Atletski skokovi skok u dalj Doc dr Ivan

Atletski skokovi – skok u dalj Doc. dr Ivan Ćuk

Podela atletskih skokova • Skok u dalj • Troskok • Skok u vis • Skok motkom

Skok u dalj • Skok u dalj predstavlja atletsku disciplinu u kojoj atletičar izvodi skok iz zaleta, koristeći odskok sa jedne noge u cilju postizanja što veće daljine skoka. • Najvažnije motoričke sposobnosti su eksplozivna snaga i brzina – frekvencija pokreta – brzina pojedinačnog pokreta. • Koordinacija i preciznost pokreta. • Energetika – anaerobni alaktatni mehanizmi (ATP/CP)

Skok u dalj

Skok u dalj - istorijski razvoj • Na antičkim OI - deo pentatlona (petoboja) • Pri skoku su korišćeni tegovi (haltere) – Povećanje dužine skoka – Kratak zalet (2 -3) koraka – Puštanje tegova pred doskok • Verovalo se da će tegovi tokom skoka doprineti većoj dužini skoka i boljoj stabilnosti pri doskoku. • Tegovi su imali oblik telefonske slušalice i bili su različitih dimenzija, oblika i težina, napravljeni od metala ili kamena

Skok u dalj - istorijski razvoj • S obzirom na različitu težinu haltera, može se pretpostaviti da su se težine uparivale sa konstitucijom skakača, pa su korpulentniji skakači koristili teže tegove od onih sitnijih. • Da li tegovi pomažu u postizanju većih dužina kod skoka u dalj?

Skok u dalj - istorijski razvoj • Da li tegovi pomažu u postizanju većih dužina kod skoka u dalj? • Da iz mesta! – Veća sila reakcije podloge – Veća energija elastične deformacije • Ne iz zaleta – Dodatna masa = sporiji zalet – Lošija kordinacija pokreta

Skok u dalj - istorijski razvoj • Antička disciplina skok u dalj – – – Zaletište Doskočište (pesak) Merenje dužine štapovima Skokovi uz podršku muzičara Rezultati? • Istorijsko preterivanje? • Zbir tri pojedinačna skoka iz zaleta? • Suma nekoliko uzastopnih skokova iz mesta?

Skok u dalj - istorijski razvoj • Skok u dalj postaje ponovo popularan sredinom 19. veka u Evropi (pre svega Engleskoj) i u Sjedinjenim Američkim Državama. • Na prvim modernim Olimpijskim igrama skok u dalj je bio samostalna disciplina. • Žene počele da se takmiče u ovoj disciplini tek od Igara u Londonu 1948. godine. • Skok u dalj iz mesta je postojao kao disciplina na modernim Olimpijskim igrama u muškoj konkurenciji od 1900. do 1912. godine

Skok u dalj - istorijski razvoj • Najdugovečniji svetski rekordi – Za 85 godina 4 svetska rekorda – 1935. godine, Džesi Ovens skočio 8, 13 m. – 25 godina kasnije, Ralf Boston, postavlja novi svetski rekord sa rezultatom 8, 21 m. – 1968. godine, u Meksiko Sitiju na Olimpijskim igrama, Bob Bimon skače nestvarnih 8, 90 m. * – Majk Pauel je 1991. na Svetskom prvenstvu u Tokiju postavio novi svetski rekord sa 8, 95 m. *Razređen vazduh, vetar u leđa na granici. . . ovaj rezultat je i dalje olimpijski rekord!!!

Skok u dalj - istorijski razvoj • https: //www. youtube. com/watch? v=DEt_X gg 8 dzc

Skok u dalj - istorijski razvoj • U ženskoj konkurenciji svetski rekordi su od dvadesetih godina 20. veka pa do kraja osamdesetih progresivno rasli, počevši od rezultata od tek preko 5 m. • 1988. godine, Galina Čistjakova oborila svetski rekord, rezultatom 7, 52 m. – Jedan od najstarijih svetskih rekorda • 1982. do 1988. svetski rekord više puta poboljšavan, i to od 7, 15 m do čak 7, 52 m. • 2018. godine u svetu, samo je Loren Ugen 7 metara, a u poslednjih 13 godina, samo je Britni Ris skočila preko 7, 30 m

Skok u dalj - istorijski razvoj - Srbija • Ivana Španović – 7, 10 m na otvorenom, odnosno – 7, 24 m u dvorani. • Ivana je samo jedna od troje atletičara koji su za Srbiju osvajali medalje na Olimpijskim igrama. Prva nakon 60 godina. • Nenad Stekić – Evropski rekorder 8, 45 m (Montrealn 1975) – 144 puta je skakao preko 8 m (jedini na svetu)

