ATLETIKA 2 Jedan od prvih rezultata zabeleen je

ATLETIKA 2

Jedan od prvih rezultata zabeležen je 26. septembra 1824. god. U Engleskoj( 1, 57 m) Pojava tartan zaletišta, specijalnih dušeka za doskočište, sprinterica i dr. doprinela je visini skokova blizu 2, 5 m Skok motkom se krajem 18. veka upražnjavao kao gimnastička vežbe Kao atletska disciplina javlja se na prvom šampionatu Engleske 1866. godine (3, 05 m) Amerikanac Marcus Wright (1912. g. 4, 02 m) postigao je prvi svetski rekord koji je priznala IAAF, tvorac je moderne tehnike skoka motkom Pojavom novih materijala postavljaju biomehaničke osnove ovih skokova se nove

Skokovi- nastanak i razvoj Na 13 Olimpijskim igrama uveden je petoboj a u okviru njega skok u dalj Savremeno izvorište skoka u dalj ima na takmičenju univerziteta Kembridž-Oksford održanom 1864. godine Do početka ovog veka najviše se upražnjavala zgrčna tehnika skoka u dalj dok pojedini skakači kao Irac I. Lane (1875) koriste uvinuće U Americi se pojavljuje koračna varijanta dalja, prvi sa jednim i po korakom je skočio E. Gourdin 1921. god. Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku Bob Beamon (SAD) je sjočio 8, 90 m koračnom tehnikom sa 2, 5 koraka Skok u vis se pojavio početkom 19. veka na škotskim i irskim takmičenjima

Atletski skokovi Zbog složenije strukture atletskih skokova, oni se smatraju “tehničkim disciplinama” Cilj atletskih skokova je preskočiti određenu visinu ili daljinu pomoću određenih rekvizita ili bez njih Postoje dve grupe skokova u odnosu na cilj skoka: 1) Daljinski skokovi – gde je cilj postići što veću daljinu 2) Visinski skokovi – gde je cilj savladati što veću visinu Struktura kretanja kod atletskih skokova deli se u četiri faze Faze, koje slede jedna iza druge, uslovljene su prethodnim pokretima, te određene, učinjene greške imaju značajan uticaj na ispravnost pokreta u sled. fazama

Fazna struktura atletskih skokova Struktura kretanja kod skokova deli se u četiri faze: 1) Zalet: početno ubrzanje, pun zalet i priprema za odskok 2) Odskok(odraz): rad odskočne noge, rad ekstremiteta koji vrše zamah 3) Let 4) Doskok 1) Zalet – cilj ove faze je da skakač kretanjem stvori takvu optimalnu horizontalnu brzinu, koja će njegovo telo vinuti što više ili što dalje Određivanje optimalne brzine zaleta je prilično delikatan zadatak

Skakač svoj zalet izvodi uvek sa tačno određenog mesta gde započinje početno ubrzanje na dva moguća načina: iz mesta i iz zaleta Pun zalet se izvodi optimalnom brzinom a tempo zaleta je progresivno ubrzavajući, dok se optimalna brzina postiže u predposlednjem koraku Zadnja tri koraka zaleta nazivaju se priprema za odskok U toku ova tri koraka nastaju promene u načinu trčanja, menja se kretanje težišta tela, menja se dužina i konstrukcija koraka, položaj i ugao trupa i ritam poslednjih trkačkih koraka Jedno od najvažnijih zadataka ove faze je spuštanje težišta tela, pretposlednji korak je duži od prethodnih a ugao u zglobu kolena i potporne noge i tla se smanjuju Iz nižeg položaja tež. tela skakač na dužem putu može delovati silama u odskoku

Postavljanje stopala u predposlednjem ( najdužem ) koraku može biti: preko prednjeg, spoljnog dela stopala; preko celog stopala i preko pete žto zavisi od skakačke discipline Poslednji korak je kraći i brži i omogućava skakaču da postavi stopalo bez negativne horizontalne reakcije, pa se odrazna noga postavlja “gebućim” korakom 2) Odskok – suštinski deo skokova koji traje od momenta postavljanja odrazne noge na tlo do momenta napuštanja sa tla Cilj odskoka je da se uz što veću horizontalnua brzina pretvori u što veću vertikalnu brzinu a suma ove dve brzine određuje ugao uzletanja i početna brzina Prilikom odraza se razlikuju: 1)kontakt sa tlom 2)moment vertikale i 3)napuštanje tla

U fazi ativnog odskoka ( zadnje odupiranje) težište tela se usmerava u željenom pravcu i ovo je osnovna faza odraza Zamasi rukama mogu biti: naizmenični, paralelni sa savijenim i opruženim rukama Zamasi nogu mogu biti: opruženi u zglobu kolena i savijeni u zglobu kolena 3) Let – zavisi od skakačke discipline ali putanja težišta tela se ne može promeniti, osim uz dejstvo spoljne sile

Skok u dalj Skakači u dalj posle određene dužine i brzine zaleta odražavaju se jednom nogom sa odskočne daske a doskok se vrši sunožno ili jednom nogom Postizanje ravnomernog, ritmičnog ubrzanja je najteži zadatak zaleta Faza aktivnog odskoka nastaje opružanjem u zglobu kuka, kolena i skočnog zgloba što u mnogome uslovljava dužinu skoka U toku leta načinjeni pokreti mogu da produže skok za još koji cm Cilj pokreta u letu je održavanje ravnoteže tela tokom leta i stvaranje najpovoljnijih preduslova za bezbedno “prizemljenje”

