Jugoslavija u II svetskom ratu Uvodod diplomatskog pritiska

Jugoslavija u II svetskom ratu

Uvod-od diplomatskog pritiska do rata • Jugoslavija je u proleće 1941. god. sa svih strana bila opkoljena fašističkim državama, izuzev granice sa Grčkom. • Opkoljavanje je počelo anšlusom, pripajanjem Austrije Nemačkoj 1938. god. , nastavljeno italijanskom okupacijom Albanije 1939. god. i pristupanjem Rumunije, Madjarske i Bugarske Trojnom paktu, krajem 1940. i početkom 1941. god. • Početkom II svetskog rata Jugoslavija je u posebnoj deklaraciji proklamovala svoju neutralnost

• Jugoslavija je bila prostor političkih, ekonomskih i obaveštajnih sukoba velikih sila, pre svih Velike Britanije i Nemačke. • Velika Britanija je nastojala da spreči prodor Nemačke na Mediteran, dok je Nemačka nastojala da istisne britanski uticaj sa juga Evrope i Mediterana. • Čerčil je podsticao otpor protiv Nemačke u okupiranim i još uvek slobodnim zemljama Evrope, tako da za London neutralnost Jugoslavije nije bila prihvatljiva • Britanci su obrazovali jaku obaveštajnu službu i jaku antifašističku struju u jugoslovenskoj vojsci, oslanjajući se na antifašistička i antigermanska raspoloženja, posebno kod srpskog naroda

• U isto vreme Nemačka je primamljivim ustupcima radila na privlačenju Jugoslavije na svoju stranu, istovremeno računajući na slabost države, teritorijalne pretenzije suseda, jakoj nemačkoj nacionalnoj manjini

• Izložen pritiscima zapadnih saveznika i Nemačke, knez Pavle Karadjordjević se odlučio za pristupanje Trojnom paktu • 25. marta 1941. god. predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar Marković potpisali su Protokol o pristupanju Trojnom paktu, u dvorcu Belvedere u Beču. • Jugoslovenskoj vladi bile su obećane povlastice, u tri tajne diplomatske note (veza sa Egejskim morem i dobijanje Soluna, od Jugoslavije se neće tražiti vojna pomoć niti prolazak trupa preko njene teritorije)

• Istog dana, Britanci su angažovali i ohrabrili antigermanske strukture u vojsci i društvu na izvodjenje državnog udara • Nezavisno od toga, krug protivnika Trojnog pakta bio je veoma širok • Jezgro pučista činili su vazduhoplovni oficiri Borivoje Mirković i Dušan Simović • Državni udar je izvršen u noći 26/27. mart 1941. god. • Vlada Cvetković-Maček je smenjena, novu vladu obrazovao je general Dušan Simović; knez Pavle Karadjordjević je smenjen, uhapšen i predat Britancima, a kralj Petar II Karadjordjević je stupio na presto.

Kralj Petar II Karadjordjević (19231970)

• Vesti o državnom udaru su u narodu dočekane sa oduševljenjem, održane su masovne demonstracije, koje su imale antifašistički karakter • Prevrat od 27. marta odredio je sudbinu jugoslovenske države, u Berlinu je puč shvaćen kao čin objave rata, koji mora biti surovo kažnjen • Puč i demonstracije su pozdravljeni u Londonu, gde je rečeno da je Jugoslavija “ponovo pronašla svoju dušu”, ovdašnji prozapadni političari su smatrali da je svrstavanjem uz antifašistički blok stečen moralni i politički kapital. • Nova vlada je puč pokušala da prikaže kao unutrašnje pitanje, koji neće promeniti spoljnu politiku, i obavezala se na poštovanje svih ugovora, uključujući i Trojni pakt, ali Nemačka nije prihvatila takva objašnjenja.

