnovan manji broj eksperimentalnih škola, što bi se moglo pripisati delovanju konkurencije 23

Iskustvo SAD: školski vaučeri • Jedan od načina da se poboljša kvalitet državnih škola je uvođenje sistema vaučera • Vaučer se daje porodici kako bi joj se pomoglo da plati školarinu u bilo kojoj kvalifikovanoj privatnoj školi • Škola za taj vaučer dobija gotovinu • Državne škole bi morale da poboljšaju kvalitet usluga - u suprotnom im preti odliv učenika, a na kraju i zatvaranje 24

Iskustvo SAD: školski vaučeri • Postoje brojne kritike programa vaučera: – roditelji nisu upoznati sa kvalitetom škola – prelazak dece u privatne škole može da smanji pozitivne eksterne efekte obrazovanja – dobri učenici mogu da napuste državne škole, što će dodatno pogoršati nivo obrazovanja u njima – vaučere će koristiti i bogati, koji bi inače plaćali deci školovanje u privatnim školama • Rezultati istraživanja pokazuju: – deca koja pohađaju privatne škole korišćenjem vaučera imaju nešto bolji uspeh od učenika koji pohađaju državne škole – konkurentski pritisak koji potiče od programa vaučera doprinosi unapređenju državnih škola 25

Iskustvo SAD: odgovornost škola • Veliki broj saveznih država uveo je praćenje rezultata škola preko standardizovanih testova: – u nekim državama škole su samo objavljivale rezultate testova – u drugim državama škole su u zavisnosti od rezultata dobijale nagrade ili kazne • Od 2002. godine uveden je nacionalni program prema kome su sve škole obavezne da testiraju rezultate učenika i da ih objavljuju • Škole koje ne ostvare odgovarajući napredak u određenom perdiodu izložene su postupnoj primeni određenih sankcija, kao što su: – dopuštanje učenicima da napuste školu – plate dopunsku nastavu siromašnim učenicima – promene nastavno osoblje ili program rada 26

Iskustvo SAD: odgovornost škola • Empirijska istraživanja ukazuju na to da je program odgovornosti škola tokom 90 -tih godina poboljšao uspeh učenika, ali samo u onim državama koje su osim objavljivanja rezultata primenjivale sistem nagrada i kazni • Kritike programa odgovornosti škola: – program navodi škole da se fokusiraju na uspešnost rešavanja standardizovanih testova, – program podstiče škole na strateške igre kao što su • • sugestije lošim učenicima da ne dolaze u školu u vreme testiranje privremeno isključenje iz škole loših učenika prebacivanje loših učenika u odeljenja sa posebnim potrebama ispravljenje netačnih odgovora od strane nastavnika • Zaključak: ljudi strateški reaguju na podsticaje i ukoliko se ta činjenica ne uzme u obzir, čak i najdobronamernije javne politike mogu da izazovu neočekivane negativne posledice 27

Javni obrazovni sistem u Srbiji 28

Javni obrazovni sistem u Srbiji • Javni obrazovni sistem čini okosnicu ukupnog obrazovnog sistema u Srbiji – privatni sektor je značajnije prisutan samo u nekim segmentima visokog obrazovanja • Javni izdaci za obrazovanje u Srbiji iznose oko 5% BDP ili oko 11, 5% konsolidovanih javnih rashoda • U sektoru obrazovanja zaposleno je 126 hiljada radnika što iznosi oko 6, 5 od ukupnog broja formalno zaposlenih u Srbiji 29

Izdaci za obrazovanje u Srbiji zu odnosu na druge zemlje • Procenjuje se da će tokom 2008 -2009. godine izdaci za obrazovanje u Srbiji opasti na ispod 4, 5% BDP-a zbog zamrzavanje plata koje predstavlajju najznačajniji izdatak u obrazovanju • U EU učešće rashoda za obrazovanje kreće se u širokom intervalu od 3, 8 -8% BDP, prosek je nešto iznad 5% BDP • Javni izdaci za obrazovanje u Srbiji su približno na nivou proseka zemalja u tranziciji • Podaci za različite zemlje nisu sasvim uporedivi, zbog različitog obuhvata rashoda - u različitim izvorima podaci odstupaju i do 1% BDP 30

