UNIVERZITET U PRITINI MEDICINSKI FAKULTET ODSEK STOMATOLOGIJE MUKOGINGIVALNI

UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET ODSEK STOMATOLOGIJE MUKOGINGIVALNI HIRURŠKI ZAHVATI PRODUŽENJE KLINIČKE KRUNE ZUBA, FRENEKTOMIJA, PRODUBLJIVANJE FORNIKSA PREDAVANJE ZA STUDENTE PETE GODINE STOMATOLOGIJE PREDMET: PARODONTOLOGIJA 37 NASTAVNA JEDINICA Radna nedelja: 6 – 10. 04. 2020. god. Nastavnik: Dragan Marjanović (drmarjanovicdragan@gmail. com) Saradnik: Đorđe Mihailović (drdjordjemihailovic@gmail. com)

• Mukogingivalne anomalije posledica su anatomsko – morfoloških nepravilnosti u mukogingivalnom kompleksu parodontalnih tkiva. • Ovaj kompleks čine gingiva koja keratinizira (slobodna i pripojna gingiva), alveolarna sluzokoža, kao i granična mukogingivalna linija. • Pojava mukogingivalnih anomalija, pored poremećaja na nivou mekih tkiva uslovljena je i neodgovarajućim anatomo – morfološkim karakteristikama alveolarne kosti i cementa korena zuba. • Mukogingivalne anomalije direktno ili indirektno imaju značaj na nastanak, prognozu, progresiju i terapiju oboljenja potpornog aparata zuba • Sve mukogingivalne anomalije su u osnovi povezane sa redukovanom širinom pripojne gingive (nefunkcionalna) • Dugo se prisustvo adekvatne širine pripojne gingive pridavao dominantni značaj za održanje zdravlja parodoncijuma • Langa i Loa (1972) smatraju da je adekvatna širina pripojne gingive 2 mm • Savremeni stav je da svaka širina pripojne gingive adekvatna (funkcionalna) ukoliko je sposobna da se odupre vuči u blizini inseriranih mičića • Gubitak ili odsustvo pripojne gingive dovodi slobodnu gingivu u blizak ili čak direktan kontakt sa pokretnom alveolarnom mukozom (sluzokožom). Ovo uslovljava permanentnu vuču slobodne gingive pri (mastikaciji, govoru, mimici, smehu ) od strane mukoze, inseriranih mišića i dovodeći do oštećenja i cepanja pripojnog epitela od površine zuba. • Novonastali nepovoljni odnosi se po pravilu kombinuju i komplikuju sa plitkim vestibulom, kao i otežanim održavanjem oralne higijene što direktno utiče na nastanak plakom izazvanog zapaljenja gingive, odnosno paradoncijuma • U ovakvim uslovima širenje inflamacije u dublja parodontalna tkiva je olakšano.

Mukogingivalne anomalije mogu biti razvojne, urođene i stečene. Razvojne anomalije se vezuju za period smene mlečnih zuba sa stalnim. Problem je uslovljen pozicijom zametaka stalnih zuba koji zauzimaju vestibularniji položaj u odnosu na mlečne zube. To značajno redukuje širinu keratinizovane gingive. Srećom, u najvećem broju slučajeva dalji rast i razvoj alveolarnih nastavaka uslovljava prevazilaženje ovog problema (oko 7 % dece iz ovog perioda izađu sa jasno ispoljenom mukogingivalnom anomalijom koja ugrožava zdravlje parodoncijuma). Urođene: - uska pripojna gingiva (ili pripojne gingive uopšte nema) - visok pripoj frenuluma i plika - izolovana ili generalizovana recesija gingive - plitak vestibulum usta i - malpozicija zuba Stečene: - u toku progresije parodontopatije dno džepa se može formirati u nivou ili apikalnije od mukogingivalne linije - destrukcija gingive (inflamacijom, jatrogenim faktorima i pranjem zuba) - u toku gingivektomije se ostranjuje i deo pripojne gingive

