Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben Marija

Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben Marija Jovanović Seminar Srpskohrvatska, ruska i slovenačka fitosimbolika, fitonimija i fitopragmatika Die serbokroatische, russische und slowenische Phytosymbolik, Phytonymie und Phytopragmatik SS 2005 Branko Tošović Graz, 2005

1. SMRT / BOLEST Tod / Krankheit BILJKE Pflanzen ŽIVOT / LEK Leben / Heilmittel BESMRTNOST Unsterblichkeit 2

2. a) Biljka = Sedište duše/demona = Božanstvo Pflanze = Sitz des Geistes/des Dämons = Gottheit b) Biljka = Božanstvo po sebi Pflanze = Gottheit an sich 3

3. Kult biljaka je veoma star Pflanzenkult ist sehr alt ženama je pripadao posao oko branja, negovanja i upotrebe biljaka Pflücken, Zucht und Verwendung der Pflanzen war immer Frauenarbeit 4

vegetacija u svim starim religijama spada u interesnu sferu ženskih božanstava die Vegetation gehört in allen alten Religionen in die Interessensphäre weiblicher Gottheiten period matrijarhata, kada je osiguranje plodnosti bila najbitnija stavka čovekovog opstanka plodnost = žena Zeit des Matriarchates, Vegetation / Fruchtbarkeit ist das Wichtigste für die menschliche Existenz Fruchtbarkeit = Frau 5

I Podela biljaka I Aufteilung der Pflanzen 1. dve kategorije: dobre – srećne (leska, lipa. . . ) loše – nesrećne (bagrem. . . ) zwei Kategorien: gute – glückliche (Haselnuss, Linde. . . ) schlechte – unglückliche (Akazie. . . ) 6

2. više vrsta: verschiedene Arten: mitološke mythologische izmišljene erfundene demonske dämonische senovite schattenhafte božanske göttliche stvarne tatsächliche 7

3. po nazivima: nach den Namen: prostorni odnosi räumliche Verhältnisse vremenski odnosi zeitliche Verhältnisse čulnost Sinnlichkeit dodir Berührung vid Sehvermögen ukus/ aroma Geschmack/ Aroma erotska konotacija Erotische Konnotation 8

II Građenje fitonima II Bildung von Phytonymen 1. Zoonominizacija a) domaće životinje (volovsko oko, konjski bosiljak. . . ) b) divlje životinje (zmijina glavica, glistovnica. . . ) Zoonominisation a) Haustiere b) wilde Tiere volovski jezik / Borretsch 9

2. Antroponominizacija (lepi čovek, lepa kata, maćuhica. . . ) Anthroponominisation 3. Socijalni milje (popino prase, hajdučka trava, kaluđer. . . ) Soziales Milieu maćuhica / Stiefmütterchen 10

4. Morfologija biljaka koja podseća na neki predmet (mamuzice, dedina lulica, prstenčica. . . ) Morphologie der Pflanzen, die wie andere Gegenstände aussehen Preslica / Ackerschachtelhalm 11

5. Zdravstvena motivacija data po ponašanju ljudi ili nekim simptomima bolesti (dremovac, zaspalica, zdravac. . . ) Gesundheitliche Motivation, gegeben auf Grund des menschlichen Verhaltens oder anderer Symptomen der Krankheit zdravac / Storchschnabel 12

III Fitotoponimi i fitoantroponimi III Phytotoponyme und Phytoanthroponyme 1. Toponimi (Bosiljgrad, Brezovica, Glogovac, Jagodina, Kruševac, Leskovac. . . ) Toponyme jagoda / Erdbeere 13

2. Antroponimi: Anthroponyme: muški - Cvetko, Neven, Gaj. . . männliche Vornamen neven / Ringelblume 14

ženski – Grozda, Višnja, Jasmina, Ljiljana, Nevena, Đurđica. . . weibliche Vornamen prezimena – Bukvić, Šljivić, Ružić, Cerović, Ivić. . . Familiennamen šljiva / Pflaume 15

IV Korišćenje biljaka IV Verwendung der Pflanzen - u kultovima (sahrana, Badnje veče) in Kulten (Beerdigung, Abend vor Weihnachten) - u obredima (svadba, krštenje) in Ritualen (Hochzeit, Taufen) - u magiji (ljubavne vradžbine) in Magie (Liebeszauberei) 16

- u lekovite svrhe als Heilungsmittel - za jelo für das Essen 17

V Najvažnije biljke u narodnim verovanjima V Die bedeutendste Pflanzen im Volksglauben - bosiljak (ocimum basilicum) / Basilienkraut - glog (crataegus oxyacantha) / Weissdorn 18