Izdaci za obrazovanje u Srbiji u odnosu na druge zemlje Izvor: za Srbiju Svetska banka, za druge zemlje Eurostat. Podaci za Srbiju se odnose na 2008. a za ostale zemlje na 2006. godinu 31

Izdaci za obrazovanje u Srbiji u odnosu na druge zemlje • Izdaci po učeniku/ studentu u Srbiji u 2008. godini iznosili su u proseku oko 1400 evra godišnje • Međunarodna poređenja zasnivaju se na podaciom obračunatim po paritetu kupovne snage (PKS) tj. po evrima koji imaju jednaku kupovnu moć u svim zemljama • Izdaci po učeniku/studentu u Srbiji u 2008. godini po PKS iznosili su oko 2250 evra • Izdaci po učeniku/studentu po paritetu kupovne snage u EU u 2006. godini kretali su se u intervalu od 2140 do 8580 evra • Na osnovu prethodnog sledi da se po realnoj vrednosti javnih rashoda po učeniku/studentu Srbija nalazi na donjoj granici intervala zemalja članica EU 32

Odabrani indikatori obrazovnog sistema u Srbiji • Tokom poslednjih 20 godina broj učenika je usled negativnih demografskih trendova značajno smanjen, broj odeljenja je neznatno smanjen, dok je broj nastavnika blago porastao • Navedene promene imaju za rezultat smanjenja efikasnosti obrazovnog sistema Srbije: prosečan broj učenika u odeljenju je nizak, kao i odnos broja učenika i broja nastavnika Osnovno Broj učenika/studenata u hilj. - od toga budžetski Srednje Visoko 650 289 239 112 Broj škola 4688 621 272 Prosečna veličina odeljenja 17, 7 25, 9 Odnos učenik/nastavnik 10, 6 9 Izvor: Svetska banka i RZS 18, 7 33

Odabrani indikatori obrazovnog sistema u Srbiji • Prema popisu iz 2002. godine • 41% stanovništva završilo je samo srednju školu • 4, 5% stanovništva višu školu, • 6, 5% stanovništva visoku školu. • Stopa upisa u osnovnu školu iznosi 98 -99% što je na nivou razvijenih zemalja • Stopa završavanja osnovne škole je relativno visoka i nalazi se u intervalu od 91 -99% uz tendenciju poboljšanja • Stopa upisa u srednje škole je znatno niža nego u razvijenim zemljama i iznosi oko 78%, a oko 2% od upisanih ne završi srednju školu • U većini razvijenih zemalja srednje obrazovanje je obavezno što nije slučaj sa Srbijom 34

Obuhvatnost obrazovnim sistemom • Ne postoji zvaničan podatak o stopi upisa na više škole i fakultete, ali se u nekim istraživanjima procenjuju da se ona nalazi u intervalu od 37, 8 do 43% 35

Indikatori kvaliteta obrazovnog sistema • PISA testovi predstavljaju standardizovane međunarodne testove kojima se ocenjuje znanje 15 godišnjih učenika iz matematike, čitanja i nauke koje sprovodi OECD • Učenici iz Srbije su na PISA testovima ostvarili znatno slabiji uspeh kako od proseka zemalja OECD, tako i od susednih zemalja: • Prosečan broj bodova na PISA testovima realizovanim 2006. godine po zemljama i grupama zemalja iznosio je: – članice OECD 500 bodova – odabrane evropske zemlje 473 boda, – Slovenija i Hrvatska 492 boda, – Srbija 424 boda. 36