• Sa kliničkog aspekta plastična, rekonstruktivna mukogingivalna hirurgija ima za cilj korekciju poremećenih odnosa u mukogingivalnom kompleksu parodontalnih tkiva. • Mukogingivalna hirurgija je deo plastične hirurgije • Termin je uveo Fridmen (Frideman) 1957 godine. Na predlog Milera 1993. godine prihvaćen je termin plastična parodontalna hirurgija kao prihvatljiviji i sveobuhvatniji pojam za mukogingivalne hirurške procedure. Nepovoljni odnosi gingive i alveolarne mukoze mogu da komplikuju kliničku sliku parodontopatije i da utiču na uspeh lečenja potpornog aparata zuba. • Postojanje mukogingivalnih problema nije uvek razlog za hirurško lečenje. (kada je širina pripojne gingive dovoljna, a oralna higijena dobra, ne dolazi do dalje progresije destrukcije gingive) Indikacije za hirurško lečenje mukogingivalnih deformiteta: - dno parodontalnog džepa u predelu ili apikalnije od mukogingivalne linije - uska pripojna gingiva ili njena odsutnost - visok pripoj frenuluma i lateralnih plika - plitak vestibulum - estetski razlozi (zbog destrukcije gingive u predelu jednog ili grupe zuba) - mogućnost pojave kliničkih znakova patoloških promena mukogingivalnog kompleksa zbog : postavljanja konzervativnih nadoknada, protetskih i ortodontskih aparata u neposrednu blizinu regije sa mukogingivalnim problemima.

Vrste mukogingivalnih hirurških zahvata Mukogingivalni hirurški zahvati mogu se koristiti za: - proširenje pripojne gingive - korekciju estetskih nedostataka - produbljivanje vestibuluma usta i - eliminaciju visokog pripoja frenuluma i plika HIRURŠKO PRODUŽENJE KRUNICE ZUBA U praksi često postoje situacije kada je potrebno uraditi produženje kliničke krune. Indikacije: - jaka abrazija zuba - frakture u koronarnoj trećini korena - neadekvatna retencija za nadoknadu zuba, zbog kratke krunice zuba - subgingivalni karijesi - , , gumeni osmeh” (predstavlja estetski i psihološki problem – osmeh je važan element u socijalnim relacijama. Gumeni osmeh se sreće kada su zubi veoma kratki jer nisu kompletno iznikli, a gleđno-cementna granica je duboka ispod gingive, ili je suviše visoka linija osmeha. Ovde je poremećen crveno-beli odnos jer ne postoji normalna linija usana sa izvanrednim oblikom i dužinom zuba i gingive.

• Za produženje kliničke krune koristi se gingivektomija, režanj operacija (režanj pune debljine se reponira apikalno) i ortodontskim izvlačenjem – ekstruzijom zuba. GINGIVEKTOMIJA Gingivektomija je radikalni hirurški zahvat kojim se otklanja deo gingive koji čini meki zid parodontalnog džepa. Indikacije: • • fibrozni meki zid par. džepa tanak meki zid par. džepa hiperplastični zid par. džepa suprakoštani par. džep ako je meki zid fibrozan, tanak ili hiperplastičan korekcija gingive oko zuba koji nisu dostigli okluzalnu ravan korekcija interdentalnih kratera gingive korekcija parodontalnih apscesa preprotetska priprema (produženje krunice zuba) Kontraindikacije: • • • uzana ili odsutna fiksirana gingiva infrakoštani par. džepovi ako rez treba da se pruža u neposrednoj blizini frenuluma i plika par. džepovi koji čije je dno u blizini mukogingivalne linije ili je apikalnije od nje marginalno zadebljanje alveolarne kosti estetski problemi

TOK OPERATVNOG ZAHVATA • Anesteziranje

HIRURŠKO PAKOVANJE - zaustavlja krvarenje - štiti operisani deo od traume i infekcije - sprečava stvaranje dentalnog plaka - sprečava porast granulacionog tkiva - olakšava epitelizaciju

APIKALNO POMERENI REŽANJ • Režanj se pomera apikalnije u odnosu na prvobitni položaj režnja • INDIKACIJE: odstranjenje parodontalnih džepova suprakoštanog ili infrakoštanog tipa koji dostižu mukogingivalnu liniju, ili idu preko nje • proširenje pripojne gingive • produbljivanje vestibuluma • pomeranje pripoja frenuluma i lateralnih plika • produženje krunice zuba

ORTODONTSKIM IZVLAČENJEM – EKSTRUZIJA ZUBA Produženje kliničke krune se može obezbediti i ortodontskim izvlačenjem – ekstruzijom zuba, kada se izvlači klinička kruna, a gingiva i koštano tkivo ostaje na istom mestu. Ukoliko se produženje kliničke krune radi kod malog broja zuba, sa ciljem primene protetskih nadoknada, opterećenje i stavljanje protetskog rada može se uraditi četiri nedelje posle gingivektomije, ili osam do deset nedelja posle apikalno pomerenog režnja.

