Javni obrazovni sistem u Srbiji Javne finansije predavanja

Javni obrazovni sistem u Srbiji Javne finansije - predavanja -

Javni obrazovni sistem u Srbiji • Javni obrazovni sistem čini okosnicu ukupnog obrazovnog sistema u Srbiji – privatni sektor je značajnije prisutan samo u nekim segmentima visokog obrazovanja • Javni izdaci za obrazovanje u Srbiji iznose oko 4, 7% BDP ili oko 9, 7% konsolidovanih javnih rashoda • U sektoru obrazovanja zaposleno je 177 hiljada radnika što iznosi oko 36% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru

Izdaci za obrazovanje u Srbiji u odnosu na EU • Procenjuje se da će tokom 2015 -2017. godine izdaci za obrazovanje u Srbiji opadati zbog smanjenja i de facto zamrzavanje plata koje predstavljaju najznačajniji izdatak u obrazovanju • U EU učešće rashoda za obrazovanje kreće se u širokom intervalu od 3, 1 -8, 8% BDP, a prosek je nešto iznad 5, 25% BDP • Javni izdaci za obrazovanje u Srbiji su približno na nivou proseka zemalja u tranziciji (CEE – centralna i istočna Evropa), ali za oko 10% manji u odnosu na prosek EU – Podaci za različite zemlje nisu sasvim uporedivi, zbog različitog obuhvata rashoda - u različitim izvorima podaci odstupaju i do 1% BDP

Izdaci za obrazovanje u Srbiji u odnosu na EU • U odnosu na zemlje CEE, Srbija ima veće rashode na preškolsko obrazovanje, dok su rashodi na osnovno i srednje obrazovanje približni proseku ovih zemalja, a rashodi na visoko obrazovanje su za oko 10% niži od proseka zemalja CEE • U odnosu na prosek EU (28), rashodi na obrazovanje u Srbiji su veći u domenu predškolskog obrazovanja, a znatno manji u domenu ostalih nivoa obrazovanja

Izdaci za obrazovanje u Srbiji u odnosu na EU • Međunarodna poređenja zasnivaju se na podacima obračunatim po paritetu kupovne snage (PKS) tj. po evrima koji imaju jednaku kupovnu moć u svim zemljama • Izdaci po učeniku/studentu u Srbiji u 2011. godini po PKS iznosili su oko 1750 dolara, dok je prosek za EU 28 iznosio 9, 307 dolara, a prosek za zemlje Centralne i Istočne Evrope iznosi oko 5, 200 dolara • Na osnovu prethodnog sledi da se po realnoj vrednosti javnih rashoda po učeniku/studentu Srbija dnu liste zemalja članica EU Izvor: Svetska banka

Odabrani indikatori obrazovnog sistema u Srbiji • Tokom poslednjih 20 godina broj učenika je usled negativnih demografskih trendova značajno smanjen, broj odeljenja je neznatno smanjen, dok je broj nastavnika blago porastao • Navedene promene imaju za rezultat smanjenja efikasnosti obrazovnog sistema Srbije: prosečan broj učenika u odeljenju je nizak, kao i odnos broja učenika i broja nastavnika Osnovno Srednje Broj učenika/studenata u hilj. - od toga budžetski Visoko 650 289 239 112 4. 688 621 272 Prosečna veličina odeljenja 17, 7 25, 9 Odnos učenik/nastavnik 10, 6 9 Broj škola Izvor: Svetska banka i RZS 18, 7

Indikatori obuhvata obrazovnog sistema u Srbiji • Prema popisu iz 2011. godine – 11% stanovništva je završilo fakultet – 16% stanovništva je završilo višu školu – 49% stanovništva je završilo srednju školu – 21% stanovništva je završilo samo osnovnu školu – 13% stanovništva nije završilo ni osnovnu školu • Obrazovna struktura stanovništva je umereno popravljena u odnosu na popis iz 2002. • Stopa upisa u osnovnu školu iznosi 98 -99% što je na nivou razvijenih zemalja, a i stopa završavanja osnovne škole je relativno visoka i nalazi se u intervalu od 91 -99% uz tendenciju poboljšanja • Stopa upisa u srednje škole je znatno niža nego u razvijenim zemljama i iznosi oko 78%, a oko 2% od upisanih ne završi srednju školu – U većini razvijenih zemalja srednje obrazovanje je obavezno što nije slučaj sa Srbijom • Ne postoji zvaničan podatak o stopi upisa na više škole i fakultete, ali se u nekim istraživanjima procenjuju da se ona nalazi u intervalu od 37, 8 do 43%

Indikatori kvaliteta obrazovnog sistema • PISA testovi predstavljaju standardizovane međunarodne testove kojima se ocenjuje znanje 15 godišnjih učenika iz matematike, čitanja i nauke koje sprovodi OECD • Učenici iz Srbije su na PISA testovima ostvarili znatno slabiji uspeh kako od proseka zemalja OECD, kao i u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali nešto bilji rezultat od zemalja jugoistočne Evrope – Rezultat u 2012. je nešto bolji nego 2006. godine, kada je Srbija ostvarila 424 boda

Indikatori kvaliteta obrazovnog sistema • Prema metodologiji OECD razlika od 38 bodova vredi približno kao jedna godina školovanja – To znači da je rezultat đaka iz Srbije lošiji u odnosu na prosek CEE za iznos koji je ekvivalentan polovini školske godine • S obzirom da su rashodi na obrazovanje u Srbiji nešto veći u odnosu na prosek CEE (% BDP), a rezultati lošiji, zaključuje se da je osnovno obrazovanje u Srbiji neefikasno • Ne postoje slične procene kvaliteta univerzitetskog obrazovanja u Srbiji – • Na priznatim međunarodnim rang listama univerziteta, jedino je Univerzitet u Beogradu rangiran među prvih 500 (tačnije između 300. i 400. mesta), od 20. 000 univerziteta na Svetu, dok su svi drugi univerziteti znatno lošije rangirani Takođe, činjenica da samo 1/4 studenata završi studije u roku ukazuje na visoku neefikasnost studiranja

Struktura rashoda obrazovnog sistema • Izrazito najkrupniju poziciju u obrazovnom sistemu predstavljaju izdaci za zaposlene koji učestvuju u ukupnim izdacima za obrazovanje sa oko 80% – Ostatak čine materijalni rashodi (komunalne usluge, struja, kancelarijski materijal, sredstva za održavanje i dr. ) • U EU učešće za zaposlene u izdacima za obrazovanje iznosi 78%, što je slično kao i u Srbiji, dok manje razvijene zemlje, nove članice EU, imaju znatno manje učešće izdataka za zaposlene u ukupnim izdacima za obrazovanje – To može biti posledica neracionalne mreže škola i posledičnog viška zaposlenih (naročito na nivou osnovnog obrazovanja)

Ciljevi i pravci reforme obrazovanja • Osnovni cilj reforme obrazovanja je povećanje njegove efikasnosti tj. povećanje kvaliteta obrazovanja uz dati nivo javnih rashoda • Na osnovu poređenja sa EU, uključujući i nove članice, zaključuje se da ukupni javni izdaci za obrazovanje nisu visoki, ali da su rezultati obrazovanja nezadovoljavajući • Stoga je fokus reforme na realokaciji troškova obrazovanja sa ciljem da se obezbedi poboljšanje njegovih rezultata – Realokacija troškova obrazovanja podrazumeva smanjenje nekih rashoda i povećanje drugih

Kriterijum za vrednovanje uspeha reformi • Reforme obrazovanja mogu se smatrati uspešnim ako su: – uz manje rashode (kao % BDP) obezbedile održanje istog nivoa obrazovanja – uz iste rashode (kao % BDP) obezbedile poboljšanje kvaliteta obrazovanja • Ocenjuje se da je u slučaju Srbije relevantan drugi kriterijum, zbog sledećih razloga: – kvalitet obrazovanja je nizak – rashodi su na nivou proseka uporedivih zemalja – obrazovana radna snaga je jedna od retkih konkurentskih prednosti koje može da ima Srbija u odnosu na međunarodno okruženje • Stoga je neophodno ušteđena sredstva od smanjenja broja odeljenja i racionalizacije broja škola upotrebiti na poboljšanje kvaliteta obrazovanja

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Značajno smanjenje broja učenika u osnovnom i u manjoj meri u srednjem obrazovanju u periodu 1990/91 - 2006/07 nije praćeno adekvatnim smanjenjem broja odeljenja • U navedenom periodu: – broj učenika u osnovnom obrazovanju je opao za 23%, a broj odeljenja za 6%, – broj učenika u srednjim školama je neznatno opao ali je povećan broj odeljenja za blizu 10% – rezultat je smanjenje prosečne veličine odeljenja za oko 18% u osnovnom i za oko 10% u srednjem obrazovanju – demografske projekcija ukazuju na to da će se i u budućnosti broj učenika smanjivati • • Smanjenje veličine odeljenja nije rezultiralo poboljšanjem kvaliteta obrazovanja Kvalitet obrazovanja je u novijem periodu opao (PISA testovi), a to verovatno važi i za duži period