U zavisnosti od vrste pokreta koji skakači čine u letu, razlikujemo sledeće tehnike skoka u dalj: 1) Zgrčna tehnika – ova tehnika je najmanje efikasna što se tiče produženja skoka u fazi leta, koriste je uglavnom početnici i učenici 2) Tehnika uvinuća skoka u dalj – Ova tehnika daje najbolje uslove za racionalan doskok Koračna tehnika skoka u dalj – ako se izvede pravilno njom se postižu najbolji rezultati i danas se ona najviše upražnjava Može da se izvede sa 1, 5 ili sa 2, 5 koraka u toku leta 4) Doskok – skakač amortizuje kontakt tela sa podlogom i može da se izvede na tri načina: čučnjem, “sedanjem” pored otiska i “sedanjem” u otisak stopala 3)

Troskok zahteva od skakača izrazito jaku muskulaturu i zglobno – ligamentarne veze Skok se izvodi tako što nakon odraza skakač se dočekuje na nogu kojom se odrazio, zatim se dočekuje na drugu nogu, kojom izvodi odskok u treći skok Troskok ima tri kretna dela: poskok, korak i skok Odnos skokova je: poskok 36 -38%, korak 29 -30% i skok 33 -35% Poskok treba da iskoristi maksimalno postignutu brzinu za što duži poskok a sa druge strane, od te brzine treba uštedeti što više za dalje izvođenje sledećeg koraka Korak se izvodi sa iste odrazne noge i horizontalna brzina je manja nego kod poskoka – istovremeno velika snaga

Skok – treći kretni deo a njegov cilj se podudara sa ciljem skoka u dalj te se oni realizuju na isti način istim sredstvima Rad ruku obavlja se na dva načina naizmenično i paralelno

Skok u vis Ni jedna disciplina u atletici nema toliko varijanti tehnike, ni mogućnosti za realizovanje zadatka koju disciplina traži a u ovom slučaju je to savladavanje maksimalne moguće visine jednonožnim odrazom Razlikujemo nekoliko tehnika skoka u vis: prekoračna tehnika “makazice”, duple “makazice”, zgrčna, opkoračna i leđna tehnika – “fozberi - flop” Danas je leđna tehnika jedina koja egzistira na takmičenjima 1) Zalet – kod “makazica “se izvodi pravolinijski koso u odnosu na letvicu a kod “flopa” je polukružni Cilj zaleta je da se razvije optimalna brzina i to pomoću progresivnog ubrzanja

Početno ubrzanje se započinje sa tačno određenog mesta i na dava načina: iz mesta i iz kretanja Pun zalet se razvija tako što se optimalna brzina dostiže na račun povećanja frenkvencije i dužine koraka Skakaču je potreban nagib ka centru zamišljenog kruga u zaletu i on to postiže trčanjem po polukružnoj liniji, gde naginjenjem tela mora savladati centifugalnu silu koja ga teži izbaciti van kruga Nagibom skakač osigurava da iz otklona postavi nogu u odraz, što rezultira efikasnim skokom Posle odraza, horizontalna sila telo skakača gura napred pa bez otklona, što obezbeđuje polukružni zalet, skakač bi rušio letvu pre dostizanja potrebne visine Priprema za odskok – 2 -3 koraka pre odraza, preko peta

Treći korak, od mesta odskoka, izvodi se brže od prethodnih, a stopalo se postavlja na petu 2) Odskok – rastojanje između mesta odskoka i letvice zavisi od ugla pod kojim se vrši zalet a mesto odskoka zavisi od brzine zaleta, brzinsko-snažnih sposobnosti skakača i tehnike samog skoka Najviše karakteristično je savijanje kolenog zgloba zamajne noge (135 -140 stepeni) Zamah ruku može biti naizmeničan i paralelan i kada je ruka vodilja pravca leta 3) Let – nastavlja se okretanje oko uzdzžne ose tela, skakač zamajnu nogu i dalje drži gore, isturi kukove i kao posledica toga odrazna noga, savijena u kolenom zglobu, dostiže visinu zamajne noge a trup se savija u zaklon, što dovodi do daljeg savijanja kolena

U lučnom položaju skakač se nalazi iznad letvice, gde je brzina okretanja oko poprečne ose tela najveća Preko letve prvo prelazi glava ili ruka vodilja, trup, karlica ide na dole a kolena na gore i opružanjem u zglobu kolena, skakač prenosi i pete preko letvice 4) Doskok – kod “flopa” je na pleća sa blago ukrućenim telom i povlačenjem kolena pored ušiju

Skok motkom Motke su bile od različitog materijala: drvene, metalne a u novija vrema i elastične motke od veštačkog materijala Tri tipa motke: meke , srednje i tvrde Strukturu kretanja skoka motkom čine sledeće faze: 1) Zalet – zavisi od hvata i nošenja motke a deli se na dva dela : trčanje s motkom i postavljanje motke u kutiju 2) Odskok - važan je brz zalet i precizan ubod a prenošenje energije na motku počinje još na tlu kada se ona savija, ugao odraza je najmanji u odnosu na druge skokove 1420 stepeni 3) Potporna faza –vis, zamah, skupljanje, opružanje odupiranje 4) Let - bezpotporna faza 5) Doskok – na leđa, velikom površinom tela

http: //www. youtube. com/watch? v=x 4 yh. E 5 KE Pq 0 http: //www. youtube. com/watch? v=8_Rf. K 2 rp 2 To http: //www. youtube. com/watch? v=by. Bl. B_N KOvc http: //www. youtube. com/watch? v=2 p 86 D 2 xj vvg