Fiskalni deficit i javni dug 1 Fiskalni deficit

  • Slides: 37
Download presentation
Fiskalni deficit i javni dug 1

Fiskalni deficit i javni dug 1

Fiskalni deficit i javni dug • Većina savremenih država ostvaruje fiskalni deficit, iz različitih

Fiskalni deficit i javni dug • Većina savremenih država ostvaruje fiskalni deficit, iz različitih razloga, kao što su npr. : – povećanja državnih rashoda (antirecesiona politika, krupni infrastrukturni projekti, širenje socijalnih prava i dr. ) – smanjenja poreza (stvaranje podsticajnih uslova za privatne investicije) • Rezime: svi faktori koji utiču na rast javnih rashoda i smanjenje javnih prihoda utiču na rast fiskalnog deficita • Fiskalni deficit utiče na rast kamatnih stopa, smanjenje investicija, aprecijaciju domaće valute (zbor rasta kamatnih stopa) • Osim toga, pojava i rast fiskalnog deficita po pravilu neposredno utiče na rast javnog duga 2

Ukupni i primarni fiskalni deficit • Budžetski deficit u godini t jednak je: Dt=r.

Ukupni i primarni fiskalni deficit • Budžetski deficit u godini t jednak je: Dt=r. Bt-1+(Gt-Tt) (1) gde je sa Dt označen budžetski deficit, sa r realne kamatne stope, sa Bt javni dug, sa Gt javni rashodi (osim rashoda za kamate), a sa Tt javni prihodi • Prvi član (r. Bt-1) jednačine (1) izražava realne troškove kamata po osnovu servisiranja javnog duga, a drugi član (Gt-1 -Tt) je primarni deficit • Rashodi države Gt i prihodi države Tt su umanjeni za transfere, ali to ne utiče na fiskalni deficit • Napomena: u zvaničnim podacima o budžetskom deficitu troškovi kamata su uključeni u rashode Gt 3

Zvanični i analitički (egzaktni) fiskalni deficit • • Troškovi kamata u prethodnoj jednačini su

Zvanični i analitički (egzaktni) fiskalni deficit • • Troškovi kamata u prethodnoj jednačini su iskazani u realnom izrazu tj. iz njih je isključen efekat inflacije Zvanični podaci, koji su usaglašeni sa GFS statistikom, zasnivaju se na principu gotovinskog toka, uključuju nominalne rashode za kamate: Dt(zvan)= i. Bt-1 +(Gt-Tt) • (2) Medjutim fiskalni deficit iskazan prema zvaničnoj metodologiji ne izražava precizno promene realnog nivoa javnog duga: – npr. ako je u godini t zvanični deficit jednak 0, a inflacija iznosi 10% realni nivo duga na kraju godine t je smanjen za (1/(1+0, 1)-1)*100=9, 1%, a to zvanični deficit ne pokazuje • Da bi deficit merio promene realnog nivoa javnog duga neophodno je od jednačine 2 oduzeti efekat inflacije na javni dug (πBt-1): Dt= i. Bt-1 +(Gt-Tt)- πBt-1= (i- π) Bt-1 +(Gt-Tt)= r Bt-1 +(Gt-Tt) 4

Fiskalni deficit i promene javnog duga • Polazeći od jednačine 1 veza izmedju promene

Fiskalni deficit i promene javnog duga • Polazeći od jednačine 1 veza izmedju promene realnog nivoa javnog duga i fiskalnog deficita može se iskazati jednačinom: Dt=Bt-Bt-1= r. Bt-1+(Gt-Tt) (3) • Prema kojoj je promena realnog nivoa javnog duga u godini t jednaka fiskalnom deficitu u godini t ili opštije: – nivo javnog duga na kraju godine t jednak je zbiru fiskalnih deficita u godinama t, t-1, t-2, . . . • U skladu sa jednačinom 3 nivo javnog duga na kraju perioda t jednak je stanju javnog duga na kraju perioda t-1 uvećanom za iznos realnih rashoda za kamate u periodu t, i iznos primarnog deficita u periodu t: Bt= (1+r)Bt-1+(Gt-Tt) (4) 5

Fiskalni deficit i promene javnog duga: odstupanja i korekcije • U odredjenim okolnostima veza

