Doc dr Ivan uk Skok motkom Podela atletskih

Doc. dr Ivan Ćuk Skok motkom

Podela atletskih skokova • Skok u dalj • Troskok • Skok u vis • Skok motkom

Skok motkom • Jedna od najtežih atletskih disciplina, kako sa aspekta fizičkog naprezanja, tako i sa aspekta složenog koordinacijskog izvođenja. • Glavni cilj je da se uz pomoć motke preskoči što veća visina. • Motoričke sposobnosti: – Eksplozivna snaga mišića nogu, ruku i ramenog pojasa – Brzina • frekvencija pokreta • brzina pojedinačnog pokreta – Koordinacija i okretnost (gimnastičke veštine) – Izdržljivost u snazi • Energetika – Anaerobno alaktatni mehanizmi energije – U manjoj meri laktatni izvori energije

Skok motkom - terminologija • Skok motkom? • Skok s motkom? • Skok uz pomoć motke?

Skok motkom - istorijat • Egipatske reljefne skulpture iz 2500. godine pre nove ere prikazuju upotrebu motki od strane ratnika kako bi preskakali zidine neprijatelja. • Stari Grci, Krićani i Kelti, a neki od zapisa navode 1775. godinu kada je skok motkom uveden u gimnastička takmičenja u Nemačkoj. • Prvo takmičenje 1850. godine u Nemačkoj u okviru gimnastičkog turnira. • Novija tehnika skoka motkom krajem 19. veka, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama. • Skok motkom 1896. godine za muškarce na O. I. , za žene tek 2000. godine

Troskok - istorijat • Napredak tehnike skoka motkom u najvećoj meri je zavisila od tipa materijala i kvaliteta motke koja se koristila: – – – Drvo Bambus Metal Fiberglas Karbonska vlakna • Motke od fiberglasa = viši hvat od strane skakača, a samim tim i efikasnije pretvaranje kinetičke u potencijalnu energiju. • Širi raspon ruku prilikom hvata motke omogućio je bolju kontrolu.

Skok motkom – rekordi (m) • Dominacija SAD-a – Mark Rajt 4, 02 m – 1912. godine – Brajan Sternberg 5 m 1963. godine • Francuzi i Sovjeti – – – – Sergej Bubka Više desetina s. r. 1994. 6, 14 m Rekord na nadmorskoj od 2000 m 1993. 6, 15 m u dvorani Na treninzima preko 6, 20 m? Samo jedna zlatna medalja sa O. I. 6 titula svetskog prvaka • Da li će ikada biti oboren?

Skok motkom – rekordi (m) • Objedinjeni rekordi u dvorani i na otvorenom • Reno Lavileni 2014. godine – s. r 6, 16 m (u dvorani) • Zvezda je rođena (ne nije Lejdi Gaga) • Armon Duplantis 2020. godina – S. r. 6, 17 m – S. r 6, 18 m • Svi rekordi od Bubke u dvorani

Skok motkom – rekordi (ž) • Prvi IAAF s. r. 1994. 4, 05 m – Bolji rezultat od prvog muškog svetskog rekorda • Ekspanzija discipline – 1995. godina 20 cm poboljšanje s. r. • Za 15 ak godina pomak od jednog metra • 2001. godina – s. r. 4, 81 (Stejsi Dragila – SAD) • Od tada dominacija Ruskinja – Svetlana Feofanova – Jelena Išinbajeva

Skok motkom – rekordi (ž) • Jelena Išinbajeva – – – Bubkin recept za rekorde 5, 06 m 2009. godine Na treningu preko 5, 10 m? Tri puta najbolja sportistkinja na svetu Rio 2016 !!!