27. Mart 1941. u Beogradu

Vojni poraz i okupacija • U zoru 6. aprila 1941. god. , bez objave rata, Nemačka i njeni saveznici su napali Jugoslaviju. • Nemački vazdušni udari po vojnim objektima imali su cilj sprečavanje mobilizacije, dok su udari po civilnim ciljevima imali za cilj izazivanje straha i panike. • U razaranju Beograda poginulo je izmedju 2700. i 4000 civila.

• Glavni udar izvršen je sa severa, iz Austrije i Madjarske, usledio je prodor prema Zagrebu, Sarajevu i Beogradu, rat na severu i severozapadu izgubljen je za 4 dana, proglašenje NDH ubrzalo je raspad armije na tom prostoru. • Kopneni udar iz Bugarske i osvajanje Makedonije presekao je odstupnicu jugoslovenskoj vojsci prema Grčkoj • Brzom slomu jugoslovenske vojske doprinela je masovna izdaja, posebno medju visokim oficirima. Medjutim, nasuprot tome, bilo je i mnogo primera herojstva i požrtvovanja.

• Vlada se od prvog dana nalazila u povlačenju, kralj Petar II i vlada napustili su zemlju 14 -15. aprila. • Vojska je kapitulirala 17. aprila. 1941. god. • Sporazum o primirju predstavljao je u stvari bezuslovnu kapitulaciju

• Protivtenkovski top Škoda, model 1937

• • Plan o deobi jugoslovenskih teritorija, napravljen je ranije. Nemačka je anektirala deo Slovenije, režim vojne uprave uspostavljen je u Banatu, dok je Srbija bila posebno vojno-okupaciono područje Italija je anektirala deo Slovenije, Hrvatskog primorja i Dalmacije, Boku Kotorsku, dok je okupirala Crnu Goru, Kosovo i deo zapadne Makedonije Kosovo i zapadnu Makedoniju Italija je priključila kvislinškoj tvorevini Velikoj Albaniji Madjarska je anektirala Bačku, Baranju i Prekomurje Bugarska je okupirala najveći deo Vardarske Makedonije i delove južne i jugoistočne Srbije Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srem ušli su u sastav NDH Prilikom podele Nemci su vodili računa o svojim vojnim i ekonomskim interesima, držali su pod kontrolom ključne saobraćajnice, rudnike i strateška mesta.

Okupaciona podela Jugoslavije

Formiranje NDH • NDH je bila kvislinška tvorevina, nastala pod zaštitom nacističke Nemačke. • Proglašena je u Zagrebu 10. aprila 1941. god. • Predsednik vlade NDH bio je Ante Pavelić • Ustaše su u skladu sa svojim političkim, verskim i rasnim ubedjenjem nastojale da reše pitanje postojanja Srba na prostoru NDH. Oni su planirali da deo Srba fizički likvidiraju, deo proteraju i deo prevedu u katoličanstvo. • U sprovodjenju te politike imali su podršku dela katoličke crkve. • Ustaše su takodje nastojale da eliminišu Jevreje i Rome

• U sprovodjenju te politike, ustaše su osnivale logore. • Po učinjenim zločinima, posebno se isticao sistem logora Jasenovac, u kojem je ubijeno nekoliko stotina hiljada ljudi, najviše Srba.

Okupaciona uprava u Srbiji • Okupatorsku politiku u Srbiji sprovodio je Savet komesara, osnovan krajem aprila 1941. god. Na čelu tog tela bio je Milan Aćimović. • Veliko poverenje Nemaca uživao je Dimitrije Ljotić, koji je još pre rata osnovao profašističku stranku Zbor. Obnovljena Srbija trebalo je da bude monarhija, etički uredjena po načelima Srpske pravoslavne crkve, uredjena na korporativnim osnovama i uklopljena u novi svetski poredak Adolfa Hitlera. • Osnovne karakteristike tog pokreta bile su antikomunizam, antisemitizam i antiliberalizam. • Za borbu protiv komunista, on je osnovao odrede Srpskog dobrovoljačkog korpusa.

Dimitrije Ljotić (18911945) Bio je ministar pravde u vladi Petra Živkovića 1935. god. Osnovao je ZBOR (Združena borbena organizacija rada) Od početka je imao podršku nemačkog ambasadora, Viktora fon Herena, koji je u njega ubacio nemačke agente

• Komesarska uprava Milana Aćimovića nije dala odgovarajuće rezultate. • Zato su nemačke vlasti, za novog predsednika vlade postavile generala Milana Nedića. On je krajem avgusta 1941. god. postao predsednik Vlade narodnog spasa • Osnovni cilj njegove vlade bio je „nacionalno sabiranje“ srpskog naroda, on je kao ideal navodio moralne i duhovne vrednosti srpskog sela. • Najvećim zlom on je smatrao boljševizam i bio je ubedjen da u saradnji sa Trećim rajhom Srbija može naći mesto u novom svetskom poretku. • Institucije Nedićeve vlade bile su slične onima u nacističkoj Nemačkoj.

Milan Nedić (18781946)

Antifašistički pokreti u Srbiji • U Srbiji su postojala dva antifašistička pokreta: četnički pokret gradjanskog i nacionalnog otpora, na čelu sa Dragoljubom Dražom Mihailovićem • Prvi štab osnovan je na Ravnoj Gori, zbog čega je pokret poznat kao ravnogorski • Pored Srbije, četnički odredi osnovani su u: Bosni, Crnoj Gori, delovima Hrvatske • Pokret se predstavljao kao jugoslovenski, ali je uglavnom izražavao interese srpskog gradjanstva, pokretu Draže Mihailovića priključio se deo gradjanskih političara i intelektualaca

• Ujesen 1941. god. u štab D. Mihailovića stigla je prva britanska vojna misija, dok je krajem 1941. god. Kraljevska vlada Mihailoviću dodelila čin generala i njegovu vojsku proglasila Jugoslovenskom vojskom u otadžbini • Početkom 1942. god. on je postao ministar vojske u kraljevskoj vladi. • Njegov pokret imao je političku podršku Srpskog kulturnog kluba, njemu su se priključili Dragiša Vasić i Stevan Moljević, političari poznati po nacionalističkim stavovima.

• Za razliku od gradjanskih stranaka, KPJ je sačuvala svoju organizaciju, za vreme okupacije, prilagodjena i naviknuta na ilegalni način rada. • Na čelu pokreta bio je Josip Broz Tito. • KPJ nije priznala raspad zemlje i bila je spremna da nastavi borbu protiv okupatora. • Tokom aprila i maja 1941. god. komunisti su prikupljali oružje i vršili pripreme za ustanak. • Do 22. juna 1941. god. komunisti su II svetski rat ocenjivali kao imperijalistički sukob. Nakon toga ga ocenjuju kao sukob fašizma i antifašizma. • Napad na SSSR je za komuniste bio signal da je vreme za podizanje ustanka. 4. jula 1941. god. doneta je odluka da se podigne ustanak. • Prve oružane akcije su izvedene protiv domaćih saradnika okupatora

• Tako je 7. jula 1941. god. Žikica Jovanović Španac u Beloj Crkvi ubio dva pripadnika žandarmerije. • Uporedo sa komunističkim ustankom, jačao je i otpor nacionalista oko Draže Mihailovića. • Za okupacione vlasti najveća opasnost bila je formiranje jedinstvenog ustaničkog pokreta. • U prvim danima česte su bile zajedničke akcije četnika i partizana • 19. septembra 1941. god. u selu Struganiku došlo je do susreta D. Mihailovića i Tita, dogovorena je zajednička borba a da se svako samostalno opredeli kom pokretu će se priključiti • Tokom leta i jeseni 1941. god. ustanak je prerastao u nacionalno -oslobodilački pokret. • Četnici pod vodjstvom Veselina Misite su oslobodili Loznicu, to je bilo prvo veće mesto oslobodjeno od Nemaca • Zajedničkim akcijama četnika i partizana oslobodjeni su Gornji Milanovac i Čačak

Različite nacionalne strategije • Ratna situacija i brutalnost okupatorskih vlasti uticali su na strategiju pokreta D. Mihailovića. • On se opredelio za defanzivnu strategiju, da se izbegavaju preuranjene akcije, a da se glavna akcija pokrene kada Nemačka i Italija budu poražene na glavnim frontovima i kada se saveznici približe jugoslovenskim granicama. • Do tog trenutka trebalo je obračunati se sa komunistima i onima koji su odgovorni za genocid nad srpskim narodom. • Pokret je bio opterećen brojnim protivrečnostima i kontroverzama: kolaboracija sa okupatorom brojnih komandanata, odmazda i zločini nad ideološkim protivnicima i drugim nacijama, zalaganje za obnovu kraljevine Jugoslavije bilo je u suprotnosti sa planovima o „Velikoj Srbiji“ kao nacionalnoj državi srpskog naroda

• KPJ je ocenila da je sa okupacijom i raspadom države usledila revolucionarna situacija, koja omogućava da uz oslobodilačku antifašističku borbu usledi i socijalna revolucija • Komunisti su se zalagali za obnovu Jugoslavije, kao zajednice ravnopravnih naroda • Za razliku od četnika, oni su usvojili ofanzivnu strategiju i prema okupatoru i prema ideološkim protivnicima • U politici „bratstva i jedinstva“ videli su način za prevazilaženje bratoubilačkog rata • Komunistički pokret bio je disciplinovan, ali i isključiv, netolerantan prema drugačijem mišljenju, odbacuju tradiciju u ime bolje budućnosti.

Početak gradjanskog rata • Drugi susret Draže Mihailovića i Josipa Broza u Brajićima, krajem oktobra 1941. god. organizovan je sa ciljem da se spreči mogući gradjanski rat, medjutim pošto se radilo o pokretima sa suprotstavljenim ciljevima i ideologijama sukob je bio neizbežan. • Gradjanski rat je započeo 1. novembra 1941. god. napadom četnika na Užice, koji se završio porazom četnika, koji su zatim u kontraofanzivi potisnuti iz Požege, njihovog glavnog uporišta u zapadnoj Srbiji. • Tako se celokupna teritorija zapadne Srbije, sa centrom u Užicu našla pod kontrolom partizana (Užička republika)

• Gradjanski rat je oslabio oba antifašistička pokreta i uticao na slom ustanka. • Nemci su u ofanzivi, tokom jeseni 1941. god. , do kraja novembra u potpunosti zauzeli slobodnu teritoriju, uključujući Užice • Poslednji otpor Nemcima pružio je Radnički bataljon na brdu Kadinjača, ali je otpor brzo slomljen a bataljon likvidiran. • Vrhovni štab se prebacio u Sandžak • 21. decembra 1941. god. u Rudom formirana je Prva proleterska brigada. To je bila prva regularna jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) • Posle likvidacije partizanskog pokreta nemačke snage su počele i operaciju uništenja štaba Draže Mihailovića, koji se takodje povukao u Sandžak, a deo četničkih jedinica legalizovan je u okviru Nedićevih jedinica.

Spomenik na Kadinjači

Borbe 1942. god. • Posle poraza u Srbiji oba pokreta su zapala u krizu. • Očekujući brzi poraz Nemačke, nakon uspešne ofanzive Crvene armije kod Moskve, krajem 1941. god. , komunisti su radikalizovali svoju politiku i počeli obračun sa ideološkim neprijateljima („leva skretanja“) • Obračun sa ideološkim neprijateljima, koji se ogledao u likvidacijama stvarnih ili izmišljenih neprijatelja mnoge je odvojio od partizanskog pokreta. • Na prostoru Sandžaka i istočne Bosne nastavljeni su sukobi četnika i partizana. • Komunisti su u istočnoj Bosni, početkom 1942. god. stvorili slobodnu teritoriju, sa centrom na planini Romaniji