- brest (ulmus campestris) / Ulme - bor (pinus silvestris) / Kiefer 19

- dren (cornus mas) / Hartriegel - beli luk (allium sativum) / Knoblauch 20

- vinova loza (vitis vinifera) / Weinrebe - leska (corylus avellana) / Haselnuss 21

- jabuka (pirus malus) / Apfel - grožđe (uvae) / Trauben 22

- lipa (tilia) / Linde - raskovnik (laserpitium siler, siler trilobum) 23

- hrast (quercus robur) / Eiche - orah (iuglans regia) / Walnuss - pšenica (triticum vulgare) / Weizen 24

VI Tekstovi VI Texte Branko Miljković Zova (Holunderstrauch) Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne. Svirala se ruga. Rugoba i čežnja Izjednačiše se pred kraj leta. Sjajne Zablude vatre ništa ne savlada, Intrige sunca u plodovima glasnim. Sirene biljne pustolove mame I čine svet smešnim i opasnim. Reči su izdajstvo: truljenje sunca vajnu Slast ploda kukavičlukom označi. Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu Kazaše ponoru bezvučno pomrači. Raskovnik To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu Varka, rekavši: hajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori. 25

Pohvala bilju (Belobigung an die Pflanzen) Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi mnogobrojne biljke Čine vidljivom liniju kojom se graniči izmišljeno i stvarno Svuda gde ima minerala i vazduha vode i mašte Biljke koje nam probadaju telo zračnim kopljima mirisa Koje nas zaustavljaju otrovom i produžuju belančevinom Skupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost Iz zemlje zaključane pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između krajnosti: između minerala u kome nikada nije noć, gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna i našega srca Ona rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju ljubav 26

III Tu sve počinje ako u njima zaista ima prilagođene svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu nimalo konkretnu u dubinama dana Biljke! Izmišljam im imena da žive sa mnom poklanjam im vrt Približavam im svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom 27

V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme đurđevak / Maiglöckchen 28

Andrija Čubranović Jeđupka (Zigeunerin) Trećoj gospođi (An die dritte Frau) Ti razliko travje i cvitje Hoću da znaš kê je moći I kijem možeš što pomoći, Moje drago primalitje. Ako želiš, moja kruno, Vojnu biti draga ljuba, Nosi cvitja dragoljuba Zanjedarje vazda puno; Ter dovika neće inu Gospodičnu veseliti, Ni dragovat ni želiti, Razmi lipos tvû jedinu. To li te je vratit želja Ljubovnika s duga puta, Nosi bilja oko skuta, Koje se zove vratiželja; Priletit će strilovito Da bi bio na kraj svita, Svim brodarom dajuć mita, Moje, gospo, tiho lito. Jeda li si još pomrla Biti, dušo, zlatnih vlasa, Pomivaj se zlatovlasa Ter tom željom bud neumrla; Ako pomnju staviš na to I pomanju nek se prosi, Veruj mi, će tvoji kosi Prisivati čisto zlato. Nu, ako li, ruso, u belu Kopniš ličce da t’ se lašti, I tom željom vik ne istašti, Zavijaj ga u rusu belu; Ter tako mi dobro staje Ako budeš toj tvoriti Neće ti se vik skoriti, Ni ćeš znati staros ča je. Od inoga što ću t’ rîti, Moja tiha pitomino, Ner da na svit sve znam ino Razmi samo kad ću umriti. 29

VI Literatura VI Literatur 1. 2. 3. 4. 5. Čajkanović, Veselin, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, SANU , SKZ, Beograd, 1985. (Signatur Fm 7486) Čajkanović, Veselin, Stara srpska religija i mitologija, “Religija i kult drveta i biljaka”, SANU, SKZ, Beograd, 1995. (str. 169 – 182) (Signatur Fa 4366 611) Karadžić, Vuk St. , Etnografski spisi, “Život i običaji naroda srpskog”, Prosveta, Beograd, 1972. Knežević, Srebrica, Lekovito bilje i vegetacija u narodnim shvatanjima, Filozofski fakultet – Beograd, http: //www. tmg. org. yu/V 290109. htm Zbornik stihova XV i XIV stoljeća, Pet stoljeća hrvatske književnosti, Knjiga 5, Zora, Matica hrvatska, Zagreb 1968. (str. 113 – 115) (Signatur Fh 58505) NAPOMENA: Izvor za pojedine literarne tekstove i fotografije dat je u vidu hyperlink-a u okviru prezentacije. 33