Javni zajam 1 Pojam javnog zajma duga Javni

Javni zajam 1

Pojam javnog zajma (duga) Ø Ø Ø Javni zajam predstavlja vanredni prihod države koji nastaje zaduživanjem države kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica Javni dug je opštiji pojam koji obuhvata i druge obaveze države koje mogu nastati i bez zaduživanja (npr. preuzimanjem privatnih dugova, isplata ratne štete, denacionalizacija i dr. ) Suštinska kakteristika javnog zajma je njegova povratnost Pozajmljena sredstva se vraćaju uz kamatu • Kamatna stopa na domaći javni dug je po pravilu veća od stope inflacije • 2

Pojam javnog zajma (duga) • Kamatne stope po kojima se zadužuje država su među najnižima u određenoj zemlji, jer je država najmanje rizičan dužnik • Kamatne stope na svetskom tržištu zavise od rizika zemlje kaji se meri njenim kreditnim rejtingom. Slabiji rejting => veće kamatne stope • U slučaju zaduživanje u stranoj valuti pojavljuje se rizik promene kursa, a mogu se pojaviti i platnobilansni problemi 3

Javni zajam i budžetski deficit Ø Javni zajam je tesno povezan sa budžetskim deficitom i može se približno definisati kao zbir deficita ostvarenih u prošlosti Ø Veza između fiskalnog deficita i javnog zajma se može narušiti u sledećim slučajevima: kada se deficit finansira nekreditnim izvorima (prihodi od prodaje državne imovine i kapitala, donacije i sl. ) • kada država preuzima nekreditne obaveze (npr. preuzimanje negarantovnih dugova privrede, restitucija, ratne reparacije i dr. ) • kada država ne izmiruje redovno svoje obaveze tj. kada se pojavljuju docnje (slučaj Srbije 90 -tih godina) • 4

Javni zajam i imovina države Ø Javni zajam je deo bilansa stanje države (deo pasive) i njegova protivpozicija u aktivi je imovina države Ø Sa ekonomskog stanovišta je bitno da li je zaduživanje države praćeno i povećanjem njene imovine za isti iznos Ukoliko je to slučaj neto imovinska pozicija države (kapital države) se ne menja • Ukoliko to nije slučaj neto imovinska pozcija države se pogoršava tj. njen kapital se smanjuje • 5

Javni dug i Centralna banka Ø Moderne države se zadužuju kod domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica Ø Direktno zaduživanje kod Centralne banke je u većini država zakonom zabranjeno ili striktno ograničeno Ø Centralna banka može indirektno da finansira budžestki deficit kupovinom državnih hartija na finansijskom tržištu Ø Centralna banka kupuje državne hartije u cilju regulisanja likvidnosti, a ne da bi finansirala budžetski deficit 6

Istorijski razvoj Ø U starom i srednjem veku javni zajam se pojavljivao sporadično Privatna potrošnja vladara i državna potrošnja nisu jasno razgraničeni • Odobravanje zajma je često bilo praćeno davanjem imovine države/vladara u zalog • Nisu bili retki primeri nevraćanja zajma • Ø U modernim (pravnim) državama strogo je Zakonom regulisana procedura zaduživanja države • Države svoje obaveze izmirujuju po pravilu redovno i tretiraju se kao najsigurniji dužnici 7

Karakteristike javnog zajma Ø Osnovne karakteristike javnog zajma su • • • često je destinirani javni prihod, ali to nije dominantno pravilo vanredni javni prihod nefiskalni javni prihod specifična karakteristika u odnosu na druge javne prihode je njegova povratnost osim pozajmljnih sredstava država plaća i kamatu javnim zajmom se vrši međugeneracijska raspodela tereta finansiranja države 8

Uzroci stvaranja javnog zajma Ø Ø Javni zajam nastaje da bi se finansirao budžetski deficit Neki od razloga nastanka budžetskog deficita su: • • pojava velikih vanrednih rashoda dugotrajnija neusklađenost redovnih prihoda i rashoda usled: n n n • Ø povećanje državnog intervencionizma (realizacija velikih infrastrukturnih projekata) povećanje ostalih komponenti rashoda (penzija, plata i dr. ) smanjenja poreskih stopa i ukidanje nekih poreza vremensko (sezonsko) nepoklapanje javnih rashoda i javnih prihoda - likvidnosni problem Postoje brojni drugi razlozi usled kojih se može pojaviti budžetski deficit (pad prihoda usled recesije, povećanje evazije i dr. ) 9

Opravdanost zaduživanja države? Ø Ø Klasična ekonomska teorija ima negativan stav prema javnom zajmu Osnovni argumenti klasične teorije su: odsustvo racionalnog gazdovanja državnim prihodima i državnom imovinom • ograničenje privrednog razvoja (istiskivanje privatnih investicija) • mogućnost bankrotskva države • javnim zajmom se teret finansiranja tekućih javnih rashoda prebacuju na buduće generacije • Ø Prethodni stavovi su jednim delom univerzalni, dok drugim delom održavaju specifične karakteristike vremena u kome su nastali (naročito loše upravljanje javnom potrošnjom i dr. ) 10