• Nemačko-italijansko-ustaška ofanziva dovela je do proboja partizana ka Foči, preko planine Igman, po ogromnoj zimi (Igmanski marš) • Nakon proboja, u Foči je u proleće 1942. god. stvorena nova slobodna teritorija, na kojoj se pokret postepeno konsolidovao. • Ova slobodna teritorija nije dugo opstala, pa su jedinice prebačene u zapadnu Bosnu. • Tokom tog proboja došlo je do bitke na Kozari, u kojoj su Nemci i ustaše primenile zversko nasilje prema nedužnom stanovništvu • Krajem 1942. god. oslobodjen je grad Bihać, koji postaje novi vojni i politički centar (Bihaćka republika)

• U isto vreme glavnina četničkih snaga nalazila se u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini, primenjujući „strategiju iščekivanja“ i nastojeći da proširi pokret • Osim pasivnosti, karakteristika pokreta bila je nedisciplina lokalnih komandanata.

Borbe 1943. god. • Zbog opasnosti da na Balkanu bude otvoren novi front, Hitler je krajem 1942. god odobrio Operaciju Vajs • Početkom 1943. god. Nemci su osvojili Bihać, ali je glavnina partizanskih jedinica izbegla opkoljavanje i uništenje • U drugoj fazi, krajem februara Nemci su uz pomoć italijanskih i ustaških jedinica napali partizanske odrede u dolini Neretve, dok su četnici čekali sa druge strane reke, sa idejom da se spreči bekstvo u istočnu Hercegovinu ili Srbiju. • Partizanske jedinice su prešle reku i četnicima i Italijanima sa druge strane reke naneli su težak poraz • Četnički pokret se do kraja rata nije oporavio od poraza na Neretvi • Bitka na Neretvi je poznata i kao „Bitka za ranjenike“

Prenos ranjenika preko Neretve

• Nakon neuspeha Operacije Vajs, nemačka komanda je isplanirala novu Operaciju Švarc • Namera nemačke komande bila je uništenje najpre partizanskog pokreta, a zatim i ostataka četničkih jedinica • Operacija je počela u proleće 1943. god. i dovela je do Bitke na Sutjesci • Uz velike gubitke, Vrhovni štab i glavnina jedinica izbegla je zarobljavanje preko planine Zelengore

Organi revolucionarne vlasti • Prvi organi nove vlasti, bili su Narodnooslobodilački odbori, oni su formirani još 1941. god. na prvim slobodnim teritorijama. • Krajem 1942. god. u Bihaću formirano je Antifašističko veće narodnog oslobodjenja Jugoslavije (AVNOJ), kao političko predstavništvo narodnooslobodilačke borbe • Za prvog predsednika AVNOJ-a izabran je Ivan Ribar • Medjutim, u ovoj fazi još nije pokretano pitanje ukidanja monarhije, nacionalno pitanje ni pitanje odnosa sa emigrantskom vladom u Londonu, poštujući direktivu Kominterne

• II zasedanje AVNOJ održano je u Jajcu 2930. novembra 1943. god. • AVNOJ je postao vrhovno zakonodavno telo nove jugoslovenske države, dok je kao izvršni organ vlasti formiran Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije (NKOJ) • Emigrantskoj vladi su oduzeta prava da predstavlja zemlju, a kralju Petru II zabranjen je povratak u zemlju, a odlučeno je da će se o sudbini monarhije narod izjasniti nakon rata • Utvrdjeno je da će se Jugoslavija izgraditi na federativnon principu kao zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti

Jugoslavija i Balkan u planovima velikih sila • Neposredno po kapitulaciji Jugoslavije, Britanci su prihvatili izbegličku Kraljevsku vladu, koju su jedino smatrali legitimnom • Takodje su bezrezervno podržali pokret otpora Dragoljuba Mihailovića, već septembra 1941. god u njegov štab je poslata prva vojna misija • Vlada Kraljevine Jugoslavije je sprovodila britansku politiku na Balkanu.