Skok motkom – rekordi • https: //www. youtube. com/watch? v=2 QFUh 2 P 9_Bg • https: //www. youtube. com/watch? v=Pw. Jsm. D owi. YU

Skok motkom - tehnika • Glavni cilj skoka motkom jeste dostizanje najvišeg centra mase tela od strane skakača zajedno sa rotacijom tela koja skakaču omogućava da svim delovima tela preleti preko letvice. • Skok motkom zahteva visok nivo sprinterskih i skakačkih sposobnosti, kao i veliku snagu, uz razvijene gimnastičke sposobnosti. Uspešnost skoka motkom, u najvećoj meri, zavisi od uspešnog prenosa energije sa skakača na motku • 4 glavne faze: – – Faza zaleta (sa pripremom) Faza zabijanja motke i odskoka Faza oslanjanja na motku (ili faza zamaha) Faza slobodnog leta i doskoka (sa prelaskom preko letvica)

Priprema za skok • Dolazak na početak zaletišta i ispravan hvat motke – leva ruka (kod desnorukih skakača), drži motku nathvatom u nivou ramena – desna ruka motku drži pothvatom u nivou desnog kuka – razmak između šaka može biti u rasponu od 60 do 100 cm. • Skakači motkom mogu koristiti sopstvene motke i ne smeju koristiti motku drugog takmičara bez njegove saglasnosti. • Motka od bilo kog materijala ili kombinacije – Od 5 do 5, 2 m od fiberglasa ili karbona – Obmotavanje trakom radi zaštite i boljeg hvata – Razlikuju se po dužini, težini i savitljivosti

Priprema za skok • Savijanje motke do 120 stepeni • Akumulacija energije el. def. = ½ kinetičke energije tokom zaleta • Motka se bira u skladu sa građom skakača • Skakač od 90 kg vs. skakač od 45 kilograma – Isto savijanje motke – Razlika u čvrstini iste – Lakši, a jači skakači mogu da saviju i čvršću motku prilikom skoka i tako postignu bolji rezultat - Lavileni, Bubka, Duplanits oko 180 cm i 70 do 80 kg

Zalet • Zalet u skoku motkom traje od početka trčanja sa motkom do trenutka neposredno pred zabijanje motke u kutiju. • Najmanja dužina zaletišta, merena od „nulte“ linije, jeste 40 m, a kada to uslovi dozvoljavaju 45 m. – Širina zaletišta je 1, 22 m ± 0, 01 m. – Zaletište je oivičeno belim linijama širine 5 cm. • Glavni cilj zaleta kod skoka motkom je dostizanje maksimalne kontrolisane horizontalne brzine centra mase tela kako bi se skakač pripremio za odskok.

Zalet • Iako je skakačima potreban izuzetno brz zalet, on je zbog dva faktora u velikoj meri ograničen u odnosu na klasično sprintersko trčanje: – Skakač dok trči drži motku dužine preko 5 m sa obe ruke; – Skakač mora izuzetno precizno da pozicionira stopalo odskočne noge neposredno pred odskok.

Zalet • Na početku zaleta, skakač podiže motku iznad nivoa glave, a potom motku progresivno spušta kako se približava mestu odskoka

Zalet • Nedostatak zamaha rukama tokom trčanja u zaletu smanjuje horizontalnu brzinu trčanja tako što utiče na smanjenje: – Dužine koraka; – Frekvencije koraka; – Trajanja faze zamaha i produžavanje faze oslonca kod trkačkog koraka; – Posturalne stabilnosti zbog pomeranja težišta tela unapred koji prouzrokuje nošenje motke.

Zalet • Zbog svega prethodno navedenog i pored kompleksnosti cele discipline, treneri i sportski naučnici smatraju da je brzina koja se ostvaruje tokom zaleta najvažniji faktor za uspešan skok motkom!!! • https: //www. youtube. com/watch? v=AT 1 i. NWWb 4 HM • Duplantis – 18 godina, 100 m - 10: 57 s

Zalet • Brži zalet, omogućava skakaču da koristi motku koja je duža i manje savitljiva = viši skok • Brz zalet ne znači nužno i uspešan skok – Među vrhunskim skakačima motkom gotovo da ne postoje razlike u zaletu kada imaju uspešan i neuspešan skok. – Brz zalet diferencira elitne skakače od skakača nižeg nivoa. • Kada se dostigne elitni nivo i brzine zaleta od 9 do 10 m/s (kod muškaraca), tada odlučuju pravovremeno zabadanje motke, dobra tehnika u fazi oslanjanja na motku i gimnastičke sposobnosti skakača.

