Doc dr Ivan uk Atletski skokovi troskok Podela

Doc. dr Ivan Ćuk Atletski skokovi – troskok

Podela atletskih skokova • Skok u dalj • Troskok • Skok u vis • Skok motkom

Troskok • Troskok je disciplina u kojoj je glavni cilj dostizanje što veće horizontalne distance izvođenjem tri vezana skoka. • Motoričke sposobnosti: – Eksplozivna snaga – Brzina • frekvencija pokreta • brzina pojedinačnog pokreta – Koordinacija – Visoko razvijene kontraktilne sposobnosti mišića • Energetika – Anaerobno alaktatni mehanizmi energije

Troskok - istorijat • Ova disciplina potiče iz stare Grčke i njen nastanak se dovodi u vezu i sa starom dečijom igrom „školica“ (hopscotch) • 19. vek – Nadmetanje Irski vs. Škotski trgovac • Tri varijante troskok koje su se primenjivale – Irska varijanta • Tri skoka sa iste noge – Škotska varijanta • Leva, leva, desna ili desna, leva – Grčka varijanta • Leva, desna, leva ili desna leva desna

Troskok - istorijat • Troskok je bio u programu atletskih takmičenja od obnovljenih Olimpijskih igara – Iz zaleta (do danas) – Iz mesta (do 1904. godine) • Žene – 90 ih godina (s. r. 1990. godine) • Danas je troskok jedna od popularnijih disciplina u ženskoj konkurenciji. • Svetski rekordi (m) – preko 16 m - 30 ih godina – preko 17 m 60 ih godina – preko 18 m 90 ih

Troskok - istorijat • Džonatan Edvards!!! – – – – Prvi preskočio 18 m Jedini preskočio preko 60 stopa 1995. Geteborg – Svetsko prvenstvo – dva svetska rekorda u jednoj seriji skokova 18, 16 m 18, 29 m Sa vetrom 18, 43 m +2, 4 m/s 100 m – 10, 48 s BBC voditelj • Inesa Kravec – Geteborg 1995. par dana nakon Edvardsa – 15, 50 m

Troskok - istorijat • https: //www. youtube. com/watch? v=rg. HYU Do. G 8_A

Troskok - istorijat • Ketrin Ibargen!!! – – – Višeboj, skok u dalj, skok u vis Skok u vis 193 cm (rekord Kolumbije) Troskok sa 20. godina 2012 -2016 34 pobede u nizu Svetsko i Olimpijsko zlato Rekord Južne Amerike - 15, 31 m

Troskok - tehnika • Troskok zahteva kompleksan obrazac kretanja u tri integrisane faze, čiji zbir daje najveći učinak tj. najveću preskočenu distancu. • Troskok se sastoji od odskoka na jednoj nozi, međukoraka i doskoka, izvedenih povezano i po tom redu.

Troskok - tehnika • Odskok se izvodi tako da takmičar doskače na istu nogu kojom je i odskočio. • U međukoraku takmičar se dočekuje na suprotnu nogu kojom odskače kako bi doskočio u jamu sa peskom. • Rezultat u troskoku je u velikoj meri definisan brzinom u zaletu i optimalnom proporcijom između distance tri faze skoka.

Troskok - tehnika • Troskok se ukupno sastoji iz pet faza i dodatnih podfaza: 1. Zalet; 2. Poskok; – 2 a. Odskok 1; – 2 b. Faza leta 1; 3. Korak; – 3 a. Odskok 2; – 3 b. Faza leta 2; 4. Skok; – 4 a. Odskok 3; – 4 b. Faza leta 3; 5. Doskok.

Troskok - tehnika • Zalet kod troskoka je sličan kao i kod skoka u dalj. • Staruje se iz visokog starta ili nakon par koraka u hodu ili laganom trčanju. Zalet kod vrhunskih troskokaša traje približno 40 m. • Vrhunski troskokaši dostižu brzine i do 10 m/s pri kraju zaleta. Što veća brzina ali u kontrolisanim uslovima • Atletičarke koje su ostvarile daljine u troskoku od preko 15 m, ostvarile su tom prilikom horizontalnu brzinu od gotovo 9 m/s pred kraj zaleta, dok su skakačice sa ostvarenih 13, 5 m i kraće, ostvarile horizontalnu brzinu, na kraju zaleta, od približno 7, 9 m/s. Takođe, srednja horizontalna brzina se kod skakačica smanjuje nakon svake faze troskoka za oko 1 m/s, te je važno da početna brzina bude što veća.

Troskok - tehnika • Poskok – Nakon odskoka opružanje u sva tri zgloba odskočne noge (prva faza leta) – Visoko podignuta zamajna noga, trup blago nagnut napred

Troskok - tehnika • Poskok – Elevacioni ugao oko 17 stepeni (manji nego kod skoka u dalj). Zašto? – Izbacivanje odskočne noge (savijene u zglobu kuka i kolena) napred i gore – Zamajna noga i ruka se aktivno spuštaju nadole i odvode unazad

Troskok - tehnika • Poskok – Opterećenje koje trpi lokomotorni aparat kod doskoka, nakon poskoka i tranzicije u korak – više desetina hiljada njutna (i do 20 puta veće opterećenje od težine tela – pik sile)

Troskok – povrede (ACL) • Približno 80% povreda ACL-a u sportu je “bezkontaktna” povreda. – “Overuse” povreda • Disbalans između jačine mišića prednje i zadnje lože buta. • ACL predstavljaju glavnu kočnicu prednje translacije golenjače u odnosu na butnu kost (femur).

Troskok – povrede (ACL) • Povrede ACL-a se najčešće dešavaju u sportovima gde: – se vrše česte promene pravca – se često ubrzava i usporava – je veliko trenje sa podlogom • Fudbal, Košarka, Odbojka, Rukomet, Tenis, Alpsko skijanje, Atletika (doskok u troskoku, odskok kod skoka u dalj i skoka u vis, koplja - ukršteni korak, sprint - kočenje), Gimnastika (doskoci sa sprava, parter), Borilački sportovi (boks, karate, MMA), Američki Fudbal, Bejzbol – Zlatan Ibrahimović, Pol Gaskojin, Rud Van Nistelroj, Teo Volkot, Frančesko Toti, Davis Bertrans, Novica Veličković, Derik Rous, Karson Venc, Tom Brejdi, Marija Šarapova, Tajger Vuds. . . • Žene su podložnije povredi ACL-a - jačina, biomehaničke karakteristike, hormoni

Troskok – povrede (ACL) • Povrede ACL u atletici – bacanje koplja - ukršteni korak – doskok u troskoku – povrede na treninzima pliometrija – odskok kod skoka u dalj i skoka u vis – sprint - kočenje – trkači na srednjim i dugim stazama, stiplaši

Troskok – povrede (ACL) • Idealan odnos između jačine pregibača i opružača u zglobu kolena - 0. 4 do 0. 5 – Q = 1000 N – H = 400 N • Istraživanje Zebisa i saradnika (2009) pokazalo je da se svaka druga igračica rukometa sa nepovoljnim odnosom između pregibača i opružača u zglobu kolena povredila u toku 2 sezone!!! • Značaj mišićne aktivacije zadnje lože buta (u prvih 50 ms) - prednja translacije tibije u odnosu na femur • Zamor povećava šanse za povredu ACL-a

Troskok – povrede (ACL) • Jačina mišića pregibača i opružača u zglobu kolena je važna za zaštitu ligamenta

Troskok – povrede (ACL) • Trofazni ili trofazicni obrazac - javlja se kod brzih, terminalnih pokreta

Troskok – povrede (ACL) • Jačanje mišića pregibača i opružača u zglobu kolena - hipertrofija • Hipertrofiju često prati i veći stepen mišićne aktivacije ali trening za hipertrofiju ne povećava nužno i aktivaciju mišića • Značaj neuralne komponente treninga kada se dostigne plato sa hipertrofijom • Zamor?

Troskok – povrede (ACL) • Gruber & Gollhofer (2004) - Uticaj senzomotornog treninga na neuralnu aktivaciju • 4 nedelje treninga - 3 x nedeljno po 60 min

Troskok – povrede (ACL)

Troskok – povrede (ACL)

Troskok – povrede (ACL) • https: //www. baltimoresun. com/sports/bs-xpm-201405 -30 -bs-sp-coppin-state-epps-0531 -20140530 story. html • https: //www. youtube. com/watch? v=m. Zk 26 Nvf. IVI

Side hop test • Prevelike ekskurzije zgloba kolena indikacija mogućih povreda kolena

�Korak Troskok - tehnika � Doskok nakon poskoka se izvodi bliže zadnjem delu stopala gotovo opruženom nogom. � Odskočna noga prelazi iz ekscentričnog režima rada u koncentrični, zamajna noga prolazi pored odskočne noge napred i gore. � Elevacioni ugao oko 14 stepeni � Najveće rastojanje između natkolenica