Skok u dalj - istorijski razvoj • Početkom 20. veka koristila se “zgrčna” varijanta skoka • Ostale varijante skoka u dalj – Sa “žabljim” doskokom – “Flip” – Salto napred • Tehnika je kasnije zabranjena zbog opasnosti po skakače • Eksperimentalni skokovi ovom tehnikom - preko 8 m

Skok u dalj - tehnika • 4 faze skoka u dalj: – Zalet – Odskok – Let – Doskok

Skok u dalj - zalet • Zalet u skoku u dalj se odvija na specijalnom zaletištu dužine ne manje od 40 m, mereno od linije odskoka, a ako uslovi dozvoljavaju može biti do 45 m • Zalet se najčešće započinje iz položaja visokog starta, a tehnika trčanja je gotovo identična sprinterskom trčanju. Jedina razlika su neznatno viši odskoci prilikom trčanja. • Glavni cilj zaleta je da se neposredno pred odskok postigne maksimalna, kontrolisana, horizontalna brzina trčanja • Dužina zaleta u koracima (9 -12 dvokoraka) – Kod početnika 6 -8 dvokoraka

Skok u dalj - zalet • Zalet u skoku u dalj se može podeliti u tri faze: – Faza ubrzanja; – Faza dostizanja maksimalne brzine; – Faza kontrolisane maksimalne brzine (priprema za odskok). • Vrhunski skakači u dalj ostvaruju brzine trčanja u zaletu od približno 10, 6 m/s, dok vrhunske skakačice dostižu brzine od približno 9, 5 m/s. – 40 -45 m – 35 -40 m • Konstantnost zaleta se najčešće ostvaruje u prvih nekoliko koraka. Kada se zalet dobro započne, male su šanse da će se duboko automatizovan obrazac trčanja maksimalnom brzinom drastično promeniti.

Skok u dalj - zalet • Pretposlednji korak je najduži – Spušta se težište tela – Skupljanje tela • Poslednji korak je najkraći – Kraći za 20 -30 cm od prethodnog – “Podsedanje” na zamajnu nogu – Podizanje težišta tela dok je odskočna noga još na tlu

Skok u dalj - zalet

Skok u dalj - zalet • Odskok kod skoka u dalj se izvodi sa daske ukopane u tlo u nivou zaletišta i površine peska u jami za doskok. • Ivica daske bliža jami se naziva „linija odskoka“. • Neposredno iza linije odskoka postavlja se manja daska sa plastelinom koja služi sudijama kao indikator prestupa. • Daska za odskok mora biti pravougaona, izrađena od drveta ili drugog pogodnog tvrdog materijala, tako da pri dodiru s daskom ekseri na obući takmičara ne klize.

Skok u dalj - odskok • Stopalo se ravno, celom dužinom, postavlja na odskočnu dasku • Kinogram – Strahinja Jovančević

Skok u dalj - odskok • Peta prvo postavi na odskočnu dasku – smanjenje horizontalne brzine, ostvarene tokom zaleta = kraći skok. • Prvo prsti na odskočnu dasku – smanjuje se trajanje faze kontakta stopala sa podlogom = kraće dejstvo sile mišića na podlogu. • Udarni impuls - oko 7000 N (gotovo 10 x veća sila od težine tela) • Ugao trajektorije težišta tela u odnosu na horizontalu je između 18 i 25 stepeni • Fizička i tehnička priprema – jačina pa snaga – dobra tehnika trčanja i stabilno postavljanje stopala na dasku

Skok u dalj - odskok • Skok u dalj = kosi hitac • Kosi hitac – Domet = Početna brzina (V 0), početna visina (h) i elevacioni ugao (φ)

Skok u dalj - odskok • Razlika između vrhunskih i prosečnih skakača - brzina ili skočnost? Ko bi pobedio u skoku u dalj? Vrhunski sprinter ili NBA košarkaš? A u skoku u vis?

Skok u dalj - odskok • Povećanje brzine = veći domet i maksimalna visina • Povećanje visine = veći domet i maksimalna visina • Povećanje elevacionog ugla = rastu domet i maksimalna visina, a onda opadaju – Bez razlike nivoa 45° sa povećanjem visine 30 -40° – Zašto je onda kod skakača u dalj taj ugao od 18 -25°? • POSTOJI OPTIMALNI ELEVACIONI UGAO • Početna brzina mnogo više utiče na maksimalnu visinu i domet nego početna visina (domet raste zbog “kvadrata brzine”)

Skok u dalj - odskok • Brz zalet = kraće trajanje faze kontakta sa tlom = manji impuls sile • Zakon jednakosti impulsa – F*t = m*v • Zato: stopalo ispred centra mase tela • Ali. . . preveliki vertikalni impuls = veći kočioni impuls! *. . . boli glava od Biomehanike zar ne?