Indikatori kvaliteta obrazovnog sistema • Prema metodologiji OECD razlika od 38 bodova vredi približno kao jedna godina školovanja • Dodatna nepovoljna okolnost što su učenici u Srbiji 2006. godine ostvarili u proseku 4 boda manje nego 2004. godine • Poređenjem rezultata obrazovanja (PISA testovi) sa ulaganjima (% BDP) zaključuje se da je osnovno obrazovanje u Srbiji neefikasno • Ne postoje slične procene kvaliteta univerzitetskog obrazovanja u Srbiji • Međutim činjenica da samo 1/4 studenata završi studije u roku ukazuje na visoku neefiskanost studiranja 37

Rezultati PISA testa Matematika Čitanje Nauka Prosek Bugarska 413 402 434 416 Rumunija 415 396 418 410 Srbija 435 401 436 424 Hrvatska 467 477 493 479 Norveška 490 484 487 Slovačka 492 466 488 482 Poljska 495 508 498 500 Slovenija 504 494 519 506 Finska 548 547 563 553 Prosek 473 464 482 473 38 63 46 49 Prosek-Srbija Izvor: svetska banka i kalkulacije autora 38

Struktura rashoda obrazovnog sistema • Izrazito najkrupniju poziciju u obrazovnom sistemu predstavljau izdaci za zaposlene koji učestvuju u ukupnim izdacima za obrazovanje sa oko 80% • Visoko učešća plata u strukturi rashoda u Srbiji većim delom je posledica velikog broja zaposlenih nego visine plata • Ostali brojni rashodi (komunalne usluge, struja, kancelarijski materijal, nastavna sredstva, tekuće održavanja i dr. ) učestvuju sa oko 20% u rashodima obrazovanja • U EU učešće za zaposlene u izdacima za obrazovanje iznosi 78%, što je slično kao i u Srbiji • Međutim, manje razvijene zemlje, nove članice EU imaju znatno manje učešće izdataka za zaposlene u ukupnim izdacima za obrazovanje 39

Ciljevi i pravci reformi obrazovanja • Osnovni cilj reforme obrazovanja je povećanje njegove efikasnosti tj. povećanje kvaliteta obrazovanja uz dati nivo javnih rashoda • Na osnovu poređenja sa EU, uključujući i nove članice, zaključuje se da ukupni javni izdaci za obrazovanje nisu visoki, ali da su rezultati obrazovanja nezadovoljavajući • Stoga je fokus reforme na realokaciji troškova obrazovanja sa ciljem da se obezbedi poboljšanje njegovih rezultata • Realokacija troškova obrazovanja podrazumeva smanjenje nekih rashoda i povećanje drugih 40

Kriterijum za vrednovanje uspeha reformi • Reforme obrazovanja mogu se smatrati uspešnim ako su: – uz manje rashode (kao % BDP) obezbedile održanje istog niova obrazovanja – uz iste rashode (kao % BDP) obezbedile poboljšanje kvaliteta obrazovanja • Ocenjuje se da je u slučaju Srbije relevantan drugi kriterijum, zbog sledećih razloga: – kvalitet obrazovanja je nizak – rashodi su na nivou proseka – obrazovana radna snaga je jedna od retkih konkurentskih prednosti koje može da ima Srbija u odnosu na međunarodno okruženje • Stoga je neophodno ušteđena sredstva od smanjenja broja odeljenja i racionalizaje broja škola upotrebiti na poboljšanje kvaliteta obrazovanja 41

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Značajno smanjenje broja učenika u osnovnom i u manjoj meri u srednjem obrazovanju u periodu 1990/91 - 2006/07 nije praćano adekvatnim smanjenjem broja odeljenja • U navedenom periodu: – broj učenika u osnovnom obrazovanju je opao za 23%, a broj odeljenja za 6%, – broj učenika u srednjim školama je neznatno opao ali je povećan broj odeljenja za blizu 10% – rezultat je smanjenje prosečne veličine odeljenja za oko 18% u osnovnom i za oko 10% u srednjem obrazovanju – demografske projekcija ukazuju na to da će se i u budućnosti broj učenika smanjivati • Smanjenje veličine odeljenja nije rezultiralo poboljšanjem kvaliteta obrazovanja • Kvalitet obrazovanja je u novijem periodu opao (PISA testovi), a to verovatno važi i za duži period 42