• Nasuprot Britancima, Sovjeti su vodili mnogo složeniju politiku • Oni su uspostavili odnose sa Kraljevskom vladom, zbog potrebe očuvanja jedinstva unutar antifašističke koalicije, priznavajući posredno i pokret Draže Mihailovića • Sa druge strane, na jugoslovenskom ratištu, SSSR je imao svog ideološkog i vojnog saveznika, komuniste.

• Odnose sa KPJ, Moskva je održavala preko Kominterne, čija je celokupna politika bila uskladjena sa potrebama sovjetske spoljne politike • Prema mišljenju Moskve, u prvi plan trebalo je staviti narodnooslobodilačku dimenziju borbe i voditi isključivo antifašističku borbu • Revolucionarna smena vlasti trebalo je da usledi tek nakon oslobodjenja zemlje

• Vizija KPJ se nije poklopila sa stavovima Moskve • KPJ je narodnooslobodilačku borbu smatrala prilikom i za revolucionarnu smenu vlasti

Promena britanske politike • Pobede sovjetske vojske tokom 1942. i 1943. god. i uspešne operacije saveznika u severnoj Africi otvorile su pitanje drugog fronta u Evropi. • Na taj način je porastao strateški značaj Balkana i interesovanje za vojne pokrete • Saveznici su zahtevali pojačanu aktivnost protiv Nemaca, što je jedino ispoštovao Narodnooslobodilački pokret

• Mihailovićeva „strategija čekanja“ postala je smetnja savezničkim planovima, ali i planovima pokreta da se očuva monarhija i onemogući pobeda komunista. • Osim toga, nacionalna politika pokreta nije išla u prilog obnavljanju Jugoslavije • Saradnja četničkih komandanata sa okupatorom slabila je pokret i poziciju kraljevske vlade • Poraz u bici na Neretvi, u proleće 1943. god. drastično je umanjio vojni značaj pokreta • Sve to je uticalo na odluku Britanaca da otkažu podršku pokretu Draže Mihailovića

• U proleće 1943. god. Britanija je definisala novu politiku u Jugoslaviji, politiku „jednakog odstojanja“, ekvidistance ili „dvostrukog koloseka“ • Ova politika je podrazumevala nastavljanje odnosa sa četničkim pokretom, ali i istovremeno uspostavljanje veza sa narodnooslobodilačkim pokretom • Formalno priznanje pokreta usledilo je na konferenciji u Teheranu, krajem 1943. god. odlukom da se narodnooslobodilačkom pokretu uputi vojna pomoć, čime je Narodnooslobodilačka vojska priznata kao ravnopravni član antifašističke koalicije

• Razvoj dogadjaja na jugoslovenskom ratištu i izveštaji predstavnika vojnih misija, naterali su Čerčila da formuliše novu politiku prema vojnim pokretima krajem 1943. god. • Ona je podrazumevala kompromis izmedju Kraljevske vlade i vodjstva NOP-a • Ključni razlozi bili su: • Vojna snaga NOVJ • Vojna i politička slabost i kompromitacija pokreta Draže Mihailovića • Potreba da se očuvaju posleratni interesi Britanije u Jugoslaviji • Procena Britanaca bila je da je neizbežna pobeda komunista i odlučili su da se odreknu pokreta Draže Mihailovića, kako bi u posleratnoj Jugoslaviji sačuvali interese krune i Britanije. • Politika kompromisa sasvim je odgovarala i SSSR-u.

• Zato je SSSR uticao na vodjstvo NOP-a da prihvati politiku kompromisa, kako bi se osigurale tekovine dotadašnje borbe. • Za novog predsednika Kraljevske vlade, sredinom 1944. god. , postavljen je Ivan Šubašić, britanski izbor i prihvatljiv za vodjstvo NOP-a.

