Veba 1 Karakteristike pojedinih ekolokih faktora i njihov

Vežba 1. Karakteristike pojedinih ekoloških faktora i njihov uticaj na biljke. Merenje klimatskih faktora u meteorološkoj stanici.

n n Ekologija se bavi proučavanjem problema odnosa živog sveta sa jedne i kompleksa ekoloških faktora spoljne sredine sa druge strane. Spoljašnja sredina je kompleks ekoloških faktora za koje važi osobina promenljivosti u vremenu i prostoru. Na tu The Aurora Borealis, or Northern Lights, shines above Bear Lake in Alaska. promenljivost biljka http: //www. eoearth. org/view/article/51 cbee 947896 bb 431 f 698 d 7 c/? topic=51 cbfc 78 f 702 fc 2 ba 8129 ea 9 odgovara različitim strukturnim (morfa) i funkcionalnim adaptacijama. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 2

n n Ekološki faktori deluju kompleksno, kao celina, na svakom pojedinačnom mestu. Izolovano dejstvo pojedinačnog faktora nije moguće. I pored toga što dejstvuju zajedno, pojedini faktori imaju veći značaj od ostalih, predstavljajući neophodan uslov za opstanak biljke. Taj faktor nazivamo ograničavajući ili limitirajući. 5. 12. 2020. http: //www. eoearth. org/topics/view/51 cbfc 78 f 702 fc 2 ba 8129 ea 9/ Osnovi ekologije biljaka 3

Podela ekoloških faktora n Neposredni ekološki (toplota, svetlost i vlažnost) faktori su oni koji direktno ispoljavaju svoj uticaj na biljku. Posredni faktori (nadmorska visina, ekspozicija) indirektno, menjajući neposredne faktore ispoljavaju svoj uticaj na biljku. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 4

Odlike ekoloških faktora n n Intezitet Ekološka valenca – euribionti i stenobionti • Stenotermni i euritermni • Stenohaline i eurihaline • Stenohidrične i eurihidrične • Stenofotične i eurifotične • Stenobare i euribare • Stenofage i eurifage 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 5

Klima je abiotički faktor koji uslovljava pojavu vegetacijskih pojaseva na zemlji, karakter zemljišta, karakter vlažnosti. Makroklima (klima širokih pojaseva) odgovara odredjenom tipu vegetacije na čiju distribuciju utiče. Klimatske razlike izmedju pojedinih pojaseva uslovljavaju ogromne razlike u formiranju biocenoza. Klimatske zone praćene su vegetacijskim zonama (subarktička klima-zona tundre, ekvatorijalna klima-zona tropskih prašuma). Mezoklima (lokalna ili mesna klima) predstavlja klimatske razlike na manjim bliskim područjima (razlike u ekspoziciji, mrazišta i planinskih vrhova). n n 5. 12. 2020. U okviru mezoklime postoje mikroklimatske razlike, koje predstavljaju klimatske razlike na malim rastojanjima, a koje se reflektuju na raspored vegetacije. Nanoklima je klima vrlo malih prostora (na primer lice i naličje lista- naličje je manje toplo i vlažnije od lica). Osnovi ekologije biljaka 6

n n Kompleks klimatskih uslova koji se formira u okviru jedne zajednice nazivamo ekoklima. I sama vegetacija utiče na klimu pa lokalna klima može da bude modifikovana u zavisnosti od toga da li je šuma na primer, posečena ili formirana. Vegetacija u tom slučaju formira fitoklimu gde je svakako najuticajnija šumska vegetacija. To objašnjava pojavu da biljke otvorenih staništa i toplijih predela nalazimo i u severnijim hladnim zonama gde se pojavljuju kao šumske. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 7

Durmitor, zoniranje (Foto: prof. Lakušić, D. ) 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 8

Meteorološka, makroklimatska stanica n n n 1)Temperatura (obični termometar, maksimalni i minimalni termometri, termograf); 2) Vlažnost vazduha (psihrometar po Robiču, higrometar, higrograf); 3) Isparavanje (evaporimetar); 4) Padavine (pluviometar, pluviograf); 5) Vetar (vetrokaz, anemometar); 6) Pritisak (živin barometar, metalni barometar-aneroid, barograf); 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 9

Mikroklimatska stanica za fitoekološka ispitivanja n n n n n Mikroklimatologija je mlada grana klimatologije. Mikroklimatologija u skladu sa zahtevima ekologije odredjuje vrednosti meteoroloških elemenata koje su nastale pod uticajem neposredne okoline u kojoj biljka živi. Mikroklimatska stanica treba da prati sledeće meteorološke elemente: 1) Sunčeva radijacija (aktinometar) i intenzitet svetlosti (luxmetar); 2) Temperatura vazduha (termometri, Sixov termometar); 3) Temperatura tla (geotermometri); 4) Vlažnost vazduha (Assmanov aspiracioni psihrometar, psihrometar na vitlo, higrometar sa dlakom); 5) Isparavanje (Picheov evaporimetar, Livingstonov evaporimetar, lizimetar); 6) Merenje brzine vetra (anemometar sa čašicama po Robinsonu, ručni enemometar); 6) Količina padavina (ombrometar); 7) Količina rose, trajanje sijanja sunca, oblačnost, trajanje kiše. . . 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 10

Automatske meteorološke stanice (http: //meteoplaneta. rs/automatske-meteoroloske-stanice/) n n Automatske meteorološke stanice predstavljaju budućnost meteoroloških osmatranja. One su već sada dosta zastupljene u meteorološkim službama širom sveta, pa i kod nas, a počeo je da ih postavlja i sve veći broj ljudi kojima su takva merenja neophodna ili je, pak, meteorologija njihov hobi. Pojam automatska meteorološka stanica jeste sklop meteoroloških instrumenata koji sve obavlja automatski, bez ikakvog prisustva čoveka. U zavisnosti od proizvođača, odnosno modela meteorološke stanice zavisi koliko se često podaci ažuriraju, ali obično je reč o periodu kraćem od pola minuta. Najveći broj automatskih stanica podatke ažurira u intervalu od 5 do 15 sekundi. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 11

n n Automatske stanice mere sve osnovne meteorološke parametre (temperaturu vazduha, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, padavine, smer i brzinu vetra), dok one skuplje nude i mogućnost proširenja broja senzora, a samim tim i merenih parametara. Tako osim već pomenutih meteoroloških elemenata se mogu meriti i temperatura zemljišta, vlage lista, UV i sunčevog zračenja, broja sunčanih sati… U zavisnosti od modela stanice, prenos podataka može biti žični i bežični. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 12

Delovi jedne automatske meteorološke stanice su: n n Senzorske jedinice (kišomer, anemometar, termo-higro senzor…) Bazna konzola, displej (vrši prijem podataka, prikaz i distribuciju do računara) Računarski softver Eventualni dodatni senzor ili antena za jačanje signala n 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 13

U koje svrhe se koriste AMS? n n n n Automatske meteorološke stanice mogu se koristiti za razne potrebe. Najpre, one su tu da pruže meteorološke podatke čijom se daljom obradom može postići mnogo toga, kao na primer: -klimatološke analize, prognoza vremena, agro-prognoze i prognoze pojave biljnih štetočina, procena povoljnosti za održavanje nekog sportskog događaja ili koncerta na otvorenom. Iz ovog primera, lako je zaključiti da su AMS najpotrebnije samoj meteorologiji, a potom i poljoprivredi, sportu i turizmu. Pojedine (skuplje) stanice imaju opciju postavljanja „info-table“ sa aktuelnim podacima, čime se postiže njihova potpuna iskorišćenost u turizmu ili na nekoj sportskoj manifestaciji. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 14

Kako postaviti AMS i koji uslovi su potrebni? n n n Meteorološku stanicu treba postaviti po standardima koje je propisala WMO (Svetska meteorološka organizacija). Ovi standardi podrazumevaju da se temperatura i vlažnost vazduha mere na 2 metra visine iznad travnate površine, što udaljenije od betona/asfalta/zida, u meteorološkom zaklonu koji može biti drveni (preporučljivo) ili plastični. Padavine treba meriti na lokaciji koju ne zaklanjaju (eventualno postojeći) okolni infrastrukturni objekti ili neko drvo. Kada je reč o vazdušnom pritisku, svejedno je gde ga merite. Ukoliko se barometar, odnosno senzor nalazi u nekom objektu, reakcija na promenu pritiska je tek neznatno sporija u odnosu na otvoren prostor – preko 90% stanica pritisak meri u zatvorenom prostoru, jer je senzor za pritisak obično u samoj bazi, odnosno glavnoj jedinici stanice. Smer i brzina vetra mere se na visini od 10 metara, što je minimalna visina ukoliko želite da merenja budu precizna. 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 15

5. 12. 2020. Davis - AMS Osnovi ekologije biljaka 16

Davis Vantage PRO-2 5. 12. 2020. Osnovi ekologije biljaka 17