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Smanjenjem broja odeljenja u osnovnom i u manjoj meri u srednjem obrazovanju moguće je ostvariti značajne uštede • Ukoliko bi se propisalo da minimalan broj učenika u odeljenju iznosi 30, uštede bi zavisile od toga da li se optimizacije ostvaruje na nivou opštine ili škole • Prema procenama Svetske banke ukoliko bi se racionalizacija vršila na nivou opštine bilo bi moguće smanjiti broj odeljenja za: • 37% u osnovnom obrazovanju • 13% u srednjem obrazovanju • Racionalizacija veličine odeljenja na nivou opštine podrazumeva zatvaranje nekih škola, i ona bi donela značajne uštede po osnovu smanjenja broja nastavnika i vannastavnog osoblja, ali i ostalih tekućih troškova (komunalne usluge, električna energija, čišćenje i dr. ) • Zatvaranje nekih škola zahtevalo bi rast troškova prevoza učenika 43

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Prema procenama Svetske banke povećanje veličine odeljenja na nivou škole donela bi manje, ali značajne uštede: – ukoliko bi minimalan broj učenika u odeljenju bio 30, bilo bi moguće smanjiti broj odeljenja u osnovnim školama za oko 10% • U slučaju racionalizacija na nivou škola uštede bi se ostvarile uglavnom po osnovu smanjenja broja nastavnika, dok bi smanjenje ostalih troškova bilo manje 44

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Procenjuje se da bi povećanje prosečne veličine odeljenja donelo značajne uštede, naročito ako bi se racionalizacija sprovodila na nivou opštine • Ipak procenjuje se da bi smanjenje broja odeljenja, bilo da se radi o racionalizaciji na nivou opštine ili na nivou škole, bilo manje od hipotetičke procene Svetske banke: • i dalje bi postojala odeljenja sa manje od 30 učenika jer bi formiranje odeljenja od npr. 50 učenika negativno uticalo na kvalitet obrazovanja • iz prethodnog sledi da je razumno odrediti i maksimalan broj učenika po odeljenju • poštovanja propisa o školama za nacionalne manjine smanjilo bi uštede kako u slučaju optimizacije na nivou opštine tako i na nivou škole 45

Moguća strategija racionalizacije veličine odeljenja i školske mreže • Procenjuje se da bi racionalizacija na nivou opštine trajala nekoliko godina i da bi bila suočena sa snažnim otporima prema zatvaranju škola • Stoga je racionalizacija na nivou škola pogodan prvi korak koji bi mogao relativno brzo da se sprovede, a doneo bi određene uštede • Svetska banka preporučuje da se odluke o otvaranju ili zatvaranju škola, zapošljavanju ili otpuštanju nastavnika i dr. prebace na lokalni nivo (iskustvo Bugarske i Litvanije) • Centralni nivo vlasti bi finansirao osnovne i srednje škole prema broju učenika u opštini čime bi se vršio pritisak na lokalne zajednice da racionalizuju mrežu škola, i broj zaposlenih 46

Moguće mere za unapređenje kvaliteta obrazovanja • Reforme obrazovanja se mogu oceniti uspešnim samo ako dovedu do unapređenja kvaliteta obrazovanja • Neke od mogućih mere za unapređenje kvaliteta obrazovanja u osnovnim i srednjim školama su: – poboljšanje stručnosti nastavnika – poboljšanje opremljenosti škola – uvođenje standardnih nacionalnih godišnjih testova za ocenu kvaliteta škola i objavljivanje njihovih rezultata – uvođenje sistema nagrada i kazni za škole u zavisnosti od nivoa kvaliteta obrazovanja – povećanje fleksibilnosti programa kako bi se struktura obrazovanja uskladila sa zahtevima tržišta • U perspektivi je neophodno uvesti obavezno srednje obrazovanje 47