Faunistika podela pelagijala Pelagijal predstavlja otvoreni deo mora

Faunistička podela pelagijala

• Pelagijal predstavlja otvoreni deo mora i okeana u kojima se odvija život bez ikakvih kontakata sa podlogom. • Pelagijal se grubo može podeliti na epipelagijal (gornja zona) i batipelagijal (dubokovodna zona)

Epipelagijalna zona se po specifičnosti faune deli na: Tropski region Borealni region Antiborealni region

TROPSKI REGION • Temperatura gornjih slojeva vode je visoka i stabilna. Amplituda temperature je oko 2 o. C. • Velika raznovrsnost životinjskih vrsta. • Deli se na dve oblasti: – Atlantska oblast – Indo-Pacifička oblast

• Atlantska oblast. • Od kitova su najzastupljeniji predstavnici roda Balenoptera edeni.

• Za faunu riba su karakteristične tune i skuše, Thunnus thynnus i Scomber scombrus, zatim jegulje i riba poletuša, mnoge ajkule itd. Exocoetus volitans

• Vrlo je česta meduza Physalia physalis kao predstavnik pleustona. Velella velella

• Vrlo je specifična fauna Sargaškog mora sa mnoštvom plutajućih algi koje naseljavaju razne životinje. Bogata fauna mekušaca i rakova. Česte su ribe Hippocampus ramulosus, Syngnathus

• Indo-pacifička oblast. • Od sisarske faune su zastupljeni kitovi iz roda Balenoptera, npr. B. indica kao i B. musculus – plavi kit, zatim Megaptera novaeangliaegrbavi kit itd. B. musculus Megaptera novaeangliae

• Od krupnih riba, ovde su zastupljene Istiophorus platypterus- jedrenjak, zatim Xiphias gladius- sabljarka, Mola mola- bucanj i mnoge druge.

Rhincodon typus

• U vodama Pacifika i Indijskog okeana (takođe neke vrste i u Atlantiku) žive kornjače Caretta caretta i Dermochelys coriacea. Od glavonožaca je zastupljen nautilus.

BOREALNI REGION • Ovaj region obuhvata hladne i umereno hladne vode na severu. • Na krajnjem severu se javlja ledeni pokrivač, a u toku letnjeg perioda su prisutne sante leda. • Salinitet je relativno nizak zbog velikog priliva slatke vode i otapanja leda. • Fauna je prilično siromašna i monotona. • Deli se na Arktičku i Euborealnu oblast.

• Arktička oblast. • Za ovu oblast su pre svega karakteristični kitovi: grenlandski kit Balaena mystacetus, veliki severni kit- Balaenoptera physalis, zatim narval i beluga itd.

• Ihtiofaunu predstavljaju: polarna ajkula (Somniosus microcephalus), poznata je i pacifička haringa Clupea pallasi.

• Od beskičmenjaka, za arktičku faunu su karakteristični morski puž Clione limacina, a bogata je i fauna kopepodnih račića iz roda Calanus.

• Euborealna oblast. • Pod ovom oblašću podrazumevamo severne delove Atlantika i Pacifika, južno od Arktičke oblasti a severno od tropskog regiona. • Razlike između faune Atlantika i Pacifika su male, uglavnom su amfiborealne vrste. • Temperatura vode u ovoj oblasti znatno varira.

• Ovde se može naći više vrsta kitova: Eubalaena glacialis, Megaptera novaeangliae, od delfina je najpoznatiji Tursiops truncatus.

• Od pelagijskih riba, najčešće su atlantska haringa Clupea harengus, skuša i tuna, koje su česte i drugim delovima svetskog okeana, zatim papaline- Sprattus sprattus, inćun i druge. Sprattus sprattus Clupea harengus

• Od ajkula je zanimljiva vrsta Cetorhinus maximus koja se hrani planktonom.

• Od beskičmenjaka koji žive u pelagijalu ove oblasti su najčešće meduze rodova: Rhyzostoma i Cyanea. Rhyzostoma pulmo Cyanea capillata

ANTIBOREALNI REGION • Prostire se južno od Tropskog regiona. • Analogno Borealnom regionu, uslovi sredine su slični- surovi. • Pelagijalna fauna je istog sastava za ceo region, jer nema nikakvih kopnenih barijera.

• Faunu Cetacea karakterišu Eubalaena australis, Caperea marginata, ulješura Physeter catodon i drugi. Caperea marginata Physeter catodon Eubalaena australis

• Od riba su značajne neke bipolarne vrste, kao što su Sardinops sagax, podvrste sardina i inćuna. • Vrste roda Notothenia žive isključivo u vodama Antiborealnog regiona. Sardinops sagax Notothenia coriiceps

• Faunu beskičmenjaka karakterišu razne meduze, a od glavonožaca je najpoznatija kolosalna lignja Mesonychoteuthis hamiltoni, najveća lignja na svetu.