Opravdanost zaduživanja države? Ø Stavovi moderne, naročito kejnzijanske, ekonomske teorije o javnom zajmu su znatno pozitivniji Ø Pozitivan stav ekonomske teorije prema javnom zajmu je naročito prisutan u sledećim slučajevima: kada se javni zajam koristi za javne investicije tj. kada se neto imovinske pozicija države ne menja • kada je domaća tražnja niska pa se trošenjem sredstava prikupljenih javnim zajmom povećava domača tražnja • Ø Investirana sredstva mogu generisati prihode u budućnosti (npr. naplata putarine, železničkih usluga, komunalnih usluga i dr. ) koji se mogu u većoj ili manjoj meri upotrebiti za vraćanje javnog zajma Ø Javne investcije mogu pozitivno da utiču na privrednu aktivnost i da povećaju budžetske prihode u budućnosti 11

Opravdnost zaduživanja države? Ø Zajam dobijen u inostranstvu povećava nacionalnu štednju u periodu kada se koristi (ali smanjuje u periodima kada se vraća) i ne dovodi do istiskivanja privatnih investicija u zemlji (Crowding out efekat) Ø U vanrednim situacijama moguće je u relativno kratkom roku obezbediti prihode kroz javni zajam Ø Takođe u savremenoj teoriji se ocenjuje da su stavovi klasične teorije o međugeneracijskoj preraspodeli tereta prenaglašeni Ø Međutim, bez obzira na stavove ekonomske teorije države se zadužuju kada imaju fiskalni deficit – u suprotnom pojavljuju se docnje u izmirenju obaveza države 12

Klasifikacija javnog zajma Ø Javni zajmovi se mogu klasifikovati prema većem broju kriterijuma: • Prema teritorijalnom principu: unutrašnji i spoljni § • • • Prema valuti: zajmovi nominirani u domaćoj i stranoj valuti Prema metodu i motivu upisa: dobrovoljni, patriotski i prinudni Prema vremenu vraćanja: kratkoročni (do 1 godine), srednjoročni (1 -5 godina) i dugoročni (preko 5 godina) Prema načinu otplate: rentni i amortizacioni Prema nivou države: centralni i lokalni Prema pravnom statusu države i verovatnoći vraćanja duga od strane države: direktni i indirektni (garantovani) 13

Emisija javnog duga Ø Država se može zadužiti na dva osnovna načina: • Emisijom hartija od vrednosti n n državnih (trezorskih) zapisa - do godinu dana obveznica – preko godinu dana Sklapanjem ugovora o javnom zajmu • Upisom u knjigu državnog duga (ovaj metod se retko se koristi) • Ø Emisija hartija od vrednosti može biti direktna i indirektna 14

Emisija javnog duga Ø Direktnu emisiju javnog zajma sprovodi sama država, najčešće preko trezora (ovo je čest slučaj sa trezorskim zapisima) Ø Indirektna emisija se ostvaruje tako da država celu emisiju obveznica prodaje jednoj banci ili konzorcijumu banaka, koje potom preprodaju obveznice zainteresovnim kupcima Ø Bilo da se radi o direktnoj ili indirektnoj dozvoljena je sekundarna trgovina emitovanim hartijama Ø U sekundarnoj trgovini može da učestvuje i Centralna banka Ø Kamatne stope mogu biti fiksne ili promenjive 15

Emisija javnog duga n Ø Direktna emisija Prednosti: • Ø n Ø Niži troškovi emisije (jedan posrednik manje) Brže se dolazi do novca • Verovatnoća uspeha emisije je veća, ali nije izvesna • Nedostaci: Veća mogućnost neuspeha emisije • Nepostojanje stručnih i tehničkih uslova Indirektna emisija: Prednosti: • Ø Nedostaci: • Veći troškovi emisije 16

Emisija javnog duga Ø Zaduživanje države u formi ugovora o javnom dugu najčešće se ostvaruju u slučaju uzimanja kredita od: • • druge države ili grupe država ili međunarodnih finansijskih organizacija Ø Ugovor sadrži sve bitne elemente kredita (rok, kamatnu stopu, period počeka, namenu kredita i dr. ) Ø U slučaju kredita koje međunarodne finansijske organizacije odobravaju pod uslovima povoljnijim od tržišnih mogući su određeni uslovi vezani za ekonomsku politiku i reforme Ø Zaduživanja države upisom u glavnu knjigu javnog duga ostvaruje se na osnovu javne ponude države o uslovima zaduživanja kod pravnih i fizičkih lica Ø Upisom u glavnu knjigu javnog duga fizička i pravna lica se obavezuju da uplate određeni iznos pod uslovima koje je država ponudila 17