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Smanjenjem broja odeljenja u osnovnom i u manjoj meri u srednjem obrazovanju moguće je ostvariti značajne uštede • Ukoliko bi se propisalo da minimalan broj učenika u odeljenju iznosi 30, uštede bi zavisile od toga da li se optimizacije ostvaruje na nivou opštine ili škole • Prema procenama Svetske banke (Kako sa manje uraditi više, 2009) ukoliko bi se racionalizacija vršila na nivou opštine bilo bi moguće smanjiti broj odeljenja za: • 37% u osnovnom obrazovanju • 13% u srednjem obrazovanju • Racionalizacija veličine odeljenja na nivou opštine podrazumeva zatvaranje nekih škola, i ona bi donela značajne uštede po osnovu smanjenja broja nastavnika i vannastavnog osoblja, ali i ostalih tekućih troškova (komunalne usluge, električna energija, čišćenje i dr. ) – Zatvaranje nekih škola zahtevalo bi rast troškova prevoza učenika

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Prema procenama Svetske banke povećanje veličine odeljenja na nivou škole donela bi manje, ali značajne uštede: – ukoliko bi minimalan broj učenika u odeljenju bio 30, bilo bi moguće smanjiti broj odeljenja u osnovnim školama za oko 10% • U slučaju racionalizacija na nivou škola uštede bi se ostvarile uglavnom po osnovu smanjenja broja nastavnika, dok bi smanjenje ostalih troškova bilo manje

Moguće uštede u osnovnom i srednjem obrazovanju • Procenjuje se da bi povećanje prosečne veličine odeljenja donelo značajne uštede, naročito ako bi se racionalizacija sprovodila na nivou opštine • Ipak procenjuje se da bi smanjenje broja odeljenja, bilo da se radi o racionalizaciji na nivou opštine ili na nivou škole, bilo manje od hipotetičke procene Svetske banke: – i dalje bi postojala odeljenja sa manje od 30 učenika, jer bi formiranje odeljenja od npr. 50 učenika negativno uticalo na kvalitet obrazovanja – iz prethodnog sledi da je razumno odrediti i maksimalan broj učenika po odeljenju – poštovanja propisa o školama za nacionalne manjine smanjilo bi uštede kako u slučaju optimizacije na nivou opštine tako i na nivou škole

Moguća strategija racionalizacije veličine odeljenja i školske mreže • Procenjuje se da bi racionalizacija na nivou opštine trajala nekoliko godina i da bi bila suočena sa snažnim otporima prema zatvaranju škola • Stoga je racionalizacija na nivou škola pogodan prvi korak koji bi mogao relativno brzo da se sprovede, a doneo bi određene uštede • Svetska banka preporučuje da se odluke o otvaranju ili zatvaranju škola, zapošljavanju ili otpuštanju nastavnika i dr. prebace na lokalni nivo (iskustvo Bugarske i Litvanije) • Centralni nivo vlasti bi finansirao osnovne i srednje škole prema broju učenika u opštini čime bi se vršio pritisak na lokalne zajednice da racionalizuju mrežu škola, i broj zaposlenih

Moguće mere za unapređenje kvaliteta obrazovanja • Reforme obrazovanja se mogu oceniti uspešnim samo ako dovedu do unapređenja kvaliteta obrazovanja • Neke od mogućih mere za unapređenje kvaliteta obrazovanja u osnovnim i srednjim školama su: – poboljšanje stručnosti nastavnika – poboljšanje opremljenosti škola – uvođenje standardnih nacionalnih godišnjih testova za ocenu kvaliteta škola i objavljivanje njihovih rezultata – uvođenje sistema nagrada i kazni za škole u zavisnosti od nivoa kvaliteta obrazovanja – povećanje fleksibilnosti programa kako bi se struktura obrazovanja uskladila sa zahtevima tržišta – u perspektivi je neophodno uvesti obavezno srednje obrazovanje • Preduslov za unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja je pooštravanje uslova za akreditaciju i suštinska kontrola ispunjenosti tih uslova