Desetica Ivan Cankar pripovetka Ivan Cankar1876 1918 Slovenaki

Desetica Ivan Cankar (pripovetka)

Ivan Cankar(1876 -1918) -Slovenački pisac, romansijer i pripovedač -Poznate pripovetke: Desetica, Sluga Jernej i njegovo pravo, Šoljica kafe, Kuća Marije pomoćnice -Književni pravac: impresionizam (pravac koji se odlikuje pesimizmom i vezanošću za prirodu)

Zadaci za tebe: Pokušaj da zamisliš kišni dan i dete od 12 -13 godina koje je samo u nepoznatom gradu Novca nema, okruženo je bahatom decom koja su od njega starija i bogatija Gazdarica kod koje živi ga ne voli i za njega nema doručka

Kišni dan

O nastanku pripovetke Pripovetka Desetica nastala je na osnovu autobiografskih podataka iz piščevog života. Sam Ivan Cankar potekao je iz porodice koja je finansijski izuzetno loše stajala. Pa ipak, njegova majka je cenila obrazovanje i želela je da se on školuje. Tada je Slovenija bila pod vlašću Austrougarske, a deca su se školovala na nemačkom, umesto na slovenačkom jeziku

Zadaci: -Ko je pripovedač ove priče? -Kako dečak doživljava školu? - Zašto se pred školom oseća kao prosjak pred dvorcem i zašto u njega ulazi kao u hram neprijatelja? Šta to znači?

Pripovedač je dečak koji ima 12 -13 godina. Dečak doživljava školu kao nešto neprijateljsko, strašno, sputavajuće Oseća neprijatnost u školi zato što je siromašan, zato što je pobegao od gazdarice, zato što je gladan, a nastavnici su strogi i neprijateljski nastrojeni.

Zadaci: Pokušajte da odredite književni rod I književnu vrstu ovog dela. Odredite temu dela. Pronađite i podvucite u tekstu poređenja kojima se prikazuju njegova osećanja.

Književni rod: epika Književna vrsta: pripovetka Poređenja koja dočaravaju dečakova osećanja: -dečak pred školom kao prosjak pred dvorom -prozori mrki i strogi kao nastavnici -išao pognut kao što idu starci

Uoči u kom trenutku se raspoloženje dečaka naglo menja. Šta na osnovu priče zaključuješ o značaju bliskosti među ljudima? Seti se narodnih poslovica koje govore o pomoći među ljudima.

Dečakovo raspoloženje menja se kada mu stiže pismo od majke sa gvozdenom novčanicomdeseticom. Iako je taj novac gotovo bezvredan, dečak zna da je to verovatno poslednja novčanica koju je majka imala I zna da oa od sveg srca misli na njega. Njegove dugo potiskivane emocije su isplivale na površinu I dečak je zaplakao. Poruka dela: Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka!