Veba 4 Voda i vlanost Danijela Nikoli Voda

Vežba 4. Voda i vlažnost Danijela Nikolić

Voda • Život na planeti je zasnovan na vodi. Voda predstavlja medijum za obavljanje svih životnih procesa. Biljni organizmi imaju ogroman procenat vode u sebi 90 -98% (zavisno od vrste). Čak i semenke i spore koje izgledaju suvo imaju 1 -3% vode.

• U zavisnosti od prirode kopnenih staništa na zemlji razlikujemo: aridne i humidne oblasti. Na njihov raspored utiče raspored mora i kopna. Uz obale velikih vodenih masa su humidne oblasti. U unutrašnjosti kontinenta su aridne oblasti. Međutim, takav raspored može biti izmenjen vazdušnim strujanjima (Sahara).

Odnos biljaka prema vodi • Forma, struktura i distribucija biljaka su određeni vodnim režimom staništa: vodene biljke i suvozemne biljke. Odlikuju se adaptacijama koje mogu da budu morfoanatomske i funkcijske. • Vodni režim biljnog organizma ogleda se kroz tri osnovna procesa: primanje vode preko korena, promet kroz samu biljku i odavanje vode putem transpiracije. • Vodni balans je odnos između količine primljene vode i količine odate vode. Ukoliko je količina primljene vode jednaka sa odatom ili je veća biljka će biti u dobrom stanju. Ako je količina odate vode veća onda dolazi do poremećaja fizioloških procesa.

Podela biljaka na osnovu mogućnosti da kontrolišu i uravnoteže procese primanja i gubljenja vode iz svog organizma: • Poikilohidrične • Homojohidrične Ramonda serbica Ramonda nathaliae

Životne forme biljaka u odnosu na vodu • • a) b) c) Vodene biljke- Hidrofite Nadzemne (suvozemne, terestrične ) biljke Higrofite (veoma vlažna staništa) Mezofite (prelazna grupa) Kserofite (sušne oblasti).

Vlažnost vazduha • U vazduhu uvek postoji neka količina vodene pare. Što je temperatura veća to su isparenja i količina vodene pare u vazduhu veća. Kada je temperatura vazduha niska javljaju se padavine što uslovljava distribuciju biljaka. Količina vodene pare i temperatura vazduha utiču na intenzitet transpiracije. Količina pare u vazduhu iskazuje se kao • 1. Apsolutna vlažnost (e) koja predstavlja konkretnu količinu vodene pare u atmosferi u datom momentu. Ona se može izraziti neposredno u g/m 3 na normalnom pritisku od 760 mm živinog stuba. • 2. Relativna vlažnost (e 1) je odnos apsolutne vlažnosti (e) i one količine vodene pare (E) koju bi vazduh trebao da primi da bi bio zasićen pri istoj T i pritisku. • e 1= e/E x 100. • Za zasićen vazduh je relativna vlaga 100%, a za potpuno suv 0%. • Zasićenost vazduha varira od temperature na -20°C potreban je 1 g, na 20°C potrebno je 27 g. Relativna vlažnost je mera koja direktno utiče na intenzitet, brzinu i efikasnost fizioloških

• Deficit vlažnosti (D): razlika između max. količine vodene pare koju vazduh može da primi na datoj temperaturi i one količine koja se u vazduhu trenutno nalazi • D = E - e. • Što je nedostatak zasićenja vazduha parom veći to je transpiracija izraženija. • Postoji dnevna i sezonska dinamika vlažnosti vazduha. Svaki tip staništa se karakteriše različitom distribucijom vlažnosti tokom dana i sezone. • U ekološkom pogledu, u odnosu na transpiraciju, najveći značaj ima deficit vlažnosti i relativna vlažnost. Apsolutna vlaga ne pruža dobru sliku o uslovima transpiracije.

• Assmanov aspiracioni psihrometar Sastoji se iz dva termometra- suvi i vlažni. Vlažni termometar se razlikuje jedino u tome što mu je rezervoar obmotan krpicom koju pre početka merenja kvasimo destilovanom vodom. Rezervoari termometara su smešteni u dvostrukoj metalnoj cevi sa veoma sjajnim reflektujućim površinama. I gornji delovi imaju delimično zaštićene strane od zračenja. Termometrima je dodat aspirator, uređaj koji vuče vazduh kroz cevi stabilnom brzinom. Navijanjem pera smeštenog iznad propelera aspiratora uređaj se stavlja u pogon. Merenje traje 3 -4 min nakon čega očitavamo suvi i mokri termometar. Na temelju tih podataka iz psihrometarskih tablica očitavamo podatke o relativnoj vlažnosti vazduha.

Vlažnost zemljišta • Količina vode u zemljištu uslovljena je različitim faktorima. Zemljište je konglomerat mineralnih materija, vode, organskih materija i vazduha. U zavisnosti od veličine čestica zemljišta različita količina vode će biti prisutna u njemu.

Tipovi vode u zemljištu: • Za biljke dostupna voda: • Za biljke nedostupna voda: • gravitacijska • opnena • kapilarna • higroskopna

Vlažnost zemljišta • Merenje: Predhodno se meri težina praznog flakona (P 1). Uzima se uzorak zemljišta u specijalno pripremljen, etiketiran i osušen flakon i meri njegova težina (P 2). Otvorimo flakon i sušimo u sušilici na 105°C tokom narednih 24 časa, a potom merimo (P 3). (P 2 - P 3) : (P 3 - P 1) x 100 = % ukupne vlage

• Grafik 1. Relativna vlažnost vazduha tokom jednog dana u tri različita staništa (otvoreno polje, hrastova šuma, bukova šuma). Vreme (h) 2 e (%) Otvoreno polje 68 Hrastova šuma Bukova šuma 64 4 6 8 10 12 14 16 18 20 24 59 54 46 43 44 44 55 58 68 65 63 50 47 49 48 51 57 62 68 71 62 60 62 59 52 53 58 69 60 68

Grafik 2. Odnos temperature, relativne vlažnosti vazduha i transpiracije, vrste Fragaria vesca, tokom jednog dana, u hrastovoj šumi Vreme (h) 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Temper. 13, 8 14, 6 16, 6 17, 4 20, 4 19, 4 21 20, 6 20, 2 19 18 58 59 Vlažnost v. (%) 70 70 66 59 65 63 66 54 58 50 50 53 55 Trans. 58, 2 65, 6 77, 8 72, 2 64, 4 57, 2 65 54, 6 56 60, 2 52, 6

Grafik 3. Kretanje ukupne trenutne vlažnosti (e 1) površinskog sloja (0 -5 cm), na tri različita staništa, u toku jedne godine. Datum Otvoreni stepski fragment Hrastova šuma 30. 03. 01. 06. 20. 06. 17, 8 21, 6 20, 6 11, 4 25 18, 8 21, 8 Bukova šuma 10. 05. 23, 8 24, 8 31. 07. 14. 09. 13, 6 21. 11. 7, 4 5, 4 26, 6 7, 8 26, 6 16, 8 12. 9, 6 28, 4 30, 8 26 22, 2 13 11 30