Pneumatika Predstavlja deo mehanike fluida koji izuava vazduh

Pneumatika Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh pod pritiskom. p Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva koji se bavi: proizvodnjom, skladištenjem, distribucijom, razvodjenjem i primenom vazduha pod pritiskom. p Radni fluid je isključivo atmosferski vazduh, mada može biti i neki drugi gas. p

Prednosti pneumatskih uredjaja su: mala masa i jednostavna konstrukcija p jednostavno odr`avanje, p velika vrednost sile na izvršnom organu p mogu}nost finog regulisanja brzine kao i postupnog pove}anja sile pritiska, p neosetljivost na preoptere}enje, p mala opasnost od nesre}nog slu~aja, p primena u te{kim uslovima rada, p velika pouzdanost u radu. p

Principijelna {ema proizvodnje, pripreme i distribucije vazduha pod priitiskom: 1. kompresor, 2. rezervoar, 3. ispust za kondezat, 4. kompenzacioni sud, 5. pripremna grupa, 6. potro{a~.

Procesni lanac koji povezuje izvor elektri~ne energije i krajnjeg potro{a~a: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pogon (elektro motor) Kompresor (stvara vazduh povišenog pritiska) Skladištenje vazduha (rezervoar: vertikalni ili horizontalni) Priprema vazduha (grupa za pripremu: prečistač, regulator pritiska, zauljivač) Distribucija vazduha (cevi i razvodnik) Krajnji korisnik (izvršni organi sa pravolinijskim ili obrtnim kretanjem)

Podela kompresora prema ISO 5390 standardu

Pneumatika – klipni kompresor p p Kod klipnih kompresora vazduh se sabija pod dejstvom klipa koji se kre}e u cilindru. Postoji vi{e vrsta klipnih kompresora i to: 1) Kompresori jednosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha samo sa jedne strane klipa. Obi~no dose`u pritiske do 6 bar. 2) Kompresori dvosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha sa obe strane klipa. Imaju ve}i kapacitet od jednosmernih, obi~no su stacionarni i koriste se u sklopu centralne kompresorske stanice. 3) Vi{ecilindri~ni kompresori koji mogu biti izradjeni u dve varijante. Prva je da se za isti kapacitet vazduha treba ostvariti vi{i pritisak, i tada su cilindri kompresora u rednoj vezi, odnosno re~ je o vi{estepenom kompresoru. Druga varijanta je kada se za isti pritisak treba dobiti ve}a koli~ina sabijenog vazduha, pa je re~ o paralelnom vezivanju kompresora.

Rad jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva: a)usisavanje b)sabijanje i istiskivanje

Teorijski ciklus jednostepenog kompresora iz slede}ih osnovnih procesa: 4 -1 izobarsko usisavanje do zapremine V 1 atmosferskog vazduha 1 -2 politropsko (naj~e{}e izotersko ili adijabatsko) sabijanje vazduha od p 1 do p 2 2 -3 sabijeni vazduh stanja 2 potiskuje se ka rezervoaru

Teorijski i stvarni ciklus rada kompresora u p -V dijagramu

Kapacitet kompresora jednosmernog dejstva p gde su: λ(-) – koeficijent punjenja kompresora (0, 7 -0, 88), D(m) – unutra{nji pre~nik cilindra, s (m) – hod klipa, n (min-1) br. obrtaja. Za kompresor dvosmernog dejstva sa pre~nikom klipnja~e (d) kapacitet se ra~una kao: (m 3/min)

Snaga potrebna za pogon kompresora: p u k. W

Rotacioni kompresori Postoje dva osnovna tipa rotacionih kompresora: p radijalni (centrifugalni) kompresori p aksijalni kompresori p

[ematski prikaz aksijalnog kompresora

Krilni kompresori

[ematski prikaz Ruts-ovog kompresora

Vij~ani kompresori Velika primenljivost ovih kompresora u poslednje vreme ogleda se pre svega u sledećim prednostima: p njihovoj dobroj karakteristici (ta~no ostvarenom pritisku pri velikom stepenu iskori{}enja koji dose`e i do 0, 96), p visokom pouzdano{}u u radu p u poredjenju sa klipnim i turbokompresorima, vij~ani kompresori se odlikuju be{umnim radom i relativno malim gabaritima

Vij~ani kompresor: 1 -vode}i rotor, 2 -vodjeni rotor a) horizontalni presek; b) presek po vode}em rotoru (A-A); c) popre~ni presek preko rotora; d)popre~ni presek preko usisne komore