Zalet • Maksimalna brzina zaleta se dostiže 11 do 16 m pre odskoka, a zatim se ista održava jer se skakač priprema da odskok. • Kao i kod ostalih skakačkih disciplina, pretposlednji korak zaleta se produžuje, a poslednji skraćuje. • Ovakav sled stvari omogućuje „motkašu“ podizanje centra mase tela tokom odskoka, što doprinosi glatkoj tranziciji horizontalne u vertikalnu brzinu. • Ova tzv. glatka tranzicija podrazumeva da skakač motkom izbegne previše kočenja i naglih promena putanje centra mase tela.

Zabijanje motke i odskok • Ova faza podrazumeva pretposlednji korak pred odskok i sam odskok koji prati zabijanje motke u kutiju. • Faza odskoka započinje istovremenim zabijanjem motke u kutiju i odvajanjem stopala odskočne noge od tla. • Kutija se nalazi ukopana u tlo u nivou zaletišta. Kutija mora biti izrađena od pogodnog čvrstog materijala, po mogućnosti sa zaobljenim ili mekanim gornjim ivicama.

Zabijanje motke i odskok • Prilikom odskoka rasipa se kinetička energija ostvarena prilikom zaleta, a za to postoje 3 razloga: – Posledica udarnog impusla prilikom kontakta vrha motke i kutije; – Komponenta sile reakcije podloge koja deluje ka nazad prilikom odskoka; – Gubitak energije utrošene na savijanje motke.

Zabijanje motke i odskok • Kada motka udari u kutiju i zaustavi se, inercija koju ostvaruje skakač proizvodi silu koja savija motku. – Reaktivna sila motke delovaće na skakača i usporiti njegovu brzinu centra mase tela. • skakač će dobiti neznatnu vertikalnu brzinu centra mase tela kao rezultat toga • najvažniji efekat ove sile koju pruža elastičnost motke jeste generisanje momenta sile oko centra mase tela skakača u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Zabijanje motke i odskok

Oslanjanje na motku • Faza oslanjanja na motku traje od trenutka odvajanja poslednjeg dela stopala sa tla do trenutka puštanja motke Cilj faze oslanjanja na motku je što efikasniji prelazak akumulirane kinetičke energije u zaletu u potencijalnu energiju motke!!!

Oslanjanje na motku • Kinetičku energiju telo poseduje zahvaljujući svom kretanju, kako u translaciji, tako i u rotaciji, a zavisi od mase i brzine skakača motkom (odnosno momenta inercije i ugaone brzine kod rotacionih kretnji). • Potencijalnu energiju telo poseduje zahvaljujući svom položaju. • Kinetička energija „motkaša“ u zaletu treba što efikasnije da se pretvori u potencijalnu energiju motke. – akumuliranu potencijalnu energiju savijene motke će se ispoljiti tako što će opet da se ispravi i izbaci skakača motkom uvis dajući mu ponovo kinetičku energiju za let

Skok motkom - analiza • https: //www. youtube. com/watch? v=COerd 1 CYvx. U

Oslanjanje na motku • Veliku ulogu u ovoj razmeni energije ima elastičnost motke. – Ona utiče na to da se smanji gubitak energije koji se dešava tokom zabadanja motke i odskoka. – Mišićna sila koju generiše skakač dodaje energiju koja pomaže savijanju motke i kasnijem oslobađanju potencijalne energije motke.

Oslanjanje na motku • Tokom i odmah nakon odskoka, na mestu hvata motke, mišići podlaktice proizvode longitudinalne i lateralne komponente sile koje pokreću savijanje motke

Oslanjanje na motku • Tokom rane faze oslonca na motku, skakač „visi“ sa motke na kratko kako bi odložio kretanje centra mase tela naviše i rotaciju suprotnu od smera kazaljke na satu – Na taj način, skakač je osigurao da će motka da se „popne“ do vertikale. • Nakon višenja, trupom se kreće unapred i naviše, ostavljajući zamajnu nogu savijenu u zglobu kolena • Nakon toga skupljanje u zgrčeni položaj kako bi se ubrzala rotacija tela

Oslanjanje na motku • Što su delovi tela bliži centru rotacije (u ovom slučaju centru mase tela) to je rotacija brža – Gimnastika, skokovi u vodi – Niži sportisti (sa kraćim rukama i nogama) imaju predispoziciju da izvode brže rotacije, jer su krajnji delovi tela bliži centru rotacije. – Kod skoka motkom, niži atletičari i atletičarke takođe imaju ovu prednost, ali prednost imaju i viši i snažniji skakačice, jer lakše nose i savijaju, dosta tešku motku – https: //www. youtube. com/watch? v =r. Tci 0 CBzn. EU

Oslanjanje na motku • Tokom skupljanja u zgrčeni položaj, leđa skakača motkom se okreću prema tlu, tačnije, telo se postavlja paralelno sa tlom. • Ruke su i dalje opružene, dok se kukovi podižu iznad ramena kako noge započinju kretanje naviše

Oslanjanje na motku • Telo nastavlja da prati podizanje nogu i da se dalje rotira • Sa završnim ispravljanjem motke, skakač uz pomoć mišića šake, ruku i ramenog pojasa usmerava noge naviše uz rotaciju trupa oko uzdužne ose tela u levu stranu (za desnoruke skakače motkom). • Kako se nastavlja podizanje tela naviše, tako i ruke počinju da vrše završne pokrete, tačnije da se odguruju od motku (prvo donja, leva ruka, a potom i gornja, desna ruka).

Slobodni let i doskok • Ova faza tehnike skoka motkom traje od trenutka puštanja motke do doskoka na sunđere (podrazumeva i prelet preko letvice). • Skakač se, nakon puštanja motke, kreće po paraboličnoj putanji po principu kosog hica (kao što je to objašnjeno u disciplinama skok u dalj, skok u vis i troskok). • On je okrenut licem prema letvici i ima vizuelnu kontrolu iste.

Slobodni let i doskok • Uspešna faza slobodnog leta u skoku motkom zavisi pre svega od: – Vertikalne brzine centra mase tela pre puštanja motke • što je ona veća, skakač će moći da leti više preko letvice; – Horizontalne brzine centra mase tela pre puštanja motke • što je ona veća, skakač će moći da leti dalje preko letvice; – Početne visine centra mase tela pre puštanja motke • što je veća početna visina centra mase tela pre puštanja motke, to će i telo više leteti preko letvice; – Elevacioni ugao pod kojim se skakač odvaja od motke • elevacioni ugao najviše zavisi od prethodno izvedenih delova tehnike.

Slobodni let i doskok • Nakon puštanja motke, skakač ima još vrlo malo prostora za ispravku potencijalnih grešaka. • Njegov let je prevashodno predodređen prethodno pomenutim faktorima. • Precizno izvođenje prethodnih elemenata doprineće da telo skakača, neposredno pred puštanje motke, bude na pravoj visini i pravoj horizontalnoj razdaljini od letvice sa dovoljno brzine i rotacije.

Slobodni let i doskok • Ono što skakač motkom može da uradi tokom faze leta jeste da, nakon što noge pređu letvicu, podigne kukove što više, a noge obori što brže nadole

Slobodni let i doskok • Potom, skakač povlači i ruke naviše preko letvice i unazad. • Nakon preleta preko letvice izvodi se doskok. • Kako bi se doskočilo na sunđere sa što većom površinom tela, ruke i noge se udaljuju što više – Ravnomerno raspoređivanje udarnog impulsa • Doskočište 6 m*6 m*0, 8 m za međunarodna takmičenja

Pravila. . . • Pokušaj se smatra uspešnim ukoliko je skakač preskočio preko letvice na određenoj visini, a da ona nije pala sa nosača. • Pokušaj se, smatra neuspešnim, ako takmičar: – – – Obori letvicu sa nosača Dodirne stazu iza kutije preskoka Posle odskoka pomera donju šaku iznad gornje ili gornju naviše Rukama umiri letvicu ili je vrati na nosače tokom leta Dodirne motku nakon puštanja (sudija procenjuje da li je to uticalo na letvicu) – Slomi motku • Ima još jedan pokušaj

HVALA NA PAŽNJI. . .