HIRURŠKI ZAHVATI ZA KOREKCIJU KORONARNIJE PRIPOJENIH FRENULUMA I PLIKA Koronarne pozicije insercija labijalnih frenuluma i lateralnih plika frekventne su mukogingivalne anomalije. Frenulumi i plike su nabori oralne sluzokože. U njihov sastav pored epitela veoma često ulaze vezivno tkivni elementi i mišićna vlakna koja su pripojena za okolni periost. Normalno su odvojeni od ivice gingive nekoliko milimetara. Između njihovog pripoja i slobodne gingive treba da postoji dovoljno široka pripojna gingiva. Frenulum koji svojim koronarnim delom dolazi u koliziju sa slobodnom i interdentalnom gingivom predstavlja deklanširajući faktor u etiopatogenezi parodontopatije, posebno u nastanku recesije gingive, ali i dijastema. Sila se preko ligamenta prenosi na slobodnu gingivu koju odvaja od površine zuba i cepa pripojni efekat. Na taj način se široko otvaraju vrata za invaziju štetnih noksi iz biofilma u dublja parodontalna tkiva.

Ukoliko su koronarnije inserirani favorizuju: - akumulaciju dentalnog plaka - inflamaciju gingive - formiranje parodontalnih džepova - destrukciju gingive - pojavu dijastema i dr. Koronarno pripojeni frenulumi (frenulum gornje ili donje usne )se koriguju FRENEKTOMIJOM, odnosno frenulektomijom ( lateralne plike ). Mogu se korigovati i u toku drugih zahvata (režanj operacije, produbljivanje vestibuluma, slobodnih mukogingivalnih autotransplantata i dr. ) FRENEKTOMIJA INDIKACIJE • • • kao preventivna mera u parodontologiji rešavanje srednje linije dijasteme za ortodontsku terapiju problem pokretanja jezika i usana slučajevi gde visok pripoj frenuluma kompromituje izradu proteze estetski razlozi

Frenektomiju - frenulektomiju ne treba primeniti u slučajevima kada pozicije frenuluma i lateralnih plika ne ugrožavaju zdravlje potpornih tkiva i gde se funkcionalna pripojna gingiva uspešno odupire vuči koronarno pozicioniranog frenuluma, odnosno lateralnih plika. Relativne kontraindikacije se odnose kada pored koronarno inseriranog frenuluma, odnosno lateralnih plika postoji i regionalna insuficijentna pripojna gingiva. Ovakve okolnosti se najčešće ispoljavaju u zoni frenuluma, odnosno lateralnih plika u donjoj vilici. Ovaj problem se tada rešava primenom slobodnog mukoznog autotransplantata. HIRURŠKA TEHNIKA FRENEKTOMIJE Zahvat se izvodi u lokalnoj pleksus anesteziji. U osnovi je ekscizija frenuluma sa kompletnim ligamentom. Peanom se uhvati frenulum po sredini upravno na alveolarni nastavak. Pri tome vrh peana mora biti u kontaktu sa dnom vestibuluma i oslonjen preko mukoze na alveolarni nastavak. Sa dve incizije koje idu paralelno sa donjom površinom radnog dela peana i koje među sobom formiraju latinično slovo , , V” ( i koje se pružaju do periosta alveolarne kosti ) u potpunosti se odvaja ligament od koštane površine. Drugom incizijom koja se izvodi paralelno sa gornjom površinom peana frenulum se odvaja od alveolarne mukoze. Po uklanjanju frenuluma u celini romboidna rana se zatvara pojedinačnim šavovima.

Rana se tamponira tupferom gaze natopljene u fiziološki rastvor. Hirurški zavoj se postavlja na sedam dana. Sedmog dana od operacije zavoj se uklanja, a rana ispira fiziološkim rastvorom. Hirurški šavovi se tada uklanjaju.

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA

TOK OPERATIVNOG ZAHVATA (Z OPERACIJA)

PRODUBLJIVANJE FORNIKSA HIRURŠKI ZAHVATI ZA PRODUBLJIVANJE VESTIBULUMA USTA Radi se kod osoba sa plitkim vestibulom usta. Istovremeno se proširuje pripojna gingiva, a može se apikalno pomeriti pripoj frenuluma usana ili lateralnih plika sluzokože. Ovim zahvatom omogućavamo bolesniku pravilno održavanje oralne higijene, a time sprečavamo recidiv i stabilizujemo remisije parodontopatije. Hirurško produbljivanje vestibuluma usta može se postići: - apikalno pomerenim režnjem • režanj poludebljine - mukozni (epitel i deo vezivnog tkiva) • režanj pune debljine - mukoza + periost - slobodnim mukogingivalnim autotransplantatom - Edlan-Majcharovom operacijom, -nekad se radilo

NASTAVLJAMO SLEDEĆEG ČASA HVALA I MOLIM VAS ne izlazite bez preke potrebe