Fiskalni deficit i promene javnog duga: odstupanja i korekcije • U odredjenim okolnostima veza izmedju javnog duga i fiskalnog deficita može biti narušena, kao npr. : – značajan deo fiskalnog deficita se finansira iz nekreditnih izvora (prihodi od privatizacije, donacije i dr. ) – značajnog otpisa javnog duga – preuzimanjem privatnih dugova od strane države i dr. • Medjutim, sve okolnosti su sporadične i privremene • Takodje ukoliko je veći deo javnog duga u stranoj valuti neophodno je jednačine (1), (3) i (4) korigovati tako da uključe efekat promene kursa Ako je ceo javni dug odredjene zemlje u stranoj valuti (što približno odgovara slučaju Srbije) tada jednačina (4) postaje: Bt= (1+id)(1+r. E)Bt-1+(Gt-Tt) (5) • gde je sa id označena nominalna kamatna stopa u devizama, a sa r. E stopa promene nominalnog deviznog kursa 6

Javni dug, devizni kurs i troškovi kamata: primeri • Ukoliko je fiskalni deficit u

Javni dug, devizni kurs i troškovi kamata: primeri • Ukoliko je fiskalni deficit u periodu t jednak nuli, a nacionalna valuta aprecira za 10% tada se javni dug iskazan i troškovi kamata iskazani u domaćim cenama smanjuje za oko 10% • Ukoliko pod istim pretpostavkama nacionalna valuta deprecira za 10% tada se javni dug i troškovi kamata iskazani u domaćim cenama povećava za oko 10% • Ukoliko je deo javnog duga u domaćoj, a deo u stranoj valuti tada bi se koristio ponderisani prosek realnih domaćih kamatnih stopa i kamatnih stopa deflacionisanih promenom kursa 7

Sadašnji u odnosu na buduće poreze • Ukoliko se u godini t smanje porezi,

Sadašnji u odnosu na buduće poreze • Ukoliko se u godini t smanje porezi, a rashodi ostanu nepromenjeni, to će za posledicu imati pojavu fiskalnog deficita i rast javnog duga • Servisiranje javnog duga, pod ostalim nepromenjenim uslovima (pretpostavlja se da se ne smanjuju drugi rashodi i da se na taj način ne stvara prostor za vraćanje duga bez povećanje poreza) zahteva povećanje poreza u budućnosti • Kretanje nivoa javnog duga kao i iznos neophodnog povećanje poreza u budućnosti zavisi od toga kada se vraća javni dug kao i od toga da li se servisira samo kamata ili i glavnica 8

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Pretpostavljene su tri mogućnosti –

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Pretpostavljene su tri mogućnosti – prva, da se ceo dug vraća u narednoj (t+1) godini (varijanta A) – druga, da se dug u celini vraća u t+n godini, a da se do tada ne plaća kamata (tj. postoji period počeka za kamate - varijanta B) – treća, mogućnost da se na dug nastao u godini t plaća samo kamata, ali ne i glavnica (varijanta C) • Ukoliko se ceo dug vraća u godini t+1 tada država u godini t+1 mora da ostvari primarni suficit u iznosu od: Tt+1 -Gt+1=(1+r)*Bt što znači da država mora u godini t+1 da poveća poreze za (1+r)*Bt, gde je sa Bt označen javni dug na kraju godine t, a koji je jednak deficitu u godini t (Bt=Dt) 9

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Ukoliko se ceo dug vraća

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: moguće opcije • Ukoliko se ceo dug vraća u godini t+n tada država u godini t+n mora da ostvari primarni suficit u iznosu od: Tt+n-Gt+n=(1+r)t+n-1*Bt tj. u godini t+n mora da poveća poreze za (1+r)t+n-1*Bt • Ukoliko država želi da javni dug zadrži na konstantnom nivou: – u godini t+1 treba da poveća poreze na iznos realnih troškova plaćanja kamata, a da potom poreze zadrži na višem nivou u celom periodu u kome plaća kamate na javni dug. – ne može da se zadužuju u godinama t, t+1, . . . , • Primarni suficit u svim godinama jednak je troškovima plaćanja kamata: Tt+i-Gt+i = (1+r)Dt+i-Dt+i =r. Bt+i , i =1, 2, . . . • Uticaj smanjenja poreza i pojave fiskalnog deficit u godini 1 na kretanje budućih poreza i javnog duga u godini 2, 3, 4 i 5 u navedene tri varijante prikazan je u sledećoj tabeli. Pri kalkulacijama je pretpostavljeno da je Bt=Dt = 1 mlrd evra 10