Troskok - tehnika �Skok � Doskače se na puno stopalo, a ugao u zglobu kolena prilikom doskoka je nešto manji nego prilikom prethodnog doskoka � Mekši doskok � Manja horizontalna brzina, � Duže trajanje koncentrične faze skoka � Povećanje elevacionog ugla – 18 do 20 stepeni �F * t = m * v � v = (F*t)/m

Troskok - tehnika � Tokom svake od 3 faza odskoka javlja se promena motornog programa i strukture kretanja što utiče na vremensko trajanje svake koncentrične i ekscentrične kontrakcije. � Svaki kontakt stopala sa tlom dovodi do smanjenja horizontalne brzine skakača – maks je na kraju zaleta i progresivno se gubi na brzini � Vertikalna brzina u velikoj meri oscilira i naveća je tokom skoka, najmanja tokom koraka

Troskok - tehnika • Faza leta nakon skoka • Koračna varijanta tehnike – 2, 5 ili 3, 5 koraka u toku leta • Varijanta tehnike “uvinuće”

Troskok - tehnika • Doskok u jamu sa peskom • Posle prvog kontakta sa podlogom potiskuje stopalima naniže, podižući kukove naviše • Telo se usmerava u poziciju seda otklizavajući prema napred • Otklizavanje, u kombinaciji sa brzinom koju telo poseduje tokom faze leta, omogućavaju telu da otkliza unapred i pređe mesto gde su stopala ostavile prvi trag

Troskok - tehnika • Još dve varijante tehnike doskoka – Doskače se bočno. Nakon kontakta stopala sa peskom, telo se rotira i pada se na stranu – „Usedanje“. Doskače se na rastavljene noge, sa stopalima u širini ramena, tako da se dopusti telu da se ukopa u pesak ispred mesta gde su stopala prvi put dodirnula pesak – Merenje rezultata – kao u skoku u dalj

Troskok – tehnika • Dve tehnike zamaha rukama i njihove kombinacije: – Naizmenični trkački zamasi (suprotna ruka – suprotna noga); – Dvoručni zamasi (simetrični zamasi rukama iz ramenog pojasa) – Džonatan Edvards • Dvoručni zamasi – snažniji skakači/skakačice – Sporiji zalet, duži kontakt stopala sa tlom, maks sila u koncentričnoj fazi, veći el. ugao • Trkački zamasi – brzi skakači/skakačice – Brži zalet, više en. el. def. , manji el. ugao • Kombinacija? – Trkački zamasi kod poskoka – Oberučni kod koraka

Troskok – tehnika • Odnosi između tri faze skoka – Optimalan odnos između horizontalne i vertikalne komponente brzine centra mase tela tokom svake faze kontakta je ključan za uspešno izvođenje troskoka!!! – Optimalna vertikalna i što veća horizontalna brzina CMS • Vertikalna brzina CMS kod troskokašica tokom tri faze kreće se između: – 2, 09 do 2, 49 m/s kod poskoka – 17 stepeni – 8 m/s – 1, 24 do 1, 76 m/s kod koraka – 14 stepeni – 7 m/s – 2, 41 do 2, 76 m/s kod skoka. – 18 do 20 stepeni – 5, 5 m/s

Troskok – tehnika

Troskok – tehnika • Uticaj vetra na optimizaciju elevacionog ugla – Jači vetar i grudi = niži elevacioni ugao – Vetar u leđa = viši elevacioni ugao • Tri strategije troskoka – Strategija najdužeg poskoka – akcenat je na navećoj ostvarenoj distanci tokom poskoka. – Strategija najdužeg skoka – akcenat je na navećoj ostvarenoj distanci tokom skoka. – Strategija izbalansiranog troskoka – akcenat je na podjednakoj dužini sva tri skoka.

Troskok – tehnika • Kvalifikacije O. I. Atlanta 1996. godine – 49% troskokaša je primenjivalo strategiju najdužeg poskoka – 44% strategiju izbalansiranog troskoka – 7% strategiju najdužeg skoka. – Ova strategija nije bitnije uticala na plasman, što samo implicira da je odabir jedne od pomenute 3 strategije u velikoj meri uslovljen individualnim karakteristikama i preferencijama troskokaša. – Uticaj podloge? • Poskok i korak – doskok na stazi • Skok – u pesak

HVALA NA PAŽNJI. . .