Skok u dalj - odskok

Skok u dalj - odskok • Odnos brzine i elevacionog ugla • Velika jačina mišiaća = visok el. ugao = manji gubitak brzine • Španović vs. Bartoleta

Skok u dalj - odskok • • Ugao u zglobu kolena prilikom odskoka Briži trkači da povećaju trajanje kontakta sa podlogom Veća fleksija u zglobu kolena = veće rasipanje en. el. def. Veća ekstencija u zg. kolena = duži prelazak TT iznad odskočne noge • M = 166 stepeni • Ž = 161 stepen

Skok u dalj - faza leta • U zavisnosti od pokreta ruku i nogu tokom faze leta, postoje tri tehnike skoka u dalj: • “Zgrčna” varijanta tehnike skoka u dalj – Koriste je početnici – Nakon odskoka odskočna noga se skuplja zajedno sa zamajnom ispred trupa – Doskače se u duboki čučanj

Skok u dalj - faza leta • Koračna varijanta tehnike skoka u dalj – 2, 5 ili 3, 5 koraka u toku leta – potkolenica zamajne noge prvo kreće unapred, a kada se sasvim opruži, nastavlja kretanje nadole i unazad – Ruke su opružene u zglobu lakta i zamahuju napred, suprotno od rada nogu – Pretklon trupom pred kraj leta – Samo kod vrhunskih atletičara

Skok u dalj - faza leta • Varijanta tehnike skoka u dalj “uvinuće” – Obe noge nakon odskoka ostaju neznatno pozadi – Ruke u uzručenju – Karlica se izbacuje napred, daljaš uvija i zabacuje potkolenice – Intenzivno skupljanje tela i izbacivanje nogu napred

Skok u dalj - faza leta

Skok u dalj - doskok • Doskok u jamu sa peskom • Posle prvog kontakta sa podlogom potiskuje stopalima naniže, podižući kukove naviše • Telo se usmerava u poziciju seda otklizavajući prema napred • Otklizavanje, u kombinaciji sa brzinom koju telo poseduje tokom faze leta, omogućavaju telu da otkliza unapred i pređe mesto gde su stopala ostavile prvi trag

Skok u dalj - doskok • Još dve varijante tehnike doskoka kod skoka u dalj – Doskače se bočno. Nakon kontakta stopala sa peskom, telo se rotira i pada se na stranu – „Usedanje“. Doskače se na rastavljene noge, sa stopalima u širini ramena, tako da se dopusti telu da se ukopa u pesak ispred mesta gde su stopala prvi put dodirnula pesak

Skok u dalj - analiza • https: //www. youtube. com/watch? v=a. CQg. M 6 Ia. Fk

Skok u dalj – merenje rezultata • Merenje rezultata – Odmah nakon pokušaja – Od najbližeg traga u jami za doskok, do linije odskoka ili njenog produžetka – Trag u jami može biti bilo koji deo tela skakača ili bilo čega drugog što je zakačeno za telo u trenutku kada je trag u jami za doskok napravljen. • Ivana Španović • Blesing Okagbare

Skok u dalj – merenje rezultata • U skoku u dalj, pokušaj se najčešće smatra neispravnim u sledećim situacijama: – Takmičar je prilikom odskoka bilo kojim delom tela dodirnuo tlo iza linije odskoka bez obzira da li je pri tome izveo skok ili je samo protrčao; – Takmičar je pri doskoku dodirnuo ivicu jame ili tlo izvan jame bliže liniji odskoka od najbližeg otiska koji je bilo koji deo njegovog tela ostavio u jami; – Takmičar je tokom zaleta trčao van belih linija koje oivičavaju zaletište u bilo kojoj tački; – Takmičar je sprintericom ili stopalom dodirne tlo pored odskočne daske; – Takmičar se vrati nazad ka zaletištu, kroz jamu za doskok, nakon doskoka.

Skok u dalj – metodika • Skok u dalj je prva disciplina koja se može uključiti u program učenja tehnike skakačkih atletskih disciplina. Poželjno je da to bude odmah nakon učenja sprinterskog trčanja, trčanja preko prepona i štafetnog trčanja. • Skok u dalj je odlično sredstvo za razvoj eksplozivne snage mišića nogu, koja osim atletike, ima široku primenu u velikom broju drugih sportskih grana i disciplina: – u treningu mladih košarkaša, odbojkaša, rukometaša, gimnastičara…

Skok u dalj – metodika • Bezbednosni saveti – Zagrevanje – Kraj časa – ne skakati; statičke vežbe, tehnika u mestu ili laganom kretanju; rastezanje – Jama sa peskom; – Oprema za održavanje

HVALA NA PAŽNJI. . . nastavak učenja metodike na časovima praktične nastave. . . jednog dana