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: primer mlrd evra Godine 1 2 3 4

Sadašnji u odnosu na buduće poreze: primer mlrd evra Godine 1 2 3 4 5 A Porezi -1 (1+r) 0 0 0 A Javni dug 1 0 0 B Porezi -1 0 0 0 (1+r)4 B Javni dug 1 (1+r)2 (1+r)3 0 C Porezi -1 r r C Javni dug 1 1 1 Napomena: porezi se plaćaju u toku perioda, a stanje duga se odnosi na kraj perioda 11

Primarni deficit i promene javnog duga • Iz prethodnog slede zaključci: – fiskalni deficiti

Primarni deficit i promene javnog duga • Iz prethodnog slede zaključci: – fiskalni deficiti iz prošlosti odredjuju sadašnji nivo javnog duga – da bi se dug stabilizovao tj. da se drži na konstantnom nivou, država mora da ostvari primarni suficit koji je jednak realnim troškovima servisiranja kamata – da bi se dug smanjio neophodno je da primarni suficit bude veći od realnih troškova kamata 12

Odnos javnog duga i BDP • U privredi čiji BDP realno raste relevantiji je

Odnos javnog duga i BDP • U privredi čiji BDP realno raste relevantiji je odnos javnog duga prema BDP nego apsolutni nivo duga u (evrima npr. ) • Rast realnog BDP, uz nepromenjene poreske stope, generiše realni rast javnih prihoda približno za isti procenat kao što je rast BDP • Rast realnog nivoa prihoda olakšava teret servisiranje javnog duga u budućnosti 13

Odnos javnog duga i BDP • Odnos javnog duga prema BDP može se dobiti

Odnos javnog duga i BDP • Odnos javnog duga prema BDP može se dobiti deljenjem jednačine 4, sa Yt: (5) • Korišćenjem identiteta Bt-1/Yt=(Bt-1/Yt-1)*(Yt-1/Yt) dobija se sledeća jednačina: (6) • Uvodjenjem smene Yt-1/Yt=1/(1+g), gde je g prosečna stopa rasta BDP, kao i korišćenjem aproksimacije (1+r)/(1+g)=(1+r-g) dobija se jednačina 14

Promene odnosa javnog duga i BDP (7) čijim sredjivanjem se dobija jednačina koja opisuje

Promene odnosa javnog duga i BDP (7) čijim sredjivanjem se dobija jednačina koja opisuje promenu učešća javnog duga u BDP: (8) • Na osnovu prethodne jednačine sledi da učešće javnog duga u BDP raste kada rastu kamatne stope i primarni deficit a, opada kada stopa rasta BDP (g) raste • Nivo zaduženosti u periodu t takodje zavisi od nivoa zaduženosti u periodu t-1. 15

Rikardovska jednačina – osnovna ideja • Prema Rikardo-Barrovljevoj (RB) teoremi, smanjenje poreza i povećanje

Rikardovska jednačina – osnovna ideja • Prema Rikardo-Barrovljevoj (RB) teoremi, smanjenje poreza i povećanje fiskalnog deficita i javnog duga imlicira povećanje privatne štednje za isti iznos jer gradjani znaju da će u budućnosti biti povećani porezi kako bi se vratio javnih dug: – povećanje privatne štednje motivisano je brigom pojedinaca za sopstvenu budućnost i budućnost svoje dece, – iz prethodnog sledi da smanjenje poreza ne utiče na privatnu potrošnju, a time ni na domaći proizvod, – ukupna štednja i investicije ostaju napromenjeni jer je smanjenje javne štednje u potpunosti kompenzovano povećanjem privatne štednje • Ako važi RB teorema sledi da fiskalni deficit i javni dug (a, tim ni fiskalna politika) ne utiču na nivo BDP i nivo društvenog bogatstva • Empirijska istraživanja ne potvrdjuju strogo važenje RB teoreme: povećanjem fiskalnog deficita privatna štednja se povećava ali znatno manje od povećanja fiaklsnog deficita (deo prirasta rasposloživog dohotka odlazi u potrošnju), usled čega ukupna štednja opada 16