Rezervoar za vazduh Svaki rezervoar mora imati: p p p priključene otvore za dovod i odvod vazduha priključeni otvor za vezu sa regulatorom ventil sigurnosti manometar slavinu za ispuštanje vode i ulja otvor za ulaz radi čišćenja unutrašnjosti rezervoara ventil za isključenje rezervoara od mreže

Izgled vertikalnog rezervoara za vazduh

Grupa za pripremu vazduha p Prečistač vazduha

Regulator pritiska

Zauljivač

Razvodnici su pneumatske komponente za upravljanje izvršnim organima (cilindrima) p U razvodniku se vazduh usmerava ka cilindru ili se cilindar preko razvodnika povezuje sa atmosferom. Razvodnikom se upušta vazduh u jednu ili drugu stranu pneumatskog cilindra dvosmernog dejstva. Po ovome zadatku da se razvodnikom usmerava – raspoređuje struja vazduha po vremenu, pravcu i količini ova pneumatska komponenta je dobila ime. p Ozna~avanje razvodnik označen npr. sa 5/2 ima 5 priključka i 2 položaja razvodnog klipa. p

Razvodnik 5/2

Pneumatika - razvodnici

Šta je šta na simbolu razvodnika

Ventili p Obi~no se nalaze izmedju razvodnika i izvr{nog elementa, mada se mogu na}i i iza kompresora a pre razvodnika (nepovratni ventil, ventil za ograni~enje pritiska i sl. ) 1. Brzoispusni ventil Kada je potrebno brzo isprazniti cilindar kroz razvodnik, primenjuje se brzoispusni ventil. Postavlja se tamo gde su dugački pneumatski vodovi između razvodnika i cilindra, a pražnjenje cilindra i vazduha u vodu treba da bude brzo izvedeno p p

Nepovratni ventil p Propuštanje vazduha kroz cevnu mrežu u jednom smeru bez mogućnosti suprotnog strujanja, obezbeđuje se nepovratnim ventilom. Nepovratni ventili se izvode sa kuglicom ili klipom koji je obično sa jedne strane potiskivan oprugom

Prigušni ventil p p Prigušivanje vazduha u protoku primenjuje se za regulisanje brzine klipa u cilindru, za meko prilaženje klipa do krajnjeg položaja. Primenjuje se kod automatizacije mašina i uređaja.

Pneumatski motori (izvr{ni organi) p 1. Pneumatski motori mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to : Rotirajući (obrtni)

2) Pravolinijski pneumatski motori prikaz pneumatskih alata udarnog dejstva Pneumatski cilindar dvosmernog dejstva

Pneumatika – primena u drvnoj industriji U preradi drveta pneumatski uredjaji se koriste za: 1. izvodjenje kretanja nosa~a alata kod alatnih ma{ina (bu{ilica, ru~na brusilica i sl. ), 2. stezanje obratka na ma{ini (lju{tilica za furnir, putem vakuuma kod obradnih centara i sl. ), 3. raspr{ivanje boje i lakova, 4. ostvarenje sile pritiska kod prese, 5. pneumatski transport drvnog otpatka, 6. transport i dizanje materiajala i gotovih proizvoda, 7. ~i{}enje radnog mesta, 8. kontrolu kvaliteta nameštaja, gradjevinske stolarije i sl.

Pneumatika – primena u drvnoj industriji

Pneumatika – primena u drvnoj industriji

Pneumatika - kontrola kvaliteta nameštaja

Pneumatska presa za montažu

Princip rada pneumatskog čekića sa primenom kod prosecanja listova furnira

Pneumatski sistem sa pištoljem za lakiranje i heftalicom

Pneumatska heftalica

Odr`avanje pneumatskih instalacija p p Da bi pneumatske instalacije ispravno i pouzdano radile u predvidjenom radnom veku potrebno je bri`ljivo i periodi~no odr`avanje kompresorske stanice i razvodne mre`e. Ovo podrazumeva redovno servisiranje kompresora i ventilatora u za to predvidjenom roku, svakodnevno ispu{tanje kondenzata iz rezervoara i cevovoda, kontrola sastava cevi najmanje dva puta godi{nje, remont razvodne mre`e bar svake tri godine i sl. Takodje, treba naglasiti da svaka kompresorska stanica i rezervoari pod pritiskom moraju biti izvedeni po propisima koji va`e za sudove pod pritiskom.