Amortizacija javnog zajma Ø Uslovi amortizacije (otplate) javnog zajma su definisani ugovorom ili javnom ponudom države Ø Uredno servisiranje duga od strane države je uslov za njenu kredibilnost na domaćem i međunarodnom tržištu Ø Uredno servisiranje duga poboljšava kreditni rejting zemlje i smanjuje troškove zaduživanja (bolji rejting => manja kamatna stopa) Ø Uredno servisiranje duga od strane države je važan element ukupne finansijske discipline u određenoj zemlji Ø Države često refinansiraju dugove tj. uzimaju novi kredit da bi vratile stari 18

Amortizacija javnog duga Ø Amortizacija javnog duga može biti: direktna – država isplaćuje javni dug licu koji poseduje državne hartije u skladu sa ugovornim uslovima • Indirektna – država na finansijskom tržištu otupljuje svoje hartije od vrednosti kada joj to odgovara • n Ugovorom može biti ograničen ili zabranjen otkup hartija od strane dužnika (države) ugovorna (automatska) - država otplaćuje dug (kamatu i glavnicu) prema planu amortizacije sadržanom u ugovoru ili ponudi • fakultativna – država redovno plaća kamatu, a glavnicu plaća onda kada joj to finansijske mogućnosti dozvoljavaju • postoje i takvi zajmovi na koje se samo plaća kamata, a glavnica se nikada ne vraća • 19

Konverzija i konsolidacija javnog duga Ø Pod konverzijom javnog duga podrazumava se promena nekih elemenata javnog duga (kamatna stopa, rok, prenosivost obveznica i dr. ) Ø Konverzija se obično događa u periodima kada su uslovi na tržištu povoljniji za državu nego što su bili u periodu emisije duga Ø Konverzija je po pravilu dobrovoljna i mogućnost konverzije je obično sadržana u formi opcije u ugovoru o javnom dugu ili u javnoj ponudi Ø U slučaju dobrovoljne konverzije država može poveriocima ponuditi sledeće opcije: promena uslova servisiranja duga, prevremeno vraćanje preostalog duga ili zadržavanje stare obveznice Ø Ø Konverzija može biti i prinudna tako što država autonomno promeni uslove servisiranja duga 20

Konverzija i konsolidacija javnog duga Ø Konverzija javnog duga može biti: • • direktna, kada država smanjuje kamatne stope na javni dug ili indirektna, kada država ukida ili smanjuje poreske olakšice ili oslobađanja Ø Pod konsolidacijom javnog duga podrazumeva se objedinjavanje većeg broja zajmova sa različitim uslovima servisiranja u jedan zajam sa jedinstvenim uslovima servisiranja Ø Konsolidacijom se često produžuje prosečni period servisiranja duga Ø Konsolidacijom se smanjuje troškovi administriraranja javnog duga, sprečava kamatna arbitraža i dr. 21

Međugeneracijska raspodela tereta duga Ø Zaduživanjem države povećava se potrošnja sadašnjih generacija, a smanjuje potrošnja budućih: • • buduće generacije moraju da vraćaju dug i to sa kamatom zaduživanjem države moguće je istiskivanje privatnih investicija usled čega će vraćanje duga u budućnosti biti teže Ø Negativni efekti na buduće generacije su snažniji ukoliko se zaduživanjem finansira tekuće potrošnja, a ne investicije Ø Ukoliko se država zadužuje u inostranstvu nema istiskivanja privatnih investicija u periodu povlačenja sredstava, ali će u budućnosti deo domaće štednje odlaziti na vraćanje dugova inostastranstvu Ø Međugeneracijska raspodela je važnija u slučaju dugoročnih kredita • primer duga po osnovu devizne štednje u Srbiji: deviznu štednju su potrošile generacije tokom 70 -tih i 80 -tih godina, a vraćaju sadašnje generacije 22

Održivost javnog duga Ø Održivost javnog duga podrazumeva: • • Ø Ø redovno servisiranje javnog duga i servisiranje javnog duga ne ugrožava makroekonosmku stabilnost i rast privrede (slučaj Rumunuje za vreme Čaušeskua) Ne postoje egzaktne formule za određivanje optimalnog ili održivog nivoa javnog duga Međutim, postoje indikatori održivosti javnog duga: odnos duga prema BDP (Mastrihtski uslov: dug maksimalno 60% BDP) • odnos fiskalnog deficita prema BDP (Mastrihtski uslov: deficit maksimalno 3% BDP) • odnos izdataka za kamate prema poreskim prihodima, javnim rashodima ili BDP • učešće prirasta duga prema rashodima i dr. • 23

Održivost javnog duga Ø Analiza održivosti javnog duga zahteva izradu dugoročnih projekcija (20 -30 godina) javnih prihoda, rashoda, deficita, BDP, kretanje kursa i dr. Ø Polazeći od nekog početnog odnosa duga i BDP održivost javnog duga je manja ukoliko je : • • Ø inicijalna zaduženost u odnosu na BDP veća fiskalni deficit u odnosu na BDP u budućnosti veći realne kamatne stope su veće rast BDP sporiji Održivost duga nominiranog u devizama zavisi i od kretanja realnog kursa: • • realna aprecija nacionalne valute povećava održivost realna deprecija nacionalne valute smanjuje održivost 24