Rikardovska jednačina i stvarnost • Razlozi zbog kojih rikardovska jednačina ne važi su: –

Rikardovska jednačina i stvarnost • Razlozi zbog kojih rikardovska jednačina ne važi su: – neizvesnost: u trenutku smanjenja poreza nije izvesno da li će se i kada povećati porezi (vlast često uz smanjenje poraza najavljuje i smanjenje potrošnje – za koje nije verovatno da li će se i kada dogoditi) – čak i i kada bi znali kada će se povećati porezi nije verovatno da bi se ljudi ponašali savršeno racionalno - naročito ako povećanje poreza dolazi u daljoj budućnosti • Stoga sledi da će u kratkom roku povećanje fiskalnog deficita povećati domaću tražnju i domaći proizvod, dok će u dugom roku rast javnog duga uticati na smanjenje investicija i niži nivo BDP – što je suprotno tvrdnji RB teoreme prema kojoj fiskalni deficit i javni dug ne utiču na privredu • Iako empirijska istraživanja ne potvrdjuju da se ljudi ponašaju dominantno u skladu sa RB teoremom, postoje empirijski dokazi da RB teorema ima odredjenu (relativno skromnu) empirijsku relevantnost 17

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Fiskalni deficit i zaduživanje države

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Fiskalni deficit i zaduživanje države kratkoročno imaju pozitivne efekte na BDP, dok su dugoročni efekti negativni • Stoga postoje pokušaji da se se definišu odredjena pravila na osnovu kojih bi fiskalna politika ostvarila pozitivne kratkoročne rezultate (smanjenje oscilacija BDP), a da pri tome negativni dugoročni efekti budu minimizovani • U tu svrhu konstruiše se ciklično prilagodjeni deficit koji se definiše kao: odnos deficita prema BDP pod pretpostavkom da se BDP nalazi na prirodnom nivou • Konstrukcija ciklično prilagodjenog deficita zahteva da se proceni: – koliki bi bio odnos deficita i BDP uz pretpostavku da je rast BDP već za 1 procentni poen? – koliko iznosi prirodna stopa rasta BDP? 18

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Ako se pretpostavi da bi

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Ako se pretpostavi da bi brži rast BDP za jedan procentni poen: – povećao javne prihode za 0, 5% BDP, a pri tome – rashodi ostaju realno nepromenjenji, sledi – smanjenje deficita za 0, 5 % BDP • Primer ako je prirodna stopa rasta BDP u Srbiji oko 5%, a ako se u 2010. godini očekuje stvarni rast BDP od 1% tada je ciklično prilagodjeni deficit manji od stvarnog deficita za 1, 75 procentnih poena (5%-1, 5%)*0. 5=1, 75%) tj. stvarnom deficitu od 1, 75% BDP ekvivalentan je ciklično prilagodjeni deficit od 0% BDP • Kada je stvarni rast BDP jednak prirodnoj stopi rasta tada su stvarni i ciklično prilagodjeni deficit jednaki • Kada je stvarni rast BDP iznad prirodne stope tada je ciklični deficit veći od stvarnog deficita 19

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Na osnovu ciklično prilagodjenog deficita

Deficit, stabilizacija domaćeg proizvoda i ciklično prilagodjeni deficit • Na osnovu ciklično prilagodjenog deficita moguće je definisati pravila za fiskalnu politiku koja obezbedjuju stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP: – ciklično prilagodjeni deficit treba uvek da bude nula ili – ciklično prilagodjeni deficit u dugom roku treba da bude u proseku nula ako je ciklično prilagodjeni deficit u recesiji manji od nule, u periodima ekspanzije treba da bude veći od nule • Na osnovu pravila ciklično prilagodjenog deficita sledi da država u periodima ekspanzije treba da ostvaruje suficit, i da na taj način akumulirana sredstva koristi za finansiranje deficita u periodima recesije • Osnovna teškoća u vodjenju fiskalne politike na osnovu pravila izvedenog na osnovu ciklično prilagodjenog deficita je u tome što je teško odrediti prirodnu stopu rasta BDP 20