Ivan Šubašić (1892 -1955) Pravnik i političar, banovine Hrvatske, ministar u Kraljevskoj vladi i njen predsednik. Bio je ministar spoljnih poslova u vladi DFJ 1945, ali je podneo ostavku

Sporazum Tito-Šubašić • Potpisan je na Visu, juna 1944. god. • Šubašić je prihvatio tekovine NOB i federativno uredjenje države, osudio je kolaboraciju sa okupatorima • Tito se obavezao da će sa Šubašićem formirati zajedničku vladu i da će u nju biti uključeni svi oni koji nisu kompromitovani saradnjom sa okupatorom • Obe strane su se saglasile da ne pokreću pitanje monarhije do kraja rata

• Ovim sporazumom su delimično izmenjene odluke AVNOJ-a • Pristajanjem na politiku kompromisa komunisti su legalizovali tekovine svoje borbe i obezbedili medjunarodno priznanje • Odmah nakon potpisivanja sporazuma kralj je ukinuo četničku komandu i Dražu Mihailovića razrešio funkcija

Ratne operacije 1944. god. • Da bi ojačao poziciju vlade Milana Nedića i oslabio otpor nemačkoj vlasti, specijalni nemački predstavnik za Srbiju Herman Nojbaher predložio je plan kojim bi se ublažio odnos prema Srbima i stvorila srpsko-crnogorska federacija • Hitler je odbacio ovaj plan

• Maja 1944. god. nemačka komanda je poslednji put pokušala da uništi vodjstvo NOP-a, izvršivši Desant na Drvar (25. maj 1944. god. ) • Ovaj desant bio je poznat kao Operacija „Konjićev skok“ • Vrhovni štab se izvukao iz obruča i prebacio na ostrvo Vis, gde je sve do jeseni 1944. god bilo njegovo središte.

Desant na Drvar 25. maj 1944. god. Jedna od najuzbudljivijih ratnih operacija u II svetskom ratu, proučavana na razne načine. Cilj je bio zarobljavanje Vrhovnog štaba sa Titom na čelu

Kraj rata i njegove posledice • Strategijski značaj Srbije porastao je 1944. god. • Partizanski pokret je 1944. god. na tlu Srbije vodio odlučujuću borbu protiv četnika kao i protiv svih saradnika okupatora. • Zaposedanje Srbije značilo je uspostavljanje kontrole nad ključnim balkanskim putevima i ometanje povlačenja nemačke grupe armija E iz Grčke

• Ideja Vrhovnog štaba realizovana je u leto 1944. god. • Prelaskom partizanskih jedinica počela je „Bitka za Srbiju“. • Komandant Glavnog štaba Srbije bio je Koča Popović • Najteže borbe sa četnicima Draže Mihailovića vodjene su na Kopaoniku i u oblasti Užica.

Savezničko bombardovanje • U nameri da omete izvlačenje nemačkih trupa sa Balkana, saveznička avijacija je bombardovala ključne putne i železničke komunikacije u Srbiji • Bombardovanje industrijskih centara i vojnih uporišta izazvalo je velike civilne žrtve, pre svega bombardovanje Beograda na Uskrs 16 -17. aprila 1944. god.

• U operacijama za oslobodjenje Beograda učestvovala je i Crvena armija • Dogovor o tome postigli su Tito i Staljin u Moskvi, septembra 1944. god. • Operacije za oslobodjenje Beograda trajale su od 14. do 20. oktobra 1944. god. • Partizanskim jedinicama komandovao je Peko Dapčević, dok je jedinicama Crvene armije komandovao maršal Fjodor Tolbuhin

Pripadnici Crvene armije na Terazijama, 20. oktobra 1944. god.

• Posle Beograda, oslobodjena je cela Srbija, Banat i deo Baranje • Front se krajem 1944. god. učvrstio u Sremu i na Dunavu (deo Bačke), to je tzv. Sremski front • Proboj Sremskog fronta izvršen je u proleće 1945. god. • Narodnooslobodilačka vojska preimenovana je u Jugoslovensku armiju, a Vrhovni štab u Generalštab JA.

• Jedinice Jugoslovenske armije su nakon toga nastupale prema Hrvatskoj i Sloveniji, 8. maja oslobodjeni su Zagreb i Ljubljana • Borbe sa nemačkim i kvislinškim trupama na prostoru Jugoslavije trajale su do 15. maja 1945. god