Rizici visokog javnog duga • Rast javnog duga negativno utiče na investicije, odnosno na

Rizici visokog javnog duga • Rast javnog duga negativno utiče na investicije, odnosno na akumulaciju kapitala, kao osnovnu determinantu nivoa BDP • Uvodjenje visokih poreskih stopa sa ciljem da se servisira nagomilani javni dug smanjuje medjunarodnu konkurentnost zemlje, smanjuje investicije i usporava privredni rast • Teret servisiranja javnog duga dodatno se može pogoršati usled rasta kamatnih stopa, deprecijacije domaće valute, usporavanja rasta BDP i dr. što se može ilustrovati simulacijama na osnovu jednačine: 21

Rizici visokog javnog duga: primeri • Pretpostavimo da u periodu t zemlja ima visoko

Rizici visokog javnog duga: primeri • Pretpostavimo da u periodu t zemlja ima visoko učešće javnog duga u BDP npr. 100%, realna kamatna stopa iznosi 4%, a realni rast BDP 2%. Iz prethodnog sledi da stabilan nivo javnog duga u odnosu na BDP zahteva da primarni suficit iznosi 2% BDP • Ukoliko realne kamatne stope se povećaju na 7% tada održanje nepromenjenog visokog učešća javnog duga u BDP imlicira rast primarnog suficita sa 2% na 5% BDP što je izuzetno teško izvodljivo 22

Rizici visokog javnog duga: primeri • Ako je veći deo javnog duga izražen u

Rizici visokog javnog duga: primeri • Ako je veći deo javnog duga izražen u stranoj valuti, deprecija nacionalne valute smanjuje BDP izražen u stranoj valuti, dok dug ostaje nepromenjen usled čega raste učešće duga u BDP • Ako pod ostalim nepromenjenim uslovima rast BDP padne sa 2% na 0% održanje nepromenjenog nivoa odnosa duga i BDP zahteva da država poveća primarni deficit sa na oko 4%BDP • Prethodno je vrlo teško realizovati, a delovalo bi prorecesiono, stoga se pre može očekivati da država u slučaju pada BDP predje na deficit odnosno na dodatno zaduživanje što vodi ubrzanom rastu odnosa duga i BDP • Znatno pogoršanje bilo kog od parametara koji odredjuju odns duga prema BDP može dovesti do dužničke krize odnosno do nemogućnosti države da servisira javni dug 23

Javni dug Republike Srbije 24

Javni dug Republike Srbije 24

Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu

Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: – direktni i indirektni dug Republike Srbije, • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) – dug organizacija socijalnog osiguranja • U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga, 25

Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja na visinu javnog

Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja na visinu javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji: – maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije ograničen je na 45% BDP) • definisana je obaveza da se pri usvajanju zakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga, – fiskalni deficit u srednjem roku iznosi 1% BDP 26

Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih

Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: – da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija – dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine – dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investcija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini, • rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini • lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije 27

Poreklo javnog duga Srbije • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2013. godine) formiran

Poreklo javnog duga Srbije • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2013. godine) formiran je: – preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga) • uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije – zaduživanjem države Srbije u periodu 2001 -2008. godina, – pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90 -tih godina u javni dug – deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima – Prirast javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do 2013. u Srbije je, uz Sloveniju najveći u CEE 28

Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2013 • Javni dug Srbije je opao sa

Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2013 • Javni dug Srbije je opao sa 14, 2 na 8, 7 mlrd evra u periodu 2001 -08. • Uzroci smanjenja javnog duga: – otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu – vraćanje oko 1, 3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji – vraćanje dugova stranim poveriocima – relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije • U periodu 2008. i 2013 godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP: – učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p. p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12, 5 mlrd evra, – povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 70%), potom odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna razlika (r*-g), pokrivanjem gubitaka državnih banaka – zabrinjevajuća tendencija: fiskalni deficiat u Srbiji od 2011. godine raste, dok u skoro svih drugim evrospkeim zemljama opada 29

Javni dug Srbije, mlrd. evra Javni dug Srbije u mlrd. evra 25 20. 5

Javni dug Srbije, mlrd. evra Javni dug Srbije u mlrd. evra 25 20. 5 19. 1 20 17. 7 15 14. 2 14. 5 13. 4 11. 5 12. 2 11 9. 7 10 10. 3 9. 4 9. 9 8. 8 2007 2008 5 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2009 2010 2011 2012 Q 3 2013* 30

Javni dug Srbije, % BDP Javni dug Srbije kao % BDP 180% 169% 160%

Javni dug Srbije, % BDP Javni dug Srbije kao % BDP 180% 169% 160% 140% 120% 105% 100% 73% 80% 66% 55% 60% 59% 52% 38% 40% 31% 29% 2007 2008 45% 47% 2010 2011 60% 63% 35% 20% 0% 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2009 2012 Q 3 2013* 31

Struktura javnog duga u 2013. godini • Spoljni dug učestvuje sa oko 61% a

Struktura javnog duga u 2013. godini • Spoljni dug učestvuje sa oko 61% a unutrašnji sa oko 39% u javnom dugu • Devizni dug učestvuje sa 81% u ukupnom javnom dugu (2007. godine oko 97%) • Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije) • Oko 57% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju građana (pre 4 godine oko 70%) Struktura javnog duga prema izvorima 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% spoljni unutrašnji 2001 2004 2008 septembar 2013 Valutna struktura javnog duga 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Devize Dinari 2008 2009 septembar 2013 32

Struktura javnog duga u 2013. godini Kamatna struktura javnog duga • U strukturi javnog

Struktura javnog duga u 2013. godini Kamatna struktura javnog duga • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (73%), • Što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2008 • Indirektni dug učestvuje sa oko 15% u ukupnom javnom dugu Srbije – Ućešće indirektnog duga u ukupnom javnom dugu značajno raste fiksna kamatna stopa 2009 septembar 2013 varijabilna kamatna stopa Struktura javnog duga prema karakteru obaveza 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2001 2004 direktne obaveze 2008 septembar 2013 indirektne obaveze 33

Javni dug Srbije - očekivane tendencije • Javni dug Srbije krajem 2013. godine dostiže

Javni dug Srbije - očekivane tendencije • Javni dug Srbije krajem 2013. godine dostiže iznos od oko 20, 5 mlrd evra, ili 64% BDP • U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog: – očekivanog visokog fiskalnog deficita u iznosu od 7, 1% BDP u 2014. godini do oko 3% u 2016. godini – Zbog finansiranja deficita javni dug će u 2014 godini porasti za oko 2, 5 mlrd evra – osim u slučaju znatnijih prihoda od privatizacije • Rast javnog duga u odnosu na BDP u najboljem slučaju će biti zustavljen u 2016. godini 34

Održivost javnog duga Srbije Javni dug Srbije kao % BDP – Srbija je prema

Održivost javnog duga Srbije Javni dug Srbije kao % BDP – Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi visoko zaduženih zemalja – odnos javnog duga prema BDP u 2009 -2013. je značajno porastao • Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasli 180% 160% 140% 120% 100% 80% 60% 40% 20% 0% 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08 20 09 20 10 20 11 20 Q 12 3 20 13 * • Odnos duga prema BDP je sada visok – U 2013. godini rashodi za kamate se procenjuju na 2, 5% BDP – U narednoj godini blizu 3% BDP 35

Održivost javnog duga • Rizici: – najveći deo duga je devizni pa je značajan

Održivost javnog duga • Rizici: – najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima – značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga – kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova 36

Održivost javnog duga • Očekuje se rast niova javnog duga u evrima, ali i

Održivost javnog duga • Očekuje se rast niova javnog duga u evrima, ali i rast njegovog odnosa prema BDP : – uz srednji scenario rasta BDP i pridržavanje fiskalnih pravila, uz prihode od privatizacije i izostanak značajnije realne deprecijacije dinara, dug bi se stabilizovao na niovu ispod 70% BDP, a potom bi počeo da opada, – sa rastom odnosa duga prema BDP rastu i troškovi servisiranja duga – dug od oko 60% BDP nije primeren Srbiji jer implicira rashode za kamate od oko 3% BDP 37